P. 1
Zavarivanje

Zavarivanje

|Views: 830|Likes:
Published by Joković Zika

More info:

Published by: Joković Zika on Oct 16, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/13/2014

pdf

text

original

Mr @ivko Jokovi}, dipl ing

ZAVARIVANJE, LEMLJENJE I METALIZACIJA

Novi Sad, 2003

Jokovi}

ZAVARIVANJE

I

PREDGOVOR
Knjiga pod nazivom Zavarivanje prvenstveno je namenjena studentima Visoke tehni~ke {kole strukovnih studijau Novom Sadu kao osnovna literatura za predmete Zavarivanje, Livenje i zavarivanje, Obrada oblikovanjem i Obrada metala. U knjizi su obra|eni konvencionalni kao i ređe korišćeni postupci zavarivanja, zavarivački materijali, metalurgija zavarivanja, proračun zavarenih spojeva i kontrola zavarenih spojeva. Takođe su obrađeni postupci termičkog sečenja metala. U delu knjige posvećenoj lemljenju obrađeni su teoriski principi spajanja materijala lemljenjem, postupci lemljenja, oprema za lemljenja i tehnologija lemljenja. U poglavlju o metalizaciji obrađeni su postupci metalizacije, uređaji i materijali za metalizaciju. Zbog obima materije koja se obra|uje nije bilo mogu}nosti da se u knjizi detaljnije obrade pojedine teme interesantne za praksu. Bez obzira na to knjiga ipak sadr`i relativno veliki broj podataka koji su provereni u praksi i verovatno }e koristiti i in`enjerima u praksi proizvodnje zavarenih i zalemljenih konstrukcija. In`enjerima i stru~njacima iz prakse bi}u veoma zahvalan na sugestije i predloge koji mogu dovesti do pobolj{anja kvaliteta ove knige u slede}im izdanjima. Izvinjavam se ~itaocima zbog eventualnih tehni~kih i {tamparskih gre{aka.

U Novom Sadu, novembar 1999

Autor

Jokovi}

ZAVARIVANJE

I

SADR@AJ _________________________________________ 1. FIZI^KI OSNOVI ZAVARIVANJA _________________________________________ 1
1.1 1.2 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 2.9 3.1 3.2 3.3 3.4 4.1 4.2 4.3 4.4 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 6.1 6.2 6.3 ________________________________________________ Fizi~ki osnovi i klasifikacija ________________________________________________ 1 ____________________________________________ Toplotni procesi pri zavarivanju ____________________________________________ 3 ________________________________________________________________ ___________________________________ Uvod ___________________________________________________________________ 5 ________________________________________________________ Osnovni materijali ________________________________________________________ 5 ________________________________________________________ Dodatni materijali ________________________________________________________ 6 Netopive elektrode za zavarivanje u za{titnom gasu ___________________________ 9 Netopive elektrode za elektrootporno zavarivanje _____________________________ 9 _______________________________________________ Pra{kovi za EPP zavarivanje _______________________________________________ 9 ______________________________________________ Gasovi za gasno zavarivanje______________________________________________ 10 _______________________________________________________________ Kiseonik _______________________________________________________________ 10 __________________________________________________________ Za{titni gasovi __________________________________________________________ 10 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 11 Prenos energije kroz luk i zagrevanje katode i anode _________________________ 11 _________________________________ Uspostavljanje i gorenje zavariva~kog luka _________________________________ 12 _______________________________________ Prenos metala u zavariva~kom luku _______________________________________ 14 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 15 __________________________________________________ Re`imi REL zavarivanja __________________________________________________ 15 ________________________________________ Izvo|enje spojeva REL postupkom ________________________________________ 18 REL _____________________________________ Modifikovani postupci REL zavarivanja _____________________________________ 19 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 22 Ure|aji za EPP zavarivanje _______________________________________________ 22 _______________________________________________ Re`imi elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom ______________________________ 24 ______________________________________________ Izvo|enje zavarenih spojeva ______________________________________________ 26 ________________________________________________________ Monta`a spojeva________________________________________________________ 28 __________________________________ Poluautomatsko zavarivanje pod pra{kom __________________________________ 28 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 29 argonaZavarivanje topivom elektrodom u za{titi argona- MIG postupak _______________ 29 ugljendioksida dioksidaZavarivanje topivom elektrodom u za{titi ugljendioksida- MAG postupak ________ 31

_____________________________________________ 2. ZAVARIVA^KI MATERIJALI _____________________________________________ 5

___________________________________________________ 3. ZAVARIVA^KI LUK ___________________________________________________ 11

4. RU^NO ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE - REL __________________________ 15

5. ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE POD PRA[KOM - EPP __________________ 22

6. ZAVARIVANJE U ATMOSFERI ZA[TITNIH GASOVA ______________________ 29

Jokovi} ZAVARIVANJE II 6.7 10.9 9.3 10.4 7.10 9.1 10.7 9.4 9. GASNO ZAVARIVANJE _______________________________________________ 37 ____________________________________ 8.2 7.11 9.5 10.2 10.7 11.WIG _____________ 35 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 37 plamen________________________________ ______________________________________________________ Zavariva~ki plamen______________________________________________________ 37 zavarivanja________________________________ ___________________________________ Oprema za izvo|enje gasnog zavarivanja___________________________________ 38 _____________________________________ Problemi u tehnici gasnog zavarivanja _____________________________________ 40 ______________________________________ Parametri re`ima gasnog zavarivanja ______________________________________ 40 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 43 _________________________________ Ure|aji za zavarivanje elektri~nim otporom _________________________________ 44 __________________________________ Su~eono zavarivanje elektri~nim otporom __________________________________ 44 _________________________________ Preklopno zavarivanje elektri~nim otporom _________________________________ 46 _________________________________________________ Zavarivanje pod troskom _________________________________________________ 50 _____________________________________________ Aluminotermijsko zavarivanje _____________________________________________ 51 _____________________________________________________ Liva~ko zavarivanje _____________________________________________________ 51 _________________________________________ Zavarivanje elektronskim snopom _________________________________________ 52 ____________________________________________________ Zavarivanje plazmom ____________________________________________________ 52 _____________________________________________________ Zavarivanje laserom _____________________________________________________ 53 _____________________________________________________ Kova~ko zavarivanje_____________________________________________________ 53 ________________________________________ Zavarivanje elektri~nom indukcijom ________________________________________ 53 _____________________________________________________ Zavarivanje trenjem _____________________________________________________ 53 ____________________________________________________ Hladno zavarivanje ____________________________________________________ 54 _______________________________________________ Zavarivanje ultrazvukom _______________________________________________ 55 Zavarivanje difuzijom __________________________________________________ 55 __________________________________________________ ________________________________________________________ Struktura {ava ________________________________________________________ 56 ___________________________________________ Struktura zone uticaja toplote ___________________________________________ 57 __________________________________________ Apsorpcija gasova u {avovima __________________________________________ 58 __________________________________________ Prsline u zavarenim spojevima __________________________________________ 59 _______________________________________ Predgrevanje osnovnog materijala _______________________________________ 61 ___________________________________________________________ Zavarljivost ___________________________________________________________ 62 _____________________________________________________ Probe zavarljivosti _____________________________________________________ 62 Uvod ________________________________________________________________ 64 ________________________________________________________________ _______________________________________________ 7. ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE ____________________________________ 43 RE\ 9.4 10. METALURGIJA ZAVARIVANJA ^ELIKA__________________________________ 56 ____________________________________ 11. PRORA^UN ZAVARENIH SPOJEVA ____________________________________ 64 .5 9.1 7.3 7. RE\E KORI[]ENI POSTUPCI ZAVARIVANJA ____________________________ 50 __________________________________ 10.8 9.4 7.2 9.6 10.6 9.3 8.5 8.3 9.1 8.1 gasaZavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi inertnog gasa.2 8.12 10.1 9.4 9.

3 13. KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA __________________________ 71 ________________________________________________ 13.1 15.3 13. PRILOG A: ZAVARENI SPOJEVI OSTVARENI TOPLJENJEM NA ^ELIKU _ 109 17. LEMLJENJE ________________________________________________________ 90 ______________________________________ 15.5 14.3 16.2 14.1 13.2 15.2 12. TERMI^KO REZANJE ________________________________________________ 85 ________________________________________________________ 14.2 16.2 11.Jokovi} ZAVARIVANJE III 11.4 14.4 14. LITERATURA _______________________________________________________ 121 .1 14. PRILOG B: TEHNI^KI USLOVI ZA ZAVARENE SPOJEVE IZVEDENE ZAVARENE _______________________________________________ TOPLJENJEM NA ^ELIKU _______________________________________________ 118 _______________________________________________________ 18.1 16.8 ____________________________________ Prora~un stati~ki optere}enih {avova ____________________________________ 65 Prora~usn Prora~usn dinami~ki optere}enih ugaonih {avova__________________________ 69 ______________________________________________ Kvalitet zavarenih spojeva ______________________________________________ 71 __________________________________________ Gre{ke u zavarenim spojevima __________________________________________ 78 Kontrola zavarenih spojeva posle zavarivanja _____________________________ 80 Oksiacetilensko rezanje ________________________________________________ 85 ________________________________________________ _____________________________________________________ Rezanje plazmom _____________________________________________________ 88 ___________________________________________________ Elektrolu~no rezanje ___________________________________________________ 88 ___________________________________________ Termi~ko rezanje pod vodom ___________________________________________ 89 ________________________________________________________________ Uvod ________________________________________________________________ 90 lemom______________________________ Kva{enje osnovnog materijala te~nim lemom______________________________ 91 _____________________________________________________ Postupci lemljenja _____________________________________________________ 92 ______________________________________________________________ Lemovi ______________________________________________________________ 99 _____________________________________________________________ Topitelji _____________________________________________________________ 100 _________________________________________________ Tehnologija lemljenja _________________________________________________ 101 _______________________________________________________________ Uvod _______________________________________________________________ 103 ___________________________________________________ Navarivanje metala ___________________________________________________ 103 _________________________________________________________ Metalizacija _________________________________________________________ 104 ____________________________________________________________ I″ {avovi ____________________________________________________________ 109 _________________________________________________ Spojevi sa ″V″ {avom _________________________________________________ 109 _______________________________________________ Spojevi sa ″θ V″ {avom _______________________________________________ 110 _________________________________________________ Spojevi sa ″X″ {avom _________________________________________________ 111 _________________________________________________ Spojevi sa ″K″ {avom _________________________________________________ 111 Spojevi sa ″U″ {avom _________________________________________________ 112 _________________________________________________ _________________________________________________ Spojevi sa ″J″ {avom _________________________________________________ 113 Pribli`ne povr{ine popre~nih preseka nekih {avova _______________________ 115 12.6 16.3 14.1 12.4 16.6 15.2 13.5 16.7 16.3 12.3 16. NAVARIVANJE I METALIZACIJA ______________________________________ 103 16.

na rastojanje na kome deluju me|uatomske sile.1. [ema zavarivanja metala pritiskom.1.2 [ema obrazovanja zavarenog spoja topljenjem. koji pripadaju razli~itim obratcima dovedu na me|usobno rastojanje koje je jednako parametru re{etke tj. Njegova vrednost za ve}inu tehni~ki zna~ajnih metala i legura je (3÷5)x10-8 cm i predstavlja rezultat ravnote`e odbojnih sila pozitivno naelektrisanih jona i privla~nih sila izme|u masa . Prema tome. Ovo se mo`e ostvariti na dva na~ina: • Dejstvom pritiska koji izaziva lokalnu deformaciju neravnina na ~eonim povr{inama. Sl. a-lokalno topljenje osnovnog materijala u zoni spoja. zakovicama. 1. koji u zavisnosti od toplotnog izvora mogu biti: . Veze ostvarene zavrtnjevima. Amplituda ovih oscilacija se pove}ava sa porastom temperature a u~estalost zavisi od me|uatomskih sila /1/. Za svaki metalni materijal se mo`e konstruisati dijagram zavisnosti izme|u pritiska i temperature neophodnih za zavarivanje bez topljenja. zavarivanjem. 1.1. FIZI^KI OSNOVI ZAVARIVANJA 1. S obzirom na na~in zavarivanja postupci zavarivanja se dele na /2/: Postupci zavarivanja pritiskom. Zavarivanje topljenjem mo`e da bude sa dodavanjem ili bez dodavanja drugog dodatnog materijala. Sl. ravanske i zapreminske gre{ke i oscilacije atoma oko ravnote`nih polo`aja. Zavarivanje pritiskom se mo`e izvoditi na sobnoj temperaturi ili na povi{enim temperaturama da bi se pove}ala plasti~nost tj. zakovicama. Metali i legure u ~vrstom stanju imaju kristalnu strukturu koja se karakteri{e periodi~nim rasporedom atoma u ~vornim mestima prostorne kristalne re{etke. osnovna karakteristika spojeva koji su ostvareni zavarivanjem i lemljenjem je kontinuitet (neprekidnost) kristalne strukture izme|u elemenata koji su spojeni.1 Sl. koji se nalazi izme|u spojenih obradaka.2.1. c-spoj posle rekristalizacije. U realnim metalima i legurama kristalna struktura nije idealna ve} se javljaju ta~kaste. Da bi se izme|u dva obratka ostvario zavareni spoj neophodno je da se grupa atoma. Pri razdvajanju elemenata koji su spojeni razdvojivim vezama ne dolazi do njihovog o{te}enja a pri razdvajanju elemenata koji su spojeni zavarivanjem oni se o{te}uju.1 Fizi~ki osnovi i klasifikacija Spajanje elemenata konstrukcija se mo`e ostvariti zavrtnjevima.1. 1. lemljenjem i lepljenjem su razdvojive veze a veze ostvarene zavarivanjem su nerazdvojive. Pri lemljenju se me|uatomske veze uspostavljaju izme|u atoma lema. i atoma obradaka. Sl.3. b-zavareni spoj posle kristalizacije. smanjila sila neophodna za ostvarivanje zavarenog spoja. Srednje rastojanje izme|u dva susedna atoma u kristalnoj re{etki naziva se parametar re{etke. linijske. Sl. Sl. a-obratci pre spajanja. b-spoj posle dejstva pritiska.elektrode. lemljenjem i lepljenjem. • Lokalnim topljenjem u okolini spoja i kristalizacijom rastopa.

* zavarivanje eksplozijom.3. -zavarivanje topivom elektrodom u atmosferi vodene pare. deformacije. * difuziono. 3. kristalizacija rastopljenog metala i {ljake.zavarivanje topljenjem. turama.Jokovi} ZAVARIVANJE 2 * aluminotermijsko.za-zavarivanje polo`enom elektrodom. Sl. * zavarivanje pod troskom.nije mogu}e zavarivanje. Kod postupaka zavarivanja pritiskom nema te~nih faza ali se javljaju znatna pritisna naprezanja. odvijanje hemijskih reakcija u te~nim fazama (metal i {ljaka). * liva~ko zavarivanje. * elektrolu~no: a-elektrolu~no zavarivanje u atmosferi vazduha: Sl. 1. d-elektrolu~no zavarivanje atomizovanjem u mlazu vodonika.zavarivaelektrodom -REL. preklopno zavarivanje (ta~kasto. potrebnih za zavarivanje `eljeza tehni~ke ~is-ru~no elektrolu~no zavarivanje oblo`enom to}e. strukturne promene u osnovnom materijalu i u {avu.1. 4. * ultrazvu~no. . * elektrootporno: su~eono zavarivanje (zbijanjem i varni~enjem). * zavarivanje plazmom i * zavarivanje laserom. strukturne promene * kova~ko. 2. toplotne dilatacije. nje pritiskom na niskim temperaturama. 1. * hladno. Zavisnost izme|u pritiska i temperature -zavarivanje golom elektrodom. Proces zavarivanja je pra}en Sl.4 Brzine zavarivanja pojedinim postupcima. Postupci zavarivanja topljenjem u funkciji od na~ina zagrevanja su: * gasno. varivanje pritiskom na povi{enim tempera-gravitaciono elektrolu~no zavarivanje. * indukciono. Kod postupaka zavarivanja topljenjem zajedni~ke pojave su: toplotni procesi (zagrevanje i hla|enje). * zavarivanje elektronskim snopom. b-elektrolu~no zavarivanje u za{titnom ili aktivnom gasu: -zavarivanje topivom elektrodom u atmosferi inertnih gasova-MIG -zavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi inertnih gasova-TIG (WIG). -zavarivanje topivom elektrodom u atmosferi CO2-MAG (CO2). bradavi~asto i {avno). odvijanje hemijskih reakcija na grani~nim povr{inama u sistemu metal-{ljaka-atmosfera. c-elektrolu~no zavarivanje pod za{titnim prahom-EPP. top-ljenje osnovnog i dodatnog materijala. * aluminotermijsko zavarivanje. * gasno. e-elektrolu~no zavarivanje ugljenim elektrodama. kompleksnim fizi~ko-hemijskim pojavama koje su specifi~ne za pojedine postupke zavarivanja.

srednje debljine ima dve grani~ne paralelne povr{-ine na relativno malom rastojanju. prema polo`aju u odnosu na neku ta~ku. [W/m2 K]. Izvori toplote imaju snagu q. Kod ve}ine postupaka zavarivanja osnovni materijal se zagreva do temperature tople plasti~ne deformacije ili iznad temperature topljenja i ponovo se hladi do sobne temperature.1. pokretni i brzopokretni. polubeskona~no telo ima samo jednu grani~nu povr{inu na kojoj deluje toplotni izvor. mo`e se dobiti ve}i broj raspodela toplote u zagrevanim telima koje se mogu matemati~ki definisati.2 Toplotni procesi pri zavarivanju ra~unske {eme zagrevanog tela. odvijanje u relativno maloj zapremini ili odvijanje u specifi~noj atmosferi. rekristalizaciju. Ovo zagrevanje i hla|enje izazivaju: topljenje. [m2/s]. 1. toplotno-fizi~kim osobinama i izvora toplote. Osobina toplotnog izvora. kao {to su /3/: beskona~no telo koje nema ni jednu grani~nu povr{inu koja uti~e na prostiranje toplote u telu. u razmatranjima toplotnih procesa koriste se Sl. koeficijent temperaturne provodljivosti a=λ/cv. tanka plo~a ima dve grani~ne povr{ine na malom rastojanju tako da je temperatura po debljini izjedna~ena i {tap sa cilindri~nom grani~nom povr{inom kod koga je raspodela temperature po preseku ujedna~ena. Toplotno-fizi~ke osobine metala koje uti~u na raspodelu toplote su /4/: specifi~na toplota c [J/kg C]. strukturne promene. zapreminski toplotni kapacitet cv [J/m3K]. velika brzina. plo~a Toplota koja se dovodi za topljenje dela osnovnog materijala i dodatnog materijala ili za zagrevanje osnovnog materijala do temperature maksimalne plasti~nosti. deformacije i pojavu sopstvenih napona. hemijskih reakcija u te~noj fazi i strukturnih promena u ~vrstoj fazi su: relativno visoka temperatura. Me|u velikim brojem mogu}ih raspodela toplote mogu se na}i one raspodele koje u najve}em stepenu odgovaraju raspodeli toplote pri pojedinim procesima zavarivanja: .koncentrisani u ta~ku ili sa nekom zakonitom raspodelom.Jokovi} ZAVARIVANJE 3 u osnovnom materijalu i u {avu i toplotne dilatacije. prema du`ini delovanja. Kombinacijom navedenih ra~unskih {ema sa ra-zli~itim Sl. S obzirom da su oblici i mere zavarenih konstrukcija veoma raznoliki. Sl. Da bi se mogle predvideti ove promene neophodno je poznavati temperaturu i njenu promenu u toku vremena u datoj ta~ki osnovnog materijala. a mogu da budu: prema vrsti raspodele. Raspodela temperature tj. prostiranje toplote u zavarenom spoju zavisi od: Oblika i mera zavarene konstrukcije. koeficijent provo|enja toplote λ [W/m K].nepokretni.trenutni i sa neprekidnim dejstvom. Sl.5 Promena temperature pri zavarivanju u ta~kama A. izaziva strukturne promene u zoni uticaja toplote. [ W]. Karakteristike toplotnih procesa.6 Termi~ki ciklus zavarivanja. koeficijent povr{inskog odavanja toplote zra~enjem i konvekcijom α. B i C. 1. Toplotno-fizi~kih osobina osnovnog materijala. sa navedenim osobinama.

1.7 Termi~ki ciklus pri vi{eslojnom zavarivanju sa duga~kim slojevima. τz. II. • Vreme zadr`avanja iznad odre|ene temperature.temperatura po~etka austenitno→martenzitne transformacije.Jokovi} ZAVARIVANJE 4 • elektrolu~nom navarivanju na povr{inu masivnog tela ili debele plo~e odgovara ra~unska {ema za pokretni ta~kasti izvor toplote na povr{ini polubeskona~nog tela. I.5. TD-dozvoljena temperatura. 4.temperatura β→γ transformacije (β. Sl. Ova zavisnost se naziva termi~ki ciklus zavarivanja. Re{avanjem matemati~kih izraza ovih raspodela mogu se dobiti vrednosti temperature u pojedinim ta~kama u funkciji od vremena Sl.nemagneti~ni ferit). Termi~ki ciklus pri vi{eslojnom za-varivanju zavisi i od toga da li se zavari-vanje izvodi sa du-ga~kim (zavarivanje po ~itavoj du`ini 0. • Maksimalna temperatura na koju se ta~ka zagreva.1 Sl. 1.8 Termi~ki ciklus pri vi{eslojnom zavarivanju sa kratkim slojevima.6.redosled slojeva. • Brzina hla|enja.1.u ta~ki 2 koja se nalazi u blizini povr{ine {ava. Sl. • su~eonom elektrolu~nom zavarivanju dve tanke plo~e u jednom prolazu odgovara ra~unska {ema za pokretni linijski izvor toplote u tankoj plo~i. Sl. • Brzina zagrevanja. Termi~ki ciklus zavarivanja daje zna~ajne informacije o promeni temperature u datoj ta~ki u toku procesa zavarivanja kao {to su: • Temperatura predgrevanja To. a. III i IV.dozvoljeno vreme. • su~eonom elektrootpornom zavarivanju odgovara ra~unska {ema za pokretni povr{inski izvor toplote. τD.1. Sl.10. TAc3. Ovi parametri termi~kog ciklusa zavarivanja bitno uti~u na promenu struktu-re i osobina u ZUT.u ta~ki 1 koja se nalazi u .5÷1 m) ili kratkim slojevima. blizini korena. b. TMs. Sl.

20 1. 27 (-10oC) ^elici otporni prema efektu zareza. Ispitivanje `ilavosti se vr{i na [arpi-V epruveti dubine `ljeba 2 mm.22%.04 0. 2.1 ) Cekv=C+Mn/6+(Cr+Mo+V)/5+(Ni+Cu)/15 Op{ti konstrukcioni ~elici za izradu zavarenih konstrukcija dati su u standardu JUS C. duzimati posebne mere predostro`Kvalitet Rm Maksimalni sadr`aj leg.06 37÷52 Za ~elike sa zateznom ~vrsto}om B 0. transportnih sredstava i sli~no.04 0. Od najve}eg zna~aja su: legure `eleza (~elik i sivi liv).60 0.24 1.2 Hemijski sastav ~elika za zavarene konstrukcije.1 ^elici za zavarene konstrukcije prema dokumentu IIS/IIW-367-71 Kvalitet ~elika B C Zatezna ~vrsto}a.40 0.20%.05 0. J 27 (0oC) Primedba Za konstrukcije od srednje debelih materijala podvrgnute normalnim optere}enjima.22 1.55 0.20 1. ρ2V. Od navedenih materijala najve}i zna~aj imaju legure `eleza. elemenata u %. 2. gradnji rezervoara.60 0. energetski materijali i materijali za li~nu i op{tu za{titu.50 0. Tab.04 37÷52 E nava se na osnovu hemijskog sasta0. D Ekvivalentni sadr`aj ugljenika.60 0.B0.05 37÷52 duzimati posebne mere predostro`C 0. Cu i Cu-legure. Al i Al-legure. 29 (0oC) o 27 (-30 C) D 27 (-25oC) ^elici otporni prema efektu zareza.Jokovi} ZAVARIVANJE 5 2.04 0. ZAVARIVA^KI MATERIJALI 2. jer se one najvi{e koriste kao konstrukcioni materijali i najve}i broj zavarenih spojeva se upravo izvodi na ovim legurama.50 0.40 0.13 daN⋅m/cm2.55 0.50 0.41 i debljina d≤37 mm. Tab. pomo}ni materijali.55 0. 0.22 1. Ni-legure. . netopive elektrode. Ne preporu~uje se ispitivanje `ilavosti.45 i debljina d≤25 mm.05 37÷52 Cekv≤0.2 Osnovni materijali Osnovni zavariva~ki materijali su materijali koji se spajaju zavarivanjem i to mogu biti svi metali i legure koji su na{li primenu u tehnici i industriji. Mg-legure.24 1.50 0. ~elika daN/mm2 C Mn Si S P Cekv≤0.05 0. To su: osnovni materijal.04 50÷70 tako|e prema preporuci IIW.24 1. dodatni materijal. 0.04 50÷70 nosti pri zavarivanju ako je C≤0. mostogradnji. daN/mm2 37÷52 50÷70 @ilavost. Tab.50 0. hidrotehnici. 0. nosti pri zavarivanju ako je C≤0.05 50÷70 50÷70 daN/mm2 nije potrebno pre0. Za ~elike sa zateznom ~vrsto}om 37÷52 daN/mm2 nije potrebno preTab. 1J≈0. izra~u0.1 Uvod Pod zavariva~kim materijalima podrazumevaju se materijali koji su neophodni za formiranje zavarenog spoja. dok hemijski sastav uti~e na mere predostro`nosti koje treba primeniti pri zavarivanju.500.04 50÷70 va osnovnog materijala po izrazu: ( 2 .05 0. 39 (-20oC) 27 (-50oC) ^elici izuzetno velike otpornosti prema E 27 (-40oC) 39 (-40oC) krtom lomu 1.60 0.05 0.22 1. 2. 2. Me|unarodni institut za zavarivanje (IIW) dao je preporuke za izbor ~elika za izradu zavarenih konstrukcija u visokogradnji.04 0. Osnovni kriterijum za izbor ~elika za navedene svrhe je `ilavost. Ovo ne zna~i da se i ~elici drugih kvaliteta ne mogu koristiti kao osnovni zavariva~ki materijal.55 0.

5 Rm daN/mm2 34÷42 37÷45 37÷45 37÷45 42÷50 42÷50 42÷50 44÷54 44÷54 44÷54 52÷62 52÷62 52÷62 @ilavost ρ2V.045 0. granit.22 0.045 0.0461 ^.15 0.17 0. tako da smanjuje brzinu hla|enja {ava. raspodeljuju se izme|u troske i {ava. % C P S Si Mn 0.0463 ^.0361 ^.0363 ^. kvarc. Ovim se produ`ava vreme za metalur{ke i hemijske reakcije izdvajanja nepo`eljnih legiraju}ih elemenata i gasova (kiseonik.10.0561 ^.045 0. Jezgra za elektrode koje se koriste za zavarivanje bakra i njegovih legura izra|uju se od niskolegiranog bakra i bronzi /13/.06 0.05 0. a iz {ava se mogu ukloniti dodavanjem u oblogu elemenata koji imaju ve}i afinitet prema kiseoniku. jezgro se proizvodi livenjem.045 0.045 0.05 0. Al-Si-Mg i dr. Dezoksidacija i legiranje rastopa. uz istovremeno izvla~enje oksida iz {ava i njihovo vezivanje. Oznaka ^. mramor. To su: elektrode i elektrodne `ice. koji se obrazuju u toku topljenja elektrode i osnovnog materijala. legura bakra. Oblogu elektroda za REL zavarivanje sa~injavaju organske i mineralne materije i vezivno sredstvo.20 0.3.0563 Max. legiranog i visokolegiranog ~elika ~iji je hemijski sastav propisan odgovaraju}im standardima /8. Zbog toga je ona pri zavarivanju te~na. Kod legura koje nemaju sposobnost deformisanja u hladnom stanju.0261 ^. Jezgra elektroda za REL zavarivanje aluminijuma i njegovih legura izra|uju se od niskolegiranog Al i legura Al-Mn. /14/. Metalno jezgro oblo`enih elektroda je pre~nika 2÷6 mm.20 0. ulaza u njegov sastav.05 0.05 0.17 0.05 0.045 0.0462 ^. 12/. bakra i aluminijuma hladnim izvla~enjem.55 1.045 0. 2. Al-Mg. JUS C.045 0. Tab.045 0.500 /7/.0362 ^. manganovu rudu.045 0. Da bi obloga elektrode mogla da obrazuje {ljaku. 11.045 0. J 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 Temeratura. sadr`aj legiraju}ih elemenata. Gole elektrode se skoro i ne upotrebljavaju za REL zavarivanje zbog problema odr`avanja stabilnog luka i nedovoljnog kvaliteta zavarenog spoja. Elementi koji vr{e . fluorit i druge minerale. nalazi se na povr{ini te~nog metala u {avu i {titi ga od {tetnog uticaja gasova iz vazduha.045 0. mora da sadr`i: hematit.045 0. Oksidi osnovnog metala i legiraju}ih elemenata. oC +20 +20 0 -20 +20 0 -20 +20 0 -20 +20 0 -20 2. sumpor.3 Dodatni materijali Dodatni materijali u~estvuju u formiranju zavarenog spoja tj.55 1.05 0.22 0.20 0.0481 ^. azot.17 0.Jokovi} ZAVARIVANJE 6 Osnovni zavariva~ki materijali na bazi bakra. Al-Si.5 0. Tab. proizvodi se od legura na bazi `eleza. aluminijuma i njegovih legura su definisani u odgovaraju}im standardima /5.0482 ^. fosfor) i nemetalnih uklju~aka iz {ava.20 0.1 Elektrode za REL zavarivanje Elektrode za REL postupak zavarivanja mogu da budu gole i oblo`ene.5 0.20 0. [ljaka predstavlja sme{u oksida metala koja ima ni`u ta~ku topljenja od metala {ava (kod elektroda za zavarivanje ~elika {ljaka se topi na 1100÷1200oC) i manju specifi~nu masu.0483 ^. Novoobrazovani oksidi isplivavaju na povr{inu {ava i vezuju se u {ljaku. [ljaka ima relativno malu toplotnu provodnost.B0. 6/ . Uloga obloge elektrode je vi{estruka: Obrazovanje {ljake.55 1.045 0. rutil.20 0. 2.045 0.05 0.0562 ^. Jezgro elektrode od ~elika se izra|uje od ugljeni~nog.20 0. 9. Oblo`ene elektrode se sastoje od metalnog jezgra kru`nog popre~nog preseka i nemetalne obloge.045 0.05 0.05 0.3 Konstrukcioni ~elici za zavarene konstrukcije.

Prema hemijsko-metalur{kom karakteru obloge vr{i se i podela eletroda na /15/: * Elektrode sa kiselim karakterom obloge na bazi oksida gvo`|a. zatim silikate i fero-legure. imaju relativno veliku brzinu topljenja i veliku dubinu uvara. u oblogu se dodaju: skrob. K. mada se mogu koristiti i za ostale polo`aje zavarivanja. Obloga je relativno debela. Al. Ovi elementi pove}avaju koncentraciju jona u stubu luka i pove}avaju stabilnost njegovog gorenja. kompaktna i veoma se lako skida. mangan-oksida i fero-mangana. /16/. Obloga rutilnih elektroda sad`i mineral rutil. Elektrode sa baznom {ljakom imaju srednju dubinu uvara i pogodne su za zavarivanje u svim polo`ajiama u prostoru. Za obavljanje ove funkcije.oznaka B Obloga ovih elektroda sadr`i znatnu koli~inu kalcijum-karbonata ili magnezijum-karbonata i kalcijum fluorita.6% vlage) tako da su otporne na pojavu vru}ih i hladnih prslina.05% za umirene. Zbog toga se u oblogu dodaju minerali koji sadr`e alkalne i zemnoalkalne elemente (Na.oznaka A. rad sa reletivno velikim ja~inama struje zavarivanja. Obrazuje se relativno mala koli~ina {ljake koja se lako skida. Dubina uvara je mala. tako da je povr{ina o~vrslog {ava neravna. velika dubina uvara. i Ti i dodaju se u oblogu u obliku ferolegura.06% za neumirene ~elike.24% a sadr`aj sumpora ve}i od 0. manganoksid. mo`e se izvesti preko obloge u koju se dodaju odgovaraju}e ferolegure ili ~isti metali za legiranje. {ljaka se lako skida. Mn. Koriste se za zavarivanje niskougljeni~nih nelegiranih ~elika relativno velike debljine. zatim sadr`i i fero-mangan i fero-silicijum. Da bi se spre~ilo prodiranje azota i kiseonika u {av. celuloza. Osetljvost na tople prsline je izra`ena naro~ito kod ugaonih spojeva. Uglavnom se koriste za izvo|enje unutra{njih ugaonih {avova ~ije mehani~ke osobine nisu va`ne. niskolegiranih ~elika i ~elika sa pove}anim sadr`ajem ugljenika i sumpora u odnosu na niskougljeni~ne nelegirane ~elike koji imaju dobru zavarljivost. na bazi oksida `eleza. mramor i magnezit. Obloga kod ovih elektroda je uglavnom debela. tako da je {ljaka baznog karaktera. Povr{ina {ava je neravna i naborana. relativno gusta u te~nom stanju a lako se skida posle o~vr{}avanja. * Elektrode sa kiselim karakterom obloge rutilnog tipa. Jonizacija vazdu{nog prostora u zavariva~kom luku. u cilju pobolj{anja mehani~kih osobina. silicijumdioksid i feromangan kao dezoksidaciona sredstva. {ljaka je te~ljivija nego kod kiselih elektroda na bazi `elezo-oksida i lako se skida posle o~vr{}avanja.oznaka AR. pri horizontalno-vertikalnom i vertikalnom polo`aju zavarivanja i pove}ava se ako je sadr`aj ugljenika ve}I 0. Ostale osobine ovih elektroda su sli~ne osobinama elektroda sa kiselom oblogom na bazi `elezooksida. koji {tite zonu zavarivanja. dekstrin. Obloga elektroda celuloznog tipa sadr`i znatnu koli~inu organskih materija (drvnu celulozu. [avovi . u sastav obloge kod ovih elektroda ulazi i titan-oksid u koli~ini do 35%. * Elektrode sa rutilnim karakterom obloge. Zavariva~ki luk je nestabilan u vazduhu jer se u njemu nalaze gasovi sa relativno velikim potencijalom jonizacije (≈15 V) i pare metala koji tako|e imaju relativno veliki napon jonizacije (≈8V). * Elektrode sa oksidnim karakterom obloge. [avovi izvedeni bazi~nim elektrodama imaju mali sadr`aj vodonika (ako su elektrode bile suve tj. nisu sadr`ale vi{e od 0. sa peko 95% TiO2. [ljaka je izrazito kiselog karaktera. Obrazovanje za{titne atmosfere oko zone zavarivanja. sa ili bez mangan-oksida. Legiranje {ava. 4. * Elektrode sa celuloznim karakterom obloge. Ovaj tip elektroda se koristi za zavarivanje u svim polo`ajima u prostoru. 3. Ca) sa manjim naponom jonizacije (≈2÷3V).oznaka C. Oblogu ovih elektroda sa~injavaju oksidi `eleza. Pored `elezo-oksida. Primena: Za rad sa jednosmernom i naizmeni~nom strujom. odnosno od 0. celulozu iz pamuka).oznaka R i RR.Jokovi} ZAVARIVANJE 7 dezoksidaciju su Si. Predvi|ene su za rad sa jednosmernom strujom na + polu a za rad sa naizmeni~nom strujom sastav obloge se mora posebno podesiti. te~an metal u {avu je relativno hladan. prirodne silikate i fero-legure kao dezoksidaciona sredstva. u oblogu se dodaju materije koje se na temperaturi zavarivanja razla`u uz obrazovanje znatne koli~ine gasova. naro~ito u polo`enom polo`aju. * Elektrode sa baznim karakterom obloge. Op{te karakteristike ovih elektroda su: relativno velika brzina topljenja.

a obloge srednje i ve}e debljine se nanose ekstruzijom sme{e oko jezgra. 2.4 mm. U ovu grupu elektroda spadaju elektrode koje se ne mogu svrstati ni u jednu od prethodnih vrsta a to su: .Jokovi} ZAVARIVANJE 8 izvedeni ovim elektrodama imaju lep izgled. Elektrode sa oblogom koja je naneta ekstruzijom su{e se samo na 300÷400oC.5 @ica za zavarivanje gasnim plamenom @ice za zavarivanje gasnim plamenom se proizvode od ~elika /20/. @ica se proizvodi u {irokom spektru pre~nika i du`ina.3. visok nivo mehani~kih osobina i imaju ve}u otpornost na pojavu hladnih i vru}ih prslina nego {avovi izvedeni elektrodama sa oksidnim karakterom obloge.Elektrode sa dubokim prodiranjem.obloge velike debljine sadr`e do 5% celuloznih materija (oznaka RR). Kod klasi~nih elektroda za REL zavarivanje stepen iskori{}enja je 0. Obloge manje debljine se nanose umakanjem jezgra u pripremljenu pastu. bez popre~nog kla}enja vrha eletrode.obloge srednje debljine sadr`e do 15% celuloznih materijala (oznaka R) i posebno su pogodne za zavarivanje u vertikalnom polo`aju i polo`aju iznad glave. jer sadr`e relativno veliku koli~inu vode. Hemijski sastav `ice je niskougljeni~ni ~elik ili legiran sa Mo. Preporu~uje se naizmeni~na struja zavarivanja (zbog manjeg skretanja) ~ija je ja~ina za 20÷40% ve}a od struje zavarivanja kod "normalnih" elektroda. . Zavarivanje se izvodi sa po jednim zavarom sa svake strane.Elektrode sa visokim stepenom iskori{}enja.6÷2. @ica je bakarisana. Sme{a za oblogu se izra|uje drobljenjem.3. pre~nika 0. koja je pobakarisana. Elektrode ~ija je obloga naneta umakanjem prvo se podvrgavaju niskotemperaturnom su{enju na 40÷50oC. .Na2SiO3.98 a koeficijent topljenja 8÷10 g/A h. . mlevenjem i prosejavanjem komponenti i njihovim me{anjem. Stepen iskori{}enja elektrode predstavlja odnos te`ine dodatnog materijala koji je u{ao u sastav {ava prema istopljenoj te`ini metalnog jezgra elektrode /17/. Elektrode sa visokim stepenom iskori{}enja imaju koeficijent iskori{}enja 1. prvo na suvo a zatim sa vezivnim sredstvom.2 Proizvodnja oblo`enih elektroda za REL zavarivanje Jezgro elektrode za REL zavarivanje se proizvodi postupcima plasti~ne prerade a kod neplasti~nih materijala livenjem. da bi se nadoknadio njihov gubitak usled oksidacije. zavarivanje 2.2÷2. a zatim visokotemperaturnom su{enju na 300÷400oC. Visokotemperaturno su{enje elektroda koje u oblozi sadr`e organske materije izvodi se na 150÷180oC. Elektrode rutilnog tipa se proizvode sa dve debljine obloge: .oznaka S. Ni i Mn /18/. ali se ipak moraju preduzimati posebne mere predostro`nosti.4 Elektrodna `ica za zavarivanje u atmosferi CO2 Elektrodna `ica za zavarivanje u atmosferi CO2 je od niskougljeni~nog ~elika sa pove}anim sadr`ajem Si i Mn.8÷12 mm /18/. Kao vezivno sredstvo koristi se vodeno staklo. od legura na bazi bakra /13/ i od legura na bazi aluminijuma /14/ i po svom hemijskom sastavu mora odgovarati hemijskom sastavu osnovnog materijala.80÷0. Pomo}u ovih elektroda je mogu}e su~eono zavarivanje i zavarivanje T-spojeva na osnovnom materijalu debljine 14÷16 mm pez izrade `ljeba. * Elektrode sa posebnim vrstama obloge. odnosno 2÷10 mm /19/.3.3 Elektrodna `ica za EPP postupak zavarivanja Elektrodna `ica za EPP zavarivanje ~elika je hladno vu~ena ~eli~na `ica pre~nika 0. Oblo`ene elektrode se upotrebljavaju isklju~ivo i suvom stanju i ako do|e do njihovog vla`enja treba ih pre upotrebe su{iti na na 200÷300oC u trajanju ≈60 minuta.3. 2. 2.0 i koeficijent topljenja od 12÷20 g/A h zahvaljuju}i `eleznom prahu koji se stavlja u oblogu.

5 Netopive elektrode za elektrootporno zavarivanje Elektrode za elektrootporno zavarivanje proizvode se od legura na bazi bakra. niskolegiranih i visokolegiranih ~elika. Ove elektrode treba da imaju {to ve}u tvrdo}u. Granule se su{e. U prisustvu kiseonika zagrejan volfram brzo oksidi{e i sagoreva. odnosno uklanjanje FeO se vr{i njegovim prevo|enjem u {ljaku i vezivanjem u stabilne silikate. CuBe2 i CuAl10Fe5Ni5 /22/. razlikuju se topljeni i netopljeni (kerami~ki) pra{kovi. dezoksidaciju i legiranje metala {ava. LaO2 i CeO2 u koli~ini 0. helijum i vodonik ili njihova sme{a. koji vr{e legiranje {ava. Prema nameni. Pra{ak u te~nom stanju treba da je viskozan. Oblici ovih elektroda su raznovrsni i prilago|eni su obliku zavarenog spoja. koji ne vr{e legiranje {ava i aktivne. Prema stepenu legiranja pra{kovi se dele na pasivne. Mogu da budu od nelegiranog volframa. Topljenje se vr{i na 1400oC a istopljena masa se u tankom mlazu izliva u proto~nu vodu. vrsta struje za zavarivanje. kao {to su argon. jonizaciju gasnog prostora u mehuru i obrazovanje za{titne atmosfere u gasnom mehuru u uslovima velike brzine zavrivanja. gde dolazi do njene granulacije.5÷1. Topljeni pra{kovi se primenjuju za zavarivanje niskougljeni~nih i niskolegiranih ~elika. kao {to su: ThO2. ~vrsto}u i elektroprovodnost na povi{enim temperatura (500÷600oC). melju u klasiraju po krupno}i prosejavanjem.3 ) MnO+Fe=FeO+Mn SiO2+2Fe=2FeO+Si Topljeni pra{kovi Dezoksidacija rastopa. zbog ~ega se ove elektrode koriste isklju~ivo za{titnoj atmosferi inertnih gasova. {to je ve}ina kerami~kih pra{kova. maksimalna struja zavarivanja. izme{aju u potrebnom odnosu i stave u pe} za topljenje. srednjemanganski sa15÷30% MnO i visokomanganski koji sadr`e iznad 30% MnO. a sa druge strane sni`ava temperaturu vrha elektrode i omogu}ava znatno pove}anje gustine struje.6 Pra{kovi za EPP zavarivanje Pra{ak za EPP zavarivanje treba da obezbedi: obrazovanje {ljake u koju prelaze metalni oksidi. mangan-oksid. /23/. 2. Prema na~inu izrade. CuNiBe. mehani~ke osobine ~istog {ava u kombinaciji sa `icom odre|enog kvaliteta. a prema sadr`aju mangan-oksida pra{kovi mogu biti: niskomanganski sa manje od 15% MnO. Klasifikacija i ozna~avanje pra{kova vr{i se po vi{e osnova /24/: na~in proizvodnje. Da bi se smanjila koli~ina vodonika u {avu moraju se koristiti suvi pra{kovi.2 ) ( 2 .8 kg/dm3 a pre~nik zrna 0. `elezo-oksid. CuCr1. legiranje {ava se vr{i preko elektrodne `ice. napon praznog hoda pri zavarivanju sa naizmeni~nom strujom. U zavisnosti od karaktera {ljake pra{kovi mogu biti kiseli i bazni. CuCrZr. kao {to su: CuCd1.4 Netopive elektrode za zavarivanje u za{titnom gasu Elektrode od volframa se proizvode u obliku {ipki pre~nika 0. Pri zavarivanju drugih materijala.5÷10 mm i du`ine 50÷175 mm /21/. Temperatura topljenja pra{ka treba da je ni`a od 1200oC. gustina 1. ZrO2. 2. CuNi2Si. U sastav pra{kova ulaze: kvarc. a naj~e{}e se rade u obliku pravih i krivih {ipki ili diskova. titandioksid. Obrazovana {ljaka posle hla|enja treba da se lako skida. a su{enje se izvodi na 200oC u toku 1 sata. melju. maksimalna brzina zavarivanja. . CuCoBe. jer pove}ava emisionu sposobnost volframa. granulacija. ali se ~e{}e izra|uju od volframa koji je legiran sa nekim od oksida.Jokovi} ZAVARIVANJE 9 2.20%.35÷4. pra{kovi mogu biti namenjeni za zavarivanje niskougljeni~nih.5÷3 mm. pri ~emu se legiranje rastopa vr{i samo preko pra{ka i to manganom i silicijumom po reakcijama: ( 2 . Dodatak ovih oksida olak{ava uspostavljanje zavariva~kog luka i pove}ava stabilnost njegovog gorenja. karbonati alkalnih i zemnoalkalnih metala i ferolegure za dezoksidaciju i legiranje. za zavarivanje obojenih metala i za navarivanje. Aktivni pra{kovi mogu da budu slabo legiraju}i (ve}ina topljenih pra{kova) i jako legiraju}i. Topljeni pra{kovi (srednjemanganski i visokomanganski) se proizvode slede}im postupkom: Komponente pra{ka se drobe.

Ostali gorivi gasovi 2.5 kg kiseonika pri pritisku od 150 bar na 20oC.7% acetilena) pri atmosferskom pritisku eksplodira na 305oC. 29/. tako da se pod odre|enim pritiskom i temperaturom razla`e burno uz eksploziju. je nezasi}eni ugljovodonik koji se naj~e{}e dobija reakcijom kalcijum karbida i vode: ( 2 . koje su obliku fero-legura. /28. ne sme biti manji od 1÷1. Raspodela prostora u bocama za acetilen je slede}a: porozna masa 25%. Za gasno zavarivanje i rezanje se koristi acetilen koji sad`i minimum 99% C2H2 koji se pakuje u ~eli~ne boce sa poroznom masom i acetonom kao rastvara~em /25/. Zaostali pritisak kiseonika u praznim bocama ne sme da bude manji od 1. Za{titni gasovi mogu da budu inerti ili aktivni.9 Za{titni gasovi Za{tita zavariva~kog luka i te~nog metala u {avu od negativnog uticaja komponenti vazduha se mo`e ostvariti za{titnim gasovima. Sklonost acetilena ka eksplozivnom razlaganju se smanjuje ako se on rastvori u acetonu ili ako se molekuli acetilena me|usobno razdvoje u manje grupe pomo}u porozne kerami}ke mase. zatim se izme{aju u odre|enom odnosu uz dodatak vodenog stakla kao veziva. sigurnosni prostor 8%. Ostali gorivi gasovi. Pri zavarivanju. 2. Boce za kiseonik se obele`avaju plavom bojom.i visokolegiranih ~elika. Inertni gasovi su azot i argon a aktivni ugljendioksid i vodonik. Pritisak acetilena u bocama je 15÷20 bar i zavisi od spoljne temperature. srednje. lemljenje ili rezanje su vodonik /27/ i sme{a propana i butana. se~enju i lemljenju koristi se gasoviti ili te~ni kiseonik.5÷2 bar.5 kg acetilena /26/.8 Kiseonik Da bi se pove}ala brzina sagorevanja gorivih gasova i pove}ala toplotna mo} zavariva~kog plamena.3÷93% acetilena) je eksplozivna na temperaturi do 300oC pri atmosferskom pritisku. Brzina pra`njenja boce tj. naj~e{}e. koristi se elektrodna `ica od nisko ugljeni~nog ~elika. kao i za zavarivanje bakra. Pri zavarivanju sa kerami~kim pra{kovima. oksida. Gasovi se pakuju u ~eli~ne boce u te~nom ili gasovitom stanju. Boce za actilen imaju zapreminu do 160dm3 ali su u upotrebi naj~e{}e boce sa zapreminom 40 dm3 u koje mo`e stati oko 6. koja se zatim su{e na 300÷400oC u trajanju od 2 sata. nikla i njihovih legura.Jokovi} ZAVARIVANJE 10 Kerami~ki pra{kovi se koriste za zavarivanje nisko-. potro{nja acetilena na sat ne sme biti ve}a od 20% njegovog sadr`aja u boci. Gasoviti kiseonik za zavarivanje se. sagorevanje gorivih gasova se izvodi u atmosferi kiseonika. Sme{a acetilena i kiseonika (2. koji se koriste za dobijanje toplote za zavarivanje. Proizvodnja kerami~kih pra{kova se obavlja na slede}i na~in: Komponente pra{ka. karbonata. za navarivanje ~elika. Acetilen. prostor za {irenje acetona pri apsorpciji acetilena 29%. Granulacijom iz nepe~ene paste dobijaju se zrna pre~nika 1÷3 mm. vodonik i sme{a propana i butana. Po{to nema topljenja. Ve}i potro{a~i koriste cisterne za lagerovanje te~nog kiseonika i centralizovano snabdevanje.5 bar. Od gorivih gasova za gasno zavarivanje i rezanje koriste se : acetilen.7 Gorivi gasovi Acetilen gasno Gasovi za gasno zavarivanje Za gasno zavarivanje i rezanje koriste se gorivi gasovi i kiseonik. se prvo usitne. . u kerami~ke pra{kove se mogu staviti materijali koji se razla`u na visokim temperaturama. aceton 38%.3÷80. Kerami~ki pra{kovi 2. C2H2. na 19oC. i dr.4 ) CaC2+2H2O→C2H2+Ca(OH)2+Q Acetilen je nestabilan. isporu~uje u ~eli~nim bocama zapremine 40 dm3 u koje stane oko 8. a legiranje i modifikacija rastopa se vr{i preko komponenti pra{ka. a minimalni zaostali pritisak u boci. dok sme{a vazduha i acetilena (2.

jona i elektrona kroz vazdu{ni prostor izme|u provodnika /3/. oko 10-4÷10-5 cm. mre`ne ili pove}ane u~estanosti. a-zavariva~ki luk uspostavljen izme|u elektro. Zavariva~ki luk predstavlja stabilni eletri~ni luk tj. 2000÷4000oC. prema Sl. Provo|enje elektriciteta kroz zavariva~ki luk se vr{i kretanjem naelektrisanih ~estica. polaritet elektrode se menja u skladu sa u~estalo{}u naizmeni~ne struje.1-b. 3. Emisija elektrona sa katodne mrlje se vr{i pod dejstvom slede}ih faktora: * Termoelektronska emisija nastaje usled sposobnosti u`arene katodne mrlje da emituje elektrone usled visoke temperature. ZAVARIVA^KI LUK 3. Kod te{kotopivih materijala (volfram. Op{te karakteristike zavariva~kog luka su: relativno male vrednosti napona. ili netopiva u kom slu~aju se dodatni materijal mora posebno unositi u zavariva~ki luk. Anodna i katodna mrlja su u`areni delovi anode i katode. ili izme|u dve elektrode i osnovnog zavariva~kog luka.tzv. a kod metala sa ni`om ta~kom topljenja termoelektronska emisija je manje zastupljena. na na minus pol prava polarnost ili na plus pol izvora struje . c-trofazni zavariva~ki luk. b-nezavisni zavariva~ki luk. Sl. 3. 3. Katodna oblast je deo oko katodne mrlje ~ija debljina odgovara du`ini slobodnog puta elektrona u gasu oko katode tj.obrnuta polarnost. 3. Da bi se uspostavio i odr`avao zavariva~ki luk neophodno je postojanje katodne mrlje. ili izme|u dve elektrode. relativno velike gustine struje i relativno visoke temperature. Anodna oblast je podru~je oko anode debljine 10-3÷10-4 cm u kojoj preovladava struja elektrona. pozitivni joni i neutralni atomi sa najve}om temperaturom u osi stuba.1 [eme zavariva~kog luka. grafit) termoelektronska emisija ima va`nu ulogu. Stub luka je prostor izme|u katodne i anodne oblasti u kome se nalaze elektroni. zbog odvo|enja toplote u okolinu sa periferije stuba. odnosno rastojanje izme|u vrha elektrode i povr{ine rastopa na osnovnom materijalu (pri zavarivanju sa relativno velikim ja~inama struje).2 Prenos energije kroz luk i zagrevanje katode i anode Elementi zavariva~kog luka. nezavisan luk. Za uspostavljanje i napajanje zavariva~kog luka koristi se jednosmerna ili naizmeni~na struja.tzv. Kod luka koji se napaja naizmeni~nom strujom.1 Uvod Zavariva~ki luk je osnovni izvor toplote za sve postupke elektrolu~nog zavarivanja. Izvori naizmeni~ne struje su transformatori a izvori jednosmerne struje su generatori jednosmerne struje ili ispravlja~i. Naizmeni~na struja za napajanje luka mo`e da bude jednofazna ili fi{efazna. Joni i elektroni nastaju jonizacijom molekula gasa koji sa~injavaju vazduh. * Autoelektronska emisija nastaje pod dejstvom spolja{njeg elekti~nog polja koje stvara izvor . atoma metala i komponenti obloge elektrode ili pra{ka.Jokovi} ZAVARIVANJE 11 3. stabilni prenos elektriciteta izme|u dva provodnika razli~itog polariteta. 3. Sl. 3. su: Du`ina luka l je rastojanje izme|u vrha elektrode i povr{ine osnovnog materijala (pri zavarivanju sa relativno malim ja~inama struje). 15÷80 V.1-c. kada igra i ulogu dodatnog materijala. jer se sa nje emituju elektroni koji vr{e po~etnu jonizaciju atoma gasa u stubu luka.mo`e da bude vezade i osnovnog materijala. kombinovani luk. Kod jednosmerne struje elektroda Sl.1-a . Sl.2. Sl. Zavariva~ki luk mo`e da bude uspostavljen izme|u elektrode i osnovnog matrijala. koji se nalaze na relativno malom me|usobnom rastojanju. Elektroda mo`e da bude topiva.

anoda.katodni pad napona.3 Uspostavljanje i gorenje zavariva~kog luka Pri zavarivanju topivom elektrodom. Termi~ka jonizacija gasa nastaje usled sudaranja elektrona sa atomima i molekulima usled termi~kih kretanja i zbog toga je zna~ajna tek na relativno vi{im temperaturama. [to je ni`i potencijal jonizacije nekog elementa. {to izaziva porast temperature katodne mrlje (pove}anje brzine njenog topljenja) i emisiju elektrona.1 ) Po~etna jonizacija gasova je rezultat neelasti~nih sudara atoma gasa i elektrona koji su emitovani sa katodne mrlje.3. Tab.1 Potencijali jonizacije metala i gasova u stubu luka u V. Da bi do{lo do jonizacije neutralnih atoma gasa.stub luka.5 ( 3 . 3. Elektroni koji su emitovani sa katodne mrlje kre}u se prema anodi.usporeni elektroni. zavariva~ki luk se uspostavlja tako {to se osnovni materijal kratkotrajno dodirne vrhom elektrode.napon luka.anodni pad napo. prema reakciji: gde je: Ao i A+-neutralni atom gasa i pozitivni jon.2 [ema zavariva~kog luka.Jokovi} ZAVARIVANJE 12 struje za zavarivanje.katoda. 3.11 6. Sl. koji nastaju jonizacijom luka. Us.83 11.anodna mrlja. 3.katodna oblast. l. Elemenat Potencijal K 4. mrlja.brzi elektroni (emitovani sa katode i ubrzani elektri~nim poljem). 5. 3.5 13.11 7. tako da imaju dovoljnu kineti~ku energiju da izvr{e jonizaciju gasova i metala sa Sl. Odnos broja izba~enih elektrona prema broju pozitivnih jona koji udare u katodu kre}e se od 0. 2. gasova i u manjoj meri jonizacijom metala u stubu luka. * Emisija elektrona usled bombardovanja katodne mrlje pozitivnim jonima koji se kre}u prema katodi pod dejstvom elektri~nog polja. Sa porastom temperature smanjuje se broj elektrona koji se sa katodne mrlje emituje pod dejstvom spolja{njeg elektri~nog polja. 3.1.3 Na Ca Fe C H2 O2 N2 5.0. to je njegov uticaj na stabilnost gorenja luka povoljniji. osnovni nosioci elektriciteta u stu4. Dopunska jonizacija gasova u stubu luka vr{i se usled termi~ke jonizacije i jonizacije zra~enjem. UA. iznad 1750oC. Jonizacija zra~enjem ili foto jonizacija je izazvana ultraljubi~astim zracima i zbog male energije ovih zraka javlja se kod gasova sa relativno malim potencijalom jonizacije. broja jonizovanih atoma prema polaznom broju neutralnih ~estica. A. kojima se sudare u stubu luka.du`ina bu luka su joni i eletroni. espori .katodna im se daljim kretanjem vr{i prenos struje kroz luk. potrebno im je dovesti energiju koja je ve}a od potencijala jonizacije. 1.3 Zavisnost stepena jonizacije od Stepen jonizacije predstavlja odnos izme|u temperature u stubu luka i vrste atoma. 3. a zatim ubrzani Ao+ebrzi↔A++2espori elektri~nim poljem. 3.pove}ava koncentracija naelektrisanih ~estica. Prema tome.K.3 do 1. ~ijna. Struja kratkog spoja trenutno rastapa vrh elektrode i osnovni . Sl. a pod dejstvom elektri~nog polja se ubrzavaju.6 14. Tab. Stepen jonizacije zavisi od temperature u stubu luka i vrste atoma tj.pad napona u stubu luka. Tab. ebrzi . Ul.22 13.anodna oblast. Na taj na~in se UK. potencijala jonizacije. Pri udaru pozitivnih jona na povr{inu katode oni joj predaju svoju kineti~ku energiju.

napon luka. pove}anje du`ine luka izaziva pove}anje napona luka.stati~ka karakteristika luka. ru~no WIG zavarivanje. ni`u temperaturu i manji u~inak jer. Zbog toga su naponi praznog hoda Vo kod horizontalne i rastu}e katakteristike struje ve}i od radnog napona i naglo se smanjuju na radni napon. Sl. 3. Sl. Pri konstantnim ostalim uslovima.4. Il. a. a ovi vr{e jonizaciju gasova u stubu luka. za automatski MIG postupak i MAG postupak zavarivanja. koja se naziva spolja{nja karakteristika izvora struje. automatsko zavarivanje pod pra{kom sa regulacijom brzine dodavanja `ice prema naponu luka. odnosno 30÷40 V pri EPP zavarivanju. sastav i svojstva atmosfere luka (stepen jonizacije atmosfere luka). tako da ne bi mogao da se uspostavi luk na po~etku zavarivanja. Ik. ali se sada te~na mrlja obrazuje samo na osnovnom materijalu. dolazi do periodi~nog ga{enja i ponovnog uspostavljanja luka sa promenjenom polarno{}u elektrode i osnovnog materijala. Sl. . vrsta struje. Obrazovani joni i elektroni provode struju. D. C. c. Faktori koji uti~u na gorenje zavariva~kog luka su: struja i napon zavarivanja. b. 3. javlja se po~etna emisija elektrona sa katodne mrlje.4 je data zavisnost izme|u struje i napona izvora struje za zavariva~ki luk. Sl. Pri zavarivanju netopivom elektrodom odvijaju se isti procesi. ~ime se uspostavlja zavariva~ki luk.4) se koriste za: automatsko zavarivanje pod pra{kom sa konstantnom brzinom dodavanja elektrodne `ice. Naponi praznog hoda Uo su: 55÷75 V za ru~no zavarivanje. Za zavarivanje se koriste izvori strije koji imaju tri razli~ite spoljne karakteristike: * Izvori struje sa strmo padaju}om spoljnom karakteristikom (kriva 4 na Sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 13 materijal na mestu dodira. 3. U tom slu~aju. karakter prenosa metala sa elektrode na osnovni materijal i spoljna karakteristika izvora struje.4) ili sa rastu}om spoljnom karakteristikom (kriva 6 na Sl. Struja i napon zavariva~kog luka se nazivaju i struja i napon zavarivanja. Naizmeni~na struja daje manje stabilan zavariva~ki luk. 3. Pri tome se te~ni sloj metala raste`e i isparava. Uo. 3. B i E. koji predstavlja pomo}ni izvor naizmeni~ne struje sa naponom 2000÷3000 V i frekvencijom 100÷300 kHz. S druge strane. 3.4 Stati~ka karakteristika zavariva~kog luka i spoljna karakteristika izvora struje.napon praznog hoda. U ta~kama A. Radni naponi su: do 30 V pri ru~nom zavarivanju.sistem luk-izvor struje. saglasno frekvenciji struje.spoljna karakteristika izvora struje. Oni se nalaze u me|usobnoj zavisnosti koja se zove stati~ka karakteristika luka. Stabilno gorenje zavariva~kog luka je osnovni uslov da se dobije kvalitetan zavareni spoj. C i D ja~ine struja su relativno male i ne obezbe|uju stabilno gorenje luka.struja kratkog spoja. odnosno manji od radnog napona.4) se koriste za: ru~no zavarivanje oblo`enom elektrodom. pa se zavarivanje izvodi u radnim ta~kama B i E. Ul. Napon praznog hoda izvora struja kod horizontalne i rastu}e karakteristike bio bi jednak. Na Sl.struja luka. 3. Elektroda se zatim odmi~e od osnovnog materijala na rastojanje koje je pribli`no jednako pre~niku elektrode. odnosno 60÷80 V za EPP postupak.4. po~etna jonizacija gasnog prostora izme|u vrha elektrode i osnovnog materijala se vr{i pomo}u oscilatora. * Izvori struje sa horizontalnom spoljnom karakteristikom (kriva 5 na Sl. Uspostavljanje zavariva~kog luka mo`e se izvesti i bez dodirivanja osnovnog materujala vrhom elektrode. prednosti upotrebe naizmeni~ne struje su jednostavnost i niska cena ure|aja za zavarivanje i zanemarljiv uticaj magnetnog polja i feromagnetnih masa na skretanje luka. Zavariva~ki luk i izvor struje su me|usobno povezani tako da imaju istu struju i napon koji su definisani ta~kama A.

a. tako da se ona spaja sa osnovnim materijalom i uspostavlja kratki spoj.6-a.7 Toplotni bilans zavariva~kog luka. η WIG 0. pozi-cija I i II.58÷0. 3.70÷0. sile elektromagnetnog polja i sile te`e izdu`uju kap.72 MIG 0.6-b. pozicija III i IV. a. Tab.REL zavarivanje. do 100 A/mm2.6 MAG 0.4 Prenos metala u zavariva~kom luku Prenos metala sa topive elektrode na osnovni materijal obavlja se po slede}im modelima /4/: * Prenos metala u krupnim kapi-ma. Na vrhu elektrode . Sl. Zavariva~ki luk je koncentrisani toplotni izvor ~ija je ukupna toplotna mo}: ( 3 . 3. Sl. A. zavarivanju sa gustinama struje ispod 100 A/mm2. jer su sile povr{inskog napona najve}e. W/s. deb. 3.5 Prenos metala u krupnim kapima pri MIG i MAG se prekida. Sa porastom veli~ine kapi.2 Koeficijenti korisnog dejstva zavariva~kog luka η Postupak zav. Prenos metala u vidu sitnih kapi se vr{i i pri MAG i MIG zavarivanju sa gustinama struje iznad 100 A/mm2.Jokovi} ZAVARIVANJE 14 3.koeficijent korisnog dejstva luka. pod dejstvom sila povr{inskog napona kap se odvaja od elektrode i prelazi na osnovni materijal. V.ukupna toplotna mo} luka. Tab. 3. odnosno luk Sl. pozicija V. .7÷0. koja se ne odvaja od elektrode. b. q.6 Prenos metala u obliku sitnih kapi.95 Sl.EPP automatski postupak.85 Pod troskom 0. b.80÷0.zavarivanje debelo oblo`enim elektrodama. Tab.MAG i MIG pri gustinama struje iznad 100 A/mm2. pod utica-jem toplote obrazuje se kap.efektivna toplotna mo}. Sl.struja zavarivanja.2. Sl. vr{i se pri zavarivanju MAG i MIG postupkom sa relativno malim gustinama struje. η. 3.3 ) Q=Ul Iz q=η Ul Iz a efektivna toplotna mo} je: gde je: Q. 3. * Prenos metala u obliku mlaza sitnih kapi vr{i se pri zavarivanju debelo oblo`enim elektrodama i pri zavarivanju pod pra{kom. Kona~no. Ul. Iz. a luk se ponovo uspostavlja.5÷0. Sl. pri ~emu je ve}ina kapi oblo`ena slojem rastopljene obloge ili pra{ka. 3.2 ) ( 3 . 3.napon luka. Sl.5. obl 0.8 REL. W/s.

Tab. * Vreme obrazovanja zavariva~a je relativno dugo.2 Pre~nik elektrode za ugaone spojeve k. 4.o~vrsla {ljaka.1 Pre~nik elektrode Pre~nik elektrode za su~eone spojeve se odre|uje na osnovu debljine osnovnog materijala d. 4. * Postupak je relativno spor i neproduktivan. prskanja i gubitaka sa {ljakom je relativno veliki. koja se pomera (vodi) ru~no. 4.osnovni * Rukovanje ure|ajima je jednostavno.1. Struja za napajanje luka mo`e da bude naizmeni~na ili jednosmerna. tehni~ki zna~ajnih legura.obloga elektrode. a ako se pre toga vr{i izrada `ljeba onda se prvi (koreni) zavar izvodi sa elektrodom De=3÷4 mm a ostali Tab. Karakteristike REL zavarivanja su: * Mo`e se koristiti za zavarivanje prakti~no Sl. mm 2 2 3 3 4 4÷4 5 4 6÷8 3÷5 . trode. 8. * Koristi se za zavarivanje u svim polo`ajima u prostoru i za zavarivanje obradaka svih konsrukcija. dr`a~a elektrode.Jokovi} ZAVARIVANJE 15 4. priklju~ka ″mase″ i za{titne opreme.o~vrsli metal {anema dovoda elektri~ne struje. * Otpadak elektrode usled ostatka u dr`a~u.1 [ema REL postupka zavarivanja obsvih. * Kvalitet zavarenog spoja u velikoj meri zavisi od zavariva~a. 2÷3 godine obuke posle srednje {kole. 10.rastopljeni metal. Sl.2. 5. kablova za povezivanje. oblo`enim ili sa punjenjem. 4. 4. naro~ito transformatora. mm De.elektri~ni (zavarii niska cena njihovog odr`avanja. 6.1 a za ugaone spojeve na osnovu katete {ava k. materijal. Ure|aji za naizmeni~nu struju su transormatori a ure|aji za jednosmernu struju su: generatori. 4. Tab. 7. Tab. polaritet (kod jednosmerne struje) i ja~ina struje zavarivanja Iz U {irem smislu kao parametri re`ima REL zavarivanja se mogu smatrati i: broj zavara u {avu n. kretanje vrha elektrode i ugao nagiba elektrode prema osnovnom materijalu. mm 2 2 3 4÷5 3 3÷4 6÷8 4 9÷12 4÷5 13÷15 5 16÷20 5÷6 >20 6 4. sivog liva (na hladno i toplo).zona uticaja toplote (ZUT). 3. Tab.metalno jezgro elek* Niska cena ure|aja. vrsta.REL 4. Sl. 4. a najva`niji su: eksploatacioni uslovi konstrukcije. mm De. koji se mogu pokretati elektromotorom ili motorom SUS. i osnovnog materijala. vrsta i polo`aj {ava u prostoru.2. va~ki) luk. sa 1÷2 kg/h rastopljenog metala. Su~eoni spojevi na osnovnom materijalu debljine iznad 4 mm se izvode iz vi{e zavara. brzina zavarivanja Vz. 9. 2. Parametri re`ima REL zavarivanja u u`em smislu su: pre~nik elektrode De. RU^NO ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE . gde na {ljaka. 4.2 Re`imi REL zavarivanja Re`im REL zavarivanja se odre|uje na osnovu vi{e kriterijuma. Tab. d. va. Primena REL zavarivanja je kod zavarivanja: nelegiranih i legiranih ~elika svih kvaliteta. pri ~emu je izvor toplote zavariva~ki luk koji se uspostavlja izme|u vrha elektrode.krater. 1. lo`enom elektrodom. Ure|aji za REL zavarivanje imaju najni`u cenu u pore|enju sa ure|ajima za druge postupke zavarivanja a sastoje se od: izvora struje. vrsta i debljina osnovnog materijala. i ispravlja~i.te~* Mogu}nost izvo|enja radova na terenu.1 Uvod Ru~no elektrolu~no zavarivanje se izvodi topivim elektrodama. bakra i legura bakra. aluminijuma i legura aluminijuma.1 Pre~nik elektrode za su~eone spojeve.

/30/.povr{ina popre~nog preseka jezgra elektrode.3 Broj zavara Broj zavara (slojeva) u jednom {avu odre|uje se na osnovu ukupne povr{ine popre~nog preseka unetog materijala Au i povr{ina popre~nih preseka prvog (korenog) zavara A1 i ostalih zavara An: ( 4 . m. n. mm2. Proizvo|a~ elektroda daje preporuke za ja~inu struje za dati tip i pre~nik elektrode i polo`aj zavarivanja.povr{ina popre~nog preseka ostalih zavara.koeficijent koji zavisi od pre~nika elektrode: za pre~nika elektrode. Pri zavarivanju u vertikalnom polo`aju struja zavarivanja se smanjuje za 15÷20% u odnosu na struju zavarivanja u polo`enom polo`aju. A/mm2. za De=4÷6 mm. mm2. Sl. A. . na struju zavarivanja uti~u i tip obloge. koreni zavar se iz`ljebi i izvede se pokrivni koreni zavar sa elektrodom De=3 mm za d<5 mm.Izanad glave povr{ina popre~nog preseka prvog (korenog) zavara. An. A1.4.4. m=40÷50. materijala.3 Gustina struje za rutilne elektrode De.2.Jokovi} ZAVARIVANJE 16 zavari sa debljim elektrodama. j. A. Vertikalan gde je : Au. Posle izvo|enja svih zavara.2. Tab. prilog A. . Tab. De=3 mm. Ae. odnosno sa De=4 mm za d>6 mm. Pri zavarivanju u polo`aju iznad glave. A/mm2 3 14÷20 4 11.2. oblik zavarenog spoja i njegov polo`aj u prostoru. mm 6÷10 ≥12 6÷10 ≥12 4÷8 ≥10 Ostali zavari 30÷60 20÷30 40÷60 40÷60 20÷40 40÷70 20÷40 20÷30 30÷40 Prvi zavar preseka zavara u su~eonom i ugaonom spoju.struja zavarivanja.2 Zavisnost struje zavarivanja od Iz=m De gde je: Iz.4 Grani~ne vrednosti povr{ina popre~nog Polo`aj {ava u prostoru Polo`eni Debljina osn.5 Struja zavarivanja se pribli`no mo`e odrediti po izrazu: ( 4 .5 6 9. a pre~nik elektrode treba da je manji od 4 mm.ukupna povr{ina popre~nog preseka materijala unetog elektrodom.1 ) Iz=jAe gde je: Iz. gde je De. mm2. struja zavarivanja se smanjuje za 20÷25% u odnosu na struju zavarivanja potrebnu za zavarivanje u polo`enom polo`aju. 4.2 ) Sl. 4. a pre~nik elektrode ne treba da bude ve}i od 4÷5 mm. Za rutilne elektrode va`i izraz: ( 4 .4. Ukupna povr{ina popre~nog preseka materijala unetog elektrodom zavisi od oblika `ljeba i debljine osnovnog materijala i mo`e se izra~unati prema izrazima datim u Prilogu A ili pribli`no odrediti prema ve}em broju drugih izraza ili iz dijagrama.2 Struja zavarivanja Ja~ina struje zavarivanja se odre|uje na osnovu pre~nika elektrode i dozvoljene gustine struje za datu vrstu elektrode.broj zavara. Tab.5÷12. Orijentacione vrednosti struje zavarivanja se mogu odrediti sa Sl.struja zavarivanja . 4.3 ) n=[(Au-A1)/An]+1 1 Tab. m=30.dozvoljena gustina struje.pre~nik elektrode. 4. 4. De. mm. mm2.pre~nik elektrode. mm2. Tab. Pored ovih faktora.5÷16 5 10÷13. mm j. 1 Prema /4 / pri zavarivanju su~eonih spojeva u polo`enom polo`aju va`e relacije: A1=(6÷8)De i An=(8÷12)De.

8÷1. iznad glave Ugaoni. vertikalni polo`aj Su~eoni. 4. Uobi~ajene brzine zavarivanja REL postupkom su do 10 m/h.4 ) Vz=(αz Iz)/(Az ρ) gde je: αz. debljine osnovnog materijala i razmaka u korenu `ljeba.1)De. kod zavarivanja tankih limova i prilikom pripajanja. Tab.6 Nagib elektrode Nagib elektrode zavisi od debljine osnovnog materijala. ukazuje na preveliku brzinu zavarivanja. Pri izvo|enju {avova u vertikalnom polo`aju i polo`aju iznad glave. a maksimalna je 15 m/h. .5 Vo|enje elektrode kod REL zavarivanja /30/ Su~eoni. Izbor ugla nagiba i kretanja vrha elektrode vr{i se prema Tab.5)De i koristi se pri polaganju korenog zavara.drugi i ostali zavari. {irine (0.4 Brzina zavarivanja Brzina zavarivanja zavisi od pre~nika elektrode. Tab. Kretanje 4. Zavarivanje bez bo~nog kretanja vrha elektrode daje uske zavare. Pojava svetlih mrlja.5 Kretanje (vo|enje) vrha eketrode Kretanje vrha elektrode pri REL zavarivanju zavisi od polo`aja {ava u prostoru.5÷1. Az.povr{ina popre~nog preseka zavara. Du`ina luka se kre}e u granicama (0. Sa smanjenjem ugla nagiba pove}ava se du`ina luka i gubici usled rasprskavanja.2. Zavarivanje tankih limova.Jokovi} ZAVARIVANJE 17 4.2.struja zavarivanja. A. Iz.prvi zavar: O.5. Sa pove}anjem du`ine luka smanjuje se dubina uvara. cm/h. nepokrivenih {ljakom.2. radi se sa {to kra}im lukom. g/cm3. nagibom elektrode od oko 15% i bez popre~nog kla}enja vrha elektrode kako bi se smanjila dubina uvara i spre~ilo "progorevanje". 4. vrste {ava i njegovog polo`aja u prostoru. g/A h.gustina metala zavara. 4. 4. oksidacija metala u luku i apsorpcija gasova. Brzina zavarivanja REL postupkom.koeficijent topljenja. polo`eni polo`aj Su~eoni. zidu Su~eoni. polo`aja {ava u prostoru i razmaka u korenu `ljeba. ja~ine struje zavarivanja i polo`aja zavarivanja u prostoru.7 Du`ina zavariva~kog luka Du`ina luka zavarivanja zavisi od vrste i pre~nika elektrode.5. polo`eni polo`aj "u koritu" Ugaoni spoj Polo`eni polo`aj Vertikalni polo`aj Iznad glave Vo|enje vrha elektrode: P.2. izvodi se "uglom napred". ρ. debljine do 3 mm. je: ( 4 . na vert. Brzina zavarivanja treba da obozbedi da je te~an metal u {avu stalno prekriven slojem te~ne {ljake. pove}ava oksidacija metala i gubici usled rasprskavanja i pogor{ava se izgled {ava. 4. horizont. mm2. Tab.

polo`aja zavarivanja i vrste elektrode i iznosi s=0÷2 mm.3. Ugao otvora X-`ljeba je α=30o. a. 32. visina zatupljenja korena `ljeba h=1÷3 mm. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm a polupre~nik zatupljenja r=3÷5 mm. . Dvostruki U-{av se izvodi kod su~eonih spojeva obradaka debljine 30÷60 mm na dvostrukom U-`ljebu slede}ih mera: Ugao otvora `ljeba α=10o. Sl.3 Su~eoni spoj sa I.3-a. Koren {ava se `ljebi na dubinu 2÷3 mm i nanosi se pokrovni zavar.sa vi{e slojeva 4. Ovi spojevi se mogu stati~ki opteretiti. Sl.3. Obradci debljine 3÷8 mm tako|e se zavariju sa jednim zavarom a sa druge strane se postavlja podlo`na traka od istog materijala kao i Sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 18 4. 31. Sl.4 Su~eoni spoj sa V. 33/. 4. 4.1 Izvo|enje su~eonih spojeva Su~eoni spojevi mogu biti izvedeni sa razli~itim vrstama {avova tj. 4. Sl.jednostrani.osnovni materijal ili od nom trakom. c. Sl. [av mo`e da bude izveden sa vi{e zavara ili vi{e slojeva. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm i zatupljenje korena `ljeba h=0÷3 mm.3.2 Su~eoni spoj sa V.jednostrani sa podlo`. a. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm a visina zatupljenja u korenu h=1÷3 mm.3-c.5 Redosled zavara kod su~eonog spoja sa X-{avom 4. 30.sa vi{e zavara. 4. Razmak izme|u obradaka zavisi od debljine osnovnog materijala. pri ~emu je ugao otvora `ljeba α≈60o. Pre izvo|enja pokrivnog korenog zavara p koreni zavar 1 se obavezno `ljebi.5. 4. bakra.{avom Su~eoni spojevi sa X-{avom se izvode na obratcima debljine 15÷30 mm. @ljebljenje je obavezno kod spojeva optere}enih na zamor. b.3 XSu~eoni spoj sa X.1 ISu~eoni spoj sa I-{avom Na obradcima debljine 1÷4 mm i sa elektrodama normalne dubine prodiranja I-{avovi se izvode sa jednim zavarom sa jedne strane. Sl.3. Pri kori{}enju podlo`ne trake razmak izme|u obradaka je s=2÷8 mm.3-b.1. ~iji izbor najvi{e zavisi od debljine osnovnog materijala /4. 4.{avom. Za promenljiva ili udarna optere}enja neprovareni koren se iz`ljebi i nanese se drugi zavar.1. [av se izvodi sa vi{e zavara.3.dvostrani sa `ljebljenjem neprovarenog korena. b. 4.{avom.4 USu~eoni spoj sa dvostrukim U-{avom. sa razli~itim vrstama `ljebova. Koreni zavar se obavezno `ljebi pre nano{enja pokrivnog korenog zavara. Sl. Sl.3 postupkom Izvo|enje spojeva REL postupkom 4.1.{avom Su~eoni spojevi sa V-{avom se izvode na materijalima debljine 5÷15 mm. 4.1. 4.

Jokovi} ZAVARIVANJE 19 4. Sl. Radi toga se susedni zavari po horizontali (zavari 1. upotreba preklopnih spojeva se izbegava. 4. ve}e od 20÷25 mm. pre nego {to se prethodni sloj ohladi.8 Preklopni spoj 4. Sl.10-d. se izvode povratnim korakom od sredine prema krajevima. naj~e{}e sa dva zavariva~a istovremeno.1. Karakteristi~ne mere `ljeba su: Ugao otvora `ljeba α=50o.3. 4. smanjile deformacije i smanjila mogu}nost nastanka prslina pri REL zavarivanju {avovi se izvode slede}im postupcima: * Kratki {avovi. ali se na debljem obratku izvede zako{enje na du`ini (3÷5)(d2-d1). . a. 4.1 Izvo|enje preklopnih spojeva Zbog pove}anja koncentracije naprezanja u odnosu na su~eone spojeve i pove}anog utro{ka materijala. Sl. ~ija je razlika u debljinama ve}a od 3 mm izvodi se sa V ili X {avom. slede}i sloj se izvodi {to pre tj. razvijeni su postupci poluatomatskog zavarivanja oblo`enom elektrodom i postupci REL zavarivanja pod vodom. razli~ite debljine. treba maksimalno smanjiti mogu{nosti pojave gre{aka na po~etku i kraju zavara.2 Postupci izvo|enja spojeva Da bi se smanjili zaostali naponi. 4. 4. {av se formira iz vi{e slojeva da bi se smanjila mogu}nost pojave prslina u prvom sloju (zavaru) zbog njegovog malog preseka i da bi se smanjile deformacije pri neprekidnom popunjavanju `ljeba. visina zatupljenja u korenu `ljeba h=0÷3 mm. visina zatupljenja u korenu `ljeba h=0÷3 mm. 4. Ovaj {av je naro~ito pogodan za zavarivanje su~eonih i Tspojeva u horizontalno-vertikalnom polo`aju. Vremenski razmak izme|u izvo|enja pojedinih slojeva treba da bude {to manji. Sl.9-b. Karakteristi~ne mere `ljeba su: ugao otvo-ra `ljeba α=50o. Zavarivanje u piramidi se izvodi sa dva zavariva~a. istovremeno. Sl.3.7. 4. Sl. 4. Sl.5 Su~eono zavarivanje obradaka razli~ite debljine Su~eono zavarivanje obradaka. Pri kaskadnom zavarivanju (u sekcijama) Sl.na 1/2 V-{avu.8. naj~e{}e na 1/2V-{avu ili na K-{avu.10-b. Sl. 4.9-d.9-c. Sl. Pri zavarivanju u blokovima. K-{av se primenjuje za zavarivanje T. du`ine preko 1000 mm.10-c.na K-{avu 4. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm. Sl. 4. izvode se ili bez prekida od sredine prema krajevima. Sl. od krajeva prema sredini. Sl.3. 4. 4. 4. Pri zavarivanju obradaka relativno velike debljine.6 Su~eono zavarivanje obradaka T-spojevi se izvode REL postupkom zavarivanja.spojeva na obradcima debljine 12÷60 mm. Uglavnom se koriste za spajanje limova debljine manje od 12 mm sa ugaonicima. * Duga~ki {avovi. 4. ili povratnim korakom. 4. 300÷1000 mm. * [avovi srednje du`ine. 4.6.9-a.7 Ugaoni spojevi.2. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm.3. b. 1/2V-{av se primenjuje kod obradaka debljine 5÷15 1/2V mm.9-e. Sl.2 Izvo|enje T-spojeva TSl. ili povratnim korakom na preskok.4 Modifikovani postupci REL zavarivanja Da bi se pove}ala produktivnost i smanjio uticaj zavariva~a na kvalitet zavarenih spojeva i da bi se izvr{ilo zavarivanje u specifi~nim sredinama. du`ine manje od 250÷300 mm izvode se bez prekida.2. 5 i 9) ne smeju preklapati a svaki slede}i zavar po vertikali pomeran je (smaknut) u odnosu na zavar ispod njega. Sl.

5÷2 m. Zavariva~ki luk se uspostavlja posebnim elektronskim upalja~em. Sl.kratki {avovi.9 Postupci izvo|enja {avova.4. b.zavarivanje u piramidi polo`enom elektrodom 4.4.zavarivanje u sekcijama (kaskadno).{avovi srednje du`ine.12. posle uklju~ivanja struje.1 Gravitaciono zavarivanje Gravitaciono zavarivanje je poluautomatski postupak zavarivanja su~eonih i Tspojeva sa debelo oblo`enom elektrodom du`ine 700 mm. Sl. Sl. Sl. 4. 4.2 Zavarivanje Poluatomatsko zavarivanje su~eonih i T.10 Izvo|enje spojeva ({avova) na debelim obratcima. b.spojeva relativno velike du`ine mo`e se izvoditi debelo oblo`enom elektrodom du`ine 1. Mo`e se izvoditi sa konstantnim uglom nagiba ili sa promenljivim uglom nagiba. Elektrode se postave u horizontalni `ljeb ili korito tako da se me|usobno dodiruju. d. c. c i d.11.popre~ni presek {avova prikazanih pod b. a. 4.zavarivanje u blokovima. Sl. Bakarna {ina koja je postavljena iznad elektroda spre~ava . Na jednom kraju se ovaj niz elektroda spoji sa strujom a na drugom se uspostavi luk pomo}u grafitne elektrode. a. e. 4. 4.duga~ki {avovi.Jokovi} ZAVARIVANJE 20 Sl. c i d. Za vreme procesa vrh elektrode klizi po osnovnom materijalu oslanjaju}i se ivicom obloge na njega.

debelo oblo`ena elektroda.osnovni materijal. b. 4. 4. 1.{ljaka.3 REL zavarivanje pod vodom Sl. 3. 4.grani~nik.obloga. Sl.rastop. 2. 2.stub. a istovremeno spre~ava zra~enje luka i toplote u okolinu.12 Zavarivanje polo`enom elektrodom.jezgro elektrode. prave polarnosti sa elektrodama pre~nika 4÷5 mm ~ija je obloga 5. 6. . Sl. 4. 6.bakarna {ina.13 Elektrolu~no zavarivanje Ru~no zavarivanje oblo`enom elektrodom pod vodom (na pod vodom.zglobni mehanizam. 1. zona uticaja toplote je manja. Zbog ve}e toplotne provodnosti i specifi~ne toplote vode u odnosu na vazduh. 3. 4.Jokovi} ZAVARIVANJE 21 krivljenje elektrode usled zagrevanja. Sl.sa promenljivim uglom nagiba elektrode.luk. {to dovodi do pada plasti~nosti i obrazovanja gasne poroznosti. 2. 4.gasni mehur. Sl. dubinama do 40 m) se naj~e{}e izvodi jednosmernom strujom 3.sa konstantnim uglom nagiba elektrode.T. b. a.oblo`ena elektroda. Luk gori u gasnom mehuru koji obrazuju komponente elektrode i vodena para.dr`a~ elektrode.osnovni materijal.su~eoni spoj.11 Gravitaciono zavarivanje. Zbog toga se pove}ava sadr`aj vodonika u rastopu {ava.spoj. vodonepropusna. a pojava zakaljenih struktura je verovatnija. Sl. 5.4.1. a.

jednaka je brzini zavarivanja vz i mo`e se kontinualno pode{avati.≈20% nasutog pra{ka a ostatak se elektrodna `ica. nema zra~enja u okolinu.rastop. 5. S obzirom na relativno visoku cenu pra{ka. . od 25÷45 V i koeficijentom topljenja α=14÷18 g/Ah • Volumen rastopa od 10÷20 mm3 i dubina uvara od 15÷20 mm omogu}avaju zavarivanje osnovnog materijala debljine 15÷20 mm bez prethodne izrade `ljeba. • Zavarivanje EPP postupkom se mo`e izvoditi samo u polo`enom polo`aju tj. Sl. 33/: • Postupak se izvodi automatski i poluautomatski sa jednosmernom ili naizmeni~nom strujom ja~ine 1000÷2000 A. 31. Zavariva~ki luk se mo`e obrazovati izme|u dve elektrode i osnovnog materijala.EPP 5. pri ~emu se elektrode mogu nalaziti u zajedni~kom mehuru ili posebnim mehurovima.2 EPP zavarivanje sa dve elektrode. Sl.sa posebnim mehurovima.gasni mehur. Brzina kretanja je uniformna. ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE POD PRA[KOM . 7. Sl.1. 6. b. Zavariva~ki luk gori u gasnom mehuru koji se obrazuje izme|u istopljenog sloja pra{ka i istopljenog metala. 5. u polo`aju koji odstupa od horizontalnog do 8o. srednje i visoko legiranih ~elika. 4.2 Ure|aji za EPP zavarivanje Postoje pokretni i fiksni ure|aji za zavrivanje pod pra{kom. nisko. koji su sme{teni u postolju 3.4. aluminijuma i za navarivanje. legura na bazi bakra. Sl. gubici usled pra{tanja su ispod 2%. Sl. • Osnovni materijal u~estvuje u metalu {ava sa 2/3 a elektroda sa 1/3. Debljina sloja pra{ka je 50÷60 mm. a proces se ne mo`e vizuelno pratiti.o~vrsli {av pra{kom su /4.1. postupak je ekonomi~an za zavarivanje relativno debljih materijala. 5. • Po{to luk gori u mehuru. 30. 8. 2.EPP.2. odnosno. Karakteristike zavarivanja pod 5. 5.Jokovi} ZAVARIVANJE 22 5. 3. ve}ih du`ina spojeva u serijskoj i masovnoj proizvodnji. naponom luka Sl.1 [ema elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom.1 Uvod Toplota za topljenje osnovnog materijala. Pokretni ure|aj se pokre}e preko elektromotora i reduktora. 5. relativno velike tro{kove pripreme `ljeba i mogu}nost pouzdanog izvo|enja spojeva sa zadatim merama {ava.te~na troska.zavariva~ki luk. te~ni metal {ava je za{ti}en od uticaja atmosfere. U toku zavarivanja se istopi Sl. 1. • Produktivnost postupka je oko 10 puta ve}a od produktivnosti REL postupka. 5. zavarivanje osnovnog materijala debljine 2÷100 mm. relativno visoku cenu ure|aja. EPP postupak zavarivanja se koristi za zavarivanje niskougljeni~nih ~elika.sa zajedni~kim mehurom.pra{ak.3. ponovo koristi posle prosejavanja.a. neoblo`ene topive elektrode i pra{ka ostvaruje se u elektri~nom luku koji se obrazuje izme|u elektrode i osnovnog materijala. Sl.o~vrsla troska.

Kod automata sa regulacijom brzine doda5.kotur elektrodne `ice.rezervoar sa pra{kom.to~uspostavlja prvobitna du`ina luka. 2. ve.4 [ema ure|aja za poluautomatsko EPP Sl. 5. 4. Odr`avanje du`ine luka na zadatoj vrednosti kod automata se ostvaruje na dva na~ina /4 /: 1.3.5. tabla.elektrodna Na ovaj na~in se napon zavarivanja u toku procesa odr`ava na `ica. Dr`a~ elektrode za EPP poluautomatski ure|aj. 5. zadatoj vrednosti sa ta~no{}u od ±0. 5. 1. {to odgovara . 6. Sl. ak za vo|enje. se koriste za izvo|enje zavarenih spojeva koji se ne mogu ostvariti automatima: pri zavarivanju na nepristupa~nim mestima. na kome se nalazi i rezervoar sa pra{kom. odnosno. Dovod struje se vr{i na osnovni materijal i kontaktnu vo|icu koja je od luka udaljena do 30 mm. 3. Srazmerno smanjenju Ul smanjuje se brzina elektromotora 4.5.1. Sl.rezerodnosno. Pri normalnom radu elektromotor 4 dodaje elektrodnu `icu brzinom koja je pribli`no jednaka brzini njenog topljenja. 2.mehanizam za dodavanje vanja elektrodne `ice. meri se napon luka Ul i na elektrodne `ice.komandna dodavanja elektrodne `ice. uje brzina elektromotora 4 za dodavanje elektrodne `ice. 4. 4. Ure|aji za poluautomatsko zavarivanje. odnosno. ve. Samoregulacijom pri konstantnoj brzini Sl. se ru~no pomera po `ljebu odgovaraju}om brzinom zavarivanja-vz. Pra{ak iz rezervoara 8 zasipa zonu zavarivanja oko elektrodne `ice. 5. U slu~aju da do|e do pove}anja du`ine luka (zbog pojave udubljenja na osnovnom materijalu) srazmerno se pove}ava i Ul a Sl.pokretno postolje. na osnovu njegove promene pove}ava se brzina elektromotora 4. zavarivanje 1. 5. 3. Sl. 2. elektrodna `ica se pomo}u mehanizma 4 sa kalema 3 kroz fleksibilnu cev dovodi u kontaktnu vo|icu koja se nalazi u dr`a~u 1.osnovni materijal. krivolinijskih i isprekidanih {avova.kalem elektrodne `ice.reduktor. ve tako da se uspostavlja zadata du`ina luka.5 V. za izvo|enje kratkih pravolinijskih.osnovni materijal (zbog pojave ispup~enja na osnovnom materijalu) dovodi do smanjenja Ul. 3.mehanizam za dodavanje elektrodne `ice. 6. 9. Sl. osnovu njegove promene pove}ava se i smanj8. Drugi tip automata je nepokretan a pokre}e se osnovni materijal brzinom zavarivanja vz.zasun. 2.elektromotor.elektrodna `ica. 7. Dr`a~ elektrode. 5. Regulacijom brzine dodavanja elektrodne `ice. Kod poluautomata. tako da se odr`ava konstantna du`ina luka. konstantan napon Ul. brzina dodavanja elektrodne `ice ve tako da se voar za pra{ak. na osnovu promene napona luka Ul.Jokovi} ZAVARIVANJE 23 Elektrodna `ica se dovodi pomo}u valjaka 6 u kontaktnu vo|icu brzinom ve koja obezbe|uje konstantnu du`inu luka.fleksibilna cev. [ema pokretnog automata za EPP zavarivanje.izvor struje.4.dr`a~ elektrode sa rezervoarom za pra{ak. Smanjenje du`ine luka Sl.

izvedenog EPP posupkom: Pri malim vrednostima koeficijenta oblika uvara. izazvana pojavom neravnina na osnovnom materijalu. hu.2÷0. Na taj na~in. brzina topljenja elektrodne `ice se smanjuje sa pove}anjem napona (du`ine) luka tj.6. mogu}e je izabrati parametre re`ima zavarivanja koji }e obezbediti `eljeni oblik i mere popre~nog preseka {ava. 5. odnosno napona. Zbog Sl. ve=0. Sl. 5. 5.3. Sl. b. a samim tim i na mogu}nost pojave toplih prslina.3 5. kristali se su~eljavaju pod uglom od pribli`no 180o i zarobljavaju c. i relativno malim brzinama dodavanja elektrodne `ice. pove}ava se sa smanjenjem napona (du`ine) luka. • Pri j>50 A/mm2 i ve=2÷6 m/min efikasnija je upotreba automata sa konstantnom ve tj. 5. Sl.3÷2. Va`na karakteristika elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom je mogu}nost uspostavljanja veze izme|u parametara re`ima zavarivanja i oblika tj. 5. pa je neophodna upotreba automata sa regulacijom brzine dodavanja elektrodne `ice.dubina uvara. • Pri j=30÷50 A/mm2 i ve=1÷2 m/min mogu se koristiti oba tipa automata. zadatu du`inu luka. lako topivi etektikumi izlaze na povr{inu i nema preduslova za pojavu vru}ih prslina ali ovakva orijentacija zrna daje {av sa relativno malom `ilavo{}u. • Pri relativno malim gustinama struje zavarivanja.Jokovi} ZAVARIVANJE 24 odr`avanju du`ine luka sa ta~no{}u od ±0. Naime. koja uspostavlja prvobitnu tj. odr`ava se zahvaljuju}i samoregulaciji.2 ) Ψu=b/hu Ψc=b/c Koeficijent oblika uvara uti~e na pravac rasta kristala u {avu.1 Re`imi elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom Uticaj re`ima zavarivanja na mere i oblik popre~nog preseka {ava Na osnovu karakteristi~nih mera {ava ostvarenog EPP zavarivanjem.6 Karakteristi~ne mere {ava toga ovi {avovi imaju najmanju sklonost ka obrazovanju vru}ih prslina.7 Uticaj Ψc i Ψu na pravac rasta kristala u {avu.7-c. 5.{irina {ava. Intenzitet samoregulacije je najve}i kod rastu}e spoljne karakteristike izvora struje. Efikasnot samoregulacije se pove}ava sa pove}anjem gustine struje zavarivanja i zavisi od spoljne karakteristike izvora struje. d. Kod automata sa konstantnom brzinom dodavanja elektrodne `ice. a opada kod horizontalne i padaju}e. izaziva promenu brzine topljenja. Drugim re~ima. Sl. samoregulacija se odvija tako sporo da ne mo`e dovoljno brzo da prati promenu du`ine luka. Sl. Pri relativno velikim vrednostima koeficijenta Sl.7-a.1 ) ( 5 .7-b.debljina lakotopive eutektikume na granici su~eljavanja. oblika uvara i ko-eficijenta nadvi-{enja. Parametri re`ima zavarivanja imaju slede}i uticaj na oblik i mere popre~nog preseka . 5. svaka promena du`ine luka. sa samoregulacijom.5÷1 m/min. Ovo pogoduje osnovnog materijala pojavi vru}ih prs-lina ako se {av optereti na iste-zanje u tempera-turnom intervalu krtosti. Sl. 5. Kod korektno obrazovanih {avova.3 mm. Optimalna vrenost koeficijenta oblika uvara je Ψu=1. zadata vrednost du`ine luka.7. mera popre~nog preseka {ava.nadvi{enje {ava. kristali se su~eljavaju pod uglom od oko 90o {to omogu}ava da lakotopivi eutektikumi i nemetalni uklju~ci iza|u na povr{inu {ava. mogu se definisati koeficijent oblika uvara Ψu i koeficijent oblika nadvi{enja {ava Ψc: ( 5 . j=15÷25 A/mm2. kristali rastu paralelno osi {ava.

2. neznatnog pove}anja {irine i znatnijeg pove}anja nadvi{enja {ava i smanjenja koeficijenta oblika uvara Ψu. b. Sl. 5. Pove}anje brzine zavarivanja smanjuje vreme 1. 5. Brzina zavarivanja re`ima zavarivanja pri promeni: I. {to izaziva pove}anje dubine uvara hu i nadvi{enja {ava c i smanjenja {irine {ava b. Pove}anjem napona luka tj. oblik i mere popre~nog preseka {ava pri zavarivanju: a. II. vz=30 m/h). Ul=35÷36 V). Sl. Napon luka Sl. du`ine luka pove}ava se koli~ina toplote koja se tro{i na topljenje pra{ka i elektrodne `ice.gustine struje j (vz=30 m/h.struje zavarivanja Iz ( De=4 mm.8-I. vz=30 m/h.napona luka.8-II. 5. vz=30 m/h). Gustina struje Pri istoj struji zavarivanja. Struja zavarivanja. Ovakav uticaj pove}anja struje zavarivanja ima za posledicu i pove}anje udela osnovnog materijala u metalu {ava. c. Sl. Iz=800 A.Jokovi} ZAVARIVANJE 25 {ava: Pove}anje struje zavarivanja izaziva pove}anje koli~ine toplote.8-IV. 3. 5."uglom napred".10 Zavisnost mera i oblika pop- . III. Usled pove}anog pritiska gasova pove}ava se istiskivanje te~nog metala ispod luka. 5.8 Promena dimenzija {ava u zavisnosti od promene parametara 4. Sl. 5. b.ja~ine struje zavarivanja.napona luka Ul pri: De=4 mm. IV. Ul=35÷36 V). smanjenje pre~nika elektrode dovodi do pove}anja gustine struje. {to ima za posledicu pove}anje koli~ine rastopljenog metala i pove}anje pritiska gasova u gasnom mehuru.9 Uticaj ugla nagiba elektrodne `ice na re~nog preseka {ava od: a. {to izaziva pove}anje dubine uvara.brzine zavarivanja vz ( De=4 mm."uglom natrag" Sl. Iz=800 A.brzine zavarivanja Sl. {to dovodi do pove}anja {irine {ava i neznatnog smanjenja dubine i nadvi{enja.

11-c. zavarivanje se mo`e izvoditi u horizontalnoj ravni. Zavarivanje se mo`e izvoditi sa elektrodnom `icom koja je. Pri zavarivanju "uglom napred" dolazi do pove}anja {irine i smanjenja dubine i nadvi{enja {ava. Sl. {to dovodi do pove}anja dubine uvara i 5. Sl. "uglom napred" i "uglom natrag". Pri zavarivanju ″na padini″ rastop se sliva ispod luka.bakarnom podlo`nom trakom. Pra{kovi koji su te~ljiviji u rastopljenom stanju i koji imaju manju brzinu o~vr{}avanja daju glatkiju povr{inu {ava i omogu}avaju lak{e izdvajanje gasova. Za debljine iznad 14 mm neophodno je postokom u obliku podlo`ne trake. 5. posta-vljena vertikalno."na usponu" nadvi{enja i do smanjenja {irine {ava.ru~no janje razmaka od 5÷6 mm ili se mora uraditi `ljeb da bi se izvedenim korenim zavarom 1.nastavjedne strane. {to ima za posledicu smanjenje: {irine {ava. ″na usponu″ i ″na padini″ 2.12 EPP zavarivanje su~eonih spsu~eoni spojevi 5.u horizontalnoj ravni. c. Pri tome luk te`i da zadr`i pravac elektrodne `ice.9-b. Pra{kovi koji vr{e manji pritisak na podlogu i na gasni mehur daju {av sa manjom dubinom uvara i ve}om {irinom nego pra{kovi koji vr{e ve}i pritisak. b. u odnosu na horizontalu ne sme biti ve}i od 20o. 5. 5. Sl.11 Uticaj nagiba proizvoda. u odnosu na podu`nu osu {ava. Sl.4 Izvo|enje zavarenih spojeva Sl. d. Pri zavarivanju "uglom natrag" te~an metal se usled duvanja luka stalno istiskuje ispod luka. {to dovodi do pove}anja dubine uvara i nadvi{enja. u odnosu 7.10. Sl. Prema nagibu podu`ne ose {ava u odnosu na horizontalu i prema smeru zavarivanja. c.11-a. 5. e. Popre~ni nagib proizvoda. na mere i oblik popre~nog preseka {ava pri zavarivanju na: a. Sl.1 Zavarivanje su~eoni spojevi sa jedne strane ojeva sa jedne strane sa: a. b. 1 2 Pri brzinama zavarivanja iznad 80 m/h na ivicama {ava se obrazuju zarezi. . jer je smanjeno istiskivanje te~nog metala ispod luka. uz istovremeno smanjenje {irine. dubine uvara i nadvi{enja1."na padini". 5. Maksimalni ugao nagiba podu`ne ose {ava je 8o. Pri zavarivanju "na usponu" rastop oti~e ispod luka. Nagib elektrodne `ice 6.8-III. {to izaziva smanjenje dubine uvara i pove}anje {irine. Nagib proizvoda na popre~nu osu. 5.~eli~osnovni materijal tanji od 20 mm su~eoni spoj se izvodi sa nom podlo`nom trakom. Vrsta struje i pra{ka 5. 5.9-a.4.Jokovi} ZAVARIVANJE 26 toplotnog dejstva luka na osnovni materijal. Prikaz uticaja parametara re`ima zavarivanja na oblik popre~nog preseka {ava dat je na Sl.bakarnom podU slu~aju kada nije mogu}e okretati konstrukciju i kada je lo`nom trakom sa `ljebom. 5. Zavarivanje pod pra{kom se naj~e{}e izvodi jednosmernom strujom pri obrnutoj polarnosti (plus pol na elektrodi) jer je tada brzina topljenja elektrodne `ice manja od brzine topljenja osnovnog materijala.

5. sebne mere radi spre-~avanja isticanja rasto-pa i troske. Sl. sa donje strane spoja se postavlja podlo`na traka od bakra ili od ~elika. Sl.3 Zavarivanje preklopnih i T-spojeva Preklopni i T-spojevi se izvode u horizontalnom polo`aju "u koritu" ili sa nagnutom el-ektrodnom `icom. 5.redosled zavara. . 3 i 4. Da bi se obez-bedilo ujedna~eno uvarivanje korena {ava i spre~ila pojava prokapljina. pri zavarivanju u ″kori-tu″ treba primeniti po- Sl.azbestni pritiskiva~. a. Ako je razmak izme|u krakova T-spo-ja ve}i od 1÷1.sa ru~no izvedenim zavarom kao podlogom. a. 4. 3.4.1. 1.14 [eme zavarivanja {ava na uglu i ugaonih {avova. d i e. Su~eono zavarivanje sa ~eli~nom podlo`nom trakom ne treba primenjivati kod dinami~ki optere}enih spojeva. 2. ^eli~na podlo`na traka mora biti istog sastava kao i osnovni materijal i trajno ostaje na spoju.ru~no izveden zavar. Preklapanje zavara mora da bude 3÷4 mm. 5. ili se koreni zavar prethodno izvodi ru~no u polo`aju iznad glave.pra{ak.Y-{av: De=4÷6 mm. 5.5 mm.sa podlo- gom od pra{ka i azbestnim pritiskiva~em.sa podlogom od pra{ka.14.13 Zavarivanje su~eonih spojeva sa obe strane.bakarna podlo`na traka. 5.2 Zavarivanje su~eoni spojeva sa obe strane Ovi spojevi se izvode na konstrukcijama koje omogu}avaju okretanje i na relativno debljim osno-vnim materijalima.Jokovi} ZAVARIVANJE 27 obezbedilo provarivanje po celoj debljini. b. 2. Sl.15.sa bakarnom podlo`nom trakom i pra{kom.4. c.I-{av: De=3÷6 mm. 5. b i c. d. Sl.12-e. Zavarivanje sa bakarnom podlo`nom trakom se koristi pri zavarivanju cevi i cilindri~nih posuda relativno malog pre~nika. 5.dvostruki Y-{av: De=5÷6 mm.

16 Orijentacione mere ulaznih i izlaznih plo~ica.5 Monta`a spojeva Da bi se u toku pr-ocesa zavarivanja ob-ezbedio stalan razmak izme|u obradaka koji se spajaju. Monta`a se izvodi zavarivanjem kratkim {avovima.Jokovi} ZAVARIVANJE 28 5. oni se pre zavarivanja montiraju. 5. Obratci debljine 3÷20 mm zavaruju se sa dve strane. sa elektrodnom `icom pre~nika 1. Sl. 5. Sl. 5. a kre}e se od 20÷80 mm sa me|usobnim razmakom koji nije ve}i od 500 mm.2÷2 mm i gustinama struje do 150÷200 A/mm2.4. Pri monta`i se kratkim {avovima pri~vr{}uju ulazne i izlazne plo~ice na kojima se vr{i zapo~injanje. odnosno zavr{avanje zavarivanja. Sl. pomo}u ure|aja prikazanog na Sl. . 5. i dr`a~a elektrode.6 Poluautomatsko zavarivanje pod pra{kom Poluatomatsko zavarivanje pod pra{kom se izvodi Sl. Du`ina monta`nih spojeva zavisi od debljine osnovnog materijala. Poluautomatsko zavarivanje pod pra{kom se izvodi jednosmernom i naizmeni~nom strujom.5.15 Zavarivanje preklopnih i T-spojeva. Poluatomatskim zavarivanjem pod pra{kom zavaruju se sa jedne strane obratci debljine 3÷6 mm uz obaveznu upotrebu podlo`ne trake ili podloge od pra{ka.16. 5. Brzine zavarivanja su manje od 30÷40 m/h. Ulazne i izlazne plo~ice se posle zavarivanja odre`u. 5.

5. Tako|e se mogu koristiti i sme{e inertnih i aktivnih gasova. je 8÷1000 m/h.osnovni materijal.1 Uvod Ako se pri elektrolu~nom zavarivanju u zonu zavarivanja dovodi neki gas sa ciljem da se spre~i prodor kiseonika i azota iz vazduha. Prema karakteru dejstva za{titnog gasa i rastopljenog metala. Pre~nici trode.dr`a~ elektrode. koristi argon. 4. Zavarivanje u atmosferi inertnog gasa sa netopivom elektrodomTIG ili WIG postupak.elektrodna `ica. Sl. pri struji zavarivanja elektrodom u atmosferi inertnog gasa. 3. onda se takav postupak naziva elektrolu~no zavarivanje u za{titnom gasu.dodatni materijal.1. [ema zavarivanja netopivom struji zavarivanja ispod 300 A. kao {to su argon i helijum. kada se posti`e ve}a dubina uvara.2 3. Oko elektrodne `ice.1. Sl.5.MIG postupak Zavariva~ki luk se uspostavlja izme|u osnovnog materijala i vrha eletrodne `ice.osnovelektrodne `ice su do 2. 6. 6. 5.ne rastvaraju se u rastopljenom metalu niti reaguju sa komponentama rastopa. ZAVARIVANJE U ATMOSFERI ZA[TITNIH GASOVA 6. razlikuju se slede}i postupci zavarivanja u za{titnom gasu: 1.rastvaraju se u rastopu ili stupaju u hemijsku reakciju sa osnovnim metalom ili legiraju}im elementima (ugljendioksid. iznad 300 A. 6. Zavarivanje u atmosferi aktivnog gasa sa topivom elektrodomMAG postupak. Sl.dr`a~ elekpribli`niji hemijskom sastavu osnovnog materijala. a brzina njenog dodavanja ni materijal.2 Zavarivanje topivom elektrodom u za{titi argonaargona. Elektrodna `ica treba da ima hemijski sastav koji je {to 3. MIG postupak zavarivanja se izvodi sa jednosmernom 1 2 TIG je skra}enica od Tungsten Inert Gas a WIG od Wolfram Inert Gas.3 6.MIG i MAG postupak. 6.za{titni gas (inertni ili aktivni).1 2. . 3.6-b.netopiva elektroda. Kao za{titni gas naj~e{}e se. Sl. a pri gustinama struje iznad 100 A/mm2 u vidu mlaza sitnih kapi. Sl.zavariva~ki luk. Sl. kroz dr`a~ elektrode struji inertni gas 2.Jokovi} ZAVARIVANJE 29 6. 3 MAG je skra}enica od Metal Activ Gas. Zavarivanje u atmosferi inertnog gasa sa topivom elektrodomMIG postupak. MIG je skra}enica od Metal Inert Gas. 1. 1.[ematski prikaz zavarivanja topivom elektrodom u atmosferi inertnog ili aktivnog gasa.5÷3 mm. • Aktivni. za{titni gasovi mogu da budu: • Inertni. 2. koja se kontinuirano dodaje brzinom ve kroz dr`a~ elektrode 3.za{titni (inertni gas). Dr`a~i elektrode su hla|eni samim za{titnim gasom. 4. ili vodom. pri Sl. koji se pomera ru~no (poluatomatski postupak) ili mehanizovano (automatski postupak). Prenos metala zavisi od gustine struje: pri gustinama struje ispod 100 A/mm2 prenos metala se vr{i u vidu krupnih kapi. vodonik). 3. azot. Elektrode koje slu`e za obrazovanje nezavisnog ili zavisnog zavariva~kog luka mogu da budu netopive i topive.2. relativno malo pra{tanje metala i pravilan oblik povr{ine {ava /4/. U zavisnosti od kombinacije vrste gasa i vrste elektrode.zavariva~ki luk. koji obrazuje za{titnu atmosferu oko luka 3. zbog cene. 2.

Cu i Cu-legura.ventil za za{titni gas.boca sa za{titnim gasom (Ar). 2. 7. 6.promena struje zavarivanja pri rastu}oj spoljnoj karakteristici izvora struje. 9. Polaritet struje je obratan (plus pol na elektrodi) jer je tada pove}ana stabilnost luka i pove}an je koeficijent topljenja za oko 30% u odnosu na pravu polarnost.4 Princip samoregulacije zavariva~kog luka. 5.manometar pokre}e elektromotor 3 visokog pritiska. Sl. 6.reduktor. 6. koji preko reduktora 4 i 13. male du`ine luka i neznatnu promenu napona luka sa promenom njegove du`ine. Posle izelektrode. brzinom na vrh dr`a~a elektrode.mera~ protoka gasa. Zbog e. 1 i 2. 3. valjaka 5 dovodi elektrodnu `icu.promena struje zavarivanja pri horizontalnoj spoljnoj karakteristici izvora struje.valjci za vesnog vremena (nekoliko dodavanje elktrodne `ice.3. odgovaraju}om brzinom. `ice na osnovu c. 11.elektromotor.kalem sa elektrodnom `icom.3 [ema ure|aja za poluatomatsko MIG zavarivanje. Sl. a. napona luka nije efikasna. Zavarivanje ugljeni~nih i niskolegiranih ~elika MIG postupkom je neekonomi~no u pore|enju sa MAG postupkom. 10. Sl. Dr`a~ elektrode se ru~no. 4. otvara se ventil 8 i ventil za Sl.smanjenje du`ine luka zbog pojave izbo~ine. S obzirom na relativno velike gustine struje. b. 6.1 Poluautomatski ure|aj za MIG zavarivanje funkcioni{e na slede}i na~in. ner|aju}ih i vatrostalnih ~elika. Dodirom vrha elektrodne `ice sa osnovnim materijalom uspostavlja se zavariva~ki luk i zapo~inje zavarivanje. MIG postupak je visokoproduktivan i koristi se za zavarivanje obradaka debljine 2÷8 mm od: Al i Al-legura.sistem luk-izvor struje sa dve cija brzine dodavanja elektrodne du`ine luka.komandni sekundi) automatski se orman. Sl. 1. aktivira se izvor struje. 12.3: Preko prekida~a na dr`a~u elektrode 1. odgovaraju}om.osnovni materijal. regulaSl. Ti i Tilegura.promena struje zavarivanja pri padaju}oj spoljnoj karakteristici izvora struje.dr`a~ rashladnu vodu.izvor jednosmerne struje. 6. 1 . Mg i Mg-legura.elektrodna `ica. zadatom. d. 8.Jokovi} ZAVARIVANJE 30 strujom iz generatora ili ispravlja~a sa horizontalnom ili rastu}om spoljnom karakteristikom izvora struje. pomera po `ljebu.

• povr{ina {ava je neravna. Brzina tj. . usled pojave udubljenja. naj~e{}e. • zona uticaja toplote je relativno mala.sa vodenim luka 2. • prskanje metala je izra`eno naro~ito pri gustinama struje iznad 500 A/mm2.4 ) 2CO2↔2CO+O2 CO↔C+O O2↔2O Fe+CO2↔FeO+CO Oksidacija rastopa niskougljeni~nog ~elika se odvija po reakcijama3: 1 Analogna analiza pri pove}anju du`ine luka. kojoj odgovara stati~ka karakteristika 1.1 ) ( 6 . • zra~enje otkrivenog luka je zna~ajno. a pri debljinama iznad 4 mm vr{i se izrada `ljeba ~iji je ugao otvora α=30÷50o. auto-mati i poluautomati sa konstantnom brzinom dodavanja elektrodne `ice kod kojih se konstantna du`ina luka obezbe|uje samoregulacijom.MAG postupak ugljendioksida6. b. koji se nalazi u boca-ma u te~nom stanju iz kojih ispa-rava tako da se u zonu zvarivanja dovodi u gasovi-tom stanju. CO≈55%. dezoksidacije i legirnja rastopa. a. izaziva porast struje zavarivanja ∆Iz koji dovodi do pove}anja brzine topljenja elektrodne `ice i do skra}ivanja du`ine `ice tj. do uspostavljanja zadate du`ine luka l1. 6.3 Zavarivanje topivom elektrodom u za{titi ugljendioksida.3. 1. 2 Na 3400oC pribli`an sastav atmosfere u luku je: CO2≈25%. 6.2 Hemizam pri MAG zavarivanju Pri zavarivanju u atmosferi CO2 istovremeno se odvijaju procesi oksidacije.2 ) ( 6 .1 Uvod MAG postupak zavarivanja.1. Na temperaturama koje vladaju u zavariva~kom luku dolazi do disocijacije CO2 po reakcijama2: ( 6 .4.Jokovi} ZAVARIVANJE 31 toga su u upotrebi. 6. Za MIG postupak se zbog toga uglavnom koriste izvori struje sa rastu}om i horizontalnom spoljnom karakteristikom.1 Obratci debljine do 4 mm zavaruju se bez pripreme `ljeba.3. Kao za{titni gas koristi se ug-ljendioksid.4. kod njih se najbr`e uspostavlja zadata du`ina luka tj. /34/.prekida~. tako|e pokazuje da je najefikasnija samoregulacija kod izvora struje sa rastu}om spoljnom karakteristikom. 6. 6. Dobra za{tita je obezbe|ena ako je rastojanje mlaznice od osnovnog materijala 7÷25 mm. U slu~aju ispup~enja na osnovnom materijalu dolazi do smanjenja zadate du`ine luka l1. teristike luka. • relativno visoko produktivan proces u pore|enju sa drugim procesima.Sl. je na{ao najve}u primenu u zavarivanju ugljeni~nih i niskolegiranih ~elika. • lako se vizuelno prati. Sl.5 Dr`a~ elektrode. efikasnost samoregulacije zavisi od spoljne karakteristike izvora struje. S obzirom da je ∆Iz najve}e kod rastu}ih karakteristika izvora struje. Sl.1. 3 Osim CO2 u reakcijama oksidacije u~estvuje i O2 iz H2O koja prethodno disocira. Ova promena stati~ke karakhla|enjem. na l2. debljine osnovnog materijala do 20 mm.sa gasnim. Sl.4. kojoj odgovara stati~ka karakteristika Sl.3 ) ( 6 . zadati re`im zavarivanja. Sl. iz 1 u 2. O2≈20%. 6. Karakteristike MAG postupka zavarivanja su: • ekonomi~niji je od REL i automatskog EPP zavarivanja. videti Poglavlje 2.

5 . • smanjenje sadr`aja C u {avu.10) 11) ( 6. Pre~nici elektrodnih `ica 0. 6./4. vo|enje dr`a~a elektrode (rastojanje mlaznice od osnovnog materijala.2÷1.6 2. Tab.9).5 0.3 Re`imi zavarivanja MAG postupkom Re`im MAG postupka zavarivanja zavisi od : vrste i debljine osnovnog materijala. ( 6. a obrazovani CO izaziva pojavu gasnih uklju~aka jer nije rastvorljiv u te~nom ~eliku.3. polaritet i ja~ina Iz). 6. 31/.5 0.0 8. 6.0 1.8 2.12) i ( 6.8 ) ( 6 .0÷5.0 1.0 mm koriste se pri poluautomatskom zavarivanju.6÷2. polo`aja spoja u prostoru pri zavarivanju i polo`aja zavara u {avu.3.13) 2FeO+Si↔SiO2+Fe FeO+Mn↔MnO+Fe Obrazovani SiO2 i MnO su nerastvorljivi u te~nom ~eliku.0 3.14) nije rastvorljiv u te~nom metalu. a zbog njihovog ve}eg afiniteta prema O2 nego {to je afinitet Fe prema O2 dolazi do reakcija: 12) ( 6. du`ina luka. struja zavarivanja (vrsta. • smanjenje sadr`aja Mn i Si.13) i da izvr{i dopunsko legiranje {ava.6 ) ( 6 .0 0.12) 13) ( 6. Parametri re`ima MAG postupka zavarivanja su: pre~nik elektrodne `ice. ve} se izdvaja u obliku gasnih mehurova. Ugljenik ima ve}i afinitet prema O2 nego {to je afinitet Fe prema O2 pa dolazi do reakcije: 14) ( 6.0÷1.0 1. brzina zavarivanja. Tab. {to izaziva pad mehani~kih osobina. Koli~ina Si i Mn u elektrodnoj `ici treba da bude tolika da nadoknadi njihove gubitke po reakcijama ( 6. zbog ~ega je potrebno spre~iti njeno odvijanje favorizovanjem reakcija ( 6. Dezoksidacija se vr{i pomo}u Si i Mn koji se unose u rastop preko elektrodne `ice.2÷1. oblika spoja.Jokovi} ZAVARIVANJE 32 ( 6 . oblika `ljeba.9 ) 10) ( 6. Tab. ( 6. pa isplivavaju na povr{inu {ava.0÷2.6 6. 6. De.8÷1.0 mm pri automatskom zavarivanju. a 2.3. {to dovodi do pada mehani~kih osobina.0 0. nagib prema osnovnom materijalu i smer kretanja).12) i ( 6.7 ) ( 6 .6÷2.10).14) FeO+C↔Fe+CO Obrazovani CO po rekciji ( 6.11) Si+2CO2↔SiO2+2CO Mn+CO2↔MnO+CO C+CO2↔2CO Fe+O↔FeO Si+2O↔SiO2 Mn+O↔MnO C+O↔CO Nepo`eljni efekti oksidacije su: • pove}anje sadr`aja FeO u {avu. Uz.6 5.2.0 1.1 Pre~nik elektrode za zavarivanje preklopnih i T-spojeva d (mm) De (mm) 1. protok ugljendioksida.2 4. 6.13). vz.0 2. Ovo se posti`e dodavanjem ve}e koli~ine Si i Mn kroz elektrodnu `icu.0 10.0 1.1 i Tab. kretanje vrha elektrodne `ice u odnosu na {av. 33. napon zavarivanja.1 Pre~nik elektrodne `ice Pre~nik elektrodne `ice se odre|uje u funkciji od : debljine osnovnog materijala d. du`ina slobodne `ice.5 1.5 ) ( 6 . oblika spoja i oblika `ljeba.5÷2.

5 i polo`aja zavarivanja.0 2.0 0.4 Iz (A) 60÷150 80÷210 100÷230 120÷300 220÷400 320÷650 αz (g/Ah) 16.3. a re|e prave polarnosti.2 Pre~nik elektrode za zavarivanje su~eonih spojeva d (mm) De (mm) 1.Jokovi} ZAVARIVANJE 33 Tab. 6. Tab.5 0.0 1. a kod T. Ja~ina struje zavarivanja Iz.0 3.ja~ina struje zavarivanja. De.5 16 2.0÷15.3. De (mm) 0.3 Ja~ina struje zavarivanja u funkciji pre~nika elektrode Tab.8 1.koeficijent topljenja.0 1.6 6. De (mm) 0. Tab./4 /. Tab. cm2.2 1.0 1.4.0÷14. 6.6 2..0 Sa `ljebom 10 12 14 1.4 polo`en 40÷100 60÷150 80÷180 100÷250 120÷320 200÷420 250÷650 Polo`aj zavarivanja vertikalan vertikalan horizontalan odozdo odozgo na vertikal.2 5.0 1.0÷21. na gore na dole zidu 60÷120 60÷110 60÷120 100÷180 100÷180 100÷200 - iznad glave 60÷110 100÷170 - 6. 6.0 1. 30/: 15) ( 6. 6. . Iz .8 1. u amperima.0 12.0 2.6 2.6 0.6. g/cm3. 6.5 0.0÷17.0 2.0 6. premaTab.6 2. i ja~ine struje Iz. Sl. 6.6 2.8 1. 6. cm/h.3.0 Bez `ljeba 3.3 14.0 1. odre|uje se na osnovu : pre~nika elektrode De.2 Struja zavarivanja Za MAG postupak zavarivanja koristi se uglavnom jednosmerna struja obrnute polarnosti. Az.5÷17.6.6 2.0 2.6 0.3 Brzina zavarivanja Brzina zavarivanja vz zavisi od debljine osnovnog materijala kod su~eonih spojeva.6 2. a ve}e vrednosti pri zavarivanju sa podlo`nom trakom i bez razmaka u korenu `ljeba. katete {ava /4. Tab.15) vz= αzñIz/(Azñρ) gde je : vz .gustina metala zavara.6 0. ρ . pri poluautomatskom MAG zavarivanju.0 2. Azpovr{ina popre~nog preseka zavara. A.5 8 1.5÷15.3.0 8.8 2.5 1. prema Sl. polo`aja spoja pri zavarivanju i oblika `ljeba.spojeva od debljine osnovnog materijala i ra~unske debljine {ava.7 12. od ja~ine struje i brzine zavarivanja. tj.0 10 2. Zavisnost povr{ine popre~nog preseka jednog zavara. αz . g/Añh.3. prema Tab.brzina zavarivanja.2 1.2 1.5 13.0 1. Sl.6 2.4 14.5 0.4 Koeficijent topljenja αz u funkciji od pre~nika elektrodne `ice.0 4.0 0.2 1. Manje vrednosti se biraju pri zavarivanju spojeva bez podlo`ne trake i sa razmakom u korenu `ljeba.

dm3/min.4 (6. pre~nika elektrodne `ice. Protok CO2 se pribli`no odre|uje izrazom: 17.17. 30/. Tab.7 Polo`aj mlaznice i elektrodne `ice. Tab.protok gasa. se odre|uje iz odnosa: dge je: Au.7.6 2. a kre}e se u granicama 5÷25 dm3/min za pre~nike elektrodne `ice 0.3.5. Tab.4 20 ÷30 3÷4 17 ÷27 6. De Polo`en 0. De-pre~nik elektrodne `ice. sa malim naponima zavarivanja Uz. napona zavarivanja.5÷3. mm.3. Tab. Napon zavarivanja Uz u funkciji De i polo`aja zavarivanja. u funkciji od De i polo`aja zavarivanja ili u funkciji ja~ine struje zavarivanja.3.8 1. n. .3.) ( 6.povr{ina popre~nog preseka jednog zavara.0 mm.) QCO2 ≈ 10 De gde je: QCO2 .8 1. 6.Horizontalno Iznad kalan -vertikalan glave 17 ÷ 20 17 ÷ 19 17 ÷ 20 19 ÷ 23 - 6. • Kretanjem vrha elektrodne `ice. 6. Sl.5÷3.9 Smerom kretanja i nagibom dr`a~a elektrode prema osnovnom materijalu.0 15 ÷25 20 ÷25 2÷3 12 ÷23 17 ÷23 2. Sl. mlaznice.3.0 2. 6.5 Napon zavarivanja Da bi se smanjilo prekomerno prskanje metala. Preporu~uju se vrednosti napona luka Ul. Sl. V. Az. Uz (V) Iz (A) 17÷19 60 18÷19 80 18÷20 100 19÷20 120 19. brzine zavarivanja.3. brzine strujanja vazduha.6 Protok ugljendioksida Sl. 6. De h h1 a • 0. prema Sl.6.7 Zavisnost izme|u struje zavarivanja i napona luka pri MAG zavarivanju elektrodom pre~nika 0.6 2.5.2 1.16) 16) Broj zavara n=Au/Az Broj zavara. tj. konstrukcije dr`a~a elektrodne `ice tj. 6. Potro{nja CO2 zavisi od : debljine osnovnog materijala. 6.6.5÷ 21 140 20÷23 160 20÷25 200 21÷27 250 26÷30 300 28÷34 400 Tab. 6.3. /4. oblika spoja.4 17 ÷ 21 20 ÷ 26 22 ÷ 30 23 ÷ 34 25 ÷ 36 Polo`aj zavarivanja Verti. Tab. 6. Optimalne vrednosti Uz i Iz pri zavarivanju u polo`enom polo`aju.2 7 ÷12 10 ÷20 1÷2 4 ÷9 7 ÷17 1.ukupna povr{ina popre~nog preseka unetog materijala u {av. date u Tab.7 Vo|enje dr`a~a elektrode Vo|enje dr`a~a elektrode definisano je slede}im elementima: • Rastojanjem mlaznice od osnovnog materijala.Jokovi} ZAVARIVANJE 34 6. tj.8 i Tab. 6. du`inom slobodne `ice i du`inom luka. zavarivanje MAG postupkom se izvodi sa kratkim lukom. 6.7. Sl.0 mm.3. prema Prilogu A. 6.

10 [ema ure|aja za ru~no zavarivanje WIG postupkom. 6.kontaktna naj~e{}e sa desna na levo. • Gorenje luka je stabilno.Kretanje vrha elektrodne `ice pri poluautomatskom MAG zavarivanju su~eonih spojeva.komandni orman. 2. pri Iz>200 A. 6. Polo`aj mlaznice i prema Sl. Op{te karakteristike WIG postupka zavarivanja su: • Mogu se zavarivati svi materijali. 1. 6.ma. 9.osnovni materijal. cena ure|aja je relativno niska a potro{nja volframove elektrode mala. Ni i Ni-legura debljine nometar visokog pritiska. • S obzirom na mogu}nosti. svih oblika obradaka i u svim polo`ajima u prostoru ru~nim i poluautomatskim postupkom. WIG postupak se koristi za zavarivanje Al.ugljendioksid. Postupak zavarivanja mo`e da se izvodi ru~no. Mg.izvor struje. Sl. • Zona uticaja toplote je relativno mala. 2. 2. Mglegura. 6. Al-legura. 6.WIG Zavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi inertnog gasa. drugi i tre}i zavar.8. ~elika. Dr`a~ elektrode se hladi inertnim gasom. 3kretanje vrha elektrodne `ice za prvi.mlaznica.Jokovi} ZAVARIVANJE 35 Sl. a izvori struje treba da imaju strmo padaju}u spoljnu karakteristiku. dodatni materijal se dodaje ru~no).ventil za 0.6. • Za{titni gasovi su skupi.legura.mera~ protoka. osnovni materijal. a inertni gas elektrodne `ice u odnosu na je naj~e{~e argon. se izvodi sa elektrodom od volframa.4.dr`a~ elektrode.9. Cu i Cu-legura. 5. {to daje kvalitetnu povr{inu {ava koja ne zahteva naknadnu doradu.4÷6 mm. Sl. Ti i Ti1. 3. 4. Sl.elektrodna `ica. poluatomatski (dr`a~ 3.11. 4. • Brzina zavarivanja je relativno mala.4 Zavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi gasainertnog gasa. • Kvalitet spoja u velikoj meri zavisi od pravilnog izbora re`ima zavarivanja i uve`banosti zavariva~a. ner|aju}ih i vatrostalnih Sl. ili vodom. 8. 1. Sl.2. Sl.boca sa inertnim gasom. mehanizovano) i automatski (dr`a~ elektrode se vodi mehanizovano i dodatni materijal se dodaje mehanizovano). pri Iz<200 A.osnovni elektrode se vodi ru~no a pomo}ni materijal se dodaje materijal.dodatni materijal. 6. Struja koja se koristi za napajanje zavariva~kog luka je jednosmerna ili naizmeni~na. za{titni gas. . 5. Sl.1. (dr`a~ elektrode se vodi ru~no i vo|ica. 7.10 je data {ema ure|aja za ru~no WIG zavarivanje. 6. Na Sl.

Sl. 2.11 Izgled dr`a~a volframove elektrode. Al-legura.6. a. Mg i Mg-legura koristi se naizmeni~na struja1. a neke preporuke za izbor struje zavaSl. 1. Re`imi WIG postupka zavarivanja se odre|uju eksperimentalno za svaki slu~aj spajanja. zavarivanje.Jokovi} ZAVARIVANJE 36 Pri zavarivanju Al.8. .za ru~no rivanja su date u Tab. mm Ja~ina struje. Polaritet struje Pre~nik De. 3. Razbijanje oksidne kore se zasniva na njenom bombardovanju te{kim pozitivnim jonima u poluperiodi kada se elektroda pona{a kao anoda. Jednosmerna struja obratne polarnosti se ne preporu~uje zbog male stabilnosti luka i pove}anog zagrevanja volframove elektrode. 6. A prava polarnost obratna polarnost 3 4 3 4 1÷2 1÷2 65÷150 140÷180 250÷340 10÷30 20÷40 30÷50 1 Naizmeni~na struja omogu}ava razbijanje te{kotopive oksidne kore na povr{ini {ava.volframova lektroda.8 Ja~ina jednosmerne struje zavarivanja WIG postupkom. Pri zavarivanju ner|aju}ih i vatrostalnih ~elika treba koristiti jednosmernu struju prave polarnosti. 6. /4 /.elektrodna `ica Tab.za poluautomatsko zavarivanje.prekida~. s obzirom da su ovi materijali skloni oksidaciji. b.

4. 7. • Cu i Cu-legura debljine do 15 mm a naro~ito za popravku odlivaka od mesinga i bronze. zida do 5 mm.2 [ema oksiacetilenskog zavariva~kog plamena. 2 Ukupna {irina ZUT je oko 27 mm. • u remontnim radovima i navarivanju ~elika. 7. Sl. .2 Zavariva~ki Zavariva~ki plamen Sl. Sl. 5. 2.5 mm i sivog liva na toplo. propan (C3H8) i butan (C4H10). • Rad sa zapaljivim i eksplozivnim gasovima. • cevi. • Velika koli~ina toplote izaziva relativno veliku ZUT2 velike deformacije i zaostale napone /4/. GASNO ZAVARIVANJE 7. limova debljine do 1. 2 2 2 moraju se nalaziti u odre|enom odnosu koji se naziva odnos potro{nje β : 1 Razvoj produktivnijih.1.zavariva~ki plamen.levi na~in. Da bi plamen. 7. koji se neposredno pre sagorevanja me{aju u gorioniku. pouzadanijih i ekonomi~nijih postupaka elektrolu~nog zavarivanja potisnuo je gasno zavarivanje tako da je ono danas zastupljeno sa 3÷5% u ukupno izvedenim zavarenim spojevima sa tendencijom daljeg opadanja. mada je mogu}e zavarivanje obradaka debljine do 40 mm.{av. i acetilena.dodatni materijal. ~ija je obuka najdu`a u pore|enju sa drugim postupcima i traje 4÷5 godina. b. Sl. VC H . i nije ekonomi~an za debljine osnovnog materijala iznad 8÷10 mm.gorionik. Kao gorivi gas naj~e{}e se koristi acetilen (C2H2) a re|e vodonik (H2).Jokovi} ZAVARIVANJE 37 7. 7.desni na~in. Op{te karakteristike gasnog zavarivanja su: • Mogu se zavrivati svi oblici konstrukcija u svim polo`ajima u prostoru. • Postupak je najsporiji u pore|enju sa drugim postupcima. Oksiacetilenski zavariva~ki plamen nastaje sagorevanjem acetilena u sme{i sa kiseonikom. koji nastaje sagorevanjem acetilena.4.5 mm od Al i Al-legura u industriji metalnog name{aja.1. • Ure|aji su relativno jeftini a njihovo odr`avanje je jednostavno.osnovni materijal. a. Sl. bio zavariva~ki moraju biti ispunjeni slede}i uslovi: • Zapremine kiseonika.1 Uvod Toplota potrebna za topljenje osnovnog i dodatnog mterijala razvija se sagorevanjem gorivog gasa u atmosferi kiseonika. 3. • Kvalitet {ava zavisi od regulacije plamena i uve`banosti zavariva~a. VO .1 [ema gasnog zavarivanja.1. profila i limova debljine do 1. Postupak gasnog zavarivanja se relativno malo koristi i to uglavnom u pojedina~nom zavarivanju1: • ~eli~nih cevi pre~nika do 100 mm i debljine Sl.

3÷1. za acetilen 0. Osigura~i protiv povratnog udara spre~avaju povratni udar plamena i povratnu struju gasa iz gorionika prema bocama/ 37/. u zavisnosti od gasa kojim su napunjene. {to ima za posledicu neravnomernu raspodelu temperature du` ose plamena.5O2→2CO2+H2O plamena.Jokovi} ZAVARIVANJE 38 ( 7 . 3. 2 Veliki potro{a~i koriste centralizovano snabdevanje kiseonikom iz rezervoara pomo}u metalnih cevi.1 ) β=VO /VC 2 H 2 2 • Brzina isticanja oksiacetilenske sme{e iz plamenika mora biti u granicama 70÷160 m/sec. Ova gasna sme{a se zapali. koji se posebno dovode u gorionik. reducir ventila do gorionika su izra|ena od vi{eslojne armirane gume /36/. 2. Sl.2 bar i za propan-butan 0. Osigura~i se postavljaju na ulazu u gorionik.2 -normalan plamen β<1.normalan . Gorionici slu`e za me{anje gasova. Radni pritisci su: za kiseonik 1÷8 bar. Boce za acetilen i kiseonik su izra|ene prema odgovaraju}im standardima (Poglavlje 2) i mogu da budu razli~itog kapaciteta. na radni pritisak i snabdeveni su sa dva manometra za kontrolu visokog i radnog (niskog) pritiska.omota~ plamena. redukcionih ventila za acetilen i kiseonik sa manometrima visokog i niskog pritiska. Razvod acetilena do radnih mesta se vr{i metalnim cevima. 3 Alternativa bocama sa acetilenom je centralizovano snabdevanje iz sopstvenih razvija~a acetilena. a postepenim zatvaranjem ventila za finu regulaciju koli~ina acetilena se svodi na potrebnu za `eljenu vrstu plamena.2 ) C2H2+2. Boce moraju imati odgovaraju}e natpise i/ili oznake bojom i sa njima se mora postupati (transport. Zbirna reakcija potpunog sagorevanja acetilena je: ( 7 .2.5 ) 2CO+H2+1.4÷0.4 ) 2C+H2+O2→2CO+H2 U zoni 3 se vr{i sekundarno sagorevanje C2H2 pri ~emu se kiseonik za ovo sagorevanje tro{i iz okolnog vazduha: ( 7 .3: β=1. Zatim se na gorioniku otvori ventil za finu regulaciju kiseonika a nakon toga ventil za finu regulaciju acetilena. 1.jezgro plamena. 7. boce sa acetilenom3 (bele boje). 7. 1 .1 -redukcioni plamen β>1. tako da se acetilen dovodi u vi{ku.3 Oprema za izvo|enje gasnog zavarivanja Osnovna oprema za gasno zavarivanje sastoji se od: boce sa kiseonikom2 (plave boje).5O2=2CO2+H2O Sagorevanje acetilena se odvija postupno u pojedinim zonama zavariva~kog plamena. Redukcini ventili se postavljaju na boce sa gasovima i slu`e za redukciju visokog pritiska.2 -oksidacioni plamen 7.mlaznica.1÷1. creva za sprovo|enje gasova (crvene boje za acetilen i plave boje za kiseonik). U zoni 1 se odvija termi~ka disocijacija acetilena: ( 7 . skladi{tenje i pra`njenje) saglasno odgovaraju}im propisima.8 bar /35/. koji vlada u boci. a. c. Sl. Sl. Sl. Creva za sprovo|enje gasova od boce tj. i za obrazovanje zavariPo~etno uspostavljanje zavariva~kog plamena vr{i se tako {to se prvo otvore ventili visokog pritiska na bocama za kiseonik i acetilen i izvr{i pode{avanje radnog pritiska na manometrima.3 Vrste oksiacetilenskog zavariva~kog U zavisnosti od vrednosti koeficijenta potro{nje razlikuju se slede}e vrste oksiacetilenskog zavariva~kog plamena1. b. 7. osigura~a protiv povratnog udara na crevu za acetilen i na crevu za kiseonik i gorionika sa odgovaraju}im plamenicima.oksidacioni.3 ) C2H2+O2→2C+H2+O2 U zoni 2 ili zoni zavarivanja se vr{i primarno sagorevanje C2H2 sa kiseonikom koji dolazi iz boce: ( 7 .redukcioni.

Sl. Sl. Sl. a acetilen se dovodi u spolja{nju komoru injektora 6 pod pritiskom2 0.4[ema gorionika za gasno zavarivanje i lemljenje.voda. 0.6 ) CaC2+2H2O= C2H2+Ca(OH)2 Sl.5 [ema razvija~a acetilena sistema "voda na karbid". ( 7 . 4. 2. Razvija~i acetilena sistema "voda na karbid" se rade kao pokretni i nepokretni.3÷1. a. Razvija~i acetilena se u principu sastoje od dva funkconalna dela: deo za razvijanje acetilena i deo za sakupljanje acetilena. Kapaciteti razvija~a acetilena su 0. /38. Razvija~i acetilena koji se baziraju na "kontaktnom" sistemu su uglavnom pokretni.01÷0.1 MPa. Sl.ventil za finu regulaciju protoka odvija po reakciji ( 7.plivaju}e zvono. 8.sprovodna cev.komora za zavisnosti od na~ina na koji me{anje. 1 2 Radni pritisak kiseonika je naj~e{}e 0.1 MPa.injektor.5.05÷0.voda. . i sa visokim pritisSl. 3. 7.6) a u kiseonika.gorionik sa usisavanjem. 1. 7.4 MPa.001÷0. Sl.re{etka. razvija~i mogu da budu sa niskim pritiskom. Usled toga se u spolja{njem kanalu injektora stvara podpritisak koji uvla~i acetilen u komoru za me{anje 5 gde se me{a sa kiseonikom.4. iskori{}enje karbida je najve}e. 1. Sl. b.3 bar. 7. 6. 4. oko 95%. a iskori{}enje karbida je oko 87%. Minimalni radni pritisak acetilena je 0.5 bar. Kod injekcionog gorionika kiseonik se dovodi u centralnu cev injektora pod pritiskom1 0. 5. kom.ventili protiv povratnog udara. 7.6. 3. Razvijanje acetilena se 1 i 2. kalcijum-karbid i voda stupaju u reakciju (kontakt) postoje tri tipa razvija~a acetilena.0005 MPa.kalcijum karbid. Sl. Sme{a kroz sprovodnu cev 7 odlazi u mlaznicu 8 a na izlazu iz nje se pali. Sl. koji mogu biti konstrukciono objedinjeni ili razdvojeni. 7. na vodu" i sakuplja~a acetilena. 7. Kod bezinjekcionog gorionika kiseonik i acetilen se dovode u komoru za me{anje pod pribli`no istim pritiskom 0.25 MPa. do 0.7.8÷80 m3 acetilena/h s tim {to su kapaciteti pokretnih razvija~a do 3 m3 acetilena/h.ventil za finu regulaciju protoka acetilena.6) odvija potpuno. 31/.gorionik bez usisavanja. 7. 2.mlaznica (brizgaljka).karbid u posudi koja se vadi radi punjenja.6 [ema razvija~a acetilena sistema "karbid Kod razvija~a acetilena tipa ″karbid na vodu″ relativno mala koli~ina karbida se uvodi u veliku ko-li~inu vode pa se reakcija ( 7. U upotrebi su dva tipa gorionika: sa usisavanjem (vi{e su u upotrebi) ili injekcioni i bez usisavanja. Prema pritisku. 7.Jokovi} ZAVARIVANJE 39 va~kog plamena.

1 . /4 /. mm ÷14. 1.5÷30 mm. razli~ite toplotne mo}i.voda.0÷ 4. ″Tvrdi plamen″ se dobija sa maksimalnim protokom gasova a ″meki plamen″ sa minimalnim protokom gasova za dati gorionik. 34 above/.0 Broj plamenika 0 1 2 3 4 5 6 7 8 Srednja potro{nja 35 75 150 300 500 750 1150 1700 2500 kiseonika.Jokovi} ZAVARIVANJE 40 7. 7.0 4. tj. sistemu. * na~in zavarivanja. neujedna~ena brzina zavarivanja. prevelika brzina zavarivanja. ve} se kre}e u {irokim granicama.5 1. Sl.0 14. Debljina osnovnog 9.0 2. * vo|enje plamenika.1.0 9. dm3/mm debljine osnovnog materijala. a slu`e za zavarivanje osnovnog materijala debljine 0.0 6. tj. Tab. d -debljina osnovnog materijala u mm. ~esto se defini{e preko potro{nje jednog od gasova u funkciji debljine osnovnog materijala. 2.0÷ 2. neispravno vo|enje plamenika ili dodatnog materijala u odnosu na na~in zavarivanja. zavisno od toga da li se radi sa "tvrdim" ili "mekim" plamenom1 /30.7 [ema razvija~a Parametri re`ima gasnog zavarivanja Re`im gasnog zavarivanja definisan je slede}im parametrima: * veli~ina plamenika. nedovoljno predgrevanje ivica osnovnog materijala na mestu spoja.0 ÷30.0÷ materijala.re{etka. 3.0÷ 6. k=140 za bakar i legure bakra.245 MPa (2. dm3/h Radni pritisak kiseonika je 0. tako da je kod ″tvrdog plamena″ kapacitet gorionika maksimalno iskori{}en a kod ″mekog plamena″ kapacitet je iskori{}en minimalno. Potro{nja drugog gasa se tada mo`e odrediti preko odnosa potro{nje β=VO /VC H . 7. * pre~nik dodatnog materijala i * oblik zavarenog spoja. Tab.5÷ 1.5 Sl. 1. 7.2÷ 0.0 0. Tab. Veli~ina plamenika Gorionici za zavarivanje i lemljenje se izra|uju sa serijom plamenika (8÷10) razli~itih veli~ina. Odnos potro{nje pri neutralnom plamenu je β=1. kao i oblik i mere `ljeba.0 20. neujedna~ena brzina dodavanja dodatnog materijala. k .1 Veli~ina plamenika i potro{nja gasova u funkciji debljine osnovnog materijala kod gasnog zavarivanja ~elika. promenljivo dr`anje odstojanja plamenika od osnovnog materijala. 7.0 0. nepravilno izabrana veli~ina plamenika (preslab ili prejak plamenik).7 ) VC H = k d 2 2 gde je: VC H -potro{nja acetilena u dm3/h. Veli~ina plamenika.karbid.5 bar) a minimalni pritisak acetilena je 0. aluminijum i legure aluminijuma. Veli~ina plamenika koji treba koristiti pri zavarivanju.0 ÷20. nepravilan nagib plamenika. Pri tome treba imati u vidu 2 2 2 da potro{nja gasova kod jednog plamenika nije fiksna. acetilena po "kontaktnom" * vrsta plamena. Veli~ina plamenika se izra`ava pre~nikom izlazne mlaznice ili rednim brojem u seriji. sivi liv. k=75 za ner|aju}e Cr-Ni ~elike. odnosno potro{nja acetilena. Osnovni kriterijum za izbor veli~ine plamenika je debljina i vrsta osnovnog materijala.koeficijent 2 2 odre|en eksperimentalno i ima slede}e vrednosti: k=100 za niskougljeni~ni ~elik. neodgovaraju}i plamen. va|enje dodatnog materijala iz za{titne atmosfere plamena.4 Problemi u tehnici gasnog zavarivanja Osnovni problemi u tehnici gasnog zavarivanja su: suvi{e mala ili suvi{e velika udaljenost mlaznice od osnovnog materijala.0005 MPa (50 mm H2O stuba). mo`e biti pribli`no odre|ena prema izrazu: ( 7 .

1) definisana je zahtevom da dodatni materijal i osa plamena zaklapaju ugao od oko 900 i ve} definisanim uglom izme|u ose plamena i osnovnog materijala. Zavarivanje "u koritu" izvodi se ili levim ili desnim na~inom. Kod desnog na~ina zavarivanja. pove}anja ZUT. Levi na~in zavarivanja se koristi ako je potrebno smanjiti koli~inu dovedene toplote. ~eli~nih cevi u kotlogradnji itd. Spojevi u polo`aju iznad glave tako|e se izvode desnim na~inom. ili levi i desni na~in zavarivanja. Kod gasnog zavarivanja razlikuju se levi i desni zavar. bakra i legura bakra. metala u {avu 2÷5 mm. Sl. Vo|enje plamenika i dodatnog materijala Sl. Na~in zavarivanja . 7.8 Putanje kretanja vrha plamenika pri gasnom zavarivanju osnovnog materijala ili te~nog metala u {avu. 7. Manje rastojanje dovodi do poroznosti u {avu zbog uno{enja gasova u rastop. slabe za{tite rastopa. step. Koristi se za zavarivanje debelih ~eli~nih limova. 10 "desnog" na~ina zavarivanja mo`e kretati i cik-cak putanjom. Izbor na~ina zavarivanja zavisi od vrste i debljine osnovnog materijala i polo`aja spoja u prostoru.2. a u manjoj meri i od polo`aja zavarivanja u prostoru /34/. Pri zavarivanju nastoji se da se dodatni materijal {to kra}e vreme zadr`ava izvan za{titne atmosfere plamena. Vrlo je {tetan kod zavarivanja legiranih Cr-Ni ~elika. zbog oksidacije metala. od debljine materijala d. kao {to je slu~aj zavarivanja tankih limova ili zavarivanje sivog liva. zavisno od debljine i vrste osnovnog materijala. Izbor na~ina kretanja vrha plamenika zavisi od vrste osnovnog materijala.2 Zavisnost ugla nagiba plamenika.1) koristi se kada treba pove}ati sadr`aj ugljenika u materijalu {ava. 7. Tab. i to kod zavarivanja materijala. 7. Tab. α.2) koristi se naj~e{}e. produktivnost je za 20% ve}a. 4.8. nikla. hladnog nalivanja i uklju~aka oksida.1 prema osnovnom materijalu (pri istoj veli~ini plamenika) je u funkciji od vrste osnovnog materijala. oblika zavarenog spoja. Desni na~in zavarivanja obezbe|uje maksimalno kori{}enje toplote zavariva~kog plamena i dobru za{titu rastopljenog metala od uticaja atmosfere. Koristi se kod zavarivanja mesinga sa ve}im sadr`ajem cinka. plamena. 7. bakra i legura bakra. 7.Jokovi} ZAVARIVANJE 41 Izbor vrste plamena isklju~ivo je uslovljen prirodom osnovnog materijala. zaklapa odre|eni ugao sa osnovnim materijalom i vrh jezgra plamena se nalazi na odre|enom rastojanju od 2. njegove debljine. Oksidacioni plamen (β>1. Sl.1. 7. zbog spre~avanja isticanja te~nog metala. α. Normalni plamen (β= 1. cinka i olova. tako da se plamen kre}e po odre|enoj putanji.1÷1. a potro{nja gasova za 15÷25% manja nego kod levog na~ina zavarivanja. Redukcioni plamen (β<1. Dodatni materijal se drugom rukom vodi ispred Tab. Ugao koji osa dodatnog materijala zaklapa sa osnovnim materijalom (ugao β na Sl. Sl.2) u principu se uvek izbegava. Ugao nagiba ose plamenika (plamena). mm do 1 1÷3 3÷5 5÷7 7÷10 10÷12 12÷15 >15 linijski. Pri zavarivanju plamenik se ru~no pomera. Zavarivanje u polo`enom polo`aju se vr{i desnim na~inom. Vrh jezgra plamena treba da je udaljen od osnovnog materijala tj. Time se posti`e najbolje kori{}enje toplote i najbolja za{tita te~nog metala od uticaja atmosfere. jer tada pritisak plamena spre~ava isticanje te~nog metala. mada se kod 20 30 40 50 60 70 80 α. a ve}e rastojanje dovodi do velikog rasipanja toplote. na ~ije bi osobine vi{ak kiseonika ili acetilena {tetno delovao : svih kvaliteta ~elika. naj~e{}e pravod. Sl. polo`aja spoja (zavarivanja) u prostoru i na~ina zavarivanja. Vrsta plamena 3. aluminijuma i legura aluminijuma. kod navarivanja tvrdog sloja i zavarivanja sivog liva.

7. Oblik zavarenog spoja. 30.9). Pre~nik dodatnog materijala De pribli`no se odre|uje na osnovu debljine d i vrste osnovnog materijala /4. Sl. Pri zavarivanju bakra. bronze. aluminijuma i aluminijumskih legura De≈ d. 34. zbog manjih debljina osnovnog materijala i znatnih deformacija usled velikih koli~ina toplote.6÷4. a kod koroziono postojanih ~elika je De ≈ d.8 ) a levim na~inom: ( 7 . Kod zavarivanja sivog liva De= 0. De= 0. Izbor oblika zavarenog spoja.0 mm.9 ) De= 0. prema ( 7.Jokovi} ZAVARIVANJE 42 Spojevi u vertikalnom polo`aju se izvode odozdo na gore.5 d + 1 (mm) Pri zavarivanju legiranih ~elika De=1.9. Pri desnom na~inu. Pre~nik dodatnog materijala mere 6.5 d (mm) 5. Postupak se izvodi tako {to se prvo na najni`oj ta~ki spoja plamenom izvr{i topljenje ivica tako da se formira otvor. kod gasnog zavarivanja je dosta ograni~en. vr{i se zavarivanje "dvojnim zalivanjem"1. 7. Naj~e{}e kori{}eni oblici zavarenih spojeva izvedeni gasnim zavarivanjem dati su na Sl. kao i oblika i mera `ljeba.9 Naj~e{}e kori{}eni oblici spojeva izvedeni gasnim zavarivanjem. o~vr{}ava i obrazuje {av sa dva lica.75 d. 31/. koja se dovodi na mesto spoja i njene nepovoljne raspodele. Pri zavarivanju ugljeni~nih ~elika desnim na~inom.8) i ( 7. levim ili desnim na~inom. 1 . oblik i mere `ljeba Sl. Rastop curi na donju ivicu otvora. va`i: ( 7 . Plamen se zatim pomera na gore tope}i gornju ivicu otvora i dodatni materijal. Za zavarivanje mesinga De se odre|uje kao kod ugljeni~nih ~elika.

sila Faktori koji uti~u pritiska.vreme Sl.ukupan omski otpor strujnog kola1. Prema me|usobnom polo`aju obradaka razlikuje se su~eono elektrootporno zavarivanje. A.sila pritiska.1 ) Q=Iz2 R τz gde je: Q.omski otpor materijala. e-sila za obezbe-|enje kontakta elektroda-materijal. s. Fk. Fk. ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE 8. τz. e-sila za na ot-por kontakta obezbe-|enje kontakta elektroda-materijal. 8. i materijala. Sl.omski otpor kontakta osnovni materijalosnovni materijal.otpor kontakta osnovni materijaltemperatura i stanje osnovni materijal. α. e. 2elektrode.omski otpor kontakta elektroda-materijal.struja zavarivanja. Rk. Rk.elektrode. 8. jer se pove}ava kontaktna povr{ina usled deformacije neravnina i usled razaranja oksida: ( 8 . Rm. Fz. Uticaj temperature je dvojak2: sa jedne strane porast temperature smanjuje otpor deformaciji i porast kontaktne povr{ine tj. Rk. Iz. pove}anje sile pritiska pove}ava deformaciju metala izazivaju}i porast ρk tj. e+Rk. 2.otpor kontakta povr{ine.otpor kontakta osnovni materijalelektroda .sila zavarivanja. 2 Ukupna promena otpora sa promenom temperature je neznatna. Reomski otpor elektrode.koli~ina toplote. Ω. Prema tome.1-b.1 Uvod Za obrazovanje zavarenog spoja koristi se elektri~na i mehani~ka energija. Rk.otpor kontakta osnovni materijalosnovni materijal. • S druge strane. e. Rk.sila pritiska.koeficijent. neposredno ispod kontaktne povr{ine.2 Šema elektrootpornog preklopnog zavarivanja. Sl. α=0. Rk.osnovni materijal. zagrevanje obradaka do temperature maksimalne plasti~nosti se vr{i samo u delu zapremine. Fp. R=2Rm+2Re+2Rk.3 Uvećan šematski prikaz Rk prema ( 8. Koli~ina toplote koja se razvija pri elektrootpornom zavarivanju je: ( 8 .0. posle ~ega se struja isklju~uje a obratci se silom me|usobno pritiskaju.Jokovi} ZAVARIVANJE 43 8. Fzsila zavarivanja. su: sila pri-tiska. dominantno. potrebno je maksimalno smanjiti sve otpore izuzev Rk i Rm koji treba da su {to ve}i. smanjenje Rk pri istoj sili 1 Da bi se spre~ilo rasipanje toplote i prekomerno zagrevanje elektroda. Rk ali je smanjenje Sl. ρkspecifi~ni otpor kontakta.2 ) Rk=ρk/Fpα gde je: Rk.2) zavarivačkog kontakta. 1osnovni materijal. 8. Rm. zahvaljuju}i omskim otporima kontakta. 1. 8.5÷1. osnovni materijal-elektroda. Elektri~na struja se propu{ta kroz obratke. Fp. koji se zavaruju i koji su u me|usobnom kontaktu. Fp. e.1-a i preklopno Sl. J. Rk.kontaktni otpor. sve dok se materijal na kontaktnim povr{inama ne zagreje do temperature maksimalne plasti~nosti. 8. Sila pritiska uti~e dvo-jako: • Sa pove}anjem sile pritiska smanjuje se otpor kontakta.1 [ema elektrootpornog zavarivanja. zavari-vanja.

|aja za elektrootporno zavarivanje. 39/. Struja zavarivanja je odre|ena ne samo omskim otporom 1. ( 8. N1 i N2.regulator struje zavarivanja. elektrode i deo konstrukcije koja se zavaruje.2 Ure|aji za zavarivanje elektri~nim otporom Bez obzira na relativno veliki broj konstruktivnih re{enja. Posle toga se isklju~i struja i dejstvom aksijalne sile Fz izvr{i se 1 2 Su~eono zavarivanje zbijanjem zavarivanje Sl. Sl. Ove sile se obezbe|uju na ve}i broj na~ina: mehani~ki (ru~no ili mehanizovano). Sekundarni namotaj je ura|en od bakarnih traka ili je liven ili kovan od bakra. Za N2=1 je U2=U1/N1. . a napon sekundarnog kola je 1÷12 V {to se obezbe|uje malim brojem namotaja sekundara. naj~e}e. Sl.zavariva~kitransformator. 8. 8. osnov-nog materijala. i silu zavarivanja Fz. sa ve}im brojem priklju~aka (4÷20) {to omogu}ava da se menja broj namotaja primarnog kola. 3 Sekundarno kolo sa~injavaju: sekundarni namotaj transformatora.Jokovi} ZAVARIVANJE 44 pritiska. {to tako|e pove}ava Rk. Struja zavarivanja ili struja u sekundarnom kolu je ja~ine do 100000 A. koji slu`i da obezbedi silu prethodnog pritiska i silu zavarivanja. u znatnoj meri.4.elektrode (~eljusti) za stezanje osnovnog materijala i sekundarnog kola.5 Izgled zavarenog spoja izvedenog su~eonim elektrootpornim zavarivanjem zbijanjem. a nalazi se izme|u elektroda. 8. 8. Elektri~ni deo. Vreme proticanja struje zavarivanja (moment uklju~ivanja i isklju~ivanja) se reguli{e pomo}u mehani~kih ili elektronskih vremenskih prekida~a.3 Su~eono zavarivanje elektri~nim otporom elektri~nim Su~eono zavarivanje elektri~nim otporom se mo`e izvoditi po dva postupka: zbijanjem i varni~enjem. 8. izraz. a sa druge strane porast temperature izaziva relativno manji porast ρk i pove}anu oksidaciju povr{ine. bude i ve}i od omskog otpora /4.naponi primarnog i sekundarnog kola transformatora.3 ) U2N1=U1N2⇒U2= U1N2/N1 gde je: U1 i U2. koji ~esto mo`e da materijal. bronze ili aluminijuma. su~eono zavarivanje zbijanjem izvodi se stezanjem osnovnog materijala 1 u ~eljusti elektrode 2 i njihovim dovo|enjem u me|usobni kontakt dejstvom aksijalne sile Fp. silu za stezanje osnovnog materijala i obezbe|ivanje kontakta osnovni materijal. Fp. od jednog namotaja1. Prema Sl. Primarni deo transformatora je izveden u sekcijama. Mehani~ki deo ure|aja za elektrootporno zavarivanje ostvaruje silu prethodnog pritiska.k.broj namotaja primarnog i Sl. Fe. a njegovi izvodi su preko elasti~nog provodnika2 povezani sa elektrodama za zavarivanje3. Sekundarno kolo transformatora se sastoji. pri istim ostalim uslovima. N2=1. Propu{tanjem struje zavarivanja zagrevaju se kontaktne povr{ine i deo materijala ispod njih do temperature maksimalne plasti~nosti.4[ema elektri~nog dela uresekundarnog kola transformatora. Ovo je razlog {to 4.elektroda. 2. provodnici od sekundarnog namotaja do elektroda.osnovni i induktivnim otporom sekundarnog kola. ure|aji za elektrootporno zavarivanje imaju strmo padaju}u ili blago padaju}u spoljnu karakteristiku izvora struje. ( 8 . se napaja sa naizmeni~nom strujom 220 V ili 380 V i radi na principu transformatora. hidraulikom ili pneumatikom.3). ve}. Veza izme|u sekundrnog namotaja i pokretne elektroda mora da bude elasti~na i mora da izdr`i velike struje. 3. . svi ure|aji za elektrootporno zavarivanje se satoje iz dva funkcionalno razli~ita dela: elektri~ni deo. koji slu`i da obezbedi struju zavarivanja i mehani~ki deo. i izborom odgovaraju}eg broja namotaja primarnog kola N1.1-a. 8. Neravnine i oksidi na povr{ini tako|e pove}avaju Rk.

8. aluminijum. Sabijanje zapo~inje sa uklju~enom strujom zavarivanja.) ali se zbog pojave {antiranja struje struja zavarivanja mora pove}ati za 20÷50%. Su~eono zavarivanje varni~enjem ima dve podvarijante: su~eono Su~eono zavarivanje varni~enjem Sl. deformaciju. i sila zavarivanja Fz. k=20 za mesing. s.5=k103. Zatim se uklju~i struja zavarivanja i zavarivanje neprekidnim varni~enjem i su~eono varni~enjem sa predgrevanjem.6. 8.3÷0. a odvija se brzinom koja je znatno ve}a od brzine pribli`avanja ~eonih povr{ina u fazi varni~enja. deluje se silom Fz koja izvr{ava sabijanje tj. ^eone povr{ine se dodirnu samo na pojedinim ispup~enjima na kojima se. kao {to su: niskougljeni~ni ~elici.5. Parametri re`ima zavarivanja su: struja zavarivanja. Izgled zavarenog spoja prikazan je na Sl. Elektrootporno zavarivanje neprekidnim varni~enjem se uglavnom koristi za zavarivanje zatvorenih kontura (karike lanaca. Sl.1. naj~e{}e kru`ni. 8. osloba|a toplota koja izaziva njihovo topljenje. k=8 za ~elike pre~nika iznad 10 mm. Zatim se uklju~i struja zavarivanja i mehanizam za pokretanje pokretne elektrode. Op{te karakteristike su~eonog zavarivanja varni~enjem su: • Ovim postupkom se mogu zavarivati svi metali. 2 "Zona nulte deformacije" je popre~ni presek najbli`i kontaktnoj povr{ini u kome je deformacija pri zavarivanju jednaka nuli. Kod obojenih metala zagrevanje se vr{i do po~etka topljenja kontaktne povr{ine. • Priprema ~eonih povr{ina pre zavarivanja ne mora biti detaljna kao kod su~eonog zavarivanja zbijanjem. 8. Sl. vreme proticanja struje τz. Sl. Po{to se pokretna ~eona povr{ina stalno pribli`ava nepokretnoj. • Mogu se zavarivati obratci slo`enog popre~nog preseka. Posle zbijanja oko spoja se obrazuje venac od oksida i pregrejanog metala.7Su~eono zavarivanja Su~eono zavarivanje varni~enjem sa predgrevanjem zatvorenih kontura varni~enjem. a ne samo oni koji imaju relativno dobru plasti~nost. proces lokalnog topljenja neravnina i izbacivanja te~ne faze se nastavlja uz prostiranje toplote u dubinu obratka i njegovo zagrevanje.gustina struje. Pod dejstvom relativno visokih temperatura i elektromagnetnih sila. Popre~ni preseci osnovnog materijala su jednostavnog oblika. pre~nika do 12 mm. zavr{ava se sa isklju~enom strujom. gde je dm. mesing. k=10 za ~elike pre~nika do 10 mm. Obratci 1 se stegnu u ~eljust elektrode 2 tako da postoji zazor izme|u ~eonih povr{ina od nekoliko milimetara. Su~eono zavarivanje neprekidnim varni~enjem zavarivanje Sl.5)dm.Jokovi} ZAVARIVANJE 45 zavarivanje uz lokalnu deformaciju. sila pritiska Fp.pre~nik osnovnog materijala2. gde je: j. istopljeni metal se izbacuje u obliku sitnih usijanih ~estica koje li~e na varnice. bakar. Izabrani parametri treba da obezbede zagrevanje osnovnog materijala na temperaturu maksimalne plasti~nosti na izvesnoj udaljenosti od kontaktne povr{ine. 8. Kada se osnovni materijal zagreje na odre|enu dubinu i kada se na celoj kontaktnoj povr{ini obrazuje te~na faza. usled velike gustine struje. • Javlja se izvestan gubitak metala. k=12÷20 za aluminijum. oni se odre|uju eksperimentalno za konkretne uslove zavarivanja1. to~kovi i dr. Udaljenost "zone nulte deformacije" od kontaktne povr{ine za ~elike iznosi (0. Su~eono elektrootporno zavarivanje sabijanjem se primenjuje za zavarivanje metala i legura koji poseduju zadovoljavaju}u plasti~nost na povi{enim temperaturama. S obzirom na me-|usobnu zavisnost parametara re`ima zavarivanja.6 Zavareni spoj izve- den su~eonim elektrotrootpornim zavarivanjem varni~enjem. τ-vreme zavarivanja. A/cm2. Sl. . • Mogu se me|usobno zavarivati raznorodni metali. koji se naknadno uklanja. k=27 za bakar. I2=Iz+I{ 1 Eksperimentalno je utvr|ena zavisnost: jτ0. Obratci koji se zavaruju stegnu se u ~eljusti elektrode tako da izme|u ~eonih povr{ina postoji zazor.

jednota~kasto sa jalovom elektrodom. 8. preko elektroda se deluje silom Fz>Fp sve dok se ne izvr{i kristalizacija te~ne faze u jezgru zavarene ta~ke1. Sl. pri ~emu dolazi do topljenja neravnina na ~eonim povr{inama. struje2 i kasto. 8. zbog ve}e toplotne provodnosti a kod Al i zbog ve}e specifi~ne toplote topljenja.9 [ema jednostranog ta~kastog zavarivanja: a i b. do 600 zavarenih ta~aka u minutu. Pri zavarivanju Al i Mg i njihovih legura. zbog otpora Rk i Rm zagreje do ta~ke topljenja. mora da savlada krutost konstrukcije i obezbedi potrebnu kontaktnu povr{inu. 8. 1000÷1500 N/mm2. Na mestu spoja obrazuje se venac. Postupak naizmeni~nog primicanja i odmicanja ~eonih povr{ina se ponavlja uz stalno uklju~enu struju.istopljeno jezgro.zona uticaja toplote. Pri kretanju natrag. b. a vreme zadr`avanja u razdvojenom stanju je 2÷6 s.1. c. a zatim se zavarivanjem. Al i njihovih legura. Vreme zadr`avanja ~eonih povr{ina u kontaktu je 0. U trenutku kada se ~eone povr{ine obradaka ravnomerno rastope i kada se obratci zagreju po dubini na odgovaraju}u temperaturu. sile zavarivanja Fz. kada se osnovni materijal na kontaktnoj povr{ini u zoni spajanja. koji se zbog velike gustine strruje trenutno zagrevaju do topljenja. gustine struje zavarivanja su. pri normalnim re`imima zavarivanja. pre~nik jezgra zavisi od pre~nika vrha elektrode. 8. 1 . 4 Sila zavarivanja Fz obi~no izaziva pritisak od 30÷80 N/mm2. ~eone povr{ine se razmi~u.dvota~Sl.bez bakarne podloge.8. ~eone povr{ine se dodiruju samo vrhovima ispup~enja. izbacivanja te~nog metala i zagrevanja obradaka ispod kontaktne povr{ine. ^vrsto}a zavarenog spoja zavisi od vrste osnovnog materijala i pre~nika jezgra Dj. Va`na osobina zavarivanja elektri~nim otporom varni~enjem sa predgrevanjem je spre~avanje pojave kaljenja u zoni uticaja toplote kod ~elika koji su skloni kaljenju. koji se naknadno uklanja. Koristi se za zavarivanje relativno tankih limova i `ica. vremena zavarivanja3. manja je od 100A/mm2 a pri forsiranim re`imima je 120÷300 A/mm2. debljine 0. te~an metal se raste`e i pod dejstvom elektromagnetnih sila izbacuje u obliku usijanih ~estica koje li~e na varnice. Sl. Smanjenje du`ine usled gubitaka u fazi varni~enja se mora predvideti. Sl. a sila zavarivanja4 Fz.8 Presek kroz zavareni spoj Ta~kasto elektrootporno zavarivanje . 3 Pre~nik jezgra zavarene ta~ke se kre}e od 3÷15 mm. Ta~kasto zavarivanje je najrasprostranjeniji postupak elektrootpornog zavarivanja. od ~elika. kroz elektrode propu{ta struja zavarivanja. Pri istim ostalim uslovima. naro~ito kod materijala koji imaju malu plasti~nost. sile prethodnog pritiska Fp.5÷3 s. Cu. Posle 2. Broj ciklusa zavisi od veli~ine popre~nog preseka obradaka koji se spajaju i kre}e se od 5÷30. Obratci 1 se me|uizveden ta~kastim elektrootpornim sobno priljube dejstvom sile Fp preko eketroda 2.sa bakarnom podlogom. Sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 46 mehanizam za aksijalno pokretanje pokretne ~eljusti napred-natrag. Zbijanje zapo~inje sa uklju~enom strujom koja se u toku zbijanja isklju~i. Pri kretanju napred. Sila prethodnog pritiska elektrode. 8. Kretanje natrag se vr{i sve do potpunog prekida struje u sekundarnom kolu. 8. Sl.1-b. a. debljine obradaka. Sl.0 mm. zavarivanje.6. izvesnog vremena. treba da obezbedi odgovaraju}u plasti~nu deformaciju osnovnog materijala na mestu Ta~kasto zavarivanje bez rastapanja metala na kontaktnoj povr{ini tj. Fp. dejstvom sile Fz izvr{i se zbijanje tj. u jezgru zavarene ta~ke ne daje spojeve sa zadovoljavaju}om ~vrsto}om.4 Preklopno zavarivanje elektri~nim otporom Preklopno zavarivanje elektri~nim otporom se mo`e izvoditi po dva postupka: ta~kasto zavarivanje i {avno zavarivanje. 2 Gustina struje zavarivanja ~elika. Postupak ima relativno veliku produktivnost.1÷6.

11 [ema {antiranja struje pri jednostranom dvota~kastom zavarivanju2: I2=Iz+I{=Ip+Idl. Sl.9-c. Idl. izvodi se jednostrano ta~kasto zavarivanje koje se mo`e izvoditi kao dvota~kasto zavarivanje. 8. zavisi od snage ma{ine. Kontaktne povr{ine tj. b. Kod konstrukcija koje nije mogu}e obuhvatiti elektrodama.11. 1 . 8.proces Sl. a pri zavarivanju bez bakarne podloge Idl je znatna i mo`e izazvati zagrevanje i deformaciju donjeg lima. a. Sl.9-a i b. struja zavarivanja i posle kristalizacije jezgra elektrode se razmaknu. utiskivanjem na presi. vrste i debljine osnovnog materijala i kre}e se do 20 kod tanjih ~eli~nih limova. Sl. izvr{i zavarivanje slede}e dve ta~ke. Struja zavarivanja se odre|eno vreme propu{ta prvo kroz jedan par elektroda. Obe ove sile rastu sa pove}anjem debljine osnovnog materijala. izra|ene na jednom obratku. povr{ine spajanja se pre zavarivanja moraju potpuno odmastiti i o~istiti od oksida mehani~kim ili hemijskim putem ili njihovom kombinacijom. Bradavi~asto Bradavi~asto zavarivanje.5)de /4 /. a zatim kroz slede}i i tako redom. uz istovremeno dejstvo sile Fz. d<2 mm. zbog ~ega je ona ograni~ena na oko 6 mm.zavareni spoj.Jokovi} ZAVARIVANJE 47 spoja1. 8.oblik bradavica za t=(3. koje su prethodno. 8. koji zavisi od pre~nika vrha elektrode Sl. tako da je proces produktivan. Pri ta~kastom zavarivanju dolazi do gubitka dela struje kroz prethodno zavarene ta~ke. Trajnost elektroda je ve}a zbog manje gustine struje kroz njih. Struja {antiranja se smanjuje sa pove}anjem koraka t.oblik bradavica za d> 2mm.10 [ema {antiranja struje elektroda istovremeno se zavaruju dve ta~ke tako {to se obratci pri jednota~kastom pritegnu sa jednim parom elektroda. jer je radna povr{ina elektrode relativno velika. zavarivanje je postupak ta~kastog elektro-otpornog zavarivanja pri kome se zavarene ta~ke obrazuju na mestima bradavica. Sl. obratci se istovremeno pritegnu sa svim elektrodama. Sl. 8. c. Struja zavarivanja. Kod ure|aja sa istovremenim dejstvom sile. Kod ure|aja sa uzastopnim dejstvom sile sa jednim parom Sl. Kod niskougljeni~nih ~elika je zavarivanja. Sl. {to je poznato kao {antiranje struje. odre|eno vreme se propu{ta zavarivanju: I2=Iz+I{.5÷4.12. i njenim delovanjem do potpune kristalizacije i hla|enja jezgra ispod temperature krtosti 2 Struja kroz donji lim. Sl. Zatim se sa slede}im parom elektroda. 8. 8. se propu{ta istovremeno kroz sve bradavice3. Pojava prslina ili poroznosti usled skupljanja pri kristalizaciji te~ne faze se spre~avaju odgovaraju}om Fz koja se na kraju procesa mo`e i pove}ati. Naj~e{}e se izvodi kao dvota~kasto jednostrano zavarivanje. ili jednota~kasto zavarivanje sa jalovom elektrodom. pri zavarivanju sa bakarnom podlogom je znatno manja od Ip. Potrebna sila za jednu bradavicu je 2÷6 kN a snaga ure|aja 15÷30 kVA. d. 3 Broj ta~aka koje se mogu zavariti istovremeno. de: t>3de. na ure|ajima koji imaju nekoliko desetina elektroda (do 100) a mogu raditi na dva na~ina: sa uzastopnim dejstvom sile i sa istovremenim dejstvom sile. Jednostrano ta~kasto zavarivanje se izvodi na konstrukcijama koje nije mogu}e obuhvatiti elektrodama. 8. na isti na~in.10 i Sl.12 [ema bradavi~astog zavarivanja.

8. d.3÷0. [avnim zavarivanjem se zavaruju niskougljeni~ni ~elici. a. aluminijum. Tab.5 mm. Koristi se za tanke limove. Preklop je (2÷3)d.13 [ema {avnog elektrootpornog zavarivanja.Jokovi} ZAVARIVANJE 48 Bradavi~asto zavarivanje se koristi za zavarivanje limova od niskougljeni~nog ~elika. Sl. Drugim re~ima.sa zako{enim ivicama. Pri tome se obrazuje kontinuirani zavareni spoj. e. izuzev {to se kod {avnog zavarivanja zavarene ta~ke me|usbno delimi~no preklapaju za 20÷25%. Zavareni spoj se obrazuje propu{tanjem struje zavarivanja kroz obratke koji se zavaruju preko elektroda u obliku diskova. debljine 0. Sl.najpovoljniji oblik. f. b.preklopni2.5÷5 mm. Tab. b. [avno elektrootporno zavarivanje Sl. 8. titan i njihove legure. 14. bakar. Tab.sa podlo`nim trakama1.13.sa presavijenim ivicama3. i na razli~itim spojevima.14.dvostrano {avno zavarivanje.sa `icom. 1 2 3 Trake su od istog materijala kao i osnovni materijal {irine 4÷5 mm i debljine 0. izme|u ta~kastog i {avnog zavarivanja nema su{tinske razlike. 8. a koje se kre}u i vr{e pritisak na obratke. ner|aju}i ~elici. a. c.14.5÷3 mm. d. . Sl. Oblici spojeva pri {avnom zavarivanju. Sl.uzdu`ni presek {ava. 8. 8.1. c. 8. Zavarivanje se izvodi po vi{e postupaka.1 Postupci elektrootprnog {avnog zavarivanja. Preklop p je 10 ÷20 mm za debljinu osnovnog mareijala 0.jednostrano {avno zavarivanje.izgled elektrode.

Periodi~no isklju~ivanje struje smanjuje potro{nju elektroda. Koristi se za zavarivanje niskougljeni~nih ~elika debljine do 1 mm.sila zavarivanja. Iz. Koristi se za zavarivanje Al i Al-legura debljine do 3 mm.Jokovi} ZAVARIVANJE 49 Prikaz procesa Su{tina procesa Karakteristika i primena Najrasprostranjeniji postupak {avnog zavarivanja. Neprekidno uklju~ena struja zavarivanja pri neprekidnom kretanju elektroda.vreme.du`ina puta elektrode ili lima. Prekidno (impulsno) uklju~ivanje i isklju~ivanje struje pri stalnom kretanju elektroda. Pregrevanje i pove}ana potro{nja elektroda i nedovoljan kvalitet {ava. . a kada se elektrode kre}u struja zavarivanja se isklju~uje. Pregrevanje elektroda najmanje. l.struja zavarivanja. F. τ. Struja zavarivanja se uklju~uje pri nepokretnim elektrodama. Koristi se za zavarivanje niskougljeni~nih i ner|aju}ih ~elika debljine do 3 mm.

2. razvijaju}i toplotu usled otpora. 3. 1. mogu se zavariti obratci i do 2000 mm debljine. 6.rastop. struja Sl.9. me|usobno razmaknuti za 20÷40 mm.elektrodne `ice. 5.izlazne plo~ice. 3. Ako se istovremeno zavaruje sa vi{e elektrodnih `ica. slu`e bakarni grani~nici. U toku daljeg procesa.prolazi kroz rastopljenu trosku (dubine 25÷70 mm) izme|u elektrode i rastopa. pa se ispod nje tope elektroda i osnovni materijal. Sl.9. Primeri pripreme ivica limova pri zavarivanju pod troskom. 4. a.Sl.{ema zavarivanja. Proces zavarivanja se izvodi u vertikalnom polo`aju odozdo prema gore.1. Sl.3. toplota se stvara prolaskom elektri~ne struje kroz rastopljenu trosku.1 Zavarivanje pod troskom Pri zavarivanju pod troskom. Kada se pra{ak rastopi. pa proces prelazi u zavarivanje pod troskom. Sl. /4/.9.rastopljena troska. a ako se vrh elektrode popre~no kre}e i do 150÷200 5. rastop se hladi obrazuju}i {av.3.{av.1 Zavarivanje pod troskom.9 elektrode.osnovni materijal mm. 2`icom mogu se zavariti elementi do 60 mm debljine.9. Zatim se uspostavlja elektri~ni luk izme|u elektrodne `ice i dna ulazne plo~ice.Jokovi} ZAVARIVANJE 50 9. Pra{ak za zavarivanje pod troskom naspe se u najni`i deo ulazne plo~ice.2.grani~nici tura rastopljene troske je vi{a od temperastopa. 4. 6. mada proces zapo~inje kao elektrolu~no zavarivanje pod pra{kom. U toku zavarivanja.osnovni materijal. Kod ovog postupka zavarivanja utro{ak pra{ka je 15÷30 puta manji nego pri zavarivanju pod pra{kom. pra{ak se stalno dodaje u rastopljenu trosku.rastop. koji se hlade vodom. obrazuju}i {av. RE\E KORI[]ENI POSTUPCI ZAVARIVANJA RE\ 9. uz upotrebu ulaznih i izlaznih plo~ica. Sl. obrazovana rastopljena troska plavi i gasi luk. rastopljena troska. Na kraju se ulazna i izlazne plo~ice odseku do nivoa ivica zavarenih obradaka.grani~nici rastopa. bez zako{enja njihovih ivica. . Tempera2. 1.9. Po{to zavarivanje napreduje prema gore.ulazna plo~ica. Za oblikovanje {ava i spre~avanje isticanja rastopa i rastopljene troske. oblici zavarenih spojeva. b. 1.2. Grani~nici rastopa se postepeno pomeraju prema gore. rature topljenja metala.elektrodna `ica. [av se obrazuje uglavnom od rastopljenog metala Sl. Sl. Zavarivanje pod troskom istovreme-no sa vi{e elektrodnih `ica. obrazu-ju}i rastop.9.{av. Pri zavarivanju sa jednom elektrodnom Sl. Zavarivani elementi postavljeni su vertikalno.

2. radni napon 30÷50 V. bakra. predgreje se i zaliva prethodno pripremljenim rastopljenim metalom.9. zapo~inje njeno gorenje u trajanju 20÷30 s. Kada se mesto spoja zagreje do plasti~nog stanja. zavarivanje krupnih komada od sivog liva i b. Zato se posle zavarivanja vr{i normalizacija zavarenog spoja. 3.4-b) ima ograni~enu primenu. kao {to su `elezni~ke {ine.kalupnik.9 Sl.9. prema reakciji: (9 . koriste se elektrode pre~nika 5÷6 mm. ~elika.te~ni liv. onemogu}ena je pojava kaljenja.lonac. Koristi se za zavarivanje ~elika. Za pove}anje produktivnosti rada.kalup. Obi~no se koristi elektrodna `ica pre~nika 2. Sl. Zagrevanjem ove sme{e u jednoj ta~ki do temperature oko 10000C.9 Sl. Izvodi se sa razmakom izme|u zavarivanih elemenata 10÷12 mm.4 [ema aluminotermijskog zavarivanja. Pri zavarivanju livenog gvo`|a koristi se specijalna sme{a sa velikim sadr`ajem ferosilicijuma. bakra i bronze.3 Liva~ko zavarivanje Sl.5 ili 3 mm. Ako se koriste elektrode u obliku trake debljine 10÷12 mm i {irine do 120 mm.9. dok je {irina zone uticaja toplote nekoliko puta ve}a nego kod elektrolu~nog zavarivanja. Zagrejani dodatni materijal topi osnovni materijal na mestu spoja i sa njim obrazuje {av. 5. Ovaj postupak se koristi za zavarivanje plemenitih metala.2 Aluminotermijsko zavarivanje Izvor toplote zavarivanja je egzotermna reakcija izme|u krupnozrnog praha aluminijuma i oksida `eleza iste veli~ine zrna (oko 1 mm). koji spre~ava spajanje dodatnog i osnovnog materijala. ali su zato potrebni vrlo sna`ni izvori struje. Ovde se na mesto spoja prvo sipa tanak sloj te~ne troske. Aluminotermijsko zavarivanje pritiskom Aluminotermijsko zavarivanje topljenjem 9. Produktivnost rada je 5÷15 puta ve}a nego kod vi{eslojnog automatskog zavarivanja pod pra{kom. titana i njihovih legura. tada nije potrebno popre~no kretanje vrha elektrode. dugi boravak metala na temperaturama iznad 10000C dovodi do rasta zrna. Mesto spoja obuhvati se kalupom.5.vi{ak metala Liva~ko zavarivanje je sli~no livenju. (Sl. Te~na troska iz lonca slu`i samo kao dopunski izvor toplote i omogu}ava sporije hla|enje {ava. pri ~emu je koeficijent topljenja 25÷35 g/A h. Me|utim. Zavarivanje pod troskom je ekonomi~no pri spajanju obradaka debljine iznad 30 mm. aluminijuma. zavarivanje se izvede pritiskom pomo}u prese.9. Te~ni dodatni materijal slu`i samo za zagrevanje mesta spoja i odstranjuje se posle zavarivanja. 4. kao i za popravku krupnih odlivaka od livenog gvo`|a. livenog gvo`|a.4-a) koristi se vrlo retko. 1.aluminotermijsko zavarivanje topljenjem. 1 ) 3Fe3O4 + 8Al = 4Al2O3 + 9Fe + Q (Sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 51 Zbog usporenog zagrevanja i hla|enja. Liva~ko zavarivanje.aluminotermijsko zavarivanje pritiskom. 6. za a. 9. Zavarivanje se izvodi u jednom prolazu zavarivanja. naizmeni~na struja 600÷900 A po jednoj elektrodi. .odlivak (nedoliven). dok se rastopljena sme{a ispu{ta kroz dno lonca.

Radni napon ure|aja iznosi 20÷30 kV. 5. Velika gustina energije u elektronskom snopu omogu}ava postizanje velike dubine uvara. a ovaj postupak je posebno interesantan za spajanje elemenata u kosmosu.katoda.osnovni materijal Kod ovog postupka osnovni materijal se zagreva plazmom. kao {to su: W.dr`a~ elektrode. [ema zavarivanja . Sl. 2. Pove}anje brzine kretanja elektrona vr{i se pomo}u ubrzavaju}e anode. 3. 6.osnovni materijal.prikatodna elektroda.9. a drugi se dovodi oko plazme kao za{titni gas (naj~e{}e sme{a argona sa vodonikom). 1.9. Navo|enje elektronskog snopa po liniji spoja vr{i se pomo}u sistema elektromagneta. visoko jonizovanim gasom.mlaznica od bakra.Jokovi} ZAVARIVANJE 52 9.ubrzavaju}a anoda.9.dodatni materijal.1÷20 mm2 i mo`e se menjati.6. 5.fokusiraju}e elektromagnetno so~ivo. Zagrevanjem katode od lantan-heksa-borida (LaB6) do visokih temperatura. [irenje gasa sa porastom temperature dovodi do pove}anja brzine njegovog isticanja iz mlaznice na 300÷1000 m/s. dolazi do termoelektronske emisije sa povr{ine katode. Zavarivanje elektronskim snopom koristi se za spajanje elemenata od te{ko topivih i hemijski aktivnih metala. Ovim postupkom se mogu zavariti limovi do 50 mm debljine u jednom prolazu zavarivanja i bez zako{enja ivica. 3. u kojoj se pomo}u vakuum pumpi odr`ava vakuum od 1. Zavarivanje se izvodi u hermeti~ki zatvorenoj komori. elektronskim snopom. Plazmom se mogu zavarivati tanki limovi od niskougljeni~nih i ner|aju}ih ~elika. Mo. Zagrevana povr{ina na osnovnom materijalu iznosi 0.upravlja~ko so~ivo. Sl. [ema zavarivanja plazmom. Zr. Sl. Ta. V i njihove legure. temperature 20000÷300000C.5 Zavarivanje plazmom Sl.7. a koncentracija elektrona pomo}u fokusiraju}eg elektromagnetnog so~iva. tj. kao i te{kotopivih metala. zagrevanje osnovnog materijala do topljenja na mestu spoja izvodi se bombardovanjem snopom elektrona u vakuumu. ^esto se u plazmatron dovode istovremeno (ali odvojeno) dva gasa. 4.{av.plazma.6. 7. 9. Nb. Vakuum je neophodan zbog slobodnog kretanja elektrona. plazma se obrazuje na taj na~in {to se radni gas (argon ili sme{a argona sa vodonikom) propu{ta kroz elektri~ni luk. ~ija se kineti~ka energija pretvara u toplotu. 1. Za potrebe zavarivanja. Sl. Jedan gas slu`i za obrazovanje plazme (naj~e{}e argon). 4. 7.10-6 mbar.6.33 . dobijanje uskih {avova.volframova elektroda (katoda). 6.33 10-4 do 1. a struja je do 1A. kao i zbog obezbe|enja ~isto}e rastopa (bez kiseonika i azota).9. Sl.izolator. 2. tj. koji se naj~e{}e odr`ava izme|u volframove elektrode i osnovnog materijala. Temperatura na mestu udaranja elektrona dosti`e 5000÷60000C. daju}i mu cilindri~ni ili konusni oblik.elektronski snop. Za{titni gas spre~ava prodor vazduha u rastop i ste`e mlaz plazme. 8. Mogu se zavarivati i konstrukcije od ner|aju}ih ~elika i lakih legura.4 Zavarivanje elektronskim snopom Kod ovog postupka zavarivanja.

4. koji ih prevede u lako topljive spojeve (te~ne pri temperaturi zavarivanja). lo{e se zrak. Ovaj postupak se naj~e{}e koristi za zavarivanje ~eli~nih cevi. Odli~no se zavaruju niskougljeni~ni ~elici (sa porastom sadr`aja ugljenika zavarljivost opada. Kova~ko zavarivanje je najstariji postupak zavarivanja metala Sl. U zavisnosti od vrste fokusiraju}eg so~iva.9. Sl. a ta~ka u koju su fokusirani zraci lasera mo`e biti pre~nika od nekoliko mikrometara. kao i zavarivanje raznorodnih metala. 3.svetlosni metale. Trajanje impulsa zra~enja lasera je nekoliko milisekundi. Kova~ko zavarivanje dovodi do znatne deformacije na mestu spoja i rasta zrna.5 mm debljine.8. pre~nika 12÷60 mm sa brzinom zavarivanja do 50 m/min. usled uzajamnog trenja. liniju. Pogodno je za primenu u radio tehnici i srodnim granama industrije tj. a zatim pritiskom izvr{i njihovo spajanje. 9.8 Zavarivanje elektri~nom indukcijom Sl. zaustavlja se obrtno kretanje i .induktor. 4. zlata itd. zavarivanje aluminijumskih cevi i zavarivanje te{ko presuju}ih obojenih metala. mo`e zavariti pritiskom u plasti~nom stanju.9. dok donje ~elo sa tankim slojem srebra odbija zrake samo iznad odre|enog intenziteta. 6. Zagrejana cev zavaruje se pritiskom. Osnovni nedostatak kova~kog zavarivanja je sporo zagrevanje metala i niska produktivnost rada. 3. Pod dejstvom svetlosnih zraka.9. 5.Jokovi} ZAVARIVANJE 53 9. koji emituje svetlosne zrake koncentrisane na malu povr{inu. Gornje ~elo sa debljim slojem srebra odbija zrake.impulsna lampa. Sl.9.9.valjci za pritiskivanje. 9. 9. indukcijom. Rubinova {ipka izra|ena je od sinteti~kog rubina ( Al2O3 sa malim dodatkom Cr2O3 ) i ima oba ~ela posrebrena.1. ~ime se reguli{e ja~ina impulsa lasera. Sl.7 Kova~ko zavarivanje Sl.9 [ema zavarivanja cevi elektri~nom Zagrevanje osnovnog materijala kod ovog postupka vr{i se propu{tanjem kroz njega struje visoke u~estanosti. Zavarljivost pritiskom u plasti~nom stanju je razli~ita za razne laserom. Struja koja se dovodi u induktor.cev.osnovni materijal. ta~ka na povr{ini osnovnog materijala zagreje se do temperature topljenja i na tom mestu obrazuje zavarenu ta~ku.7% vrlo je lo{a).opti~ki fokusiraju}i zavaruju legirani ~elici i obojeni metali.8.rubinova {ipka. grupu ta~aka itd. nikla. Po dostizanju odre|ene temperature i na odre|enom rastojanju od ~eone povr{ine. 2. dok se liveno gvo`|e uop{te ne sistem. povr{ina spoja treba da je {to ve}a.9 Zavarivanje trenjem Zavarivanje trenjem izvodi se na taj na~in {to se zavarivani elementi. zraci lasera mogu biti fokusirani u ta~ku. za zavarivanje bakra. Sl.9.jezgro. Pri tome se taru}e ~eone povr{ine i materijal ispod njih zagreju do plasti~nog stanja.6 Zavarivanje laserom Zagrevanje osnovnog materijala vr{i se pomo}u opti~kog kvantnog generatora (lasera). aluminijuma. prolaskom kroz valjke konstantnom brzinom. a pri sadr`aju C>0. [ema zavarivanja pritiskom. zagreju do plasti~nog stanja. 1.reflektor. Zavarivanje laserom izvodi se bez dodatnog materijala. indukuje struju u zavarivanoj cevi i zagreva je. Da bi se pove}ala sigurnost {ava. Najzad se izvr{i zavarivanje kovanjem (ru~no ili ma{inski).10.pobu|iva~ lampe zagrevati u raznim vrstama pe}i (kod ~elika na 1100÷13000C). 2. a mo`e se koristiti za spajanje elemenata do 0. Mesto zavarivanja mo`e se 7. Zavarivani obratci se prvo stegnu u ~eljusti ma{ine. pa se ovaj postupak zavarivanja sve manje koristi. Zatim se vr{i uklanjanje oksida sa mesta spoja pomo}u topitelja. a zatim se jedan obradak okre}e brzinom od 500÷1500 o/min uz istovremeni pritisak silom F1 na drugi obradak.

zavareni spoj (ta~ka). Eksplozija se odvija u pravcu strelice.9. aluminijum. Sl.11.11. a. 1 Mogu se zavarivati materijali koji imaju dobru plasti~nost: niskougljeni~ni ~elici. a udarni talas ubrza plo~u 2 do nekoliko stotina metara u sekundi. . Sl. bakar-14%. Neophodni uslovi za dobijanje kvalitetnog zavarenog spoja su: odgovaraju}a plasti~nost osnovnog materijala1.zavarena ″sendvi~″ traka. radi pove}anja mase.9. 5. Sl. Hladno zavarivanje "sendvi~" i bimetalnih traka valjanjem. neki kvaliteti bronze i mesinga. 5. Hladno zavarivanje se mo`e izvoditi po vi{e postupaka: ta~kasto i {avno zavarivanje.valja~ki stan za zavarivanje. 1 i 2. Pri zavarivanju bimetalnih traka. nikal i dr. pri~vrsti na masivno postolje 3. 2 Priprema povr{ine se sastoji u mehani~kom. Sl.eksploziv. Potrebna plasti~na deformacija se izra`ava preostalom debljinom {ava posle zavarivanja i ona je za: aluminijum.13. Ta~kasto i {avno zavarivanje se izvode na preklopnim spojevima prema Sl. aluminijum sa bakrom.12 Zavarivanje bimetalne trake nje eksplozijom se eksplozijom. zavarivanje valjanjem i zavarivanje eksplozijom.1÷15 mm.Jokovi} ZAVARIVANJE 54 izvr{i dodatni pritisak silom F2.9. hemijskom ili/i elektrohemijskom uklanjanju oksida i masno}e i pove}anju hrapavosti. [ema ta~kastog Hladno zavarivanje izvodi se na sobnoj temperaturi (bez zagrevanja osnovnog materijala).30%. aluminijum sa ~elikom. a u odnosu na nju pod uglom od 3÷10o postavlja se druga plo~a (lim) 2. Ovaj postupak zavarivanja odlikuje se visokom produktivno{}u rada i mogu}no{}u mehanizacije automatske regulacije parametara procesa. Sa gornje strane plo~e 2 ravnomerno se rasporedi eksploziv 4 koji se aktivira detonatorom 5 koji je postavljen na donji kraj plo~e 2. Hladno zavarivanje valjanjem Hladno zavarivaSl. bakar sa ~elikom). 13. Trenjem se mogu zavariti raznorodni metali (na pr. hladnog zavarivanja. 3. koristi za zavarivanje 2. 11.postupak. naj~e{}e na kombinovanim linijama. 4.trake. Sl. ka i traka ili za nastavljanje cevi /31/. b. 3.9.9.osnovna plo~a.ure|aj za pripremu. pritisak ve}i od kriti~nog i odgovaraju}a priprema povr{ine2. bakar. se koristi pri proizvodnji bimetalnih i ″sendvi~″ traka.lim. bimetalnih provodni4.armirano postolje. osnovna plo~a 1 se. duraluminijum. a mogu se zavarivati limovi debljine 0. Priprema se mora izvr{iti neposredno pre zavarivanja. povr{inski atomi koji pripadaju razli~itim obratcima dovedu na me|uatomsko rastojanje. koji dovodi do zavarivanja.20%. Popre~ni preseci obradaka moraju biti kru`ni.10 [ema zavarivanja trenjem 9.13.10 Hladno zavarivanje Sl.detonator. Pre~nik zavarene ta~ke iznosi 4÷8 mm. zahvaljuju}i ~emu se ona zavaruje sa plo~om 1 po~ev{i od donjeg kraja. tako {to se dejstvom sile. 1. u nekim slu~ajevima do 10 sec pre zavarivanja.9. Sl. Tako|e se dobro zavaruju rezni alati od ugljeni~nih i brzoreznih ~elika. Sl. koja izaziva znatnu plasti~nu deformaciju.

titanom i molibdenom. bakar sa aluminijumom itd. Zatim dovode do pojave smi~u}ih deformacija i lokalnog zagrevanja na kontaktu izme|u zavarivanih elemenata. koje se ostvaruju na mestu spoja. Zavarivanje se mo`e izvoditi ta~kasto i {avno. sve dok se ne izvr{i zavarivanje. 2.{avno zava. prevo|enjem elektri~ne energije u mehani~ku ultrazvu~nu. b. Sl. povr{ine spoja moraju biti precizno mehani~ki obra|ene. 15.osnovni materijal. Temperatura zavarivanja je iznad Sl. da bi se ostvarilo njihovo dobro naleganje. uz istovremeno vr{enje pritiska.14 [ema zavarivanja ultrazvukom.osnovni materijal. Ultrazvukom se mogu zavariti limovi do 1.induktor visokofrekventnog ure|aja. 3.ta~kasto zavarivanje. Uz stalni pritisak na osnovni materijal.9. zatim titan sa bakrom.11 Zavarivanje ultrazvukom Ovaj postupak zavarivanja se zasniva na kori{}enju mehani~kih ultrazvu~nih vibracija.5 mm (gornji lim.talasovod. rivanje. u magnetostrikcionom transformatoru. volframom. Sl.33. Ovim postupkom mo`e se zavariti ~elik sa aluminijumom.Jokovi} ZAVARIVANJE 55 9.vakuum komora.magnetostrikcioni transformOsnovni ator. Mehani~ke ultrazvu~ne vibracije ~iste povr{inu osnovnog materijala i razaraju oksidni sloj na njemu. .14. 9. Sl. a sam postupak zavarivanja a. {to omogu}uje obrazovanje zavarenog spoja.10-5 mbar) i u njoj se zagreva elektri~nom indukcijom (~elik do 8000C). temperature rekristalizacije. dok donji lim mo`e imati ve}u debljinu).9. Koristi se za zavarivanje aluminijuma. Sl.12 Zavarivanje difuzijom Zavarivanje difuzijom se izvodi zagrevanjem obradaka u vakuumu strujom visoke u~estanosti. odvija se difuzija u toku 5÷20 minuta.9. bakra i titana. Prethodno. 1.se zasniva na kori{}enju procesa difuzije metala. u~estanosti oko 20 kHz. materijal se unese u vakuum komoru (u kojoj se odr`ava vakuum od 1. 2. 14.33. 3. Sl.10-3 ÷ 1.15.9.15 [ema zavarivanja difuzijom. 1.

Rast kristala je pra}en segregacijom legiraju}ih elemenata. 10. Sl. Zbog toga ne postoje uslovi da se centri kristalizacije formiraju u unutra{njosti rastopa.2÷0. . Ako pri kraju kristalizacije do|e do uvla~enja lakotopivih eutektikuma i primesa u me|udendritni prostor na po~etak kristalizacije nastaje obrnuta segregacija. Sl. koja se osloba|a pri kristalizaciji. a samo manjeg dela preko lica i nali~ja {ava u atmosferu i odvijanje kristalizacije u uslovima istovremenog zagrevanja pokretnim izvorom toplote i hla|enja. fosfor i sumpor. Sl. korena kristala. Zbog toga je potrebno izvoditi {avove sa odgovaraju}im koeficijentom oblika uvara i raditi sa osnovnim i dodattnim materijalom odgovaraju}eg hemijskog sastava. Ovi kristali se nazivaju dendriti jer imaju bo~ne 4. kako u {avu tako i u ZUT. ljenja formiraju se usmereni stubi~asti kristali.granica topljenja. Kristalizacija {ava se odvija u slede}im uslovima: relativno visoka tremperatura te~nog metala. velika brzina hla|enja ( oko 350oC/min kod gasnog zavarivanja i oko 1500÷1600oC kod elektrolu~nog zavarivanja). METALURGIJA ZAVARIVANJA ^ELIKA 10. 10. hroma i molibdena. koja se izvodi vi{eslojnim zavarivanjem. Zbog dejstva latentne toplote topljenja.1 Obrazovanje i rast kristala u {avu. 1 Unutarkristalna segregacija nastaje zbog kristalizacije legure u temperaturnom intervalu izme|u temperature likvidusa i solidusa. 3 Lokalna segregacija je posledica neistovremene kristalizacije svih delova kristala tj. Segregacija dovodi do neravnomernosti i pada mehani~kih osobina {ava i potpoma`e nastanku vru}ih prslina. 3. pove}anja koncentracije legiraju}ih elemenata u rastopu koji poslednji o~vr{}ava. 10. a po{to je brzina njihovog rasta najve}a normalno na granicu topSl.4% i prisustvo mangana.ZUT. c) pove}ana brzina hla|enja sa temperature pregrevanja iz γ oblasti. brzina rasta kristala se periodi~no menja od maksimalne do nule. pri odre|enim uslovima4 mo`e do}i do obrazovanja Vidman{tetenove strukture.1. v.1 Struktura {ava Formiranje strukture zavarenog spoja obuhvata primarnu kristalizaciju materijala u {avu i strukturne promene u o~vrslom {avu i zoni uticaja toplote pri njihovom hla|enju do sobne temperature. sadr`aj ugljenika od 0. Stepen segregacije se mo`e smanjiti usitnjavanjem strukture. me|ukristalna2 i lokalna3. {to dovodi do obrazovanja slojeva.2. pri ~emu se toplota drugog i ostalih slojeva koristi za prekristalizaciju i usitnjavanje zrna prethodno izvedenog sloja. Sloj koji je poslednji izveden (pokrovni) ima dentritnu strukturu i on se obi~no uklanja bru{enjem. kojoj su kod ~elika naro~ito skloni ugljenik.rastop. 2. ve} kristalizacija {ava zapo~inje na kristalima osnovnog materijala koji se nalaze na granici topljenja. Prema uzrocima nastanka. pove}anjem broja centara kristalizacije uno{enjem modifikatora u rastop ili lomljenjem dentrita mehani~kim ili ultrazvu~nim vibracijama. usmereno odvo|enje najve}eg dela toplote preko ZUT u ostatak konstrukcije. Opisana primarna struktura {ava mo`e se promeniti termi~kom obradom.smer grane koje su krupnije {to su vi{e udaljene od rasta kristala. 1. segregacija mo`e da bude: unutarkristalna1. 10. Q.smer odvo|enja toplote. Vidman{tetenovu strukturu sa~injavaju krupni kristali koji imaju 2÷4 pravca orijentacije i koja zbog toga daje izrazito malu udarnu `ilavost. 4 Parametri koji pogoduju obrazovanju Vidman{tetenove strukture su: a) hemijski sastav tj.dendriti. u toku primarne kristalizacije ili u toku prekristalizacije. Pri zavarivanju ~elika. 2 Lakotopivi eutektikumi i nerastvorljive primese se skupljaju na ganicama zrna.Jokovi} ZAVARIVANJE 56 10. b) visoka temperatura pregrevanja u γ oblasti i krupno zrno austenita.

10.2 [ema slojevite i stubaste strukture {ava. U Postupak P N NN {irina ZUT ovoj zoni istovremeno egzistiraju te~na i REL obl. Oko ovih zrna nalaze Sl. Zona nepotpunog rastapanja predSl.zona rekristalizacije.2 1. 10. /4/. Struktura zone uticaja toplote pri zavarivanju niskougljeni~nih ~elika data je na Sl.zona pregrevanja. vremena zadr`avanja na maksimalnoj temperaturi i brzine zagrevanja i hla|enja. 10. ~vrsto}e i `ilavosti. 10. 10. Osobine u ovoj zoni su lo{ije nego u zoni normalizacije. stavlja usko podru~je izme|u {ava i osnovnog materijala.2 0. u intervalu izme|u 500oC i Ac1 temperature nalazi se zona rekristalizacije.3.08÷0.zona normalizacije. 10. naro~ito ako se javi Vidman{tetenova struktura. Struktura u ovoj zoni sastoji se od krupnih zrna primarnog ferita koja nisu uspela da se transformi{u pri zagrevanju i hla|enju.Jokovi} ZAVARIVANJE 57 10. 4.1[irina delova i ukupna {irina ZUT.8÷1.zona normalizacije ili kaljenja.6 2.8÷1. Zona nepotpune normalizacije zagreva se na temperature izme|u Ac1 i Ac3 temperature. mm.2 Struktura zone uticaja toplote Struktura i osobine u nekoj ta~ki koja se nalazi u ZUT zavise od vrste materijala i termi~kog cilusa zavarivanja tj.7÷0. Tab. 2.zona nepotpune normalizacije ili kaljenja. Izme|u 200oC i 500oC nalazi se zona plave krtosti u kojoj se javlja pad plasti~nosti usled izdvajanja submikroskopskih ~estica karbida iz ferita. ferita i perlita. Veli~ina zone uticaja toplote i njenih delova zavisi od postupka i re`ima zavarivanja.2 6 ~vrsta faza.3 Struktura ZUT pri zavarivanju niskougljeni~nog ~elika. N.zona nepotpune normalizacije zrna tj. a pri Ukupna elektrolu~nom zavarivanju 0. Sl. Sl. smanjenu ~vrsto}u i plasti~nost. Zbog ovoga zrna austenita su relativno sitna a prekristalizacijom pri hla|enju se jo{ usitnjavaju tako da materijal ima visoke vrednosti plasti~nosti. gasnom zavarivanju 0. Kod niskougljeni~nih ~elika koji su hladno deformisani.1 mm.3÷3.7 0. tako da su zrna krupna i srasla su EPP 0.zona pregrevanja. se sitna zrna sekundarnog 1.1. U zoni zoni normalizacije ili kaljenja materijal se relativno kratko vreme nalazi na temperaturama izme|u Ac3 temperature i 1100oC. 3.zona plave krtosti.2 mm.7 sa osnovom. 10.8 2. od maksimalne temperature zagrevanja.zona nepotpunog rastapanja. nastao iz dela primarnog ferita pri njegovom zagrevanju. koja su nastala razlaganjem austenita koji je 5. temperature solidusa i 1100oC. 10. ~ija je {irina pri Tab.15÷0. 6. Tab. Gasno 21 4 2 27 Zona pregrevanja se nalazi izme|u P. . e 2. ima krupna NN.

3 Apsorpcija vodonika Vodonik se u {avu nalazi u molekularnom (H2) obliku kao gasni uklju~ak. Apsorpcija gasova se odvija u tri faze: 1.2 10. i nekim legiraju}im elementima (Si i Ti) obrazuje nitride koji pove}avaju mehani~ke osobine a smanjuju plasti~nost i `ilavost ~elika.) i smanjenje njihovog sadr`aja u {avu. Za vreme prenosa metala sa elektrode u {av i za vreme o~vr{}avanja metala u {avu dolazi do apsorpcije gasova.01% na sobnoj temperaturi. apsorpcija gasova u kapljicama je znatno intenzivnija. 10. Prodiranje produkata hemisorpcije u dubinu metala se odvija difuzijom i mehani~kim me{anjem.do0.5.4.001%.3. 10. Fe2O3 i Fe3O4 pri ~emu su Fe2O3 i Fe3O4 nerastvorljivi u `eljezu a FeO je rastvorljiv. Na 527oC FeO koji nije u obliku ~vrstog rastvora razla`e se po reakciji: 4FeO→ Fe3O4+Fe a Fe3O4 ostaje u {avu kao uklju~ak. 1 . kiseli. elektroda oksidnog tipa. Sl.25%. azota 10. ~esto pod visokim pritiskom. da je njihova temperatura vi{a nego temperatura metala u {avu i da kapljice imaju ve}i odnos reakcione povr{ine. 10. Rastvorljivost FeO u `eljezu se smanjuje sa 0.30%. 10.Jokovi} ZAVARIVANJE 58 10. Adsorpcija ili prijanjanje molekula gasa na povr{inu metala.do 0. ili u atomarnom obliku (H) kao intersticijski rastvoreni atomi koji imaju relativno veliku Sadr`aj kiseonika u {avu pri REL zavarivanju zavisi od vrste obloge elektrode: gola elektroda. usled ~ega se pogor{avaju mehani~ke osobine {ava. rutilni. tako da je brzina celog procesa ograni~ena brzinom ove faze po{to se prve dve faze odvijaju skoro trenutno. Hemisorpcija ili obrazovanje hemijskih spojeva izme|u gasa i komponenti legure {ava.6.05%. Prisustvo kiseonika u obliku FeO izaziva oksidaciju legiraju}ih elemenata (C.3.do 0.03%. 10.2 Apsorpcija azota Rastvorljivost azota u `eljezu zavisi od temperature i kristalne strukture. 10.10%.do 0.3.018%. Promena mehani~kih osobina niskougljeni~nog ~elika u funkciji sadr`aja kiseonika.do 0.20%. elektroda kiselog i rutilnog tipa. Uticaj kiseonika1 na mehani~ke osobine prikazan je na Sl.5 Rastvorljivost azota i vodonika u `eljezu. Pri REL zavarivanju tip obloge uti~e na sadr`aj azota u {avu. 10. Mn i dr. Sl. Si.4.02%.04% N2. 10.16% na temperaturi topljenja na oko 0. celulozni. 2. 2 Oksidni tip obloge. Prodiranje produkata hemisorpcije u dubinu {ava.do0. Sl.1 Apsorpcija kiseonika Kiseonik sa `eljezom obrazuje tri oksida: FeO. 3. bazni.3 Apsorpcija gasova u {avovima Sl. Maksimalna rastvorljivost od 0. Sl.do 0.do 0. Azot sa `eljezom Sl.13% je na 590oC a na sobnoj temperaturi rastvorljivost je 0. S obzirom da se prenos metala sa elektrode na {av uglavnom odvija u obliku kapljica. elktroda baznog tipa.do 0.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

59

brzinu difuzije tako da difunduju i u osnovni materijal tj. u ZUT. Koncentracija vodonika u {avu zavisi od vrste obloge elektrode.1 Prisustvo vodonika izaziva slede}e pojave: 1. Pra{tanje i pove}an gubitak metala usled burnog izdvajanja gasa zbog smanjenja rastvorljivosti pri hla|enju; 2. Pojava gasnih uklju~aka pri relativno velikoj brzini hla|enja. Gasni mehurovi se obrazuju na uklju~cima, dislokacijama i prazninama a sastoje se od H2O, H2S i CH4 koji nastaju reakcijom vodonika sa FeO, S i Fe3C; 3. Pove}ana osetljivost osnovnog materijala na obrazovanje prslina. Atomarni vodonik difunduje u ZUT gde se na gre{kama u re{etki rekombinuje u Sl. 10. Sl. 10.6 Zavisnost mehani~kih osobina molekularni vodonik, koji izaziva lokalno pove}anje niskougljeni~nog ~elika od sadr`aja azota. pritiska i napona; 4. Smanjenje plasti~nosti i pad udarne `ilavosti za 20÷25%; Da bi se smanjio negativni uticaj vodonika, zavarivanje treba izvoditi pod slede}im uslovima: 1. Zavarivanje sa elektrodama koje imaju mali sadr`aj vodonika tj. sa baznom oblogom i koje su suve; 2. Zavarivanje sa elektrodom maksimalnog pre~nika i sa maksimalnom ja~inom struje za date uslove; 3. Zavarivanje bez prekida tj. bez me|uhla|enja; 4. Termi~ka obrada zavarenih spojeva na 600÷650oC.

10.4

Prsline u zavarenim spojevima

Prsline u zavarenim spojevima mogu da se jave u {avu i u ZUT, a prema veli~ini mogu da budu mikroprsline, makroprsline i pukotine. U odnosu na {av mogu imati razli~ite polo`aje /40/ a prema karakteru nastanka mogu da budu vru}e i hladne. Vru}e prsline su me|ukristalnog tipa, nastaju u toku o~vr{}avanja tj. kristalizacije a mogu se dalje {iriti pri hla|enju. U temperaturnom intervalu kristalizacije tj. izme|u likvidus i solidus temperature materijal {ava se nalazi u stanju pove}ane krtosti, tako da nije u stanju da se deformi{e pod dejstvom zate`u}ih napona, koji nastaju usled termi~kog skupljanja {ava i termi~kog skupljanja2 ili uklje{tenja delova konstrukcije. Drugim re~ima, materijal {ava se skuplja usled sopstvenog hla|enja i ukoliko okolni osnovni materijal usled sopstvenog skupljanja ili uklje{tenja ne dozvoljava da se ovo skupljanje obavi slobodno u {avu se javljaju zate`u}i naponi. Ako je u {avu prisutna faza3 koja ne mo`e da se deformi{e tj. izdu`i jer je te~na ovi zate`u}i naponi izazivaju vru}e prsline. Ukoliko se u {avu jave deformacije sa`imanja tj. pritisni naponi ne dolazi do pojave vru}ih prslina. Pojava zate`u}ih napona u {avu se ne mo`e izbe}i. Oni }e se javiti na po~etku kristalizacije, Sl. 10.7-b ili na kraju, Sl. 10.7-a. Ovo ne zna~i da }e se vru}e prsline uvek pojaviti jer Sl. 10. Sl. 10.7 Deformacije {ava u toku kristalizacije i je za njihovu pojavu, osim zate`u}ih napona, hla|enja.1- deformacija {ava na sa`imanje koju neophodno istovremeno i prisustvo krtih ili te~izaziva okolni osnovni materijal; 2- deformacija {ava nih faza u {avu, koje u toku kristalizacije ne na sa`imanje usled sopstvenog hla|enja. mogu da iza|u na povr{inu {ava, ve} ostaju
1 2 3

Elektrode sa celuloznom oblogom- do 27 cm3/100 g; oksidna i rutilna- do 15 cm3/100 g; bazna- do 8 cm3/100 g Promena mere usled skupljanja je ∆l=loα∆T Kao te~na faza kod ~elika se naj~e{}e javlja eutektikum Fe+FeS sa ta~kom topljenja 985oC.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

60

10. Sl. 10.8 Zavisnost temperature

predgrevanja od sadr`aja ugljenika u {avu pri ψu=4.

zarobljene na granicama zrna. Prema tome, da bi se spre~ila pojava vru}ih prslina, u {avu ne treba da deluju zate`u}i naponi dok su prisutne maloplasti~ne i te~ne faze. Konkretne mere i postupci za spre~avanje nastanka vru}ih prslina su: 1. Predgrevanje osnovnog materijala na 150÷500oC u funkciji od hemijskog sastava {ava i debljine osnovnog materijala, Sl. 10.8; 2. Izbegavanje uklje{tenja, smanjenje broja i koncentracije {avova i izbegavanje ~vorova dovodi do smanjenja zate`u}ih napona; 3. Izbor hemijskog sastava osnovnog materijala i tipa elektrode koji ne daju lakotopive faze. Da bi se spre~ila pojava lakotopivog eutektikuma Fe+FeS u {av se uvodi Mn koji vezuje S u te{ko topivi MnS koji se izdvaja u obliku globula. Koli~ina mangana koju treba dodati zavisi od koncentracije S i C; 4. Izbor postupka zavarivanja i parametara re`ima zavarivanja koji obezbe|uju oblik {ava kod koga lakotopive faze izlaze na povr{inu tj. koji obezbe|uju ψu≈5, Sl. 10.11. 5. Usitnjavanje zrna u {avu uno{enjem modifikatora, naprimer titana, preko obloge elektrode ili pra{ka, ~ime se pove}ava grani~na povr{ina i smanjuje koncentracija lakotopivih faza po jedinici grani~ne povr{ine. 6. Pojava prslina u zavr{nom krateru kod REL zavarivanja najefikasnije se spre~ava smanjenjem razmaka u korenu `ljeba na manje od 3 mm i popunjavanjem zavr{nog kratera dodatnim materijalom vra}anjem elektrode, Sl. 10.10.

10. Sl. 10.9 Uticaj sumpora na pojavu vru}ih prsli-

na u zavisnosti sadr`aja mangana i ugljenika.

Sl. 10. Sl. 10.10 [ema obrazovanja prslina u

zavr{nom krateru pri REL zavarivanju

koeficijenta oblika uvara ψu na pojavu vru}ih prslina.

Sl. 10.11 Uticaj sadr`aja ugljenika i Sl. 10.

relativno velikim brzinama hla|enja, obrazuje se martenzit u ZUT koji je tvrd i krt. Po{to je

vodonika i unutra{nji naponi. Zakaljivanje zone uticaja toplote. U zakaljivim ~elicima, pri

Hladne prsline se obrazuju u zavarenim spojevima na temperaturama ispod 200oC a njihovo {irenje se mo`e nastaviti dugo posle zavarivanja. Hladne prsline se naj~e{}e javljaju u ZUT ali se mogu javiti i u {avu. Obrazuju se na granicama zrna ali se dalje mogu {iriti i kroz zrna. Hladne prsline izazivaju slede}i faktori: zakaljivanje ZUT, prisustvo

Jokovi}

ZAVARIVANJE

61

rastvorljivost vodonika u martenzitu mala, vodonik se rekombinuje u molekularni i ostaje zarobljen u martenzitu i pove}ava njegovu krtost. S druge strane, preobra`aj austenita u martenzit je pra}en pove}anjem zapremine zrna, {to izaziva pojavu dopunskih lokalnih naprezanja. Prisustvo vodonika. Vodonik iz {ava, gde je dospeo u toku zavarivanja, u toku hla|enja difunduje u ZUT. Usled smanjenja rastvorljivosti sa padom temperature, atomarni vodonik se na gre{kama kristalne re{etke rekombinuje u molekularni, koji izaziva lokalno pove}anje pritiska tj. napona. Unutra{nji naponi. Usled neravnomernog hla|enja {ava i ZUT, u ZUT se javljaju zate`u}i naponi normalni na osu {ava σ2 i uzdu`ni pritisni naponi σ1 paralelni osi {ava. Ovi naponi izazivaju maksimalne smi~u}e napone τ pod uglom od 45o prema uzdu`noj osi {ava. Ovo naponsko stanje iza-ziva inicijalnu pukotinu na 10. Sl. 10.12 [ema napona u ZUT granicama krupnih zrna, koje su orijentisane pod uglom od 45o u usled neravnomernog hla|enja odnosu na uzdu`nu osu {ava, Sl. 10.12. koji izazivaju prsline. Prema tome, zakaljivanje ZUT i prisustvo vodonika pove}avaju krtost ZUT, a sva tri navedena faktora izazivaju lokalno pove}anje napona u ZUT i ako su ovi naponi ve}i od ~vrsto}e osnovnog materijala izazivaju hladne prsline. Postupci za spre~avanje obrazovanja hladnih prslina: • Zavarivanje sa elektrodama koje sadr`e malo vodonika, kao {to su bazne elektrode i su{enje elektroda pre upotrebe na 300÷400oC; • Upotreba austeni-tnih elektroda koje sadr`e 18%Cr i 8%Ni i obezbe-|uju austenitnu strukturu {ava na sobnoj tempera-turi koja ima ve}u rastvorljivost vodonika; • Predgrevanje osnovnog materijala je najefikasniji na~in za spre~avanje nastanka hladnih prslina, jer se smanjuje brzina hla|enja i strukturne transformacije se pomeraju ka ravnote`nim; smanjuju se lokalna naprezanja i olak{ava se difuzija tj. izlazak vodonika iz {ava i ZUT.

10.5

Predgrevanje Predgrevanje osnovnog materijala

Kao {to je ve} izneto, sa pove}anjem temperature predgrevanja smanjuje se brzina hla|enja, verovatno}a nastanka zakaljenih struktura u {avu i ZUT kao i veli~ina zate`u}ih napona dok {av prolazi kroz zonu krtosti, olak{ava se izlazak vodonika iz {ava i ZUT i dr. Drugim re~ima, sa pove}anjem temperature predgrevanja smanjuje se verovatno}a nastanka vru}ih i hladnih prslina. Pored temperature predgrevanja, na 10. Sl. 10.14 Zavisnost brzine hla|enja {ava brzinu hla|enja vh uti~e i 10. od temperature predgrevanja i debljine debljina osnovnog materi- Sl. 10.13 Pravci odvo|enja toplote. a- dva pravca; osnovnog materijala pri izotermi 705oC. jala, Sl. 10.14. Prema metodi BWRA1 b- tri pravca; c- ~etiri 1- d=12,5 mm, predgrevanje 3oC; temperatura predgrevanja se pravca odvo|enja. 2- d=12,5 mm, predgrevanje 205oC; odre|uje iz Tab. 10.2 na 1a- d=25 mm, predgrevanje 3 oC, osnovu pokazatelja zavarljivosti, broja termi~ke strogosti 2a- d=25 mm, predgrevanje 205oC. BTS i pre~nika elektrode.
1

Metodu je razvilo British Welding Researsh Assotiation.

32 0.38 0.31÷0. ( 10.50 iznad 0. Zavarljivost ~elika se mo`e orijentaciono oceniti na osnovu hemijskog sastava. Pri izvo|enju proba zavar- . tra`enih osobina zavarenog spoja i njegove funkcije u celoj konstrukciji. kao {to je predgrevanje. Tab. Tab. zavarljivost ne zavisi 16 samo od vrste i osobina osnovnog materijala. da bi se spre~ila pojava prslina.50 Pokazatelj A B C D E F G Me|unarodni institut za zavarivanje IIW defini{e zavarljivost na slede}i na~in: Materijal se smatra zavarljivim kada se odre|enim postupkom i odgovaraju}om tehnikom zavarivanja 12 posti`e homogen zavareni spoj. ~iji se uticaj na sklonost ka pojavi prslina odre|uje na osnovu ekvivalentnog sadr`aja ugljenika.27 0.2 do 0.33÷0.40 0.2 Minimalne temperature predgrevanja ~elika BTS Pokazatelj zavarljivosti D E F C D E F C D E F B C D E F A B C D E F A B C D E F A B C D E F A B C D E F Minimalna temperatura predgrevanja.21÷0. %.28÷0.2) BTS=p⋅dsr/6 10.3 Pokazatelj zavarljivosti za ~elike 3 4 6 Ekvivalentni ugljenik.45 iznad 0.2 4 5 6 8 0 50 125 25 0 75 100 25 150 100 25 50 100 25 125 75 175 125 75 50 100 25 150 100 25 175 150 75 225 175 125 25 25 75 25 125 75 25 175 125 75 200 175 125 50 25 225 200 175 125 50 75 25 125 75 25 175 125 75 200 175 125 75 225 200 175 100 25 250 225 200 150 125 75 25 125 75 50 175 125 125 50 25 200 175 175 125 50 225 200 200 175 100 250 225 225 200 150 75 25 125 75 50 25 175 125 125 50 25 200 175 175 125 100 225 200 200 175 150 250 225 225 200 200 2 10.46÷0. 10.35 0. 8 10. 10.1) Ce=C+Mn/20+Ni/15+(Cr+Mo+V)/10 Broj termi~ke strogosti BTS se odre|uje na osnovu broja pravaca odvo|enja toplote p.25 0. oC.7 Probe zavarljivosti Cilj proba zavarljivosti je odre|ivanje osetljivosti {ava i ZUT na pojavu prslina pri zavarivanju datog materijala.45% ~elik nema zadovoljavaju}u zavarljivost i potrebno je preduzeti mere predostro`nosti.41÷0. datim postupkom i tehnikom i sa datim dodatnim materijalom. ve} i od postupka i tehnike zavarivanja.45 0. i srednje debljine osnovnog materijala dsr: 10. sa odgovaraju}im mehani~kim osobinama za odre|enu namenu a tako|e zadovoljava kao sastavni deo ~itave konstrukcije.45% smatra se da ~elik ima zadovoljavaju}u zavarljivost. ( 10.45 0. Pre~nik elektrode.39÷0.13.30 0.6 Zavarljivost 10. 10.36÷0. moraju se preduzeti odgovaraju}e mere predostro`nosti koje obezbe|uju zadovoljavaju}i zavareni spoj.3 na osnovu hemijskog sastava osnovnog materijala koji se izra`ava ekvivalentnim sadr`ajem ugljenika Ce i vrste elektrode: 10.23 0. Sl. 10.26÷0.Jokovi} ZAVARIVANJE 62 Pokazatelj zavarljivosti se odre|uje iz Tab.1). rutilna elbazna elektroda ektroda do 0. prema izrazu ( 10. a ako je Ce>0. mm 3. Ako zavarljivost nije dob24 ra. Ako je Ce<0. Prema tome. Ce.24÷0.

probni {avovi. bez njihanja vrha elektrode.7. se dr`i na sobnoj temperaturi najmanje 24 sata. 3. Posle hla|enja na sobnu tempe-raturu vizuelnim pregledom se utrv|uje prisustvo pu10. u ″koritu″ izvedu probni s{avovi 2 i 3. po{to je njihov broj relativno veliki. Zavarljivost je dobra ako se ne utvrdi prisusvo prslina. 12 i 25 mm.Jokovi} ZAVARIVANJE 63 ljivosti nije mogu}e obuhvatiti sve faktore koji uti~u na pojavu prslina.2 Ispitivanje zavarenih spojeva na pojavu vru}ih prslina Na donji lim. Sl. koja se zasniva na pretpostavci da pojava hladnih prslina zavisi od brzine hla|enja kada se osnovni materijal u blizini linije topljenja nalazi na 300oC /41/. konstan-tnom brzinom i maksimalnom ja~inom struje zavarivanja koju preporu~uje pro-izvo|a~ za upotrebljenu elektrodu.15.1 Ispitivanje zavarenih spojeva na pojavu hladnih prslina Odre|ivanje sklonosti ka pojavi hladnih prslina kod niskougljeni~nih i niskolegiranih ~elika vr{i se pomo}u CTS probe (Controled Thermal Severity). 0. Po-{to se izvede {av 1 pre isteka 5 sekundi po~inje se sa izvo-|enjem {ava 2 u suprotnom smeru od smera izvo|enja {ava 1. Sl.probni {avovi. kotina na oba {ava. pomo}u monta-`nih {avova 3 se pri~vrsti gornji lim. Zatim se {av 1 1 i 2.15 CTS proba. 10. Nakon zavarivanja uzorak 2 i 3. Sl. Probni {avovi se izvode sa elektrodom pre~nika 4 mm uz topljenje 10. koji je toplotno izolovan od uzorka. koji je oja~an sa popre~nim rebrima. 1. 10.monta`ni {avovi. Zatim se u ″koritu″ izvode ugaoni {avovi 1 i 2. Sl. Ugaoni {avovi 1 i 2 se izvode u ″koritu″ u jednom prolazu. Posle toga se se~enjem normalno na {avove 2 i 3 uzimaju tri uzorka koja se ispituju na mikroskopu. Proba se izvodi tako {to se uzorci prvo ve`u pomo}u zavrtnja a zatim se izvedu anker {avovi 1.7.anker {avovi. Zavarljivost je dobra ako na uzorcima uop{te nema pukotina. Zbog toga i postiji veliki broj proba zavarljivosti.16 Proba sa dvostrukim ugaonim {avom. Uzorak se hladi do sobne temperature a zatim se u pozicioneru. Pregle-dom preloma utvr|uje se prisustvo prslina. 10. na 10. . 10. d=6. 10.16.5 cm elektrode po 1 cm {ava. odstrani mehani~kom obra-dom i izvr{i lomljenje {ava 2.

^. 11. Me|unarodni institut za zavarivanje je propisao na~in prora~una zavarenih spojeva u dokumentu IIW/IIS-139-64 na osnovu koga je ura|en ″Pravilnik o tehni~kim propisima za zavarene ~eli~ne konstrukcije kod nose}ih ~eli~nih konstrukcija″ ~ija primena je obavezna u SRJ /4/.stepen sigurnosti koji se Pritisak odre|uje iz odgovaraju}ih tabela.naponi u merodavnoj .ravan spoja. mera {ava i vrste napona koji se javljaju u {avu.merodavna ravan {ava. 2. a ako su debljine razli~ite.0462.tangencijalni napon koji deluje u merodavnoj ravni {ava upravno na du`inu {ava. n. b.normalni napon koji deluje normalno na ravan spoja. τ -tangencijalni napon koji deluje u ravni {ava u pravcu du`ine {ava. uporedni napon mora da su u slede}em odnosu: Vrsta Karakter ^. σu≤ kσdoz ( 11. ravan spoja i naponi u ugaonom spoju. Ra~unska du`ina {ava l. ravni {ava.5 140 zavarenog spoja. • na osnovu vrste spoja. Sl. N/mm2. sila ko~enja.normalni napon koji deluje u pravcu du`ine {ava.0363 ^.1. t -tangencijalni napon koji deluje u ravni spoja u pravcu du`ine {ava. {to je sila vetra. Na osnovu ovih dokumenata prora~un zavarenih spojeva se sastoji u slede}em: • na osnovu vrste naprezanja i vrste optere}enja odre|uje se. t⊥. τ⊥. Ra~unska debljina {ava su~eonih spojeva jednaka je debljini osnovnog materijala. u II 180 270 Savijanje zavisnosti od klase kvaliteta I 92.naponi u ravni spoja. Ra~unska debljina ugaonih {avova jednaka je visini ravnokrakog pravouglog trougla upisanog u popre~ni presek {ava.0362.^. 11.1 Dozvoljeni naponi za osnovni materijal. σ⊥. 11.1 Uvod Prora~un zavarenih spojeva se vr{i u cilju provere njihove izdr`ljivosti na predvi|ena naprezanja pri eksploataciji. iz odgovaraju}ih tabela za dati materijal. dozvoljeni napon σdoz. Optere}enje I: sopstvena te`ina konstrukcije+stalno Dozvoljeni naponi pri stati~kom optere}enje na konstrukciji optere}enju optere}enju za neke kvalitete ~elika Optere}enje II: optere}enje I+povremeno optere}enje kao dati su u Tab.0461 naprezanja optere}enja ^. σ . PRORA^UN ZAVARENIH SPOJEVA 11. sila toplotnih dilatacija i sl. 1. vrste spolja{njeg Smicanje II 105 155 naprezanja i osnovnog materijala.0463 11. 11. • dozvoljeno naprezanje i Tab. Kod su~eonih i ugaonih spojeva ra~unska du`ina {ava je du`ina na kojoj Sl. Tab. 11.1) Zatezanje I 160 240 gde je k.tangencijalni napon koji deluje u ravni spoja upravno na du`inu {ava.Jokovi} ZAVARIVANJE 64 11. Izdr`ljivost zavarenih spojeva zavisi od vrste optere}enja i osobina spoja. jednaka je debljini tanjeg dela.normalni napon koji deluje normalno na merodavnu ravan {ava.1 Merodavna ravan. izra~unava se uporedni ili merodavni napon σu.0361 ^. a.

0462.0 0. 11. njegova du`ina treba da bude ve}a od 50 mm. tada se od ukupne du`ine {ava oduzima vrednost 2a.8 0.0361. Sl. me|utim .dozvoljeni napon za osnovni materijal.8 1.3) 11.2.5. onda za slu~aj dvoosnog napregnurog stanja uporedni napon σu treba da zadovolji odnos: 11.6) σu=(σ⊥2+1.5) σu=[σ⊥2+σ2-σ⊥σ+3(τ⊥2+τ2)]0.1.2. ( 11.7dmin a izuzetno mo`e biti dmin. Ova raspodela napona se menja u raznim stadijumima optere}enja.8τ⊥2) 0.0 1.0 1.8(τ⊥2+τ2)]0. 11. vr{i prora~un.5 Da bi se ugaoni {av smatrao nose}im. 11.6 0. ^.koeficijent redukcije dozvoljenog napona osnovnog materijala. 11. Tab. Tab.0 1. Izrazi za prora~un karakteristi~nih spojeva sa ugaonim {avovima pri razli~itim optere}enjima dati su u Tab. Tab. ^.2 Koeficijenti redukcije dozvoljenog napona Kvalitet {ava Specijalni kvalitet Kvalitet I Kvalitet II Vrsta normalnog naprezanja Zatezanje ili savijanje Pritisak Smicanje Zatezanje ili savijanje Pritisak Smicanje Zatezanje ili savijanje Pritisak Smicanje Koeficijent k ^.0 0. Debljina nose}eg ugaonog {ava treba da bude ve}a od 3 mm.2 Prora~un stati~ki optere}enih {avova 11. Tab. 11.2) (11. ( 11. Ako se merodavna ravan rotira u ravan AEFD dobija se ravan spoja. najvi{e 0.5≤ kσdoz gde je: k.Jokovi} ZAVARIVANJE 65 je ostvarena puna debljina {ava a.707 t⊥=σ⊥.5 Veza izme|u napona u ravni spoja i napona u merodavnoj ravni je selede}a: 11. Merodavna ravan {ava je prvougaonik ~ije su stranice a i l tj.8 0. 1 Ta~an prora~un ugaonih {avova je ote`an zbog neravnomerne raspodele napona po preseku i po du`ini.2 Prora~un ugaonih {avova Uporedni napon za ugaone {avove se odre|uje prema izrazima1: 11.0 1.11.0461.72 0.4) 11.3.5.1.0362. σdoz. prvougaonik ABCD na Sl.0 0.6 0. τ= t 11.0363 ^. σ⊥=0. .707n=τ⊥ τ⊥=0.6 0.65 1. 11.1 Su~eoni spojevi Kvalitetno izveden {av u su~eonom spoju se u principu ne prora~unava jer ima istu ~vrsto}u kao i osnovni materijal.55 0. Ako na kraju i po~etku ugaonog {ava nije postignuta puna debljina a. (11.8(τ⊥2+τ2)]0. Ako se. ^.6 0. odnosno σu=[σ⊥2+1.0463 1.2. ( 11.1 11. odnosno σu=[σ2+1. ^.

85)F/(2 a l) A Ako je l2>1.11. Tab.85 l3)] A .5 l1 ~eoni {av nije optere}en i va`e izrazi za slu~aj 2.34 τ=F/(0.85 l3)] 4 5 Po{to prednji ~eoni {av nije napregnut va`e odnosi kao pod 4 tj.Jokovi} ZAVARIVANJE 66 Tab.5=1.5F/(2 a l) σu=(σ⊥2+1.8 τ2)0.5 l3 tada je F=(1/3)Fbo~ni+F~eoni F=a(2 0.18F/(2 a l)=(1/0.75 l2/3)+0.8 τ⊥2)0.75*2 a l) 2 A n=F/(2 a l σ⊥=τ⊥=n cos45o=(1/2)0.85 l1/3)σdoz σu=F/[a(1.5=1.75 l2+0.28 l1)] 3 A Ako je 0.85 l3)σdoz σu=F/[a(2*0.75 l2/3)+0.5 l3<l2≤1.5 l3 tada je F=(1/3)Fbo~ni+F~eoni F=a(2 0.3 Prora~un stati~ki optere}enih zavarenih spojeva Vrsta optere}enja i izgled spoja 1 Izrazi za napone A t=τ=F/(2 a l) σu=(1. Ako je 0.75 l2/3)+0.5l 2+0.5 l1<l2<1. Ako je 0.67 σ⊥= =1.5 l3<l2≤1.5 l1 tada je F=Fbo~ni+(1/3)F~eoni F=a(2*0.75 l2/3)+0.85 l3)σdoz σu=F/[a(2 0.11.

sred2)]0.8τ⊥. srednje=τ.34(τ. τ=F Sx/(2 a x) Ako postoji i napon σ⊥ . na primer pritisak to~kova na kranskoj stazi. srednje=F/(2 a3 l3) B U ta~ki 2 deluju smi~u}i i normalni naponi: σu=(σ⊥. M=F/(a1 l1).75≤σdoz C C .8(τ⊥. tada je: σu=[σ2+1. max=0.5M/W{ t.5 10 P L=F(l+a1).5 t⊥=20.85 W{) B 7 Merodavna ravan se okrene u ravan spoja.5 Odnosno: σu=M/(0.max=τ⊥.8(τ. max2) 0.5=nmax1.11.50. P L=F(h+a2).8(τ⊥2+τ2)]0.85 W{) M/F=(2L2h2a2+0.40.Jokovi} ZAVARIVANJE 67 Nastavak Tab.max2. σ=M h/(2 x).5nmax=3 F L/(20.5l32a3)/(0. τ=F/(a2 l2) t⊥=P/(2a2 l2).50.max2+1. p)2]0. p)/0.5. max=(1/2)0.3 6 nmax=M/W{=FL/[(2 a l2)/6]=3 F L/(a l2) σ⊥. p=P/(2 a1 l1) σu=[1. Odnosno: σu=M y2/(0. Smi~u}i napon od sile P je: τ.8(τ⊥2+τ2)]0. σ⊥=τ⊥=0.5.5nmax=0.8 τ 2)0. odnosno ako je moment savijanja veliki u pore|enju sa silom smicanja tada je: σu=M/(0. max2+τ. M+τ.5 Ako je L>l.5 P/(4a2 l2) σu=[σ⊥2+1. srednje=F/(2 a l) σu=[σ⊥. σu=(σ2+1. Smi~u}i napon od sile F je: τ.5a l) t.85 {) 8 B Uzdu`ni {avovi na I-nosa~u su izlo`eni dejstvu normalnog napona σ i smi~u}eg naponaτ.5= =[l3/(h1+a1)]n. srednje=τ. M+τ.max=τ⊥.50.80. F=P L/(h+a2). U ta~ki 1 deluje samo moment savijanja: σ⊥. p) Tako|e mora biti zadovoljen uslov: (τ. Smi~u}i naponi su ravnomerno raspore|.40. M+τ.5 9 Merodavne ravni {avova su okrenute u ravan spoja.max1.6l3a3) σu=[l3/(h1+a1)] σ⊥.max2+1.5=1. F=P L/(a1+l).

τ. Moment torzije za ~eone {avove je: M~=Mt M~.najmanja debljina ugaonog {ava.max). max/3)/( F1.5÷2 ukupni moment torzije se deli prema mo}i no{enja {avova: M2. F{2. F{1[ (F1.max/(Mb.max= =0. a. max). C A. ne protivi ispup~enju pri optere}enju. max)]=F2(h+a2). Ako se plo~a. τ Za ~eone spojeve je: σu=[1.spojevi napregnuti smi~u}im naponima usled torzije. Moment torzije bo~nih {avova je: Mb=Mt-M~. max+F{2.zavareni spojevi izlo`eni normalnim i smi~u}im naponima. za koju je nosa~ zavaren.M.75σdoz a2 l2(h+a2). B. σ⊥.M. C. M+τ. max+ M1.1.34(τ. Naponi su: za {avove 1: τM=F1/(a1 l1) za {avove 2: τM=F2/(a2 l2). {2=2-0. Za debele nosa~e koji su zavareni tankim {avovima za plo~u va`i: τ=3 Mt a/Σl a3. gde je Apovr{ina koju zatvaraju simetrale svih ugaonih {avova. M2=Mt[ M2.{2=τ⊥ . max=Fmax-F{. F{2=Mb/(h+a2). M1=Mt-M2=F1(l+a1).aksijalno napregnuti spojevi. Popre~na sila se deli na {avove: Fmax=F1.p.11.75σdoz a1 l1(h+a1). Naponi od popre~ne sile: τ. p)2]0.5=1. Za [2 je:M~. max=0.povr{ina popre~nog preseka koji se zavaruje. τ.75 σdoz a1 l1(h+a1).8(τp +τM )] 12 Merodavna ravan {ava je okrenuta u ravan spoja a merodavni napon je: τ=Mt/(2A a).{1= F{1/(2 a1 l1). C 13 Ako je l/h=0. max/3+F2. 2 2 0.Jokovi} ZAVARIVANJE 68 Nastavak Tab. max.5(F{2/a2 l2). merodavni napon je: τ=Mt/(2A a).max+ M~. Mt=P L. gde je A. p. max=0.p. F{1= =M~//(l+a1). M1.75σdoz a2 l2(h+a2).5 τ 2 p).8(τ.{1=F{1/a1 l1. max=0. max/( M2. . M+τ.{2=F{2/a2 l2. Uporedni naponi se dobijaju dodavanjem ovih napona naponima koji nastaju usled aksijalnih sila i momenata savijanja.3 11 C Moment torzije se deli na bo~ne i ~eone {avove:Za [1: Mb. Za bo~ne spojeve je: σu=[σ⊥ p +1. C 14 Ovi nosa~i mogu da prime manje momente torzije nego njihovi ugaoni {avovi pa se zbog toga i ne vr{i prora~un ovih {avova na torziju.

max≤σD.2 Vrste optere}enja za odre|ivanje σD. doz. Ako je zavareni spoj izlo`en vi{eosnom napregnutom stanju. doz). doz. vrste i kvaliteta zavarenog spoja i vrste naprezanja i odre|uje se iz odgovaraji}ih tabela ili dijagrama. 11. max) napona sa dozvoljenim naponom na zamor (σD. smi~u}ih (τmax) i uprednih ((σu.Jokovi} ZAVARIVANJE 69 11. σD. doz. 11. merodavno naprezanje se izra`ava preko uporednog napona. Pri tome moraju biti zadovoljeni slede}i odnosi: σmax≤σD. Dozvoljeni napon. koji se odre|uje po postupku koji je predvi|en za stati~ki opere}ene zavarene spojeve. Sl. Sl.3 Prora~us Prora~usn dinami~ki optere}enih ugaonih {avova Kod dinami~ki optere}enih zavarenih spojeva upore|uju se ra~unske vrednosti maksimalnih normalnih (σmax). zavisi od vrste osnovnog materijala. . σu. doz. doz. τmax≤τD.

0463 . ^. Sl.4.0361. 11.0462. 11.0461. 11.Jokovi} ZAVARIVANJE 70 Sl. ^. Vrednosti σD.0363 Sl.3 Vrednosti σD. doz u zavisnosti od odnosa r=σmin/σmax i vrste optere}enja za ^. Sl. 11. doz u zavisnosti od odnosa r=σmin/σmax i vrste optere}enja za ^.0362. ^. ^.

Uputstva za izbor zahteva kvaliteta. Pri izboru nivoa kvaliteta moraju se uzeti u obzir: konstrukcione karakteristike.150:1987 /43/ pri ~emu nivoima kvaliteta B.010:1995 . posledice loma.) mogu se utvrditi druga~iji nivoi kvaliteta za druge gre{ke za istu vrstu zavarenog spoja ili da se utvrde dodatni zahtevi. Zavarivanjem se proizvode konstrukcije ~ije otkazivanje realno mo`e imati nepovoljne posledice kao {to su: ure|aji za doma}instvo. C i D) u navedenim standardima 12. Drugim re~ima. brane. C i D respektivno odgovaraju kvaliteti S. kao uputstva za specifikaciju i uvo|enje dela sistema kvaliteta koji se odnosi na kontrolu zavarivanja kao ″specijalnog procesa″. zavareni spoj nivo kvaliteta mora biti utvr|en standardom. izuzev nose}ih ~eli~nih konstrukcija. kranovi. 2. dugotrajno dinami~ko optere}enje. 46. Oznaka Nivo kvaliteta Navedene grani~ne vrednosti gre{aka za pojedine nivoe D Niski kvaliteta. II i III koje su definisane u ovom standardu iz 1984 godine.T3. pojedine vrste ~elika i dr. Ovo omogu}ava primenu dosada va`e}ih pravilnika o tehni~kim normativima i standarda koji se pozivaju na JUS C. d. dogovorom konstruktora sa proizvo|a~em. U slu~aju da se od konstrukcije u eksploataciji zahtevaju posebne osobine (nepropustljivost. Nivo kvaliteta mora biti utvr|en pre po~etka proizvodnje. ustave itd. Pri tome unutar serije standarda ISO 9000 zavarivanje treba tretirati kao ″specijalni proces″ jer se zavareni spojevi ne mogu u potpunosti ispitati kako to standardi o kvalitetu zahtevaju radi njihove kompletne verifikacije.T3. ovaj standard se mo`e primeniti i za B Visoki druge debljine osnovnog materijala i za druge postupke zavarivanja kada se uzmu u obzir faktori koji su od uticaja u datom slu~aju. 2. uslovi eksploatacije. ckod subjekata koji pripremajustrukturna pravila ili primenu drugih standarda: specifikacija zahteva kvaliteta pri zavarivanju. mogu se koristiti za proizvodnju bilo kog tipa zavarene konstrukcije u radionici ili na terenu i odnose se samo na one aspekte kvaliteta konstrukcije na koje mo`e uticati zavarivanje i naknadna obrada uslovljena zavarivanjem. 47/ su identi~ni sa standardom EN 729 i defini{u sve zahteve kvaliteta pri zavarivanju koji su usagla{eni sa principima kvaliteta datim u seriji ISO 9000. Tako|e je omogu}ena i direktna primena standarda JUS U. zavareni spojevi na konstrukcijama i proizvodima.kvalitet jedan i II. Standardi JUS ISO 3834-1. KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA 12.u ugovornim situacijama: specifikacija zahteva za sistem kvaliteta pri zavarivanju.1 Nivoi kvaliteta JUS ISO 5817:1995 i JUS ISO 10042:1995 date su grani~ne zavarenih spojeva vrednosti 25 pojedinih gre{aka. po mogu}stvu u fazi ugovaranja. odnose se za debljine materijala 3÷63 mm i elektrolu~ne C Srednji postupke zavarivanja. 45. b.kod zainteresovanih strana kao {to je rukovodstva kupca ili proizvo|a~a: pri oceni zahteva kvaliteta pri zavarivanju. u fazi proizvodnje i posle proizvodnje. korisnikom i/ili drugim zainteresovanim stranama.010. vrsta naprezanja. Ovi nivoi kvaliteta odgovaraju klasama I. Uputstva su namenjena za ostvarivanje slede}ih ciljeva2: 1. Obezbe|enje uputstava za utvr|ivanje specifikacije i zahteva kvaliteta pri zavarivanju.specijalni kvalitet.E7. Zbog ovoga i zbog zna~aja zavarenih konstrukcija u proizvodnji i eksploataciji1 neophodno je osigurati kontrolu u fazi pripreme proizvodnje. 2 Tipi~na primena ovih zahteva je u slede}im slu~ajevima: a. Tab. 12. tro{kovi izvo|enja zavarenog spoja. I. sudovi pod pritiskom. Za svaki nivo kvaliteta (B. definisana u JUS ISO 3834. 1 . kvalitet zavarenih spojeva se ne mo`e ispitati na proizvodu ve} kvalitet mora biti ugra|en u proizvod.kvalitet dva Standardi JUS ISO 5817:1995 i JUS ISO 10042:1995 utvr|uju tri nivoa kvaliteta zavarenih spojeva. transportna sredstva. Prilog B. 3 i 4:1995 /44. Tab. odnosno aluminijumu i njegovim legurama.kod proizvo|a~a: utvr|ivanje i odr`avanje zahteva kvaliteta pri zavarivanju.Jokovi} ZAVARIVANJE 71 12. kontrole. izvode se u tri nivoa kvaliteta A. Za svaki konkretan slu~aj tj. 12. Interpretacija zahteva iz serije standarda ISO 9000. B i C. u delu koji nije obuhva}en sistemom kvaliteta prema ISO 9001 i ISO 9002. naknadna obrada. ispitivanja i popravke.1 42 Kvalitet zavarenih spojeva Prema JUS C. mostovi. Zavareni spoj se mora posebno oceniti sa aspekta svake od navedenih gre{aka.1 za elektrolu~no zavarene spojeve na ~eliku. Me|utim.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

72

3. Procena zahteva kvaliteta pri zavarivanju datih pod 1 i 2. Zahtevi kvaliteta se biraju tako da zadovolje vrstu zavarene konstrukcije, Tab. 12.2. 12. Tab. 12.2 Izbor zahteva kvaliteta za zavarene spojeve Zahtevi kvaliteta Kada se zahteva sistem kvaliteta1) u Kada se ne zahteva sistem Ugovoreni zahtevi pri skladu sa ISO 9001 ili ISO 9002 kvaliteta u skladu sa ISO 9001 ili zavarivanju ISO 9002 Koristiti Koristiti Op{ti zahtevi kvaliteta ISO 3834-21) ISO 3834-2 Standarni zahtevi kvaliteta ISO 3834-21) ISO 3834-3 Osnovni zahtevi kvaliteta ISO 3834-21) ISO 3834-4 1) U okviru ISO 9001 i ISO 9002, zahtevi iz ISO 3834-2 mogu se smanjiti do nivoa prihvatljivog za vrstu zavarene konstrukcije.

12. Sl. 12.1 Dijagram toka izbora zahteva kvaliteta pri zavarivanju

Jokovi}

ZAVARIVANJE

73

12. Tab. 12.3 Upore|enje zahteva kvaliteta pri zavarivanju u odnosu na ISO 3834-2; ISO 3834-3 i

ISO 3834-4.

Elementi Preispitivanje ugovora Preispitivanje konstrukcije Podugovara~ Zavariva~i-operatori Koordinacija u zavarivanju Osoblje za kontrolu Proizvodna oprema Odr`avanje ure|aja Plan proizvodnje Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) Kvalifikacija tehnologije zavarivanja Radna uputstva Dokumentacija Ispitivanje potro{nog materijala Skladi{tenje i rukovanje potro{nim materijalom Skladi{tenje osnovnog materijala Termi~ka obrada posle zavarivanja Kontrola pre, u toku i posle zavarivanja Neusagla{enosti

ISO 3834-2 (op{ti zahtevi kvalitta) Preispitivanje kompletne dokumentacije

ISO 3834-3 (standardni zahtevi kvalitta) Manje detaljna preispitivanja

ISO 3834-4 (elementarni zahtevi kvalitta) Utvrditi da postoje sposobnost i informacije

Tehnologija zavarivanja potvr|ena Posmatrati isto kao i glavnog proizvo|a~a

Moraju se zadovoljiti svi zahtevi Provereni prema ISO 9606 tj. JUS EN 287 Rukovode}e osoblje sa odgovaraju}im znanjem Ne zahteva se ali proizvoprema EN 719 ili osobe sa istim znanjem |a~ raspola`e osobljem Dovoljan i kompetentan Mora biti na raspolaganju dovoljno osoblja i prilaz za tre}u stranu ako kompetetno osoblje je potrebno Potrebna za pripremu, rezanje, zavarivanje, preno{enje, dizanje, zajedno sa bezbednosnim Zahtevi nisu utvr|eni ure|ajima i za{titnom ode}om Mora se vr{iti. Potreban Zahtevi nisu utvr|eni, Nema zahteva plan odr`avanja moraju biti adekvatni Potreban Neophodan Nema zahteva orijentacioni plan Zavariva~ mora imati instrukcije (ISO 9956-2) U skladu sa odgovaraju}im delom standarda ISO 9956 potvrditi primenu standarda ili zahteve ugovora Mora postojati specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) ili odgovaraju}e radno uputstvo Neophodna Nije utvr|eno Samo ako je utvr|eno Nije utvr|eno ugovorom Nema zahteva Zahtevi nisu utvr|eni Nema zahteva Nema zahteva Nema zahteva

Minimalno prema preporuci dobavlja~a Za{tita zavisi od uticaja okoline. Mora se definisati Neophodna specifikacija i kompletan zapis Neophodna potvrda specifikacije Nema zahteva Nema zahteva Obavezno kada je utvr|eno ugovorom

Kada se zahteva za odre|enu operaciju

Mora postojati procedura Mora postojati Ba`darenje Nije utvr|eno procedura Identifikacija Potrebno, kada je Potrebno, kada je Nije utvr|eno izvodljivo izvodljivo Sledljivost Nije utvr|eno Mora postojati radi utvr|ivanja odgovornosti za Kada se tra`i ugovorom proizvodnju Zapisi o kvalitetu Mora se ~uvati najmanje pet godina Op{ti zahtevi kvaliteta, definisani u JUS ISO 3834-2, su najstro`iji i obuhvataju:

Jokovi}

ZAVARIVANJE

74

1. Preispitivanje ugovora. Proizvo|a~ mora da izvr{i preispitivanje zahteva iz ugovora kao i

dobijenih projektnih podataka od kupca ili sopstvenih podataka za konstrukciju projektovanu od strane proizvo|a~a da bi se pre po~etka proizvodnje obezbedile sve informacije neophodne za otpo~injajne proizvodnje. Preispitivanje ugovora treba da potvrdi da je dokumentacija jasna i nedvosmislena i da proizvo|a~ svojim resursima mo`e da zadovolji sve zahteve iz ugovora. Zahtevi iz ugovora moraju obuhvatiti: a- standarde i sve dodatne propise koji }e se primenjivati; b- specifikaciju tehnologije zavarivanja, procedure ispitivanja bez razaranja i procedure termi~ke obrade; c- postupak koji treba koristiti za kvalifikaciju tehnologije zavarivanja; d- proveru stru~ne osposobljenosti kadrova; e- termi~ku obradu posle zavarivanja; f- kontrolu i ispitivanje; g- izbor, indentifikaciju i/ili sledljivost, npr. za materijale, zavariva~e, zavarene spojeve i dr. h- na~in kontrole kvaliteta uklju~uju}i i nezavisni inspekcijski nadzor; i- druge zahteve pri zavarivanju, npr. ispitivanje potro{nog i dodatnog materijala, sadr`aj ferita u metalu {ava, starenje, sadr`aj vodonika i dr. j- uslove okoline bitne pri zavarivanju na terenu kao {to su: niska temperatura sadr`aj vlage u vazduhu, potrebna za{tita od nepovoljnih vremenskih uslova i dr. k- podugovaranje; l- postupak u slu~aju neusagla{enosti. 2. Preispitivanje projekta (konstrukcije). Zahtevi za konstrukciju moraju obuhvatiti: Preispitivanje a- polo`aj, pristupa~nost i redosled izvo|enja zavarivanja; b- stanje povr{ine i profila {ava; c- specifikaciju osnovnih materijala i karakteristike zavarenih spojeva; d- stalnu podlo{ku; e- zavarene spojeve koji treba da budu izvedeni na terenu ili radionici; f- mere i detalje pripreme spoja i kompletnog spoja; g- upotrebu specijalnih metoda, npr. obezbe|enje potpune provarenosti pri jednostranom zavarivanju bez upotrebe podlo{ke; h- kvalitet i nivoe prihvatljivosti za zavarene spojeve; i- druge specijalne zahteve, npr. prihvatljivost iskivanja (~eki}anja), termi~ka obrada. 3. Podugovaranje. Kada proizvo|a~ treba da koristi usluge podizvo|a~a u bilo kojoj fazi proizvodnje, npr. zavarivanje, kontrola, ispitivanje bez razaranja, termi~ka obrada i dr. podizvo|a~ treba u potpinosti da ispuni sve zahteve ovog standarda. Proizvo|a~ mora da obezbedi uslove da podizvo|a~ mo`e da ispuni sve zahteve kvaliteta iz ugovora. 4. Osoblje za zavarivanje. Proizvo|a~ mora da raspola`e dovoljnim brojem i kompetentnim osobljem za planiranje, izvo|enje, nadzor i kontrolu zavariva~ke proizvodnje prema utvr|enim zahtevima. Zavariva~i koji u~estvuju u izvo|enjeu zavarenih spojeva moraju imati va`e}a uverenja o proveri stru~ne osposobljenosti prema ISO 9606 odnosno prema /48, 49/ JUS EN 287. Osoblje za koordinaciju proizvodnje mora da bude osposobljeno prema EN 719 tako da osoblju za zavarivanje obezbedi potrebnu specifikaciju postupka ili potrebna radna uputstva. Osoblje za koordinaciju mora da bude odgovorno za aktivnosti vezane za kvalitet i da ima autoritet da preduzme i sprovede odgovaraju}e aktivnosti. Obaveze, me|usobni odnosi i granice odgovornosti svake osobe moraju biti jasno definisane. Osoblje za planiranje, vr{enje kontrole i ispitivanje zavarenih spojeva prema utvr|enim zahtevima mora da bude na raspolaganju u dovoljnom broju i da je kompetentno. 5. Oprema. Proizvo|a~ mora raspolagati slede}om proizvodnom i ispitnom opremom: • ure|aji za zavarivanje i druge ma{ine; • oprema za pripremu spoja i rezanje uklju~uju}i i termi~ko rezanje; • oprema za predgrevanje i oprema za zagrevanje posle zavarivanja uklju~uju}i i pokaziva~e temperature; • alati za pode{avanje i pri~vr{}ivanje;

Proizvo|a~ mo`e koristiti specifikaciju tehnologoje zavarivanja direktno u radionici sa ciljem davanja uputstava zavariva~u. 8. 6. Oprema mora da bude odgovaraju}a za primenu koja se `eli a njena provera se vr{i samo ako je to predvi|eno ugovorom. To su npr: vo|ica na opremi za termi~ko rezanje. kablovi. priprema spoja. Zapis o svakom ispitivanju se ~uva. Da bi se realno ocenio kapacitet i mogu}nosti zavariva~kog pogona proizvo|a~ mota da odr`ava listu osnovne opreme koja uklju~uje: kapacitet najve}ih kranova. ampermetri. elektri~ni parametri zavarivanja. • identifikaciju pojedina~nih postupaka koji se primenjuju u proizvodnji konstrukcije. nosa~i. mogu}nosti mehanizovane ili automatizovane opreme. on mo`e koristiti namenska radna uputstva koja mogu biti preuzeta iz neke kvalifikovane tehnologije zavarivanja tako da se ne zahteva posebna kvalifikacija. • pe}i. za odre|ene dodatne materijale. 1 . Alternativno. priprema `ljeba. Proizvo|a~ mora da pripremi specifikaciju tehnologije zavarivanja u skladu sa ISO 9956 odnosno sa JUS EN 288 /50. da bi se prakti~no utvrdilo njeno korektno funkcionisanje. voltmetri. Plan proizvodnje. • ure|aji za ispitivanje sa i bez razaranja. protoka za{titnog gasa i dr. • redosled izvo|enja zavarenih spojeva ako je to od zna~aja. `ljebljenje. • pozivanje na primenljive specifikacije tehnologije zavarivanja i srodnih postupaka. vrsta i mere osnovnog materijala. postupak zavarivanja. 10. 9. • identifikaciju preko serija. stezni alati pri mehanizovanom zavrivanju. podlo{ka. Posle remontovanja stare opreme ili nabavke i instaliranja nove opreme vr{i se njeno ispitivanje. tobolci i druga oprema koja se koristi za tretman dodatnih i pomo}nih materijala za zavarivanje. za odre|ene temperature predgrevanja i odre|ene postupke termi~ke obrada. Ako rezultati ispitivanja zadovolje dogovoreni nivo kvaliteta prema JUS ISO 5817 smatra se da proizvo|a~ ima kvalifikovanu tehnologiju zavarivanja za odre|enu vrstu i debljinu osnovnog materijala. termi~ka obrada i dr. instrumenti za merenje temperature. Proizvo|a~ mora da ima utvr|ene planove za odr`avanje opreme. • cilji i vreme u kojem pojedina~ni postupci treba da budu izvedeni. Nadle`na organizacija. maksimalnu temperaturu i mere pe}i za termi~ku obradu posle zavaravivanja. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja2. mogu}nosti opreme za valjaje. npr. vo|ice `ice. izve{taj o kvalifikaciji Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) se izra|uje pre kvalifikacije tehnologije zavarivanja odnosno pre otpo~injanja proizvodnje i mora da sadr`i sve podatke koji se odnose na uslove izvo|enja zavarivanja kao {to su: podaci o proizvo|a~u. 2 Na osnovu prethodno ura|ene specifikacije tehnologije zavarivanja (pWPS) vr{i se prakti~na izrada i ispitivanje uzoraka koji predstavljaju vrstu zavarivanja u proizvodnji. 53/ JUS EN 288. savijanje i rezanje. izdaje izve{taj (uverenje) o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja WPAR. • sredstva za ~i{}enje. koja radi na atestiranju kadrova. komponenata ili delova ako se zahteva.Jokovi} ZAVARIVANJE 75 • kranovi i pomo}na oprema koja se koristi u zavariva~koj proizvodnji. Dokumentacija. za odre|ene re`ime zavarivanja. Druga oprema treba da bude specificirana ukupnim brojem za svaki tip opreme. za odrene polo`aje zavarivanja. ukupan broj ure|aja za zavarivanje za razli~ite postupke zavarivanja. Radna uputstva. me|uslojna temperatura. saglasno odgovaraju}im standardima. Tehnologija zavarivanja mora da bude kvalifikovana pre po~etka proizvodnje u skladu sa serijom standarda ISO 9956 odnosno serijom standarda /52. 7. Proizvo|a~ mora da formira i odr`ava procedure za kontrolu relevantnih dokumenata kvaliteta kao {to su specifikacija tehnologije zavarivanja. za odre|ene postupke zavarivanja. Proizvo|a~ mora imati odgovaraju}e planove proizvodnje koji uklju~uju: • specifikaciju redosleda operacija potrebnih da konstrukcija bude proizvedena. 51/. veli~inu komponenti kojima se mo`e rukovati u radionici. • li~na za{titna sredstva i druga bezbednosna oprema koja je direktno vezana za zavarivanje. konektori. Planom mora biti obezbe|ena provera onih elemenata na opremi koji kontroli{u parametre re`ima zavarivanja koji su navedeni u odgovaraju}oj specifikaciji tehnologije zavarivanja. polo`aj zavarivanja. Specifikacija tehnologije zavarivanja1. • specifikaciju za kontrolu iispitivanje uklju~uju}i i potrebu za anga`ovanjem nezavisnog ispitnog organa. dodatni materijal. predgrevanje. • ograni~enja vezana za uslove sredine koji mogu nepovoljno da uti~u na kvalitet spoja.

2 i Sl. U toku zavarivanja kontroli{e se sprovo|enje propisane tehnologije zavarivanja preko in`enjera specijalista za zavarivanje i/ili nadzornog organa. Pripajanje elemenata konstrukcije vr{i se kratkim {avovima ~ija du`ina zavisi od debljine osnovnog materijala i kre}e se 20÷80 mm a me|usobni razmak je na 200÷250 mm. • pogodnost radnih uslova za zavarivanje uklju~uju}i i meteorolo{ke uslove. Kontrola pre.3. Ispitivanje potro{nog i pomo}nog materijala. Tab. kao {to su: • osnovni parametri zavarivanja kao {to su struja zavarivanja. dalekovodi i dr. • pode{avanje. skela. • pravilna upotreba i rukovanje potro{nim materijalima.T3.025:1987. Drgi razred su ostale konstrukcije. • identitet potro{nih materijala. Ispitivanje potro{nog i pomo{nog materijala se materijala izvodi samo ako je to ugovorom predvi|eno. • kontola krivljenja. konstrukcijom itd. Zapis mora da potvrdi da je po{tovana procedura i da je sledljiva svaka pojedina~na operacija termi~ke obrade.T3. 11. • ~i{}enje i oblik zavara i prolaza u metalu {ava. pritezanje i pripajanje3. napon luka. i u skladu sa primenjenim standardom i/ili utvr|enim zahtevima. proverava se: • upotrebljivost i va`nost uverenja o stru~noj osposobljenosti zavariva~a. Skladi{tenje osnovnog materijala.Jokovi} ZAVARIVANJE 76 tehnologije zavarivanja. zavarenim spojem.022:1984. putem dnevnika zavarivanja u koji se unose svi relevantni podaci. • redosled zavarivanja. Kontrola i ispitivanje moraju da budu ugra|eni u odgovaraju}im ta~kama proizvodnog procesa da bi se obezbedila saglasnost sa zahtevima iz ugovora. Zapis (dijagram) o termi~koj obradi mora da bude napravljen u toku samog procesa. 13. Prvi razrad su visoko napregnute i dinami~ki optere}ene konstrukcije (~eli~ni mostovi. Osnovni materijal svojim sastavom i osobinama mora zadovoljiti ugovorene zahteve. S obzirom na ta~nost izrade zavarene konstrukcije su podeljene u dva razreda. 2 Stranice `ljeba i okolina pre zavarivanja se moraju o~istiti od oksida. • upotrebljivost kvalifikacije tehnologije zavarivanja. farbe i drugih premaza. 12. masno}e. JUS C. peskiranjem ili ~eli~nom sa~mom) ili hemijskim putem u rastvorima kiselina. Proizvo|a~ je potpuno odgovoran za proceduru i sprovo|enje bilo kakve termi~ke obrade posle zavarivanja. antenski stubovi.4. Pre zavarivanja. U zavisnosti od nivoa kvaliteta zavarenog spoja pripoji mogu biti uklju~eni u {av ili se pre zavarivanja odstranjuju bru{enjem. kada je potrebno. • identitet osnovnog materijala1. platformi. transportna postrojenja. 12. Proizvo|a~ mo`e vr{iti dodatna ispitivanja bez ograni~enja a zapisi o takvim ispitivanjima se ne zahtevaju. Mesto i u~estalost svake kontrole i/ili ispitivanja zavise od ugovora i /ili primenjenog standarda. Indentifikacija materijala u toku skladi{tenja mora biti obezbe|ena. rezervoari. 14. rukovanje i upotrebu potro{nih materijala kako bi se spre~ila degradica njihovih svojstava. 3 Monta`a elemenata ili delova konstrukcije vr{i se pomo}u odgovaraju}ih dizalica. • neki posebni zahtevi iz specifikacije tehnologije zavarivanja. 15. hidroenergetski objekti. • temperatura predgrevanja i me|uslojna temperatura. Osnovni materijal mora biti tako skladi{ten da se spre~i bilo kakav {tetan uticaj na njega. Iz ovoga proizilazi i na~in njihog se~enja (na makazama ili termi~ko se~enje). u toku i nakon zavarivanjab. 12. ta~nost mera i dodaci za obradu posle termi~kog se~enja (JUS C. 12. • priprema spoja za zavarivanje (oblik i mere `ljebova treba da odgovaraju standardu2 JUS ISO 9692:1995 /54/). Sl. zgrade. centrira~a. brzina zavarivanja. spre~avanje krivljenja. postupka zavarivanja i tipa konstrukcije. Proizvo|a~ mora da utvrdi i uvede procedure za skladi{tenje. 1 . Termi~ka obrada posle zavarivanja. uverenje o proveri stru~ne osposobljenosti zvariva~a i dr. ^i{}enje se izvodi mehani~ki (~etkama. • `ljebljenje korena (podlo{ke). npr. Mere elemenata koji se spajaju zavarivanjem moraju odgovarati tra`enoj ta~nosti konstrukcije. Skladi{tenje i rukovanje potro{nim materijalom. JUS ISO 9013:1998). Procedura mora da je kompatibilna sa osnovnim materijalom. Procedure moraju da budu u skladu sa preporukom isporu~ioca materijala.

1 .0 ±1. • ispitivanja bez razaranja.Jokovi} ZAVARIVANJE 77 • meteorolo{ki uslovi1. npr. Kada se popravka i/ili pobolj{anje preduzimaju od strane proizvo|a~a potrebno je da postoji odgovaraju}a procedura na svim radnim mestima gde se vr{i popravka i pobolj{anje.5 ±3. Sl. Zapisi o kvalitetu. izgleda i mera zavarene konstrukcije. Posle izvr{ene popravke ili pobolj{anja moraju se izvr{iti ponovna kontrola i ispitivanje u skladu sa prvobitnim zahtevima 17. 12.0 12. npr. 19.5 konstrukcije. Sl. starenje i dr. Nazivna mera elementa. • analize rezultata i zapisa o operacijama posle zavarivanja kao {to su bru{enje. 1 Kontrola raspona i du`ina konstrukcije i kontrola linearnosti ravnih povr{ina vr{i se i u toku pripreme elemenata i u toku monta`e. mm. ispitivanje. 12. Neusagla{enost i korektivne mere. • podatke o polo`aju zavarenih spojeva u konstrukciji. • bilo koja me|ufazna ispitivanja.0 ±4. partija. npr. Sva oprema koja se koristi za obezbe|enje kvakiteta zavarene konstrukcije mora se na odgovaraju}i na~in kontrolisati i ba`dariti u utvr|enim vremenskim intervalima. Proizvo|a~ je du`an da obezbedi odgovaraju}e ba`darenje opreme za kontrolu i Ba`darenje.3 Dozvoljena zako{enja i kontroli{u neophodno je predvideti korektivne mere u konkavnost ivica elemenata slu~aju da elementi ne odgovaraju specificiranim konstrukcije. 18. Identifikacija i sledljivost moraju se odr`avati kroz ceo proces proizvodnje. • kontrole oblika. • prate}e kartice.0 ±2. • sledljivost.0 ±2. tip. Tab. • atest materijala.2Mera elementa ±2. partija ili broj {ar`e. • mesta popravke.4 Dozvoljena odstupanja mera i zako{enja pri se~enju elemenata na makazama. ±0. Za elemente koji se Neusagla{enost 12. 12. zahtevima kako bi se spre~ila njihova nepravilna upotreba. Identifikacija i sledljivost.0 Zavarivanje se mo`e izvoditi bez naro~ite predostro`nosti ako je temperatura okoline vi{a od 0oC i ako nema padavina. • ispitivanja razaranjem. ±3. Sistem za obezbe|enje identifikacije i sledljivosti pri zavariva~kim operacijama treba da sadr`i: • planove proizvodnje. `igove.0 ±1.0 ±1.5 ±2. • obele`avanje zavaenih spojeva.5 ±1.5 ±1. • osnovni materijal. • procedure ispitivanja bez razaranja i osoblje. ako je temperatura okoline ispod -5oC zavarivanje treba obustaviti. 12. ako je temperatura okoline izme|u -5 i 0oC zavarivanje se izvodi sa predgrevanjem osnovnog materijala.5 ±2. 16.5 ±2. provera mera. • uverenje o sposobnosti zavariva~a i kvalifikaciji tehnologije zavarivanja. M. tip. Prema zahtevima iz ugovora zapisi o kvalitetu moraju da sdr`e: • zapis o preispitivanju ugovora/projekta.0 ±1. Ba`darenje.0 ±1. nalepnice i dr. 250 do 1000 1000 do 2500 2500 do 5000 Debljina do 3 3÷6 6÷10 10÷18 do 250 Zako{enje S ±2. termi~ka obrada posle zavarivanja.5 Posle zavarivanja proverava se usagla{enost sa ugovorenim kriterijumima prihvatljivosti putem: • vizuelne kontrole. • potro{ni materijal.

• zapis o ispitivanju bez razaranja i sa razaranjem.nesimetri~nost. Sl.Classification of geometric imperfections in metallic materials. e.{upljina usled skupljanja. Grupa 1 su prsline ili diskontinuitet usled lokalnog loma. Welding and allied processes. Welding and allied processes. 12. • uverenje o osposobljenosti kadrova za ispitivanje bez razaranja. Sl.troske. c. 2. 4. 1 ISO 6520-1:1998. Grupa 2 su uklju~ci gasa i {upljine usled skupljanja.prokapljina. Sl. 3. 12. ISO 6520-2:2001.nalepljivanje. 12.2 Gre{ke u zavarenim spojevima Prema JUS C. Grupa 4 su nalepljivanje ili nedostatak provara tj. • uverenje o stru~noj osposobljenosti zavariva~a. • zapis o specifikaciji postupka termi~ke obrade. Izgled nekih gre{aka dat je na Sl.020:1982 gre{ke u zavarenim spojevima su razvrstane u {est grupa i vi{e podgrupa koje imaju broj~ane oznake1. b. Welding with pressure. daje klasifikaciju gre{aka u zavarenim spojevima ostvarenim pritiskom. d.zajed (zarez).6 Uklju~ci: 1.nalepljivanje.4. Zapisi o kvalitetu ~uvaju se najmanje 5 godina ukoliko druga~ije ugovorom nije utvr|eno. Sl. 12.5. Tab.gasa. a. • specifikaciju tehnologije zavarivanja.5 Gre{ke oblika. . 12. 12. Grupu 5 sa~injavaju gre{ke oblika {ava i spoja. 12.T3. Sl.5. 12.utonulost. Grupu 6 ~ine sve ostale gre{ke koje se ne mogu svrstati u prethodne grupe. daje detaljniju klasifikaciju gre{aka u zavarenim spojevima. nepostojanje veze izme|u dodatnog i osnovnog materijala ili izme|u dva susedna sloja u {avu. • uverenje o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja. Grupa 3 su gre{ke usled uklju~aka u ~vrstom stanju. 12. • zapis o kontroli mera. 12. koji mo`e nastati kao posledica hla|enja ili naprezanja. f.Classification of geometric imperfections in metallic materials.Jokovi} ZAVARIVANJE 78 • atest potro{nih materijala. • zapis o popravkama i drugim nedostacima.4 do Sl.preveliko nadvi{enje. Izgled nekih gre{aka iz grupe 1.

2013. Grupa 5. 5092. 5094.zvezdaste Ggrupa odvojenih prslina.drugi metali. 12. paralelno osi {ava. Gr.5 Gre{ke u zavarenim spojevima Uporedna oznaka po IIW Up.skrama ili film oksida kod Al.popre~ne. 5091.u ZUT. 3013-ostali. Uklju~ak metala. [upljine usled skupljanja.ravnomerno raspore|eni loptasti gasni mehurovi.izdu`eni gasni mehur. Uklju~ak praha. 1031. 1033. Ab K Ba G J H Grupa Podgrupa i primedba Diskontinuitet usled lokalnog loma zbog hla|enja ili napona 1001-mikroprslina tj.utonulost polo`enog ili nadglavnog {ava. 3023. 4012. 3022.u osnovnom materijalu Gasni mehur obrazovan prisustvom zarobljenog gasa.u nizu.utonulost ivice {ava.volfram.gasni mehurovi u nizu.pojedina~an (izolovan).u {avu. 1021. 5093. 2024. 1022.grupa gasnih mehurova.u osnovnom materijalu Razgranate prsline.nalepljivanje u korenu {ava. 1011 -u {avu. Tab. 1062. 3012.nalepljivanje izme|u slojeva.raspr{ene kapljice volframa.u ZUT.u osnovnom materijalu Podu`na prslina. 3043. 2016izdu`eni gasni mehurovi. Gre{ke oblika. 4013. 1014. 1051. Uklju~ak oksida. 2015. 2014. 3021. ravni. 4011.prokapljina Gre{ka prelaza Prelivanje Smaknu}e Odstupanje od pravca Utonulost. [upljina usled skupljanja u korenu Sun|erast {av u korenu. O{te}enje od seka~a.me|udendritne.u ZUT.bakar. Rupa Nedovoljna debljina Gre{ka simetri~nosti ugaonog {ava Neravnomerna {irina Neravnomerno lice {ava. 3031. 1053. Aa.{upljine u zavr{nom krateru Uklju~ak troske.brazda. 1012.u {avu.nalepljivanje na stranici `ljeba. 1042. 2012. Preveliko nadvi{enje.mikro {upljine. 2021.izolovan (pojedina~an). Smanjena debljina usled preteranog bru{enja. 1023.u ZUT. 3042.utonulost horizontalnog {ava u vert.u osnovnom materijalu Prslina u zavr{nom krateru.loptasti gasni mehur. 12. 1013. 1063. 1061. Nalepljivanje. 5011 i 5012. 5013. 2011.utonulost ugaonog {ava. Prevelik provar. 1041. 3011.u nizu. 2022.u {avu. 1032. Nedostatak provara. 5041. O{te}enje osnovnog materijala usled uklanjanja pomo}nih zavarenih elemenata.radiBroj ogram 100 Grupa 1 101 102 103 104 105 106 201 202 301 302 303 304 400 402 500 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 601 602 603 604 605 606 D E Ea Eb E Ec E E A. 1043.4 Grupa 3 Grupa 2 . Prevelika ispup~enost.legura. O{te}enje usled neodgovaraju}eg bru{enja. 2023me|udendritne mikro {upljine.ostali.podu`na.Jokovi} ZAVARIVANJE 79 Tab. 3041.u osnovnom materijalu Zrakaste prsline. 6021.u ZUT.na granici rastapanja. Lo{ nastavak {ava Trag uspostavljanja zavariva~kog luka Raspr{ene kapljice te~nog metala. 1052.u {avu. Grupa 6.zajed. Radiogram F.prslina sa mikroskopskim merama Podu`na prslina.

Kontrola raspona i du`ina konstrukcije1. • s obzirom na neponovljivost proizvodnog procesa i vrednost konstrukcije. Kontrola raspona i du`ina konstrukcije i kontrola linearnosti ravnih povr{ina vr{i se i u toku pripreme elemenata i u toku monta`e. max 15 mm savijanja mm Nosa~i u ravni ⊥ 0. :∆y=±1 mm za svako dalje celo ili zapo~eto pove}anje mere y za 25 mm.7. Tab. 0. 12. max 10 mm [tapovi glavnih re{etkastih nosa. max 7. Kontrola linearnosti ravnih povr{ina. prelivanje. Postupci kontrole bez razaranja su /55/: 1. 12. Dozvoljena odstupanja pojedinih du`ina ili raspona konstrukcije ne sabiraju se. Dozvoljena odstupanja nadvi{enja od teorijskih vrednosti u pojedinim ta~kama konstrukcije su:∆y=±2 mm za y<50 mm. 2.teoretska kriva. 4. prokapljine.3 Kontrola zavarenih spojeva posle zavarivanja Kontrola zavarenih spojeva ima dve specifi~nosti: • iz zavarene konstrukcije se ne mogu uzimati uzorci za fizi~ko-mehani~ka i hemijska ispitivanja metodama sa razaranjem. Kontrola nadvi{enja konstrukcije. zarezi. max 8 mm 1 mm/1 m. Sl. a za svakih narednih 10 m ili zapo~etih 10 m dozvoljeno odstupanje je ±1 mm. veza~i. Du`ine delova konstrukcije koji su sa obe strane ~eono spojeni mogu da odstupaju u minusu do max 2 mm. max 6 mm 0.Ugaonici i neuklje{teni {ta~a. 1 mm/1m za h>1 m nosa~a h. primarna uloga kontrole zavarenih spojeva je kontrola pre i u toku zavarivanja. malnoj na glavnu ravan Nosa~i u ravni 0. 12. max 8 mm povi oblika Ι u ravni norpodvlake. prsline.5 mm/1m. 12. na konstrukciji i zavarenim spojevima vr{i se kontrola postupcima koji se mogu podeliti u dve grupe: kontrola bez razaranja i kontrola sa razaranjem. Vizuelna kontrola.8 mm/1m. jer dozvoljeno odstupanje va`i za ukupnu du`inu konstrukcije koja je sastavljena iz vi{e delova. Dozvoljeno odstupanje ravnih delova od prave linije jednako je proizodu du`ine dela i dozvoljenog odstupanja na 1 m du`ine. 12.5 mm na ravan savijanja Rebra limenih 1 mm za h≤1000 mm. Za du`ine konstrukcije i raspone iznad 10 m dozvoljeno odstupanje je ±3 mm za prvih 10 m. Naziv Oblik I razred II razred i Ι u glavnoj ravni nosa~a 0.6. Posle zavarivanja.5 mm/1m.6 Dozvoljena odstupanja ravnih elemenata po 1 m du`ine za konstrukcije I i II razreda. Du`ine pojedinih delova konstrukcije ili rasponi konstrukcije manji od 10 m ne smeju odstupati od nazivne vi{e od ±3 mm.7Odstupanje nadvi{enja konstrukcije.stvarna kriva nadvi{enja. Ova kontrola obuhvata sve zavarene spojeve sa obe strane i pomo}u nje se mogu otkriti gre{ke kao {to su: nedostatak provara u korenu. Vizuelna kontrola se vr{i golim okom ili lupom sa pove}anjem 10 puta. 12. 2.6 mm/1m. utonulost itd.8 mm/1m.Jokovi} ZAVARIVANJE 80 12. Sl. 1. max 16 1 mm/1m.visina rebra (izbo~ine) Glavna ukru}enja 1 mm/1m Dozvoljeno odstupanje ravnih delova u obliku slova ″S″ je polovina navedenih vrednosti. 3. prema Tab. 1 .

merenje nadvi{enja {ava. a merenjem intenziteta odbijenog ili prelomljenog zraka odre|uje se prisustvo gre{ke u materijalu. parovodi. Sl.9. koja ima razli~itu zvu~nu propustljivost od osnove. 2 Ultrazvu~ni talasi predstavljaju elasti~ne vibracije materijalnih ~estica frekvencijom iznad 20kHz. Na ispitivanoj konstrukciji nigde se ne smeju pojaviti tragovi vode. Sl. Kontrola oblika i mera {ava. Za kontrolu zavarenih spojeva koriste se transverzalni talasi (vibracije su normalne na pravac prostiranja talasa) koji se upu{taju u materijal pod odre|enim uglom. osobini nekih kristala.debljina osnovnog materijala. 1 . uklju~ci gasa i troske) u su~eonim. pa se pritisak pove}a 1. preklopnim i T-spojevima koristi se impulsni eho metod ultrazvu~nog ispitivanja. Ultrazvu~na glava 12.9 [abloni za merenje grani~nih mera {ava. d.merenje debljine ugaonog {ava. Nailaskom na gre{ku pove}ava se intenzitet odbijenih talasa koji se primaju u istoj glavi i registruju na ekranu defektoskopa kao pikovi (maksimumi). Dozvoljeno nadvi{enje kod su~eonih spojeva je 0. 12. da vibriraju u skladu sa promenom polarnosti naizmeni~nog napona koji se dovodi na krajeve kristala. b. 12. Ove vibracije predstavljaju ultrazvuk ako im je frekvencija iznad 20 kHz. Mere i oblik {avova1 se kon-troli{u pomo}u {ablona. Pijezoelektri~ni efekat se koristi i za prijem odbijenih ultrazvu~nih talasa i njihovo pretvaranje u elektri~ni signal ~iji se intenzitet.8 i Sl.ra~unska debljina {ava. koji ukazuju na postojanje gre{ke u spoju. posle poja~avanja.merenje debljine su~eonog {ava. dr`i se 5÷6 minuta. mo`e pratiti na ekranu defektoskopa. 6. 12. 7. b. nalivanjem vode u njih pod pritiskom od 2 bara. Za otkrivanje skrivenih gre{aka (prsline. Nailaskom na granicu gre{ke. 12.1a. gasovodi) ispituju se na nepropustljivost po vi{e postupaka. Dobijanje ultrazvu~nih talasa zasniva se na pijezoelektri~nom efektu tj. pretvaraju}i ih u elektri~ni impuls.5÷2 puta u odnosu na radni pritisak.za kontrolu debljine zavareni spoj i prima odbijene talase ugaonog {ava. Sl. posle ~ega se spu{ta na radni pritisak.5)-5.8 Odre|ivanje mera {ava univerzalnim {ablonima. a jedan od njih je i kontrola hidrauli~nim pritiskom. da ne bi do{lo do o{te}enja konstrukcije.1d a kod ugaonih 0. Konstrukcije koje ne rade pod povi{enim pritiskom ispituju se spojeva na nepropustljivost. odnosno u oba slu~aja mora biti manje od 2 mm. a.za emituje impulse ultrazvu~nih talasa2 kroz kontrolu {irine i nadvi{enja. c. d. Odstupanje debljine ugaonih {avova u plusu je ∆a≤(50-a0. vodovodi. a. {irine 15÷20 mm. Zona oko {ava. Mere {avova na crte`ima smatraju se minimalnim i nije dozvoljeno njihovo negativno odstupanje.merenje nadvi{enja {ava. Ispitivana konstrukcija se napuni vodom. 12.Jokovi} ZAVARIVANJE 81 5. Ovde je a. Kontrola zavarenih spojeva ultrazvukom. kao {to su kvarc ili barijum titanat. Kontrola zavarenih Kontrola Zavareni spojevi koji treba da su nepropustljivi za fluide pod normalnim ili povi{enim pritiskom (kotlovi. nedostatak provara. ultrazvu~ni talas se prelama i odbija. se lako udara ~eki}em ~ije je ~elo zaobljeno.

12.10. {irine 50÷80 mm.10 Kontrola su~eonih spojeva ultrazvu~nim talasima. mora se o~istiti i premazati slojem kontaktnog ulja. Sl. naprimer osvetljavanjem fotografske folije. ona se zagreva na 2000÷2400oC.{av. Zbog toga dolazi do termoelektronske emisije elektrona. 12. tako da mogu prolaziti kroz metale relativno velikih debljina1. Pri udaru u anodu elektroni svoju kineti~ku energiju tro{e na zagrevanje anode i osloba|anje rentgenskih zraka. zavarent 8. Sl.direktnim impulsom za d>20 mm. Inten-zitet zraka koji su pro{li kroz ispitivani materijal smanjuje se ako zraci nai|u na gre{ku.1)x10-8 cm. (0. Sl. Anoda (3) od volframove plo~ice vezana je za pozitivan pol generatora tako da ubrzava i privla~i elektrone emitovane sa katode. a. a. dvostruko ili vi{estruko odbijeni talasi.zraci su elektromagne-tni talasi relativno malih talasnih du`ina. b.ekran defektoskopa. 1 . 12.Kontrola ultrazvukom. mo`e otkriti gre{ka u materijalu i napraviti njen snimak.sa vi{estruko odbijenim impulsom za d<8 mm. 1. 12.Jokovi} ZAVARIVANJE 82 12.12. Kontrola zava-renih spojeva rentgenskim zracima.sa dvostruko odbijenim impulsom za d<20 mm. Rentgenski zraci se dobijaju u rentgenskoj cevi u kojoj je visoki vakuum. 1. zbog ~ega se ovaj postupak koristi kao prethodni postupak 12. kao dokaz njenog postojanja. 12. 12. Rentgenski ili X. Ultrazvu~na glava se pomera sa obe strane {ava. povr{ina oko {ava. Prolaskom struje kroz katodu od volframove `ice(1) koja je vezana za negativan pol generatora. pri ~emu se mogu koristiti direktni ili jednostruko. Pre po~etka kontrole.10. 2. d.11. b. ultrazvu~na glava.sa jednostruko odbijenim impulsom za d<20 mm.odre|ivanje du`ine gre{ke 2.12.kosa za gama ili rentgensku radiografiju. 12. tako da se njegovim merenjem. c.13.11 Kontrola zavarenog spoja ultrazvukom. Ultrazvu~nim ispitivanjem ne mo`e se dobiti snimak otkrivene gre{ke. Sl. Sl. Odre|ivanje mere gre{ke vr{i se prema Sl. Sl. 12.odre|ivanje visine gre{ke 2.006÷3. koje obezbe|uje kvalitetan zvu~ni kontakt izme-|u ultrazvu~ne glave i osnovnog materi-jala.

12. Principijelna {ema ispitivanja zavarenih spojeva γ-zracima2 data je na Sl. tro{kovi ispitivanja su relativno mali. ure|aji nisu opasni kada se ne koriste. 58. pa je potrebna konstantna i Folije su naj~e{}e od olova.14 Kontrola zavarenih spojeva γ-zracima. Pravac zra~enja uglavnom treba da je normalan na lice {ava a fokusno rastojanje treba da obezbedi dobijanje jasnog snimka. pri ~emu se ja~ina zra~enja pode{ava izborom vrste radioaktivnog izotopa /56. 1 . mm do 30 do 30 60÷150kV do 100 do 150 200÷400 kV do 200 1÷2 MV do 500 10÷30 MV Op{te karakteristike ispitivanja rentgenskim zracima su: jasni i kontrastni snimci. intenzitet zra~enja i pravac i smer zra~enja. γ-zrake.rentgenski debljine sa rupama razli~itog pre~nika /59/.7. fokusnog rastojanja. 5. 1. zraci.003÷1.anoda.kaseta.katoda. 12. 6. 57. Cs132.izotop. obrazovanje slike i da spre~e uticaj sekundarnog zra~enja. 2. 3. Tm170 i dr.kaseta.snop razli~ite debljine ili od perforiranog lima razli~ite ili iste elektrona. Ir192. Parametri snimanja tj. mm legura.ekspona`ni ure|aj. 5. 12. potvr|uje se pomo}u indikatora kvaliteta snimka koji se postavlja preko {ava na mestu snimanja. 12.film. vrste i osetljivosti filma. Kvalitet dobijene slike tj. Sl. Vreme ekspozicije zavisi od: ja~ine zra~enja.14)x10-8 cm.radioaktivni izvor. 57.14.Jokovi} ZAVARIVANJE 83 Pri ispitivanju zavarenih spojeva rentgenskim zracima potrebno je odrediti parametre ispitivanja kao {to su /56. oni se naj~e{}e odre|uju eksperimentalno za date uslove ispitivanja ili iz odgovaraju}ih dijagrama /4/. Tab. S obzirom da su parametri ispitivanja me|usobno zavisni i uslovljeni. vrste folije1. 59/ Karakteristike γ-radiografije su: ure|aj je malih mera pa je mogu}e snimanje te{ko pristupa~nih mesta. ispitivanja su isti kao i kod ispitivanja rentgenskim zracima. debljine i vrste materijala koji se ispituje.folije od Pb. (0. 58/: vreme prozra~ivanja ili vreme ekspozicije. 12. U zavisnosti od vrste osnovnog materijala i njegove debljine. postavljaju se sa obe strane filma. mogu}e je snimanje na terenu jer nije potreban izvor struje. 7. minimalna veli~ina gre{ke koja je registrovana na snimku. 12. ure|aji su te{ki za rukovanje. radioaktivni izotop stalno zra~i. 4. 3. fokusno rastojanje.14.7. Naponi na rendgenskoj cevi Debljina Debljina lakih ~elika. Sl. 12. 1. a slu`e da ubrzaju razlaganje srebro nitrata tj.film. 6. Tab. 2. tako da imaju mo} prodiranja u metale na veliku dubinu.15. ~esto su u otkazu i odr`avanje je skupo.13 Princip rentgenske kontrole Indikatori kvaliteta snimka su izra|eni od serije `ica zavarenih spojeva. 12. odnosno od napona izme|u katode i anode. kao izvori zra~enja koriste se radioaktivni izotopi: Co60.folija. vreme ekspozicije kra}e nego kog ispitivanja γ−zracima. 4.γ-zraci. 7. mogu}e je panoramsko snimanje.poklopac. Kontrola zavarenihb spojeva γ-zracima 12. Intenzitet zra~enja zavisi od vrste i debljine materijala koji se ispituje. Napon 9. Sl. 2 Jezgra radioaktivnih elemenata se raspadaju i emituju α i β ~estice i elektromagnetne talase. ~ija je talasna du`ina relativno mala.

Pri nailasku na gre{ke u zavarenom spoju.pokretni magnet. mikrostruktura.15 Polo`aj indikatora kvaliteta snimka i broja snimka. istim postupkom. koju reprezentuju. 4-gre{ka u {avu. Posle toga se odstrani vi{ak penetranta i na ispitivanu povr{inu nanese razvija~ u obliku te~nosti ili praha. linije magnetnog polja skre}u. 12. Postupci ispitivanja zavarenih spojeva definisani su u odgovaraju}im standardima /60. 11. Po isteku vremena razvijanja na povr{ini zavarenog spoja }e se pojaviti vizuelni prikaz gre{ke. Postupak se koristi za otkrivanje gre{aka koje izlaze na povr{inu zavarenog spoja. 3. 2.16. Ovo skretanje toka magnetnih linija se snima na magnetnu traku.15. Sl. 63/. istim materijalom i sa istim zavariva~em kao i konstrukcija kojoj pripadaju tj.Jokovi} ZAVARIVANJE 84 12. Sl. vreme ekspozicije je du`e nego kod rentgenografije. 12. Kontrola zavarenih spojeva penetrantima. Sl. 10. 61. slo`ena za{tita i ~uvanje.to~Ovim ispitivanjima se odre|uju mehani~ke osobine i kovi.16 [ema magnetografi~ke kontrole 12. . Kontrola zavarenih spojeva magnetnim poljem. 62. snimci manje kontrastni i jasni nego pri ispitivanju rentgenom. 12.magnetna traka. 12. 1. 2.`i~ani indikator. a zatim se sa magnetne trake na ekranu defektoskopa mo`e dobiti vidljiv prikaz magnetnog polja. Zbog kapilarnog dejstva penetrant prodire u gre{ke (prsline ili poroznost). Na povr{inu zavarenog spoja nanese se sloj penetranta koji mo`e biti obojen ili fluorescentan. Uzorci za ova ispitivanja se ne odsecaju iz konstrukcije ve} se posebno izra|uju na privarenim nastavcima ili posebnim komadima od istog materijala koji se zavaruju istovremeno.broj snimka. 1. Ispitivanje zavarenih spojeva razaranjem zavarenih spojeva. Ovim postupkom se vr{i kontrola zavarenih spojeva debljine osnovnog materijala 1÷16 mm.

• Metal ne treba da ima veliku toplotnu provodnost. 5. (13. 1. stvaraju}i u njemu otvor. [ema gorionika za oksi13 acetilensko rezanje. dok se 15% dobija od plamena za predgrevanje. potrebnom brzinom rezanja.13.13. a pove}ava se sa porastom sadr`aja ugljenika u metalu. tj. Sl. Visok kvalitet reza posti`e se samo ako metal sagori u ~vrstom stanju.5 O2= Fe2O3+Q2 3Fe + 2O2= Fe3O4+Q3 Sl. U toku rezanja.ventil za kiseonik za rezanje.2.13.2) 13.13. mlaz kiseonika za rezanje izbacuje iz reza sagoreli metal (trosku). dobija se {irok i hrapav rez zbog isticanja metala sa njegove povr{ine. a zatim se kroz sredi{nji kanal pusti kiseonik za rezanje.ventil zaacetilen. Me|utim. metal mora sagoreti pre nego {to se rastopi. predgreva-nje. Otvaranjem ventila za kiseonik i ventila za acetilen dobija se sme{a. tj. Tada po~inje sagorevanje metala uz izdvajanje toplote. mora da ispunjava slede}e uslove /4/: • Temperatura po~etka sagorevanja metala mora biti ni`a od njegove temperature topljenja. Fe + 0. Da bi se neki metal mogao oksiacetilenski rezati.13. mora biti ni`a od temperature topljenja samog metala. Sl.rez.1 TERMI^KO REZANJE Oksiacetilensko rezanje Osnovni metal prvo se predgreje plamenom do temperature po~etka sagorevanja. To omogu}ava da se proces sagorevanja metala postepeno pro{iri na ~itavu debljinu osnovnog materijala koji se re`e. 4. 2. koja. pa kiseonik za rezanje mo`e da do|e u dodir sa donjim slojevima metala. otvaranjem ventila 5 dovodi se u mlaznicu kiseonik za rezanje. Na kraju.ventil zakiseonik.2. Oslobo|ena koli~ina toplote (Q1+Q2+Q3) ~ini 85% potrebne toplote za rezanje. Sl. koji pada na zagrejani metal. Na taj na~in je . 2-injektor. Predgrevanje je neophodno za po~etak odvijanja reakcija sagorevanja.kiseonik za Navedene uslove ispunjavaju samo niskougljeni~ni i rezanje. Oksidi u ~vrstom stanju (na pr. po{to rezanja.plamen za ona pove}ava brzinu hla|enja i ote`ava predgrevanje metala. To omogu}ava da se oksidi u te~nom stanju lako izduvaju iz reza. kod aluminijuma) prekrivaju povr{inu metala i onemogu}avaju dodir kiseonika za rezanje sa Sl. pravolinijski ili krivolinijski. 3. ako metal sagoreva pri topljenju. Temperatura predgrevanja za `elezo i ~elik iznosi 1300÷15000C. 1. 13.metal koji se niskolegirani ~elici. Zatim se gorionik za rezanje kre}e. 5. • Temperatura topljenja oksida metala (koji se obrazuju pri rezanju).sagoreli metal (troska) Oksidacija `eleza pri oksiacetilenskom rezanju ~elika odvija se po reakcijama: (13. 4.Jokovi} ZAVARIVANJE 85 13. Kada se metal predgreje na potrebnu temperaturu.1) 13. prikazana je {ema gorionika za oksiacetilensko rezanje na principu injektora.13. {to dovodi do stvaranja reza.1. koja na izlazu iz mlaznice daje plamen za predgrevanje. mlaz kiseonika za rezanje probija metal.1 Gorionici za oksiacetilensko rezanje Na Sl. 13.2. ako sagori pre nego {to se rastopi.3) 13. zagreva donje slojeve metala.mlaznica (dizna). tako da povr{ine reza postaju ravne i ~iste. (13. zajedno sa toplotom od plamena za predgrevanje. re`e.1. Sl.1 [ema oksiacetilen-skog metalom. 3.13. koji se naj~e{}e koristi u industriji.5 O2 = FeO+Q1 2Fe + 1.

Tada se Sl.3 Izgled mlaznica za rezanje. Zato se ivica reza posle hla|enja skra}uje. Suvi{e velika brzina rezanja daje grubo izbrazdanu povr{inu reza. Sloj metala pored ivice reza {irine 2÷5 mm zagreva se iznad AC3. k= 0. {to mo`e dovesti do ometanja procesa rezanja i znatnog pro{irenja reza. Ovde je deo za predgrevanje i deo za rezanje sme{ten u jedan gorionik. Sni`enje ~isto}e kiseonika za 1% pove}ava vreme rezanja za 10÷15% i potro{nju kiseonika za 20÷30%. vrh gorionika za rezanje mora zadr`ati isto odstojanje od povr{ine osnovnog materijala. U toku ~itavog procesa rezanja. na telo gorionika za rezanje stavlja se mlaznica (sa unutra{njom i spolja{njom diznom za rezanje) odgovaraju}eg pre~nika. mm 3÷30 30÷100 100÷200 200÷300 toku procesa rezanja. Ovi naponi se mogu poni{titi samo otpu{tanjem.kiseonik za debljinu metala. mm. ravnomerno pomera po liniji reza. mm 3÷10 10÷30 30÷60 60÷100 100÷200 200÷300 se nastavlja rezaBroj spolja{nje dizne 1 2 3 4 nje po liniji reza.13.02 mm). δ= a+ k d mm gde je: δ .13. Na Sl. Zbog neravnomernog zagrevanja u toku procesa rezanja.{irina reza. Izbor dizni (mlaznica) za oksiacetilensko rezanje Tab. Brzina kretanja gorionika bitno uti~e na kvalitet reza.konstante. povr{ina metala na liniji reza treba da bude o~i{}ena od boje i korozije. a zatim brzo hladi zbog . Ovakve mlaznice se naj~e{}e koriste kod ru~nog i ma{inskog oksiacetilenskog rezanja. Najpodesnije su mlaznice sa isticanjem sme{e za predgrevanje oko kiseonika za rezanje. dok suvi{e mala brzina dovodi do rastapanja ivice reza na ulaznoj strani i pove}anje {irine reza. dok se na izlaznoj strani rez pro{iruje za 10÷15%. stvaraju}i otvor.sme{a za predgrevanje. kako bi se izbeglo odbijanje i vrtlo`enje mlaza kiseonika za rezanje. ~iji mlaz probija ~itavu 1.1. rezanje zatim. otvara ventil kiseonika za rezanje. Formula (13. koja treba da je 99%. dok je mogu}e rezanje u svim pravcima. Ru~no rezanje mo`e se vr{iti u svim polo`ajima. ~etni otvor na ma kom mestu njegoBroj unutra{nje dizne 1 2 3 4 5 6 ve povr{ine. [irina reza zavisi od debljine oanovnog mareijala koji se re`e i iznosi: (13. mm. a i k . dolazi do obrazovanja sopstvenih napona. Rezanje po~inje predgrevanjem metala u po~etnoj ta~ki do temperature po~etka sagorevanja.3 prikazan je izgled mlaznica za rezanje /31/. Deo gorionika za predgrevanje je isti kao kod gorionika za gasno zavarivanje sa usisavanjem. Produktivnost rezanja u velikoj meri zavisi od ~isto}e kiseonika. Smanjivanje napona i deformacija osnovnog materijala. U Debljina lima. Rezanje se naj~e{}e po~inje od ivice a ako je debljina osnovnog materijala od 50÷80 mm mogu}e je probiti poTab. Sa zadnje strane osnovnog materijala koji se re`e mora biti slobodan prostor. 2. dok se ma{insko rezanje izvodi naj~e{}e u horizontalnom polo`aju. U zavisnosti od debljine lima koji se `eli rezati.debljina osnovnog materijala. odnosno broja: 13. odr`ava se plamen za predgrevanje.13. dok se u sloju metala oko ivice reza pojavljuju zate`u}i naponi.4) odre|uje {irinu reza na ulaznoj strani. d .Jokovi} ZAVARIVANJE 86 omogu}eno da se sa istim gorionikom vr{i predgrevanje i rezanje metala. Sl. koje zavise od konstrukcije gorionika za rezanje (srednje vrednosti su: a=2 mm. odakle Debljina lima.2 Tehnologija rezanja Pre po~etka rezanja. U zavisnosti od debljine metala i stanja njegove povr{ine.4) 13. Gorionik za rezanje se.13.1. vreme po~etnog predgrevanja iznosi 5÷40 sekundi. mo`e se posti}i mehani~kim skidanjem sloja metala oko ivica reza.13.

odnosno mogu biti prenosni i stacionarni.5 Kinematske {eme stacionarnih ure|aja za oksiacetilensko rezanje Na Sl. Na Sl.5-a prikazana je principijelna kinematska {ema stacionarnih ure|aja. . To nastaje kao posledica vibracija ruke radnika i neravnomerne brzine kretanja gorionika.13. Za rezanje materijala ve}e debljine (do 2000 mm) upotrebljavaju se gorionici specijalne konstrukcije.4 Polo`aj gorionika za rezanje kod nepokretne. Greda (1) jednim krajem vezana je za nepokretni oslonac.1. [irina zone uticaja toplote zavisi od hemijskog sastava i debljine metala koji se re`e. Na taj na~in. mogu}e je smanjiti promenu strukture oko ivica reza. {to zna~i da postoje uslovi za kaljenje metala.4.13. Na drugom kraju grede (2) nalazi se glava za navo|enje (3) i gorionik za rezanje (4).13. ~ije povr{ine nije potrebno naknadno mehani~ki obra|ivati. Mogu da re`u pravolinijski i kru`no. pri oksiacetilenskom rezanju prakti~no se ne zakaljuju. prolaze}i kroz kolica. koji mogu da re`u istovremeno. Ukoliko se kod takvih ~elika neposredno pre rezanja izvr{i predgrevanje. Stacionarni ure|aji mogu biti automatski i poluautomatski. ali je neophodno kod ~elika sklonih kaljenju. Pri rezanju niskougljeni~nog ~elika debljine 10 mm. pa je naj~e{}e potrebna njena naknadna mehani~ka obrada.13. Kre}u se po povr{ini metala koji se re`e. Ovi poluautomati su samohodni ure|aji. Sa gorionicima za rezanje normalne konstrukcije mogu se rezati materijali debljine do 300 mm. {irina zone uticaja toplote iznosi 1 mm. ve} se pojavljuje samo sorbit. Prenosni ure|aji Sl. Na gredi se nalazi glava za navo|enje (4) i gorionik za rezanje (1). dok se po njima kre}u kolica (6). Oni mogu biti op{te i specijalne namene. pri ~emu uvek ostaje normalna na {ine. za pravougli koordinatni sistem. mali su i lako se prenose.5-b prikazana je principijelna kinematska {ema za polarni koordinatni sistem. Ugljeni~ni ~elici sa sadr`ajem ugljenika do 0. Mogu imati 1÷20 gorionika. [ine (3) su Sl. a drugim za gredu (2) preko zgloba.13. Sl. ~ija se brzina kretanja mo`e kontinualno menjati.Jokovi} ZAVARIVANJE 87 odvo|enja toplote u hladan metal oko reza. Sl. koji se u praksi naj~e{}e i koriste. Elektromagnetna osovinica vodi glavu za navo|enje po otvoru {ablona (5).13. U tu svrhu mo`e se na gorionik za rezanje montirati vi{eplameni gorionik za predgrevanje. dok kod debljine 150÷200 mm iznosi oko 3 mm. su poluautomati.13. Greda poluautomata. 13. pri ~emu gorionik za rezanje re`e lim (6) po konturi identi~noj sa konturom otvora na {ablonu. gorionik }e na limu (2) izrezati obradak identi~an konturi. mo`e se dobiti samo upotrebom ure|aja za oksiacetilensko rezanje. ~elici sa pove}anim sadr`ajem ugljenika debljine 100 mm imaju zonu uticaja toplote {irine do 6 mm. Imaju jedan. dva ili tri gorionika za rezanje. Skidanje sloja metala oko ivice reza pre zavarivanja nije potrebno kod niskougljeni~nog ~elika. Rez visokog kvaliteta.3 Ure|aji za oksiacetilensko rezanje Pri ru~nom oksiacetilenskom rezanju dobija se neravna povr{ina reza. Kada se glava za navo|enje vodi po ozna~enoj konturi (5).3%. sa kojima mogu da re`u istovremeno. (7) je normalna na {ine i mo`e da se kre}e u pravcu svoje ose. Me|utim. Sl. greda mo`e da se kre}e u svim pravcima.

Kod ru~nog sistema. glava za navo|enje se uz pomo} elektromagnetne osovinice vodi po ~eli~nom {ablonu. Pri tome. Kod mehani~kog sistema. a od tela gorionika izolovane su elektri~nim izolatorom.2 Rezanje plazmom Rezanje plazmom sastoji se u topljenju metala mlazom plazme.plazmatron sa jednim koji koristi dva nezavisna gasa i to : gasom. glava za navo|enje je snabdevena to~ki}em sa zupcima. 13. 13. igla glave za navo|enje se rukom vodi po konturi crte`a.13. Oksiacetilensko rezanje prema crte`u ili {ablonu mo`e biti izvedeno sa ta~no{}u od 0. Na Sl. aluminijum. Pri rezanju limova debljine 5 mm i vi{e. Koristi se jednosmerna struja prave polarnosti. niskolegirani i ner|aju}i ~elici. disocira i jonizuje. Prolaze}i kroz elektri~ni luk. Pre~nik kanala mlaznice iznosi 3÷5 mm. dok odstupanje pravog ugla izme|u povr{ine lima i povr{ine reza nije ve}e od 10÷15′.13. koji se kre}e po konturi u obliku rebra postavljenog na metalnu traku. U plazmatron se neprekidno dodaje radni gas. Netopljiva elektroda izra|ena je od volframa ili cirkonijuma. Pri elektrolu~nom rezanju ugljenom elektrodom. Rezanje plazmom se mo`e vr{iti ru~no ili sa ure|ajima za rezanje. 64/. radni gas se ubrzava. bakar i njihove legure. Kao radni gas mo`e se koristiti i samo argon ili azot.13.15 mm. a mlaznica od bakra. koji se zatim oduva iz reza /4.3 Elektrolu~no rezanje Ovaj postupak se koristi za rezanje ugljeni~nih i ner|aju}ih ~elika.Jokovi} ZAVARIVANJE 88 Kod stacionarnih ure|aja za oksiacetilensko rezanje. Kod elektromagnetnog sistema. Sl. .13. Kod foto sistema. a zavisi od vrste radnog gasa. oksiacetilensko rezanje ima ve}u produktivnost nego elektrolu~no rezanje ugljenom elektrodom. Stacionarni ure|aji za oksiacetilensko rezanje koriste se prvenstveno kod serijske proizvodnje i to naro~ito ure|aji sa vi{e gorionika za rezanje. za istu struju mo`e se koristiti elektroda manjeg pre~nika a {irina reza je tako|e manja. Produktivnost rezanja sa argonom ili azotom je ni`a nego kod rezanja sa vodonikom. a. Ovim postupkom se mogu rezati niskougljeni~ni. Zato se preporu~uje da se vodonik koristi u sme{i sa argonom ili azotom. crte` i izrezani obradak mogu biti u razli~itoj razmeri (na pr. Kod rezanja ovim elektrodama. b. livenog gvo`|a i obojenih metala. Luk se uspostavlja izme|u netopive elektrode i metala koji se re`e.6-a data je {ema gorionika (plazmatrona) za rezanje plazmom. Za{titni gas {titi elektrodu od oksidacije. Pri kori{}enju vodonika kao radnog gasa. Pri debljinama metala koji se re`e iznad 15 mm. Plazma izlazi iz mlaznice velikom brzinom i udara u povr{inu metala koji se re`e. Obe se hlade vodom.plazmatron sa dva gasa. koristi se jednosmerna struja prave polarnosti.1÷0. Pri rezanju sa grafitnom elektrodom.6 [ema rezanja plazmom. Temperatura plazme iznosi do 20 000÷30 0000C. treba omogu}iti da rastopljeni metal slobodno oti~e iz reza. oksiacetilensko rezanje je ekonomi~nije od mehani~kog rezanja. tehni~kog azota kao radnog gasa i argona kao za{titnog gasa. 1:5 ili 1:10). obrazuju}i mlaz plazme. koristi se nekoliko sistema za navo|enje po konturi. glava za navo|enje se pomo}u fotoelementa vodi po liniji crte`a. zbog vrlo visokih temperatura njegove plazme pove}ava se tro{enje otvora mlaznice vi{e nego kod drugih gasova. 31. Na Sl.6-b prikazan je plazmatron Sl.

koje imaju tanku metalnu oblogu i vodonepropusni premaz. pa je ote`ano njegovo rezanje. Bolji kvalitet reza posti`e se ako se iz zone reza udaljava pomo}u mlaza vazduha pod pritiskom. pri uno{enju elektrode u rez. odnosu na oksiacetilensko rezanje pod vodom.7-a. Izvodi se metalnom oblo`enom elektrodom. pre~nika 6÷7 mm.4 rezanje Termi~ko rezanje pod vodom Pri rezanju pod vodom. ali sa 10÷15 puta ja~im plamenom. 1. . koristi se podvodno paljenje plamena pomo}u specijalnog upalja~a.13. Oksiacetilensko rezanje pod vodom ima veliku produktivnost. Kiseonik za rezanje se dovodi kroz elektrodu. a luk se uspostavlja izme|u elektrode i metala koji se re`e.7-b. Kao izvori struje koriste se standardni ure|aji za zavarivanje. Specijalna obloga ovih elektroda pove}ava stabilnost luka. Potro{nja rezanja.13. Sl. Koristi se jednosmerna Sl. koja je za 20÷30% ve}a od struje potrebne za zavarivanje. elektrolu~no rezanje se koristi za rezanje materijala debljine 20÷30 mm. Preporu~uje se za rezanje materijala debljine do 10÷15 mm. a glavni problem predstavlja paljenje i regulisanje plamena za predgrevanje.metalna cev. usporava topljenje elektrode i izolacije jezgra elektrode od osnovnog materijala. koga obrazuju produkti sagorevanja. kiseonika iznosi 6÷10 m3/h. Obloga elektrode je specijalnog sastava. Kada se ne zahteva kvalitetan rez. Pod vodom se naj~e{}e koriste slede}i postupci rezanja: Elektrolu~no rezanje. Taj postupak rezanja metala zove se vazdu{no-elektrolu~no rezanje. Naj~e{}e se koriste elektrode ~iji je presek prikazan na Sl. Proces oksiacetilenskog rezanja pod vodom izvodi se na isti na~in kao na vazduhu. Tako|e se mogu koristiti ugljene i grafitne elektrode. a prevu~ena je vodonepropusnim premazom. metal koji se re`e u toku procesa rezanja intenzivno se hladi vodom. [ema elektrolu~no-kiseoni~nog struja prave polarnosti. koristi se jednosmerna ili naizmeni~na struja. ja~ine 250÷350 A. Koristi se jednosmerna struja prave polarnosti. Elektrolu~no-kiseoni~no rezanje. Oksiacetilenski plamen gori u gasnom mehuru. Zato gorionici imaju deo za predgrevanje pove}ane snage. ja~ine 500÷1000 A. Nedostaci ovog postupka su: potreba za sna`nim izvorom struje i nagli pad brzine rezanja sa porastom debljine metala koji se re`e. predgrevanje vr{i elektri~ni luk. 2. Zbog toga. elektrolu~no rezanje nema {iroku primenu. dok kiseonik slu`i za rezanje metala. Mogu se rezati materijali debljine do 80 mm.za{titni sloj. Za ovaj postupak mo`e se koristiti i ugljena ili grafitna elektroda. Zbog mogu}eg ga{enja plamena za predgrevanje pri njegovom spu{tanju u vodu do mesta rezanja.7. Kod ovog postupka rezanja. Mogu se rezati materijali debljine 100÷120 mm. Kvalitet i ~isto}a ivica reza kod elektrolu~nog rezanja su znatno lo{iji nego kod oksiacetilenskog rezanja. ve} se naj~e{}e koristi pri rezanju konstrukcija za otpad. 13.13.13.Jokovi} ZAVARIVANJE 89 Kod elektrolu~nog rezanja metalnom oblo`enom elektrodom. I ovde se mora obezbediti slobodno oticanje rastopljenog metala iz reza. zbog intenzivnog hla|enja. Oksiacetilensko rezanje. Sl. Elektroda je u obliku cevi. {to je 4÷5 puta manje u 3-kanal za dovod kiseonika za rezanje.

). valentnost. lema i topitelja. LEMLJENJE 14. 1 Mogu se lemiti keramika. . 14. kako me|usobno tako i sa metalima 2 U avioindustriji pouzdanost je ve}a 4 puta. • Struktura. Me|uatomsko dejstvo ima istu prirodu kao i veza izme|u susednih kristala u polikristalu Struktura spoja ostvarenog lemljenjem je nehomogena. hla|enje i kristalizacija lema u zazoru. atomi te~nog lema difunduju u ~vrsti osnovni materijal obrazuju}i zonu ~vrstog rastvora (difuzionu zonu). • Lemljenje se mo`e izvoditi u masovnoj proizvodnji tj.Jokovi} ZAVARIVANJE 90 14. Pri hla|enju nezasi}enog rastopa on kristali{e i popunjava zazor. za razliku od zavarivanja. veli~ina atoma. Osnovne karakteristike lemljenja su: • Lemljenjem se mogu spajati istorodni metali. Osnovni faktori koji utu~u na prirodu uzajamnog dejstva osnovnih materijala i lema su: elektronska struktura atoma. 3. vrsta osnovnih materijala. 4. osnovni materijal ne rastapa. a u gradnji kosmi~kih aparata ~ak 25 puta. Atomi osnovnog metala se rastvaraju u te~nom lemu obrazuju}i te~ni rastvor. zazor i dr. Razli~ite faze obrazovanja lemnog {ava (lemljenja) se me|usobno preklapaju tj.primarno kristaliPostoji vi{e desetina postupaka lemljenja koji se me|usobno razlikuju sala faza. vremena trajanja i hemijskog sastava osnove i lema. 14. spojevi. pouzdanost spojeva je znatno ve}a nego pouzdanost ljenog spoja. Veza izme|u atoma osnovnog metala i atoma lema se uspostavlja na grani~noj povr{ini izme|u osnovnog materijala i {ava koja se naziva lemni spoj kao rezultat slede}ih procesa: 1. nemetali i metali sa nemetalima1. ~ija {irina zavisi od temperature. 1. vreme. unosi se u toku lemljenja u te~nom stanju ili se formira odgovaraju}im fizi~ko-hemijskim reakcijama u toku lemljenja. 14. Obrazovanje zalemnog spoja se sastoji iz nekoliko stadijuma: zagrevanje osnovnog materijala do temperature koja je blizu temperature topljenja lema. topljenje ili formiranje lema. • Pri korektnom projektovanju obradaka i korektno izvedenom Sl. staklo. osobine. Lemljenje se vr{i na povi{enim temperaturama ali ispod temperature topljenja osnovnog materijala tako da se.lemni • Prema temperaturi lemljenja. zazora. zona. Lem se mo`e unositi u zazor na razli~ite na~ine: prethodno se umetne u ~vrstom stanju. 3. 2. jer se lemljenje izvodi na relativno niskim temperaturama. odvijaju se istovremeno i pra}ene su sporednim procesima.1 Uvod Lemljenje je postupak spajanja pri kome se osnovni materijal ne topi. razlivanje te~nog lema po povr{ini osnovnog materijala i popunjavanje zazora. grafit i poluprovodnici. kristalisala faza.1 [ematski prikaz mogu}e strukture zalemlemljenju. i zavisi od: postupka lemljenja. Pri dostizanju zasi}enja mo`e do}i do obrazovanja ~vrste faze.sekundarno po vi{e osnova. 4. oblik i mere obradaka se ne menjaju.1. Komponente tj. koja predstavlja hemijsko jedinjenje atoma osnove i atoma lema ili do izotermi~ke kristalizacije ~vrstog rastvora. raznorodni metali. fizi~ko-hemijski procesi koji se odvijaju pri lemljenju. potencijal jonizacije i elektronegativnost. tvrdi metal. 2. Sl. istovremeno na ve}em broju obradaka. Atomi lema i osnove uspostavljaju me|uatomske veze tako {to se atomi osnove i lema pomeraju iz ~vornih mesta sopstvenih kristalnih re{etki obrazuju}i prelaznu dvoatomsku zonu. uslova i re`ima lemljenja (temperatura. Zalemni spoj se mo`e rasturiti bez o{te}enja obradaka. porcelan. Me|uatomska veza izme|u atoma razli~itih obradaka ne uspostavlja se direktno ve} preko atoma lema koji se nalazi u zazoru izme|u obradaka.difuziona zavarenih spojeva2 /66 /. Atomi lema i osnove me|usobno reaguju obrazuju}i intermetalna jedinjenja na lemnom spoju. • Prema na~inu popunjavanja `ljeba tj.

Prema fizi~ko-hemijskim procesima koji se odvijaju pri lemljenju odnosno prema vrsti lemnog spoja. disperziono. @ljeb se izra|uje kao kod postupaka zavarivanja toplenjem. lemljenje talasom lema.2 Kva{enje osnovnog materijala te~nim lemom Da bi do{lo do uspostavljanja me|uatomskih athezionih veza izme|u atoma lema i atoma osnovnog materijala lem mo-ra da kvasi osnovni materijal. lemljenje lemilicama. mora da ima osobinu kapilarne atrakcije. Ovde je γ koeficijent povr{inskog napona u J/m2 ili u N/m . Odnosno ∆W=γñ∆A. Prema temperaturi na kojoj se odvija. Lem se formira u toku lemljenja pri: lemljenju kompozitnim lemovima. elektrolu~no lemljenje i dr. ultrazvu~no. oblik koji zavisi od me|ufaznih povr{inskih napona. te~noj ili ~vrstoj sredini naziva se povr{inski napon. Sl. reakcionom lemljenju topiteljem.3 Kap te~nog lema na ~vrstom osnovnom materijalu }e zauzeti oblik Sl. Kva{ljivost. rastvorno difuziono.2. lemljenje elektronskim snopom. u aktivnom gasu. 3 Osobina te~nosti da zauzme oblik koji ima minimalnu grani~nu povr{inu prema drugoj gasovitoj.1 Nekapilarno lemljenje se odlikuje popunjavanjem `ljeba pod dejstvom gravitacione sile. razlivanje i kapilrna atrakcija zavi-se od velikog broja fak-tora a jedan od najuti-cajnijih je povr{inski napon. 14. kontaktno-reakcionom lemljenju. reakciono lemljenje sa topiteljem. Prema na~inu dobijanja lema razlikuju se postupci lemljenja (ve}ina postupaka) kod kojih se lem proizvodi u posebnom postupku i unosi se u ~vrstom ili te~nom stanju i postupci kod kojih lem nastaje u toku lemljenja2.14. kontaktno reakciono. Povr{inski napon predstalja rad ∆W potreban da se grani~na povr{ina te~nosti pove}a za jedinicu ∆A=1. lemljenje potapanjem.14. Kod kapilarnog leljenja lem popunjava zazor i zadr`ava se u njemu zahvaljuju}i dejstvu kapilarnih sila. Meko lemljenje se odvija na temperaturama ispod 4500C. lemljenje se deli na meko i tvrdo lemljenje. elektrootporno lemljenje. kontaktno sa sublimacijom.7 mm a mo`e biti i promenjljiv. • Prema na~inu ukljanjanja oksidnog sloja.14. u neutralnom gasu i u vakuumu. Zazor treba da bude manji od 0. zazora lemljenje mo`e da bude kapilarno i nekapilarno. lemljenje radijacijom. Prema na~inu zagrevanja razlikuju se slede}i postupci lemljenja: lemljenje u pe}ima. a tvrdo na temperaturama vi{im od 4500C. plameno lemljenje. Prema na~inu popunjavanja `ljeba tj.2 Pona{anje te~nog lema na povr{ini i u kapilarnom zazoru sa minimalnom grani~nom osnovnog materijala u funkciji od me|ufaznih povr{inskih napona. Uslov ravnote`e povr{inskih napona je definisan jedna~inom: 1 2 Zazor se u toku lemljenja smanjuje usled kristalizacije. lemljenje laserom. lemljenje infracrvenim zracima. indukciono lemljenje. Sl. lemljenje mo`e biti: bezdifuziono. mora da se razliva po njemu i mora da popunjava kapilar-ne zazore izme|u ob-radaka koji se leme tj. • Prema na~inu (postupku) zagrevanja. povr{inom tj. kontaktno-sublimacionom lemljenju.Jokovi} ZAVARIVANJE 91 • Prema na~inu dobijanja lema. • Prema fizi~ko-hemijskim procesima koji se odvijaju pri lemljenju. Prema na~inu uklanjanja oksidnog sloja ili spre~avanja njegovog nastanka lemljenje mo`e da bude: sa topiteljima.

b) Smanjenje γSG izaziva smanjenje cosθ (pove}anje θ) tj. razlivanje. pobolj{ava kva{enje. Analiza izraza (14.povr{inski napon na granici te~nog lema i gasovite faze. {to mu i omogu}ava naj{iru primenu pri spajanju poluprovodnika sa metalima. cosθ=(γSG-γSL)/γLG Ako je povr{ina hrapave podloge n puta ve}a od povr{ine glatke podloge jedna~ina (14.1) ima oblik nñγSG-nñγSL-γLGñcosθ′=0 pa se dobija2: (14. Za obrazovanje bezdifuzionog lemnog spoja neophodno je da na temperaturi lemljenja te~ni lem kvasi osnovne materijale. a po{to su kapilarne pojave prisutne i kod drugih postupaka lemljenja ovaj naziv nije korektan. Prema tome.zapreminska masa gasovite faze iznad lema. pove}anje θ u granicama 90o÷180o tj. Pode{avanjem odre|enih osobina elemenata ovog trojnog sistema prakti~no je mogu}e izvr{iti lemljenje svih metala i velikog broja nemetala3 /65. d) Promena γLG deluje dvojako: I.Jokovi} ZAVARIVANJE 92 (14.3) 14. 3 Legiranjem lema sa odgovaraju}im legiraju}im elementima. pogor{ava kva{ljivost. ^vrsto}a veze pri ovome nastaje na ra~un hemijskih veza u dvoatomskom sloju koji se obrazuje u zoni spoja.grani~ni ugao kva{enja ~vrste faze te~nom. izborom i odgovaraju}om pripremom povr{ine `ljeba (zazora) i izborom odgovaraju}eg postupka lemljenja mo`e se u {irokim granicama uticati na povr{inski napon.2) 14. Kod bezdifuzionog lemljenja ne menjaju se fizi~ko-hemijska svojstva osnovnog materijala. 14. ako je cosθ′>0 pove}anje hrapavosti dovodi do pove}anja cosθ′ odnosno do smanjenja ugla kva{enja u granicama 90÷0o i pobolj{anja kva{ljivosti. c) Smanjenje γSL izaziva pove}anje cosθ (smanjenje θ) odnosno pobolj{ava kva{enje.ubrzanje zemljine te`e. θ. 2 Iz ovog izraza proizilazi dvojako destvo pove}anja hrapavosti na kva{ljivost.grani~ni ugao kva{enja. na celokupan proces obrazovanja {ava i dobijanje kvalitetnog spoja. ρG. 68/. γLG.2) daje slede}e zaklju~ke: a) Ako je γSG>γSL ugao kva{enja je o{tar (θ<90o) odnosno te~ni lem kvasi osnovni materijal a ako je γSG<γSL ugao kva{enja je tup (θ>90o) i te~ni lem ne kvasi osnovni materijal. ρL. kva{ljivost.zapreminska masa te~nog lema.pri γSG-γSL>0 smanjenje γLG izaziva pove}anje cosθ i smanjenje θ u granicama 90o÷0o tj.pri γSG-γSL<0 smanjenje γSL izaziva smanjenje cosθ. pogor{ava kva{ljivost. karakteristika bezdifuzionog lemnog spoja je odsustvo prenosa mase kroz me|ufaznu granicu i odsustvo pojave intermetalnih faza. ako je cosθ′<0 pove}anje hrapavosti dovodi do smanjenja cosθ′ odnosno pove}anja θ′ u granicama 90÷180o i pogor{anja kva{ljivosti. cosθ′=nñ(γSG-γSL)/γLG h=2ñγLGñcosθ/[gñr(ρL-ρG)]. izborom odgovaraju}eg topitelja.povr{inski napon na granici ~vrsto-gas. γLGpovr{inski napon na granici te~nost-gas. γSL. γSG-γSL-γLGñcosθ=0 gde je: γSG. (14. kao i na osobine {ava tj. θ.1) dobija se1: (14. 67. 1 . viskozitet i kapilarnost. Veli~ina kapilarne atrakcije tj.1) 14. odnosno. a uzajamno delovanje ~vrste i te~ne faze da se zavr{i pre po~etka difuzionih procesa kroz grani~nu povr{inu4. Kva{ljivost osnovnog materijala te~nim lemom nije individualna osobina lema ili osnovnog materijala ve} je to zajedni~ka osobina konkretnog sistema koji sa~injavaju: osnovni materijal. Iz (14.3 14.visina penjanja u kapilarnoj cevi polupre~nika r ili izme|u plo~a na rastojanju r. visina penjanja lema u vertikalnom kapilarnom zazoru je : gde je: h. II. te~ni lem i topitelj. 66.4) 14.3.povr{inski napon na granici ~vrsto-te~no. Ako te~ni lem ne kvasi osnovni materijal tj. Ako lem kvasi osnovni materijal tj. 4 Ovaj postupak lemljenja se ~esto naziva i kapilarno lemljenje.1 Bezdifuziono lemljenje Postupci lemljenja Bezdifuzioni lemni spoj nastaje kada je uzajamno delovanje osnovnog metala i lema vremenski ograni~eno na stadijum hemisorbcije i obrazovanja hemijskih veza i kada se proces heterogene difuzije kroz granicu izme|u lema i osnovnog materijala ne odvija. g.

3.14.14 14.temperatura lemljel rsti rastvor ~iji sastav tako|e odgovara ta~ki D. Sa pribli`avanjem hemijskog sastava te~ne faze ravnote`nom. Obrazovanje ~vrstih rastvora pove}ava plasti~nost i ~vrsto}u spoja a obrazovanje intermetalnih faza. ziono-rastvornog spoja. Sl. te~na faza }e posti}i ravnote`ni sastav. a tako|e i odvo|enjem produkata reakcije iz zone odvijanja reakcije. Proces se nastanja.14. krte i te{kotopive. Kristalizacija tj. ili stalan.4. Po{to je brzina rastvaranja osnovnog materijala u te~nom lemu znatno ve}a od brzine difuzije atoma lema u osnovni materijal. istopi se lem koji se sa obradcima dr`i na temperaturi lemljenja Tl koja je ni`a od temperature topljenja osnovnog materijala.3. a vreme delovanja ~vrste i te~ne faze je dovoljno dugo. 1.14. L. brzina rastvaranja osnovnog materijala se smanjuje a brzina difuzije atoma lema u osnovni materijal se pove}ava i po~inje obrazovanje difuzione zone. U zazoru 1 izme|u obradaka koji se leme. te~na faza postaje presi}ena atomima osnovnog metaSl. ~ija se koncentracija menja od A do C.3. 5. te~na faza. a difuziona zona tj. Sastav difuzione zone je promenljiv. Rastvorno difuzioni lemni spoj 1 U istom spoju se mogu obrazovati i ~vrsti rastvori i intermetalna jedinjenja. Osnovni materijal i lem (ili neka komponenta lema) poseduju uzajamnu rastvorljivost ili sposobnost obrazovanja intermetalnih faza. ta~ka C.zasi}eni ~vrsti mo`e podeliti na tri stadijuma: rastvor nastao kristalizacijom iz • U prvom stadijumu je dominantno rastvaranje osnovnog materastopa.poPrema tome. koncentracija atoma osnovnog materijala u te~nom lemu se pove}ava iznad C tj. ne obrazuje se difuziona zona (~vrsti rastvor β) u povr{inskom sloju osnovnog materijala. zbog ~ega oni imaju dobru plasti~nost i korozionu postojanost i povi{enu temperaturnu postojanost. Sl. ~vrstog rastvora sastava D. ve} i prenosom materije iz dubine faza ka povr{ini. zbog kratkog vremena. izme|u metala koji se nalaze u razli~itim agregatnim stanjima. Sl. 2. ako nije postignuta granica rastvorljivosti. ta~ka C na Sl.m. Po{to se u kontaktu osnovni materijal . Daljom difuzijom atoma lema u osnovni materijal.Jokovi} ZAVARIVANJE 93 14. rastvor nastao difuzijom lema • U drugom stadijumu se uspostavlja dinami~ka ravnote`a u osnovni materijal. Ako je vreme zadr`avanja na temperaturi lemljenja dovoljno dugo. .4. tj. Difuziono-rastvornim lemljenjem dobijaju se zalemljeni spojevi ~ija je struktura najhomogenija u pore|enju sa drugim postupcima lemljenja. ~vrstim fazama izme|u osnovnog materijala i difuzione zone tj. Istovremeno se vr{i i difuzija atoma lema u osnovni materijal. pri hla|enju. sastav te~ne faze ne dostigne ta~ku C a ~vrste ta~ku D.osnovni materijal vlja sve dok se potpuno ne utro{i te~na faza izotermi~kom klristalizacijom.. 4. Sl. za datu temperaturu.difuziona zona. ako je postignuta granica rastvorljivosti Sl. Usled toga na povr{ini difuzione zone sastava D kristali{e ~v. koje su naj~e{}e tvrde.zasi}eni ~vrsti rijala u te~nom lemu. (ne uspostavlja se ravnote`a) tada se u osnovnom materijalu javlja difuziona zona a u zazoru. kristali{e lem koji je oboga}en atomima osnovnog materijala.4 [ema strukture difuatoma lema u osnovnom materijalu. Odmah posle kva{enja osnovnog materijala te~nim lemom po~inje njegovo rastvaranje u lemu. za odvijanje difuzionih procesa1. pove}ava ~vrsto}u spoja na povi{enim temperaturama.14. obrazovanje difuzionog lemnog spoja uslovno se ~etni zazor.2 Difuziono lemljenje.14.nog spoja.14.T . O. Ukoliko. o~vr{}avanje rastopa u zazoru se odvija na temperaturi koja je vi{a od temperature topljenja lema.lem.3[ema obrazovanja difuziola.nezaizme|u rastopa sastava C i ~vrstog rastvora satava D koji stalno si}eni ~vrsti rastvor u difuziokristali{e sve dok se ne utro{i sav lem tj. to je njihovo odvijanje uslovljeno ne samo hemijskim reakcijama. Usled toga se sastav te~ne faze menja od ta~ke A ka ravnote`nom sastavu. odnosno odvija se bez hla|enja iz te~ne faze. noj zoni. ~vrsti rastvor β uz kontaktnu povr{inu ravnote`ni sastav definisan ta~kom D. • U tre}em stadijumu ne postoji te~na faza a difuzija se odvija u 6-osnovni materijal.rastop (uslovno: te~ni lem) reakcije odvijaju u heterogenoj sredini.

5. kontaktno-reakciono lemljenje ima slede}e ({av).β-~vrsti topljenja metala koji se spajaju.3.1 obrazuju}i ~vrsti rastvor sastava D koji se odmah po obrazovanju topi. Iz te~ne faze u osnovni materijal (O.1) difunduju atomi drugog osnovnog materijala (O. onda spoj ima homogeni sastav (eutekti~ki). U drugoj fazi. 2 Difuziono-reakciono lemljenje obradaka od istog materijala ili od materijala koji ne grade neprekidan niz ~vrstih rastvora i ne obrazuju eutektikum mo`e se ostvariti umetanjem izme|u obradaka me|usloja od materijala koji sa osnovnim materijalima gradi eutektikum ili neprekidan niz ~vrstih rastvora.5 [ema kontaktno-reakcionog lemljenja. na granici te~ne faze i drugog osnovnog materijala O. rastvor sastava D. Ako temperatura lemljenja odgovara eutekti~koj ili temperaturi minimuma na krivoj likvidusa (u sistemima sa neograni~enom rastvorljivo{}u). Kontaktno reakciono lemljenje se odvija u tri faze na temperaturi koja je ni`a od temperature topljenja i lema i osnovnog metala.zona legiranja Prema tome.6 [ematski prikaz izdvajanjem "suvi{ne" faze (α ili β) stalnog ili promenljivog sastava a strukture kontaktno-reakciozavr{ava se izotermi~kom kristalizacijom eutektikuma ili ~vrstog nog spoja. 6. temperatura i vreme. O. metali koji su u kontaktu moraju da obrazuju eutektikum ili neprekidan niz ~vrstih rastvora sa minimumom na liniji likvidusa2.m. vi{e ne postoji kontakt izme|u osnovnih materijala ve} se prenos materije izme|u njih vr{i kroz te~nu fazu.2 u Sl.osnovni rastvora stalnog sastava. ili sastav ~vrstog rastvora koji kristali{e pri konstantnoj temperaturi. Sl. posle obrazovanja te~ne faze. Postoje i drugi mehanizmi: isparavanjem ili njenim vezivanjem u te{kotopiva jedinjenja.osnovni materijali.5 U prvoj fazi se vr{i difuzija atoma u ~vrstom stanju i obrazovanje ~vrstih rastvora α i β. 14.1) 14.2) a njegovi atomi (O.1 i povr{inskom sloju O. difunduju u te~nu fazu. ili temperature minimuma na krivoj likvidusa.Jokovi} ZAVARIVANJE 94 mogu obrazovati metali sa neograni~enom rastvorljivo{}u u ~vrstom stanju. Kontaktno14. ravnote`noj. Osnovni parametri prcesa difuzionog lemljenja su: veli~ina zazora. Izlo`eni mehanizam difuzionog lemljenja sa odvo|enjem lakotopive faze (lema) u osnovni materijal difuzijom je najvi{e izu~en. 1 . Da bi do{lo do kontaktnog topljenja. magnezijuma.m.m. Ako je temperatura lemljenja vi{a od eutekti~ke.temperatura lemljenja.2. Proces kontaktnog topljenja osnovnih materijala na me|ufaznim granicama sa te~nom fazom se nastavlja sve dok se ne prekine ili dok se ne utro{i jedan od osnovnih materijala. Pri odre|enoj. 14.m. sa ograni~enom rastvorljivo{}u i oni koji grade intermetalna jedinjenja1.m. Me|usloj se mo`e umetnuti i obliku plo~ice ili se galvanski nanosi na osnovni materijal. 3 Istovetan proces se odvija i na drugoj me|ufaznoj granici tj. 7.1 raste dok se ne dostigne ravnote`na konO. onda kristalizacija ({ava) zone legiranja po~inje sa 14.β ~vrsti rastvor.α-~vrsti • lemljenje se odvija na temperaturi koja je ni`a od temperature rastvor sastava A. 3. 14. 1 i 2. materijali. U tre}oj fazi se vr{i hla|enje i kristalizacija rastopa pri ~emu se obrazuju dva lemna spoja koji se me|usobno razlikuju po strukturi. karakteristike: 5. Po{to je ovaj ~vrsti rastvor termodinami~ki nestabilan dolazi do 3 njegovog topljenja . 14. ~elika i te{kotopivih metala /66/. Difuziono lemljenje se koristi za lemljenje aluminijuma. spajaju se i obrazuju tanak film te~nosti na kontaktnoj povr{ini.3 Kontaktno-reakciono lemljenje Izme|u razli~itih ~vrstih metala koji se spajaju dolazi do kontaktnog obrazovanja te~ne legure koja popunjava zazor i pri kristalizaciji obrazuje {av izme|u dva lemna spoja.m.m. • proces obrazovanja spoja na temperaturi lemljenja zapo~inje bez prisustva te~ne faze.2 u koji difunduju atomi O. Sl. koncentraciji legiraju}ih elementa A i D javljaju se klice te~ne faze koje difuziono rastu. Spoj u ovom slu~aju ima difuzionu zonu na koju kristali{e zona legiranja.m. 4. • u trenutku obrazovanja te~ne faze.m.α-~vrsti rastvor. Zbog toga koncentracija atoma O. Sl. centacija presi}enog ~vrstog rastvora definisana ta~kom A. Tl. metali koji su u neposrednom dejstvu su zasi}eni atomima drugog osnovnog metala koji su u njih difundovali.

ili vakuum. titana i volframa /66 /.6) 14. 3 Za{titne atmosfere su: vodonik. SnCl2. a izme|u njih se nalazi zona legiranja 3 nastala kristalizacijom iz te~ne faze. MiXmhalogenid osnovnog materijala koji je naj~e{}e gasovit.5. litijuma. helijum. Lemljenje 14. Iz njega se na 320÷420oC. Izdvojeni metali A obrazuju te~ni lem a gasoviti halogenidi MiXm i halogeni gasovi X obrazuju za{titnu atmosferu ili olak{avaju uklanjanje oksida sa osnovnog materijala. Struktura {ava je heterogena. NH4Br. 1 Pri lemljenju aluminijuma koristi se topitelj sastavljen od: ZnCl2. generatorski gas i dr.4 Reakciono lemljenje sa topiteljem Kod reakcionog lemljenja sa topiteljem lem se obrazuje kao rezultat redukcije metala iz lako redukuju}ih jedinjenja prema reakciji (14. Reakciono lemljenje sa topiteljem relativno je malo prou~eno zbog slo`enosti tehnologije i velike potro{nje topitelja. promenljivog sastava. krekovani amonijak. izdvajaju Zn i Sn koji imaju ulogu lema. pa zbog toga nije na{lo {iru primenu. Za serijsko lemljenje relativno malih obradaka. a za meko lemljenje mogu se koristiti i pe}i zagrevane infracrvenim zracima ili toplim gasovima. sila kojom se ostvaruje kontakt. ali obezbe|uju visoki kvalitet lemnog spoja.3. ve} mo`e obrazovati prevlaku na osnovnom materijalu koja olak{ava lemljenje posebnim lemom koji se naknadno unosi. bez znatne deformacije. Najve}u primenu u proizvodnji lemljenih konstrukcija danas ima bezdifuziono lemljenje. kristalizacija te~ne faze. Sastav ove zone je tako|e heterogen. debljina i vrsta umetnute plo~ice ili prevlake. bakra. Izdvojeni metal A ne mora biti komponenta lema.3. Lemljenje relativno velikih obradaka se izvodi u komornim pe}ima. aluminijuma.osnovni materijal. Za zagrevanje se koriste: elektrootporne. 2 Reakcioni topitelj sadr`i okside bakra.5) 14. X. cinka. vodonik +azot. (14. mangana. indukcione i plamene pe}i. zavisno od tipa kristalizacije. A. ~iji sastavi odgovaraju ta~kama A i D na Sl. magnezijuma i natrijuma.halogeni elemenat.halogenid metala u topitelju.redukovani metal iz topitelja. Difuziono i kontaktno-reakciono lemljenje su nedovoljno izu~eni.5 Lemljenje u pe}ima Lemljenje u pe}ima obezbe|uje ravnomerno zagrevanje obradaka koji se leme. srebra i nikla koji se redukuju hidridima bakra. Sl. Parametri procesa su: temperatura lemljenja. bez obzira na njihove gabarite i konfiguraciju. AnXm+iñM↔nñA+MiXm↑ AnXm↔nñA+mñX↑ gde je: AnXm. dva lemna spoja 6 i 7. M. u zavisnosti od sastava topitelja. • • 14.6. (14. . se odvija po poznatom mehanizmu za eutekti~ke sisteme ili sisteme sa minimumom na krivoj neograni~ene rastvorljivosti. α i β. vreme. primenjuju se pe}i sa mre`astim konvejerom ili valjkastim podom (transporterom). Reakciono lemljenje sa topiteljem je na{lo najve}u primenu pri lemljenju legura aluminijuma1 i legura na bazi `eleza2 i tvrdog metala /66/.Jokovi} ZAVARIVANJE 95 dalje odvijanje procesa ide u smeru pove}avanja koli~ine te~ne faze u {avu.6). [av se sastoji od dve difuzione zone. Komponente lema se tako|e mogu dobiti iz topitelja redukcijom oksida osnovnog materijala i oksida iz topitelja vodonikom i fluorom koji nastaju razlaganjem hidrida i fluorida iz topitelja. 14.5) ili kao rezultatat termi~ke disocijacije komponente topitelja prema reakciji (14. NH4Cl i NaF. argon. Njihova primena je celishodna u slu~ajevima kada je u procesu lemljenja mogu}e obezbediti minimalni zazor izme|u delova koji se spajaju. zavisno od njenog sastava. Postupak je produktivan i mo`e se mehanizovati. barijuma. azot. mangana. 14. Kontaktno-reaktivno lemljenje se koristi za lemljenje aluminijuma. U ovim pe}ima se za za{titu od oksidacije i pove}anje kvaliteta lemnog spoja koristi za{titna atmosfera3 (neutralna ili redukciona).

Veoma retko koristi se i zagrevanje propu{tanjem struje kroz elektrolit. pri ~emu su obratci koji se leme vezani kao katoda. Generatori snage 100÷160 kW koriste se za visokotemperaturno i mehanizovano lemljenje. a pritisak se produ`ava do potpunog o~vr{}avanja lema /65/.sa vi{e namotaja. Na obratke koji se leme nanosi se topitelj. Sl. Po isteku odre|enog vremena prekida se proticanje struje. lemljenje je 14. na kvalitet spoja Sl. kratko vreme zagrevanja1. .6 Indukciono lemljenje Obratci koji se leme zagrevaju se elektri~nom energijom.9. 14. a zatim se postavljaju izme|u elektroda i pritiskaju jedan uz drugog. 14.8. kao i keramika.3. izme|u njih se ume}e lem. mogu}e u kontejnerima sa za{titnom ili neutralnom atmosferom ili u vakuumu.14. Osim snage generatora i u~estalosti struje. higijenskotehni~ki uslovi rada su relativno dobri. lako se posti`e i odr`ava temperatura lemljenja. a. srednje i visoke u~estalosti (od 60÷450 kHz). koje se kre}e od 2 mm (za obratke sa tanjim zidom) do 20 mm (za obratke sa debljim zidom). 14. ukoliko je prekrivena slojem metala. b.14. uti~e i rastojanje izme|u induktora i obratka.14. Elektrootporno lemljenje ima veliku primenu kod spajanja tankih limova. pri ~emu se propu{ta struja odre|ene.3.sa jednim. Za pojedina~no lemljenje koriste se generatori snage do 40 kW a za grupno i mehanizovano lemljenje generatori snage 25÷60 kW.7 Induktori. relativno velike gustine.7 Elektrootporno lemljenje Obratci koji se spajaju zagrevaju se toplotom koja nastaje prola`enjem elektri~ne struje kroz njih.Jokovi} ZAVARIVANJE 96 14. Karakteristike indukcionog lemljenja su: relativno velika produktivnost. pri ~emu toplota nastaje usled indukovanih struja u obratcima (direktno zagrevanje). Sl. Za indukciono lemljenje koriste se struje niske. Sl. Indukciono se mogu lemiti svi materijali koji provode struju. koja se mo`e lako i pouzdano regulisati.8 Primeri postavljanja induktora pri lemljenju. mogu}nost automatizacije. Sl. kao i kod spajanja tanko1 Zbog ovoga je oksidacija mala a difuzioni procesi su ograni~eni. a re|e se toplota razvija u specijalnim dr`a~ima od grafita ili ~elika (indirektno zagrevanje).14 14. Nedostaci indukcionog lemljenja su skupa oprema i te{ko}e kod lemljenja obradaka slo`enog oblika. Izbor snage generatora za lemljenje feromagnetnih materijala vr{i se na osnovu pravila da je za zagrevanje 1 cm2 povr{ine potrebna snaga od 1 kW.7 i Sl.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

97

Sl.14 14. Sl.14.9 [eme elektrootpornog lemljenja. a- elektrodama ma{ine za elektroptporno zavarivanje; b- valjkastom elektrodom; c- sa dve elektrode sa iste strane; d- sa jednom elektrodom; e- ra~nim kle{tima. zidnih i debelozidnih elemenata. Koristi se kod lemljenja elektro pribora, alata od tvrdog metala itd.

14.3.8 Lemljenje potapanjem
Lemljenje potapanjem ostvaruje se zagrevanjem obradaka istopljenim lemom, topiteljem ili uljem a odlikuje se: velikom produktivno{}u, velikom brzinom zagrevanja i visokom ta~no{}u regulacije i odr`avanja temperature lemljenja. U ovaj postupak lemljenja spadaju: lemljenje u te~nom lemu, lemljenje u kupatilu soli, u kupatilu pregrejanog ulja i talasom lema. • Lemljenje potapanjem u rastopljeni lem na{lo je primenu kod lemljenja obradaka sa ve}om du`inom {ava ili ve}im brojem {avova. Obratci koji su pripremljeni za lemljenje (o~i{}eni od oksida i prljav{tine, me|usobno povezani i namazani topiteljem na mestu `ljeba), potpuno ili delimi~no se potapaju u rastopljeni lem, koji je pokriven odgovaraju}im topiteljem. Delovi obradaka koji se ne `ele lemiti prekrivaju se odgovaraju}im za{titnim premazima. Ovaj postupak se {iroko koristi u automobilskoj industriji za izradu hladnjaka, pribora, u elektrotehnici i elektronici za lemljenje {tampanih kola. • Pri lemljenju potapanjem u rastopljenu so, pripremljeni obratci za lemljenje, sa umetnutim lemom, potapaju se u rastvor soli, koja slu`i kao izvor toplote za zagrevanje obradaka i {titi ih od Sl.14.10 Lemljenje potapanjem u l.14 14. oksidacije. Ovaj postupak obezbe|uje: visoki kvalitet i veliku rastopljeni lem. brzinu lemljenja, ravnomerno progrevanje obradaka, mali rashod lema, mogu}nost istovremenog lemljenja vi{e obradaka tj. sklopova, istovremeno izvo|enje procesa lemljenja i termi~ke obrade, pouzdano odr`avanje zadate temperature. U rastopljenim solima leme se naj~e{}e vatrostalne legure, ugljeni~ni i konstrukcioni ~elici, bakar nikal, aluminijum i njihove legure. Kao sono kupatilo tj. rastopljena so, naj~e{}e se koriste rastopljeni topitelji ili specijalne sme{e soli. Posle lemljenja i hla|enja do 200÷2500C sklopovi se ispiraju u vru}oj vodi do uklanjanja ostataka soli i su{e u struji vazduha ili u pe}i na 100÷1200C. • Lemljenje u kupki pregrejanog ulja izvodi se lakotopivim lemovima (meko lemljenje sitnih sklopova u proizvodnji aparata). Izvodi se u zagrejanom glicerinu ili ricinusovom ulju. Pre potapanja sklopovi se prekrivaju topiteljem, umetne se lem, a posle lemljenja obradci se ~iste u benzinu, {piritusu ili alkoholu.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

98

• Lemljenje talasom lema sastoji se u istovremenom lemljenju vi{e spojeva talasom, koji se obrazuje iznad nivoa te~nog lema. Talasi lema se obrazuju na vi{e na~ina: pumpom se te~ni lem ubacuje u cevi iz kojih on isti~e na odre|enu visinu, Sl.14.11-a; u kadu sa te~nim lemom postavlja se pumpa koja tera lem kroz usku mlaznicu, usled ~ega se nad povr{iSl.14 14. Sl.14.11 Lemljenje talasom lema. a- kroz cevi; b- kroz mlaznicu; c- kroz nom te~nog lema javlja talas, Sl.14.11-b; te~ni lem perforiranu plo~u. se iz rastopa pomo}u klipa dovodi do svake ta~ke za lemljenje, kroz odgovaraju}e otvore na perforiranoj plo~i, Sl.14.11-c. Ovaj postupak lemljenja ima veliku primenu u elektronskoj industriji, kod monta`e {tampanih kola mekim lemovima.

14.3.9 Lemljenje lemilicama
Lemljenje lemilicama ima {iroku primenu zbog jednostavnosti konstrukcije i op{te dostupnosti lemilica. Toplota za zagrevanje osnovnog metala i za topljenje lema dobija se iz akumulirane toplote u metalu lemilice, koja se pred lemljenje zagreje a u toku procesa lemljenja povremeno se dogreva.

Sl.14. Sl.14.12 Benzinska lemilica. 1- rezervoar za benzin; 2- nepovratni ventil; 3- klip i cilindar; 4- cev 14

za punjenje; 5- ventil za regulaciju ja~ine plamena; 6- plamenik; 7- lemilo.

Lemilice se mogu svrstati u ~etiri grupe: sa periodi~nim zagrevanjem, sa neprekidnim zagrevanjem, ultrazvu~ne i abrazivne. Lemilice sa neprekidnim i periodi~nim zagrevanjem naj~e{}e se koriste za lemljenje crnih i obojenih metala uz primenu topitelja. Temperatura lemljenja je ni`a od 3500C. Zagrevanje lemilica se vr{i sagorevanjem benzina, butana, propana ili elektrootpornim greja~ima. Sl.14 14. Sl.14.13 Lemilica zagrevana elektri~nim otporom. Kod ultrazvu~nih lemilica, oscilacije 1- kabel; 2- rukohvat; 3- kerami~ki elektroizolator; ultrazvu~ne u~estalosti koriste se za 4- elektrootporni namotaj; 5- lemilo. razbijanje oksidne kore na povr{ini osnovnog metala ispod te~nog lema. Ultrazvu~ne lemilice mogu imati i pomo}ni izvor toplote. Ultrazvu~ne lemilice se uglavnom koriste za niskotemperaturno lemljenje u atmosferi vazduha, bez primene topitelja. Najve}u primenu su na{le kod mekog lemljenja aluminijuma.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

99

Abrazivne lemilice, kao i ultrazvu~ne, koriste se za uklanjanje oksidne kore sa aluminijuma i aluminijumovih legura, bez primene topitelja.

Sl.14 14. Sl.14.14 Gasne lemilice. a- sa zatvorenim; b- sa otvorenim plamenom. 1- priklju~ak; 2- rukohvat; 3- ventil; 4- komora za me{anje i sagorevanje; 5- lemilo; 6- cev za me{anje.

14.3.10

plameno lamenom Lemljenje plamenom

Toplota potrebna za zagrevanje obradaka i lema ostvaruje se na ra~un sagorevanja benzina, kerozina, butana, propana i acetilena u struji vazduha i/ili kiseonika. Sagorevanje se vr{i u univerzalnim ili specijalnim gorionicima, Sl. 7.4, Sl.14.15, /65/. Postupak je univerzalan i koristiti se kod pojedina~nog i serijskog lemljenja, omogu}ava lokalno zagrevanje u ograni~enim zonama, koristi se za lemljenje obradaka svih mera i oblika, ne zahteva skupocenu i slo`enu opremu, a mogu}a je mehanizacija i automatizacija procesa i primena u masovnoj proizvodnji.

Sl.14 14. Sl.14.15 Gorionik za plameno lemljenje zemnim gasom ili propan-butanom. 1- priklju~ak; 2- rukohvata~; 3- ventil; 4- sprovodna cev; 5- komora za me{anje i mlaznica.

14.3.11

Ostali postupci lemljenja

Kod lemljenja radijacijom zagrevanje se izvodi infracrvenim zracima, elektronskim snopom ili laserom, koje omogu}ava znatno skra}ivanje procesa lemljenja i preciznu regulaciju temperature i vremena lemljenja. Lemljenje plazmom. Plazmeni gorionici daju relativno visoku temperaturu i imaju perspektivu ve}e primene kod lemljenja te{ko topivih metala (volfram, tantal, molibden, niobium). Elektrolu~no lemljenje. Elektri~ni luk indirektnog dejstva, izme|u grafitnih elektroda je na{ao malu primenu u procesu lemljenja zbog nemogu}nosti i slo`enosti regulacije temperature i nemogu}nosti lemljenja slabo pristupa~nih mesta zbog relativno velikog pre~nika elektroda tj. velikog izvora toplote.

14.4

Lemovi

Lemovi su metali i legure koji se unose ili obrazuju u zazoru izme|u obradaka koji se leme, slu`e za popunjavanje {ava i obrazovanje spoja i imaju ni`u temperaturu topljenja od temperature topljenja osnovnog materijala. Da bi spoj izveden lemljenjem bio kvalitetan, primenjeni lem treba da zadovolji slede}e zahteve:

paladijumove. sa temperaturom topljenja 1100÷18500C • te{kotopivi lemovi. Niskotemperaturni topitelji su na bazi kalafonijuma. • da kvasi osnovni materijal. odre|ena boja. toplotna provodnost. • po`eljno je da u svom sastavu nema skupih i deficitarnih metala. sa temperaturom topljenja iznad 4500C. Topitelj treba da ima slede}e osobine: • da stupa u reakciju sa oksidima pre topljenja lema. tj. da prodire u uske zazore tj da ima osobinu kapilarne atrakcije. indijumove. srebra. platinske. olova i kalaja. sa temperaturom topljenja 145÷4500C • srednjetopivi lemovi. koroziona postojanost u odre|enim sredinama. 14. da kvasi povr{ine obradaka koji se leme i da se razliva po njima. nikla. • da omogu}ava dobijanje ~vrstih spojeva. Lemovi se mogu svrstati u dve grupe: gotovi lemovi i lemovi koji se obrazuju pri lemljenju. elektrokorozije. u obliku trake. da uklone ve} prisutne okside. stearina i fluorborata. • koroziona postojanost lema. anilina. Prema geometrijskom obliku preseka i obliku isporuke lemovi mogu da budu u obliku `ice. praha ili me{avine praha i topitelja u obliku paste. • da ima koeficijent termi~kog {irenja blizak koeficijentu termi~kog {irenja osnovnog materijala. Visokotemperaturni topitelji su na bazi halogenida alkalnih i zemnoalkalnih metala. kao {to su: elektroprovodnost. Od svih ovih lemova. zlatne. da smanje povr{inski napon na granici te~ni lem-osnovni materijal i da pove}aju kva{ljivost osnovnog materijala te~nim lemom. niklove. najve}u primenu u industriji na{li su lemovi na bazi bakra. mada se prave i u`e podele. te~ni i u obliku paste. u zavisnosti od mesta njegove primene. ~ija je osnovna uloga da spre~e obrazovanje oksida. borata i borida. sposobnost za toplu ili hladnu deformaciju. sa temperaturom topljenja vi{om od 18500C. imaju ulogu topitelja. Prema temperaturi topljenja lemovi mogu biti: meki lemovi. zbog spre~avanja pojave mikrogalvanskih spregova. • da ne menja svoju aktivnost u temperaturnom intervalu lemljenja. olovno-kalajne. 1 Ovo su takozvani samoza{titni lemovi. • da ima relativno jednostavnu tehnologiju proizvodnje i primene. ~vrsto}a spoja u odre|enim uslovima itd. • da ne izaziva koroziju osnovnog materijala i lema. cevi sa jednim ili vi{e kanala koji su punjeni topiteljem. • Prema agregatnom stanju topitelji su: tvrdi. srebrne. Topitelji se me|usobno razlikuju po vi{e osnova: • Prema radnoj temperaturi topitelji su visokotemperaturni (radne temperature iznad 450oC) i niskotemperaturni (radne temperature ispod 450oC). pra{kasti. magnezijumove. kao {to je: • naro~ito lakotopivi lemovi. sa temperaturom topljenja ni`om od 1450C • lakotopivi lemovi. na bazi hidrazina. sa temperaturom topljenja ni`om od 4500C i tvrdi lemovi. • da ne sadr`i skupe. koji u svom sastavu sadr`e legiraju}e elemente koji vr{e dezoksidaciju i za{titu od oksidacije u procesu lemljenja tj. Gotovi lemovi se mogu podeliti po vi{e osnova: Prema hemijskom sastavu. . • da smanjuje povr{inski napon te~nog lema. • Pored ovih op{tih zahteva. galijumove. • Prema prirodi rastvara~a topitelji su: vodeni i nevodeni. deficitarne i ekolo{ki neprihvatljive komponente. da pove}ava kva{ljivost osnovnog materijala lemom i da pove}ava kapilarnu atrakciju. sa temperaturom topljenja 450÷11000C • visokotopivi lemovi. {ava i osnovnog materijala treba da bude pribli`no ista. Prema tehnolo{kim osobinama lemovi se dele na: lemove koji se mogu koristiti bez topitelja1 i lemove koji se moraju koristiti sa topiteljima. `elezne. od lema se zahtevaju i neke druge specifi~ne osobine. {ipke. itd.Jokovi} ZAVARIVANJE 100 • temperatura topljenja lema mora biti ni`a od temperature topljenja metala koji se spajaju. manganove.5 Topitelji Topitelji su pomo}ni materijali u procesu lemljenja. • na temperaturi lemljenja lem treba da ima dobru te~ljivost. halogenida. cirkonijumove. cinkove. dele se na: bakarne.

30. Cilj mehani~ke pripreme nije samo uklanjanje oksida ve} i dobijanje hrapave povr{ine sa minimalnom visinom neravnina 10÷15 µm.54÷56.14÷16. Sl. Priprema `ljeba→3.14. NaF. Pri tome treba te`iti da se lemljenje izvede po {to ve}oj kontaktnoj povr{ini /65.65÷67. Radna temperatura 420÷620oC Za niskotemperaturno lemljenje legura na bazi `eljeza i bakra koriste se topitelji ~iji je sastav u te`. konstrukcionih i vatrostalnih ~elika visoko temperaturnim lemovima. hemijskim i elektrohemijskim postupcima /66/. amonijumfluorborat. Monta`a→4. parafin. a izra|uje se u fazi izrade obratka. halogenidi vodonika i amonijaka i dr /66/. CaF2. sme{a vodonika i azota. Sastav topitelja zavisi od osnovnog materijala.45. prevlaka na povr{ine koje se spajaju. Priprema se sastoji iz ~i{}enja. 2 Upotreba gasnih sme{a i gasova umesto topitelja. Topitelj u obliku paste za meko lemljenje bakra u elektrotehnici ima slede}i sastav u te`. Topitelj za lemljenje ner|aju}ih.14. Lemljenje→5.6 Tehnologija lemljenja Izrada `ljeba za lemljenje se sastoji iz njegove izrade i pripreme povr{ine `ljeba i okoline. 1 Tehnolo{ki postupak lemljenja se sastoji od slede}ih operacija: 1. ZnCl2.5% Mg. imaju}i u vidu postupak lemljenja. Radna temperatura 180÷300oC. %: vazelin. Izgled `ljeba tj.16 Neki oblici zalemljenih spojeva. %: CaF2. Njihov sastav u te`. %: KCl. Izrada `ljeba→2. 66. generatorski gas.5.67/.16. nije potrebno ~i{}enje posle lemljenja i dr. ve}a produktivnost. LiCl. kadmijumfluorborat. ZnCl28÷12. sa sastavom u te`. cinkfluorborat. ima niz prednosti: bolji kvalitet spoja.22÷24. Topitelj za lemljenje aluminijuma i legura aluminijuma koje ne sadr`e vi{e od 1. bakra i legura bakra visokotemperaturnim lemovima.5. naj~e{}e pri lemljenju u pe}ima. u te`inskim %: trietanolamin. %: Na2B2O7. Hemijsko ~i{}enje se izvodi u rastvorima baza ili kiselina na sobnoj temperaturi ili na povi{enim temperaturama do 80oC sa ciljem rastvaranja oksida1. 14. ultrazvu~nim. metalnim ~etkama i bombardovanjem peskom i metalnom sa~mom u struji komprimovanog vazduha. odma{}ivanja i eventualnog nano{enja Sl. ZnCl2-6. upotrebljenog lema. Sl. glicerin.34÷36. veli~ina zazora odre|uje se jo{ u fazi projektovanja. 70/. H2O-85%. Lemljenje se vr{i u pe}ima ili gasno izuzev oksiacetilenskog.9÷11.2. ^i{}enje povr{ine spajanja i okoline od oksida. Topitelj za lemljenje ner|aju}ih i konstrukcionih ~elika.18÷20.6. Topitelj za lemljenje aluminijuma i legura Al-Mn sa bakrom i ~elikom lemovima na bazi Sn-Zn i Zn-Cd imaju slede}i hemijski sastav.15.29÷35. mehani~kim. 69.41÷43.1 Ulogu topitelja imaju i redukcioni gasovi i gasne sme{e2 od kojih se naj~e{}e koriste vodonik. B2O3. B2O3. ^i{}enje .82.14. a koristi se za sagorevanje organskih prevlaka.Jokovi} ZAVARIVANJE 101 Postoji nekoliko stotina topitelja od kojih su neki standardizovani /65. Sastav topitelja u te`. HCl.5. kalafonijum. prevlaka i drugih ne~isto}a izvodi se termi~kim.5. Mehani~ko ~i{}enje se izvodi brusnim papirima. ugljovodonici. KBF4. Termi~ki postupak ~i{}enja se izvodi gorionicima. mogu}nost mehanizacije i automatizacije. na~ina lemljenja i dr. 67.4. disocirani amonijak koji sadr`i 25% vodonika i 75% azota.10.4. %: NH4Cl. ugljenmonoksid.

naj~e{}e su to oksidni premazi /65. 1 . Ako je vreme ~ekanja na lemljenje relativno duga~ko. ako je to mogu}e.5. spre~avanja ne`eljenog dejstva lema i osnovnog materijala i radi omogu}avanja lemljenja nemetalnih materijala. benzin. 71/ Topitelj se nanosi na prethodno o~i{}eno i odma{}eno mesto spajanja a na~in nano{enja topitelja zavisi od postupka zagrevanja i vrste tj. da ne reaguju sa topiteljem. funkcionalni. H2SO4. ili u organskim rastvara~ima3 /66/. Povr{ine obradaka koje ne treba da reaguju sa lemom premazuju se premazima koji su nekva{ljivi lemom. ta~kastim elektrootpornim zavarivanjem i dr. Hemijsko ~i{}enje se izvodi u rastvorima HCL. Na2CO3=15÷30. Ciljevi monta`e su: da se obratci koji se leme dovedu u potreban me|usobni polo`aj sa formiranjem odgovaraju}eg zazora izme|u povr{ina spajanja i da se fiksiraju u tom polo`aju. lepljenjem. predvi|aju odgovaraju}i tehnolo{ki dodaci za monta`u. Elektrohemijsko odma{}ivanje se izvodi u rastvorima baza anodnim. koje se pri lemljenju razla`u bez ostatka. vatrostalnim masama. emulgator=0. Monta`a. 2 Za odma{}ivanje ~elika i sivog liva koristi se rastvor sastava (g/dm3): NaOH=15÷30. Uklanjanje izreagovalog topitelja se vr{i njegovim rastvaranjem u toploj ili hladnoj vodi. 66. Za odma{}ivanje aluminijuma i njegovih legura koristi se rastvor (g/dm3): Na2CO3=40÷70. Nano{enje metalnih prevlaka na povr{ine spajanja se izvodi sa ciljem: olak{avanja procesa lemljenja kod materijala koji se te{ko leme. ~etkama i peskarenjem. male mase. katodnim ili me{anim postupkom /66/. u obliku presovanih tableta i dr. obratci se ispiraju i za{ti}uju od korozije /71/. Na3PO4=10÷35. trihloretilen. Proces se mo`e ubrzati primenom ultrazvuka. sa lemom. pomo}u opruga. Pri~vr{}ivanje prethodno unetog lema se izvodi njegovim postavljanjem u odgovaraju}a udubljenja. Posle tretiranja kiselinama ili bazama vr{i se njihova neutralizacija. 5 Nano{enje topitelja se vr{i mazanjem. Za odma{}ivanje bakra i njegovih legura koristi se rastvor (g/dm3): NaOH=5÷10. Monta`a i fiksiranje se izvode specijalnim dr`a~ima4. 6 Manja koli~ina ne obezbe|uje popunjavanje zazora a ve}a koli~ina je neekonomi~na i poskupljuje kasniju doradu. Posle ~i{}enja i odma{}ivanja obratci se montiraju i leme pre nego {to se ponovo oksidi{u ili zamaste. elektrohemijskim ili ultrazvu~nim postupkom. u posebnim rastvara~ima ili mehani~ki. Ultrazvu~no odma{}ivanje se izvodi na relativno manjim obratcima u kadama u rastvorima koji se koriste za hemijsko odma{}ivanje. 4 Dr`a~i treba da su jednostavne konstrukcije. HNO3 ili u carskoj vodi.Jokovi} ZAVARIVANJE 102 Odma{}ivanje se izvodi hemijskim. Na2SiO3=20÷30. U toku projektovanja obradaka vodi se ra~una o na~inu monta`e tako da se. i dr. potapanjem. Na2CO3=10÷25.5. Hemijsko odma{}ivanje se izvodi u rastvorima baza i nekih soli2. Posle lemljenja mesto spoja se ~isti od eventualnog vi{ka lema i od topitelja. emulgator=0. Na3PO4=30÷60.5. tetrahloretilen. Uneta koli~ina topitelja mora da odgovara tehnolo{ki predvi|enoj koli~ini6. lemom ili gasnom sredinom. /65. agregatnog stanja topitelja5. da se postavi odgovaraju}a koli~ina topitelja i lema. Na3PO4=10÷20. vezivanjem. lokalnim raskivanjem. potrebna je njihova za{tita lakovima na bazi topitelja ili polimernim prevlakama. da se ne deformi{u ili lome na temperaturi lemljenja. prskanjem. emulgator=0. Na2SiO3 =10÷25. aceton i dr. 71/. 67. 3 Alkohol.

na osnovi Co. na osnovi Cu.1. P. R. lu~no zavarivanje TIG postupak EPP* Plazma Prskanje plamenom Tvrdo lemljenje Na~in R ili A R R ili P P. kapilara. na osnovi Ni. sa vi{e elektroda. Cu i Fe Ner|aju}i ~elik. lu~no zavarivanje REL TIG postupak EPP* Plazma El.1 Tab. otpornosti na abraziju. Fe. prah Platiranje i reparatura R P. Fe Ner|aju}i ~elik. Prah @ica. Pobolj{anje osobina.ru~no. 15. korozione postojanosti. W-C kompoziti. pri ~emu se izme|u njih uspostavljaju me|uatomske veze. U tu svrhu se osnovni materijal prevla~i slojem drugog materijala. otpornosti na udar. cev ili prah Traka ili `ica Oblo`ena `ica Punjena `ica Livena {ipka ili `ica Gola `ica. trakastom elektrodom i pomo}nom trakom. Fe Oblik dodatnog materijala Gola livena {ipka. Ni. na osnovi Co. cev i prah Gola `ica. Fe. Al.1 Postupci nano{enja metala i materijali za nano{enje Postupak Oksigasni El. A A P. Ni. Ni. W-C kompoziti @ica. keramika Prah Tvrdo lemljenje Na osnovi Fe. Fe Ner|aju}i ~elik. Tab. A. Ni. prah Detonaciono prskanje A W-C sa oksidima i posebnom osnovom Prah Plazma P. 15. na osnovi Co. Fe. prah * Postupak mo`e da se izvodi sa jednom `i~anom elektrodom. W-C kompoziti Na osnovi Co. Ni. Ni. Ni. A A Dodatni materijal Nano{enje tvrdog metala Na osnovi Co.1 Uvod U mnogim oblastima tehnike i industrije postoji potreba za pobolj{anjem osobina osnovnog konstrukcionog materijala ili potreba za u{tedom skupog materijala. lim. na osnovi Ni.Jokovi} ZAVARIVANJE 103 15. A Co. Fe i Ni.2 Navarivanje metala Navarivanje tvrdog metala preko postoje}e povr{ine vr{i se iz slede}ih razloga: pobolj{anje osobina. Izborom odgovaraju}eg materijala i njegovim navarivanjem na osnovni materijal pobolj{avaju se osobine konstrukcije kao {to je pove}anje: tvrdo}e na sobnoj ili povi{enim temperaturama2. Co @ica. zup~anika. Cu. NAVARIVANJE I METALIZACIJA 15. otpornosti na oksidaciju i dr. reparatura i nano{enje me|usloja. sendvi~ traka i bimetalnih provodnika. Ni. delovima gra|evinskih i poljoprivrednih ma{ina Pored ovih postupaka koriste se i postupci hladnog zavarivanja valjanjem i eksplozijom pri proizvodnji bimetelnih traka. na osnovi Ni. traka ili gola cev Prah. 1 . lim. 15. Ni.automatski. Ve}i broj postupaka nano{enja metalnih i nemetalnih prevlaka na metale je na{ao industrijsku primenu. Ni. Au i njihove legure Prevla~enje (metalizacija) Prskanje plamenom P. Fe i W-C kompoziti Ner|aju}i ~elik. A Na osnovi Co. `ica ili cev Gola livena {ipka ili kapilarna cev Gola livena {ipka. 2 Pove}anje tvrdo}e se mo`e ostvariti samim navarivanjem a nekada je potrebna i naknadna termi~ka obrada. Ni. A R P. `ica ili cev Gola `ica @ica. Ni. W-C kompoziti Na osnovi Co. Navarivanjem sloja od istog materijala ili materijala sa boljim osobinama na pohabanim i polomljenim delovima vratila. Fe Ner|aju}i ~elik. i elektrodom sa pomo}nim prahom. {to postupke prevla~enja svrstava u postupke zavarivanja. A R R A P. A Ner|aju}i ~elik. lu~no pod troskom REL El. Fe Austenitni manganski ~elik Na osnovi Fe Na osnovi Co. Ovi efekti su ~esto puta pra}eni i u{tedom u skupocenom materijalu pri istim osobinama konstrukcije. Zn Ag. punjena kapilara Punjena elektroda Oblo`ena livena {ipka. Cu.poluatomatski. Reparatura. Ni. Fe W-C kompoziti na osnovi Co. 15. Tab. Fe i W-C kompoziti Na osnovi Fe Na osnovi Co. Fe Ner|aju}i ~elik. traka ili gola cev Gola `ica. `ica ili cev.

ulja.51 50. Minimalna debljina prevlake kod ovine. {ine i dr.2 Skupljanje prevlake. Nano{enje me|usloja. Za preseke kod kojih do 25. 4 Prevlake od bronze i belog metala.2.25 se zahteva naleganje pod pritiskom. na prevlake na osovinama Debljina prevlake.2 pove}ana otpornost prema koroziji.2 Minimalna debljiodgovaraju}e veze izme|u obratka i prevlake6. Nano{enjem metalnih prevlaka mogu se posti}i osobine koje se ne mogu posti}i navarivanjem. maziva i druge organske ne~isto}e se uklanjaju pogodnim rastvara~ima.38 25.Debljina premaksimalnu debljinu prevlake.8÷76. 2 Tvrde legure se nanose na rudarsku i gra|evinsku opremu kao {to su no`evi. maziva ili drugih prevlaka5. mo`e se izvr{iti reparatura ovih delova sa znatno boljim finansijskim efektima nego pri nabavci novih delova.13 mm za sve pre~nike.89 127÷152 naponi na istezanje. Materijali za metalizaciju. o{te}ena mesta se obra|uju skidanjem strugotine da bi se ujedna~ila debljina nanetog sloja i odstranila defektna povr{ina. ne javljaju se naponi na istezanje. Osobine metalnih prevlaka zavise od materijala prevlake.2÷102 skupljanja koje zavisi od vrste materijala i kre}e se od 0. Kod obradaka koji se repariraju. Prihvatljiva cena i uslovi eksploatacije defini{u Pre~nik os. pre odma{}ivanja se predgrevaju na 260÷430oC radi izbacivanja upijenog ulja. Za metalizaciju su najpogodniji obratci cilindri~nog oblika naro~ito ako se mogu rotirati oko ose u toku procesa. Primena postupka je ograni~ena oblikom obratka. bez oksida. Tab. 1 . Posebna svojstva povr{inskog sloja su: pove}ana tvrdo}a.Jokovi} ZAVARIVANJE 104 i dr. • da ima odre|enu hrapavost koja omogu}ava ostvarivanje Tab. postupka metalizacije i naknadne obrade. Prakti~no se mogu nanositi svi metali i njihove legure kao i oksidi i to samostalno ili u kombinaciji u okviru jednog sloja ili u vi{e raznorodnih slojeva. izuzev prevlaka na bazi Zn i Al.3 15. cisterne.3. 15.3 pove}ana sposobnost podmazivanja. • Ve}ina metalnih prevlaka.4 0. Tab. ima relativno veliku ~vrsto}u i malu plasti~nost. Usled ovoga se u prevlakama javljaju 0. ustave.01 mm/ mm debljine 102÷127 kod kalajne bronze i cinka /64/. Najzna~ajnije osobine metalnih prevlaka su: • Osobine prevlake nisu homogene po debljini. radi dorade obradaka koji su ma{inski pogre{no obra|eni ili radi postizanja posebnih svojstava povr{inskog sloja.4 pove}ana elektri~na i toplotna provodnost i dekorativnost.76 debljine kod martenzitnih ner|aju}ih ~elika do 0. tako da se ne mogu naknadno obra|ivati plasti~nom deformacijom. jer se ne mogu metalizirati otvori i udubljenja malog pre~nika i zakrivljeni otvori i udubljenja. 7 Ako osnova ima relativno veliki koeficijent skupljanja i bila je predgrejana. 0. mm osovina zavisi od pre~nika osovine.1 15. Zbog toga se na ugljeni~ni ~elik navaruje sloj legure sa visokim procentom Ni i Cr.0018 mm/mm 0. 3 Prevlake od Al i Zn se nanose na trupove brodova. 5 Ulja.64 76. mostova. minimalna debljina prevlake je 0.0 Pri zavarivanju ner|aju}eg ~elika sa ugljeni~nim ~elikom dolazi do razbla`ivanja ner|aju}eg ~elika i degradacije njegovih osobina. 15. koji mogu izazvati pojavu prslina u njima7. 15. narezivanjem navoja i `ljebova i nano{enjem me|usloja od Mo ili nikal-aluminida koji ima dobra vezivna svojstva. 6 Odgovaraju}a hrapavost povr{ine se ostvaruje: obradom (bombardovanjem) abrazivnim sredstvom. rezervoare i dr. Pri hla|enju nanetog sloja dolazi do njegovog 0. Priprema povr{ine. Metalizacijom se mogu prevla~iti obratci svih veli~ina u pogonu ili na terenu ru~nim ili mehanizovanim postupcima. Osobine prevlaka. Obratci od poroznih materijala. Povr{ina za metalizaciju mora da ispuni dva zahteva: • da bude ~ista. • Prevlake su porozne {to omogu}ava zadr`avanje podmaznog sredstva i pove}anje podmaznih svojstava. mm vlake. Zavarivanje dva materijala koji su me|usobno nezavarljivi mo`e se izvr{iti navarivanjem me|usloja od materijala koji je zavarljiv sa njima.8 0.4÷50. kao {to je sivi liv.1 Osnovne karakteristike Metalizacija Metalizacija je postupak nano{enja sloja metala na pripremljenu povr{inu obratka radi popravke pohabanih delova. gusenice. Kod preko 152 1.

Jokovi} ZAVARIVANJE 105 relativno debelih prevlaka na unutra{njim povr{inama ovi naponi mogu izazvati odvajanje prevlake od osnove ako je veza slaba. {ipke ili praha. Debljina prevlake se kre-}e od 0. 15.5÷5. 1zagre-vanje do rastapanja i kako pripre-mljena povr{ina obratka.5÷2.3.prah se gravitaciono ubacuje neposredno u plamen.komprimovani vazduh. U drugoj fazi se prevlaka stapa zagrevnim gorionikom ili u pe}i.1[ema prskanja pi{toljem sa gorivim gasom iz `ice. ubrza i usmeri na povr{inu osnove.{ine na koju se nabacuje. 9. Postoji ve}i broj varijanti pi{tolja za prskanje u zavis-nosti od toga u kom obliku se koristi materijal za nano-{enje. Metalizacija prskanjem sa naknadnim stapanjem je dvofazni postupak. 8Kao gorivi gas naj~e{}e se mlaznica za gas. u kome se u prvoj fazi pra{kasti metal za metalizaciju nanese na osnovu pomo}u pi{tolja sa gorivim gasom ili pi{tolja sa plazmom. [ema prskanja pi{toljem sa gorivim gasom data je na Sl. 2. 2. 10. Su{tina svih postupaka je ista: materijal koji se nanosi pretvara se u prah.75 mm. odma{}ivanje.`ica.5 kg/h. 6. Usled velike kineti~ke energije i povi{ene temperature ~estice prevlake pri udaru u osnovni materijal obrazuju me|uatomske veze sa osnovom i me|usobno. zagreje se na temperaturu topljenja ili temperaturu neposredno ispod temperature topljenja. Ovim postupkom se mogu nanositi legurae sa niskom ta~kom topljenja. Sl. oksigasnim Metalizacija oksigasnim plamenom sa naknadnim stapanjem.1 sme{a kiseonika i gorivog gasa. Ako ja~ina veze obrazovane pri prskanju nije dovoljna osnovni materijal se prethodno predgreva ili/i se spoj naknadno zagreva do stapanja prevlake pri ~emu se usled difuzionih procesa pove}ava ~vrsto}a veze. korist acetilen. 5. kao {to su legure aluminijuma i cinka. a ostvaruje dobru vezu sa osnovom ili/i predgrevanjem osnove. butana i njhove sme{e ograni~ena na materijale sa niskom ta~kom topljenja. 15. Produkti sagorevanja ili komprimovani vazduh vr{e ubrzavanje rastopljenih ~estica praha ili `ice i njihov transport na osnovu. obrada abrazivnim sredstvom.0 mm pri ~emu se u jednom prolazu nanese sloj debljine 0. ali se naj~e{}e nanose legure na bazi kobal-ta i nikla u koje su dodate ~estice karbida volframa. Osetljivost na pojavu prslina i pojavu odvajanja mo`e se smanjiti nano{enjem me|usloja koji ima mali koeficijent skupljanja. 4. Priprema povr{ine za metalizaciju se sastoji iz slede}ih operacija: ma{inska obrada.konus plamena. dok je upotreba propana.1. . Ciljevi ma{inske obrade su: 1 Materijal za metalizaciju mo`e da bude u obliku `ice. Prose~na brzina metalizacije je 3. 3. kako se vr{i njegovo uno{enje u plamen i 15. 3. Prah se mo`e unositi na tri na~ina: 1-komprimovanim vazduhom prah se injektira u plamen kroz sredi{nji otvor mlaznice pi{tolja ili kroz mlaznicu gorionika.vazdu{ni omota~.2 Postupci metalizacije Industrijsku primenu su na{la ~etiri postupka metalizacije: prskanje oksigasnim plamenom sa naknadnim stapanjem. Tehnolo{ki proces metalizacije se sastoji iz slede}ih faza: Priprema povr{ine→Maskiranje→Prskanje→Stapanje→Zavr{na obrada Priprema povr{ine.13÷0.Prah se uvodi u struju gorivog gasa ispred mlaznice koji ga uvla~i u plamen.mlaz atomiziranih se vr{i njegov transport do povr~estica metala. 15. prskanje plazmom i prskanje detonacionim pi{toljem.mlaznica za vazduh. 7.naneti sloj. prskanje oksigasnim plamenom sa istovremenim stapanjem.

Delovi povr{ine koji ne treba da se prevuku premazuju se za{titnom prevlakom koja spre~ava stvaranje ~vrste veze izme|u nanetog sloja i osnove.Jokovi} ZAVARIVANJE 106 • da se obezbedi ravnomerna debljina nanetog sloja na pohabani deo.15.8 mm i maksimalnom dubinom od 0. Sl.2 mm. Obrada abrazijom se izvodi bombardovanjem povr{ine zdrobljenim uglastim ~esticama odbeljenog gvo`|a ili ~esticama silicijum-karbida ili aluminijum-oksida. Kod prskanja delova velikog preseka. da ne bi stvarali ″senku″ pri prskanju. Pri stapanju gorionikom treba koristiti vi{eplamenu mlaznicu sa neutralnim plamenom `bunastog oblika.8 mm. Odma{}ivanje se vr{i u odgovaraju}im rastvara~ima.15 15. Prskanje1 se izvodi sa rastojanjem vrha pi{tolja od radne povr{ine od 180÷300 mm i relativnoj brzini pomeranja pi{tolja2 od 9÷15 m/min. prskanja na unutra{ne povr{ine i prskanja debelih slojeva na spolja{njoj povr{ini. Temperatura stapanja zavisi od materijala prevlake i kre}e se od 1010÷1120oC.76 mm. 50 mm od kraja obloge.6÷0. obradak se predgreva na 200÷260oC. Stapanje. a tek onda se pre|e na oblogu. Stapanje se vr{i tako da se prvo zagreje osnovni materijal.2 [ema pi{tolja sa gorivim gasom za prskanje praha. Sl.15. sa uglom na dnu od 120o ili narezivanjem navoja sa korakom 0.25 mm. Stapanje u pe}ima je pogodno za masovnu proizvodnju obradaka koji imaju nepravilnu spolja{nju povr{inu. Vrsta i granulacija materijala za bombardovanje zavise od vrste i tvrdo}e osnove. . ili u pe}i. Pri tome obloga ne sme da promeni oblik ili izgubu neprekidnost. Debljina pojedinih slojeva pri vi{eslojnom prskanju je 0.Otvori se zatvaraju ~epovima od grafita ili drveta koji su u nivou povr{ine. Najbolji rezultati se posti`u ako pi{tolj stoji a obradak rotira konstantnom brzinom. gorionika odgovaraju}om brzinom. • da se na spolja{njem uglu formira radijus od najmanje 0. • pove}anje kontaktne povr{ine urezivanjem brazdi koksijalnih sa osom. Zagrevanje do temparature stapanja vr{i se oksiacetilenskim gorionikom Sl. Maskiranje.12÷0. zagrevaju}i je do stapanja uz pomeranje du` obloge Sl. Pri tome se bolji rezultati dobijaju ako se koriste vakuum pe}i ili pe}i sa kontrolisanom ili 1 2 Prskanje treba izvoditi neposredno posle pripreme povr{ine da ne bi do{lo do njene oksidacije i one~i{}avanja. do tamno-crvenog usijanja (najmanje 700oC). a njena minimalna dubina je 0. jer se smatra da je to najmanja debljina obloge bez gre{ke. ali da je ne dodiruje. Prskanje. Za{titne prevlake se lako uklanjaju ~eli~nom ~etkom.15 15.3 [ema prskanja keramike iz {tapa pi{toljem sa gorivim gasom. Stapanje se izvodi odmah posle prskanja sa ciljem da se obloga i osnova dovedu na temperaturu na kojoj }e obloga izvr{iti kva{enje osnove i formiranje hemijsko-metalur{kih veza. Plamen treba usmeriti na povr{inu pod uglom od 90o tako da spolja{nji konus plamena bude blizu povr{ine.

vodom hla|ena elektroda. 15. 15.telo plazmatrona. Za nano{enje vrlo tvrdih prevlaka.8 µm rms. Sl. Gasnom strujom plazme ~estice praha se zagrevaju do topljenja.15. od plazmatrona za obrazovanje plazme u koju se uvodi prah za nabacivanje. nego pe}i sa oksidacionom atmosferom. koje su otporne na habanje. Zbog izuzetno velike brzine ~estica praha. samolepljivim ~eli~nim i aluminijumskim folijama ili tankim limovima. kao i kod oksigasnog postupka metalizacije. 7. mada se mogu nanositi i znatno deblje prevlake. do 730 m/sec.voda za hla|enje.Jokovi} ZAVARIVANJE 107 redukcionom atmosferom. Tehnolo{ki postupak je isti kao kod prskanja sa naknadnim stapanjem. Za prskanje plazmom koristi se prah veli~ine zrna 10÷44 µm. a zatim se vr{i prskanje praha pomo}u pi{tolja sa gorivim gasom. Priprema povr{ine.izvor jednosmerne metalizaciju plazmom sastoji se struje. Za prskanje keramike iz {tapa koriste se pi{tolji sa gorivim gasom ~ija je {ema data na Sl. keramike.elektri~ni luk.4. Zbog relativno velike ~vrsto}e obloge sa osnovom postupak je naj~e{}e jednofazan tj. Metalizacija oksigasnim plamenom sa istovremenim stapanjem. Maskiranje se vr{i visokotemperaturnim trakama oja~anim staklenim vlaknima. stakla i vatrostalnih materijala na relativno hladne obratke. Naprskani sloj se topi i mehani~ki i difuzijom vezuje za osnovni materijal. ali bez operacije naknadnog stapanja. koji se eventualno zagrevaju do 150oC. debljina prevlake od 0. Oprema za 4. Gas za obrazovanje plazme je argon ili me{avina argona i azota.38 mm je zadovoljavaju}a. 8. Sl.2. Zavr{na obrada. Maskiranje. Osnovni nedostatak plazma postupka je skuplja oprema nego 15. Zavr{na obrada. Metalizacija detonacionim pi{toljem. Oprema. Zbog relativno visoke temperature plazme1 i velike brzine praha2. koristi se postupak sa detonacionim pi{toljem. ~ija je tvrdo}a ispod 55 HRC. Materijal za prskanje. gde su ure|aj za obazovanje plazme i obradak sme{teni u vakuum komoru /64/. Sl. Deformacija obratka i zaostali naponi su relativno mali. 6.13÷0.4. na bazi oksida i karbida.05 µm rms. Hrapavost povr{ine mo`e da bude manja nego kod oksigasne metalizacije. odma{}ivanjem i abrazijom. pri kome se toplota koncentri{e u povr{inske slojeve.plazma. ali treba da je ve}a od 3. I ili J ili dijamantskim tocilom. a prevlake tvrdo}e iznad 55 HRC obra|uju se bru{enjem silicijum-karbidnim tocilom tvrdo}e H. sa kojim ostvaruju mehani~ku vezu pri udaru. U ve}ini slu~ajeva. Pri tome se dobija prevlaka ~ija je ~vrsto}a veze do 6900 kPa i ve}a je nego kod obloga dobijenih prskanjem gorivim gasom bez naknadnog stapanja. obra|uju se struganjem alatom sa karbidnom o{tricom. Povr{ina osnovnog materijala se predgreva na 950÷1100oC u zavisnosti od vrste praha.plazma gas. 3.3.prah suspendovan u nose}em gasu. Postupci maskiranja koji se koriste kod oksigasne metalizacije nisu efikasni kod plazma metalizacije.4 [ematski prikaz metalizacije pomo}u plazme. 15. Prevlake nanete plazmom se ~esto koriste bez naknadne obrade. Povr{ina se priprema ma{inskom obradom. 1.15. Prevlaka je porozna ali ve}e gustine nego kod prskanja gorivim gasom bez naknadnog stapanja. Naj~e{}e se izvodi bombardovanjem zakaljenom ~eli~nom sa~mom. a po potrebi mogu se brusiti silicijum-karbidnim i dijamantskim tocilima ili lepovati pri ~emu se dobija hrapavost povr{ine od 0. Prskane i stopljene prevlake. 5. Tako|e se mo`e koristiti indukciono zagrevanje. 2. Metalizacija plazmom. Postoji i varijanta vakuumskog prskanja u vakuumu. prevlake su kompaktne sa gustinom koja je ve}a nego kod 1 2 20000÷30000oC Brzina praha pri sudaru sa osnovom je 122÷305 m/sec .netopiva kod oksigasnog postupka. ubrzavaju i potiskuju na osnovni materijal. Sl. nije potrebno naknadno stapanje. postupak se koristi za nano{enje metala.

Sl. Materijali za metalizaciju su na bazi ~istih metala. odma{}ivanja i abrazije.15. 15. legura. Materijal za metalizaciju.15.osnovni materijal. volfram. karbida. pove}ana oksidacija i gubici metala zbog visoke temperature i njene nepouzdane regulacije. Posle ispaljivanja punjenja praha. Ma{inska obrada i abrazija nisu uvek neophodne. Kapacitet postupka je 20 kg/h. ona se mo`e obra|ivati abrazijom radi pove}anja hrapavosti.05 µm rms. Du`ina cevi je oko 1000 mm a unutra{nji pre~nik je oko 25 mm. Uobi~ajena debljina prevlake je manja od 0. te{ko}e pri rukovanju pi{toljem za prskanje zbog relativno velike buke. Zbog vi{e temperature elektri~nog luka (oko 5200oC) u odnosu na temperaturu oksiacetilenskog Sl. Sl. nisu efikasni. Materijal mora biti u obliku praha. Priprema povr{ine se sastoji iz ma{inske obrade.04 mm a za mnoge potrebe manja od 0. Maskiranje se vr{i tankim limom. oksida.prevlaka. Ciklus se ponavlja vi{e puta u sekundi.varnica. a detonacioni talas ubrzava prah u cevi i ispaljuje ga prema osnovnom materijalu. .dovod kiseonika.15. Maskiranje. koji o~isti cev i pripremi je za slede}e punjenje. Oprema. 15.008 mm posle zavr{ne obrade. vezivanje naprskanih ~estica elektri~nim lukom je bolje i posti`e se ~vrsto}a vezivanja od oko 80 N/mm2. me{avina kiseonika i aceti1.6. titan) a izvodi se pi{toljem prema Sl.2÷6. veza sa osnovom je mehani~ka i vrlo ~vrsta.lena. 5. Povr{inska hrapavost detonacionih prevlaka je u granicama 3.5. kompozita ili mehani~ka sme{a dve ili vi{e komponenti. 3. zbog velike kineti~ke energije ~estica praha. Osnovni deo ure|aja za metalizaciju ili detonacionog pi{tolja je vodom hla|ena cev za ispaljivanje praha. 6. Postupak se koristi za na{pricavanje te{kotopivih metala (molibden.4 µm rms i ~esto nije potrebna zavr{na obrada. brusiti ili lepovati.dovod acetile.Jokovi} ZAVARIVANJE 108 drugih postupaka. Priprema povr{ine. Sl. pri ~emu se posti`e hrapavost od 0.prah suspendovan u azotu.6 [ema mlaznice za prskanje metala iz `ice plamena. u cev se uvodi odre|ena koli~ina azota pod pritiskom. Prskanje elektri~nim lukom. po{to drugi postupci. Prema zahtevima kvaliteta povr{ine i tvrdo}e obloge. Sme{a gasova se zapali na. Zavr{na obrada. U cev se uvodi odre|ena koli~ina praha (punjenje) i 15. Istovremeno se prah zagreva do temperature koja je blizu ta~ke topljenja. 4. Osnovni nedostaci postupka su veliko zra~enje luka.5 [ematski prikaz metalizacije pomo}u detonacionog pi{tolja. 2.

5d. Kada se zahteva potpuno provarispoj.16. Obratci debljine 3÷8 mm kod kojih je nali~je {ava nepristupa~no za `ljebljenje i izvo|enje pokrivnog korenog zavara. h=1÷3 mm.1 Su~eoni i ugaoni spoj sa ″I″ {avom Su~eoni spoj sa ″I″ {avom se izvodi elektrolu~nim i gasnim zavarivanjem. • za zavarivanje iznad glave Sl. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala u spoj sa ″I″ {avom. s=2÷4 mm. α=60÷70o. β 1=10÷15o. pri ~emu je s=2÷8 mm.2. koren se posle .op{ti slu~aj su~eonog spoja. ili ugaonom spoju. zavaruju se kori{}enjem podlo`ne trake od istog materijala ili od bakra. h=1÷3 mm. e i f.nesimetri~an `ljeb za horizontalno-vertikalni mm.16.16. Gasno zavarivanje se izvodi na obratcima debljine do 12 mm sa merama `ljeba: α=50÷70o. sa jednim zavarom pri s=0÷0.1) 16. b i c. Elektrolu~no zavarivanje se izvodi na obratcima debljine do 16 mm na `ljebu ~ije su mere: • za simetri~ne `ljebove α=50÷70o.16.1 ″I″ {avovi {avovi 16.2 Spojevi sa ″V″ {avom ″V″ {avovi se izvode na prethodno pripremljenim ″V″ `ljebovima za zavarivanje obradaka u su~eonom spoju. Au= s d+0. Izuzetno se mogu zavarivati obratci debljine do 8 mm ako se zavarivanje izvodi u vertikalnom polo`aju istovremeno sa obe strane.16.a.1-b. d. Sl. Sl.1-c. a.2.75b c ≈1.16. • za nesimetri~ne `ljebove α=50÷55o. c.1-a. Sl.5d.su~eoni spoj sa podlo`nom trakom.16.075 s d pri ~emu je: b ≈ s.Jokovi} ZAVARIVANJE 109 16.16. 16.1d. Sl. h=1÷3 mm. s=2÷4 mm. Spojevi izlo`eni dinami~kim optere}enjima posle izvo|enja se `ljebe i izvodi se pokrovni koreni zavar.ugaoni spojevi. Gasno zavarivanje: Obratci debljine do 6 mm pri s=0÷0. vanje korena {ava.1 Su~eoni i ugaoni spojevi sa ″I″ {avom. bez pokrivnog korenog zavara je: (16.2 Spojevi izvedeni na ″V″ `ljebu. a zahtevaju dobro provarivanje.d. Elektrolu~no zavarivanje: Obratci debljine d=1÷4 mm zavaruju se sa jedne strane. b.1. Sl. Sl.16. PRILOG A: ZAVARENI SPOJEVI OSTVARENI TOPLJENJEM NA ^ELIKU 16. Sl. c ≤ 0. s=2÷4 mm. e i f. h=0÷3 mm. s=0÷4 Sl.

• zavarivanje u horizontalno-vertikalnom polo`aju: sa jednim korenim varkom α=40÷50o i s=3÷5 mm. • zavarivanje u vertikalnom polo`aju: α=50o i s ≥ 5 mm.3 Spojevi sa ″θV″ {avom. s=5 mm. Sl. izvodi se {av sa podlo`nom trakom na `ljebu ~ije su mere.75[(d-h)tgα+s]c+s d a za spojeve prema Sl. c ≤ 0.3) 16.75c[s+(d-h)(tgβ 1+tgβ2) a za {avove prema Sl.5(d-h)2(tgβ 1+tgβ 2)+d s+0. c.16. Ukoliko nali~je {ava nije pristupa~no..3 Spojevi sa ″θ V″ {avom Spojevi sa ″θ V″ {avom se izvode na prethodno pripremljenom ″θ V″ `ljebu elektrolu~nim zavarivanjem na obratcima debljine do 15 mm.3-g: • zavarivanje u polo`enom polo`aju: α=35o. e i f je: .1a kod ugaonih spojeva.3.2.su~eoni spoj u horizontalno-vertikalnom polo`aju. Mere `ljeba su: α=50÷55o. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za ″V″ {avove prema Sl. na~ina zavarivanja i ugla zako{enja γ.2 -b i d: pri ~emu je c ≤ 2 mm tj. Au=0.a.su~eoni spoj sa podlo`nom trakom.ugaoni spoj. ( 3.16.16. Sl.16.5α)] Au=0. s≥7 mm. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za spojeve prema Sl. Sl. c.4) 16. h=1÷2 mm.a. s=0÷3 mm u zavisnosti od debljine. Sl. Ako nali~je {ava nije pristupa~no za `ljebljenje i izvo|enje korenog pokrivnog zavara.16. α=30o i s ≥ 9 mm. Sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 110 zavarivanja sa lica iz`ljebi do dela koji nema gre{aka. • za vi{eprolazne zavare: α=45o. bez pokrivnog korenog zavara je: 3. b.16. • zavarivanje iznad glave: α=40÷50o i s=3÷5 mm. b ≈ s+d(tgβ 1+tgβ 2) 16.16. g. • zavarivanje u vertikalnom.16 16. a.5α)+d s+1. b. e i f. ″θ V″ {av je naro~ito je pogodan za izvo|enje su~eonih i ″T″ spojeva u horizontalno-vertikalnom polo`aju. spoj se izvodi sa podlo`nom trakom.″T″ spoj. α=20o i s ≥12 mm.16.5(d-h)2tgα+0. iznad glave i horizontalno-vertikalnom polo`aju: α=45o.16. d.5c[s+2(d-h)tg(0.2) (16.2-c i sa slede}im merama `ljebova: • zavarivanje u polo`enom polo`aju: α=40o i s ≥ 5 mm.3. c i g je: (16.16. Kod visoko optere}enih spojeva koren se `ljebi i izvodi se pokrivni koreni zavar. e i f. s ≥ 5 mm.1d kod su~eonih i c ≤ 0. Au=(d-h)2tg(0. sa dva korena varka α=40o i s ≈7 mm. pa se izvede koreni pokrivni zavar sa nali~ja.3-d.

25(d-h)2[tg(α-β)+tgβ]+1.u funkciji od debljine d. ″K″ {av se naj~e{}e upotrebljava u ugaonim i ″T″ spojevima za obratke debljine preko 15 mm jer omogu}ava ostvarivanje potpunog uvara i smanjivanje ugaonih deformacija.5c (d-h)[tg(α-β)+tgβ+s]+s d za simetri~an nepravilan `ljeb.5α)+2s]+s d Au= 0.5α)+s d/[cos(0.5. ugaonim i ″T″ spojevima elektrolu~nim zavarivanjem.4 Spojevi sa ″X″ {avom ″X″ {av se primenjuje umesto ″V″ {ava u su~eonim spojevima. 16.5c d tg(0. Sl.4-b je: a za asimetri~an `ljeb. • kada je potrebno olak{ati `ljebljenje korenog zavara i tada se prvo zavaruje dublja strana `ljeba. Uobi~ajeno je da se koristi pravilan ″K″ `ljeb. Sl.6) 16. 16. Sl.asimetri~an. Spojevi se izvode na ″X″ `ljebu ga000snim zavarivanjem na obratcima debljine preko 10 mm i elektrolu~nim zavarivanjem na obratcima debljine 15÷40 mm.16.75c[2(h1+h2)tg(0.16.pravilan simetri~an.5α)+0. U su~eonim spojevima se upotrebljava za obratke debljine iznad 15 mm pri zavarivanju u horizontalno-vertikalnom polo`aju.16.16. da bi se postigla ve}a dubina uvarivanja i da bi se zavarivanjem sa obe strane smanjile ugaone deformacije.4-d.4-a je: • • • • • (16. (16. h=1÷3 mm. odnosno c ≤ 0.16.16. odnosno elektrolu~nim zavarivanjem na obratcima debljine preko 40 mm na specijalnom `ljebu sa dva varka.4-a: α=50÷70o.1d ≤ 2 mm. a nepravilan `ljeb se koristi u slu~aju: .16. nepravilan simetri~an `ljeb za el. h=0÷3mm.lu~no zavarivanje. Uobi~ajeno je da se koristi pravilan simetri~an `ljeb. β1=10÷15o. Pri tome `ljeb mo`e da bude pravilan. a. h i v. h=0÷3 mm.16. Povr{ina popre~nog preseka unetog matrijala za simetri~an `ljeb. h=0÷3 mm.1a ≤ 2 mm.4-c: α=50÷55o. nepravilan i plitak. c.sa dva varka.5α) gde je c ≤ 0.Jokovi} ZAVARIVANJE 111 (16. Sl. Sl. b. asimetri~an `ljeb.16. s=2÷4 mm.16. d.8) 16.5) 16. Sl.1d ≤ 2 mm. s=2÷4 mm.16.7) 16.4-c je: pri ~emu je c ≤ 0. s=2÷4 mm pravilan simetri~an `ljeb.5α)]+1. Preporu~ene mere `ljeba za ″X″ {av za elektrolu~no zavarivanje su: gasno zavarivanje u vertikalnom polo`aju sa dva zavariva~a: α=50÷70o. s=2÷4 mm. Au≈ d2tg(0.5c[(d-h)tg(0. Sl.5α)+d s+1.nepravilan simetri~an.5α)+s]+d s Au=(h12+h22)tg(0. `ljeb sa varcima za obratke deblje od 40 mm. Sl. Au=(d-h)2tg(0.4-d: α=0÷15o.5 Spojevi sa ″K″ {avom ″K″ {av se izvodi na ″K″ `ljebu u su~eonim. Sl. (16.4-b: α=50÷70o. • kada se `eli uno{enje iste koli~ine metala u toku zavarivanja sa obe strane `ljeba u slu~aju kada se vr{i `ljebljenje korenog zavara. Sl. Sl.4 Su~eoni spoj sa ″X ″ {avom. dok se nepravilan simetri~an `ljeb koristi u slede}im slu~ajevima: • kada se zavarivanje sa jedne strane mora izvr{iti u polo`aju iznad glave i u tom slu~aju se pli}a strana zavaruje u polo`aju iznad glave.

c.5d2 tgα+d s+1.6.1d ≤ 2 mm.5-d. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za pravilan `ljeb. h. Sl.5c(s+0.5α)+2(d-h-r)tg(0.5α)] .5(d-h)tgα] 16.5α)+ +s d+0.16.16.9) Au=0. Plitki ″K″ `ljeb se ne preporu~uje za op{tu upotrebu zbog ote`anog zavarivanja.11) Au=0.5α)+(d-h-r)2tg(0. h=0 mm.5α)/180+r2tg(0.16.5d tgα) 16.12) Jednostruki ″U″ {av se koristi u su~eonim i ugaonim spojevima umesto ″V″ {ava za obratke debljine iznad 16 mm u slu~ajevima kada je te{ko zavarivati sa obe strane.5c[s+0.11) Nadvi{enje {ava je: c ≤ 0.Jokovi} ZAVARIVANJE 112 kada se zavarivanje sa jedne strane mora izvr{iti u polo`aju iznad glave i u tom slu~aju se pli}a strana zavaruje u polo`aju iznad glave. • kada se `eli uno{enje iste koli~ine metala u toku zavarivanja sa obe strane `ljeba u slu~aju kada se vr{i `ljebljenje korenog zavara.1d ≤ 2 mm.5-b.75c(2s+h1 tgα+h2 tgα)+s d 16. • za plitki `ljeb: α=45÷55o.6 16.16. R=3÷5 mm. Sl. a.5α)+2r(d-h-r)/cos(0. Sl. Sl. b i c. je: (16. kada se `eli u{teda na dodatnom materijalu i kada se `ele smanjiti Au=r2 π(90-0. d. Sl. Mere `ljeba.6: α=10÷15o.5(d-h)2tgα+(d-h)s+1.10) Au=h12 tgα+h22 tgα+0. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala je: (16.16.6÷0. deformacije konstrukcije. Preporu~ene mere ″K″ `ljebova su: • za pravilan `ljeb: α=50÷55o. h1=(0. b. odnosno c ≤ 0.5. nemogu}nosti da se utvrdi stepen uvarivanja i zbog pove}ane mogu}nosti pojave pukotina u korenom zavaru. Sl.1a ≤ 2 mm.nepravilan `ljeb u ugaonom spoju.pravilan `ljeb u su~eonom spoju. Nadvi{enje {ava c ≤ 0.10) a za pravilan plitki `ljeb.plitak pravilan `ljeb u ″T″ spoju. za nepravilan `ljeb.u ugaonom spoju. 16.16. je: (16. h ≈3 mm.12) 16. a. • kada je potrebno olak{ati `ljebljenje korenog zavara i tada se prvo zavaruje dublja strana `ljeba. Sl.16.u su~eonom. s=2÷4 mm.75c[s+2r/cos(0. s=2÷4 mm. h=0 mm.u funkciji od namene {ava.pravilan `ljeb u ″T″ spoju. s=0÷3 mm.6 Jednostruki ″U″ {avovi.75)d. • za nepravilan `ljeb: α=50÷55o.1 Jednostruki ″U″ {av Spojevi sa ″U″ {avom Sl.16.5 Spojevi sa ″K″ {avom.a i c je: • (16.

5α)+ +1. je: (16.5α)/90]+2r2tg(0.5α)+s(d-h)+2r(d-h-2r)/cos(0.5α)] 16.7 Spojevi sa dvostrukim ″U″ {avom.13 16.5α)]+(d-h-2r)tg(0.su~eoni spoj na pravilnom asimetri~nom ″U″ `ljebu.5c{s+[2r/cos(0.su~eoni spoj na dvostrukom plitkom ″U″ `ljebu. β 1=5÷10o. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za pravilan simetri~an `ljeb.66d.15) Za nepravilan simetri~an `ljeb.25(d-h-2r)2(tgβ1+tgβ 2)+d s+ +r(d-h-2r)(1/cosβ 1+1/cos/β2)+1.6.5c[s+2r/cos(0.5c[s+r/cosβ 1+r/cosβ2+0.5α)+2(d-h-r)tg(0.5α) + +s(d-h)+0.5α) 16.5(d-h-2r)2tg(0.2 Dvostruki ″U″ {av Dvostruki ″U″ {av se koristi za elektrolu~no izvo|enje su~eonih spojeva na obratcima debljine iznad 40 mm. Au=r2 π(90-0.5α)+0. Sl. povr{ina popre~nog preseka unetog materijala je: (16.7-a se koristi ako se obe strane zavaruju u vertikalnom ili polo`enom polo`aju. s=0÷3 mm. s=0÷3 mm.14) 16. • nepravilan simetri~an: α=10÷15o.16.5α)/90+2r2tg(0. c.7-b.5α)+(h2-r)2tg(0.16. Sl.17) Au=r2π[(90-0.7. Sl.16.14) Au=r2π(90-0.5α)+(d-h-2r)tg(0. d. b.5α)+(d-h-r)2tg(0. h ≈ 3 mm.1d odnosno c ≤ 2 mm.5α)/90+2r2tg(0. s=0÷3 mm.16. a. Pravilan simetri~an `ljeb.5(d-h-2r)2tg(0.17) 16. Sl.5α)+1.5α)+(h1-r)2tg(0.5α)+0. r=3÷5 mm.5α)] Au=r2π(180-β 1-β 2)/180+r2(tgβ 1+tgβ 2)+0. r=3÷5 mm. r=3÷5 mm. Sl. h1 ≈ 0.5α)+s d+2r(d-h-2r)/cos(0.7-d.16. 16.16) +2r(h2-2r)/cos(0.7 16. Pravilan asimetri~an `ljeb.75c[s+2r/cos(0.7-b.su~eoni spoj na nepravilnom simetri~nom `ljebu. Sl.16) Au= r2π(90-0.5c[s+2r/cos(0.15) 16. se koristi pri zavarivanju u horizontalno-vertikalnom polo`aju. • nesimetri~an pravilan: α=10÷15o. Nepravilan simetri~an `ljeb.7-c je: (16.su~eoni spoj na pravilnom simetri~nom dvostrukom ″U″ `ljebu. Sl. Mere `ljebova su: • pravilan simetri~an: α=10÷15o.Jokovi} ZAVARIVANJE 113 a kod plitkog `ljeba je: (16.5(d-h-2r)( tgβ 1+tgβ 2)] Za pravilan asimetri~an `ljeb. Sl.16.7-a.5α)+s d+2r(h1-2r)/cos(0. h ≈ 3 mm. Sl.5α)+2r(d-h-r)/cos(0.1 Jednostrani ″J″ {avovi Spojevi sa ″J″ {avom Jednostrani ″J″ {av se primenjuje za zavarivanje obradaka debljine 20÷40 mm kada je nemogu}e . pri ~emu se manji ugao β 1 nalazi na donjoj strani.7-c se koristi ako se jedna strana (pli}a) zavaruje iznad glave.16. Njegova primena smanjuje ugaone deformacije i obezbe|uje dobar provar.16.5α)+ +1.5α)] pri ~emu je: c ≤ 0.5α)+tg(0. je: (16.16.5α)(h1+h2-2r)] Za dvostruki plitki `ljeb.5α)/180+r2tg(0.

1a ≤ 2 mm.1d ≤ 2 mm. .16. Sl.8 ″J″ {av. dok je za ostale polo`aje zavarivanja pogodniji dvostruki ″U″ {av.5(d-h-r)2tgα+r(d-h-r)/cosα+(d-h) s+ +0.8.19) 16. 16. je: (16. Pravilan dvostruki ″J″ {av. odnosno c ≤ 0.20) Au=r2π(90-α)/180+r2tgα+0. c.7.u ugaonom spoju.16.spojeva na obratcima debljim od 40 mm.spojeve koji se izvode u horizontalno-vertikalnom polo`aju.plitki ″J″ {av. je: 1 Pri zavarivanju sa dve strane koreni zavar iz`ljebiti i zavariti sa druge strane.18) Au=r2π(90-α)/360+0.20) 16. 16. spojevima ovaj {av se koristi uglavnom za zavarivanje u horizontalno-vertikalnom polo`aju.pravilan. pli}a. Preporu~ene mere `ljeba za dvostrani ″J″ {av su: α=15÷25o. vertikalnom ili horizontalno-vertikalnom polo`aju.plitak. r=6÷10 mm.75c[s+r/cosα+(d-h-r)tgα] Plitki `ljeb za jednostruki ″J″ {av se koristi kada je dozvoljeno da visina {ava bude manja od debljine obratka.u su~eonom spoju. d. ugaone i T. a.spoju i udvojenom spoju. b. Primenjuje se u ugaonom. c.9-a.2 Dvostruki ″J″ {avovi Dvostruki ″J″ {avovi se koriste za elektrolu~no zavarivanje elektrodama normalne prodornosti su~eonih. Sl.5(d-h-2r)tgα] Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za dvostruki nepravilan ″J″ {av. a. T.u T. u polo`aju iznad glave. s=0÷3 mm. 16. a potrebno je da visina {ava bude jednaka debljini obratka. Sl.18) 16.75c[s+r/cosα+(d-h-r)tgα] U oba slu~aja je c ≤ 0. h ≈ 3 mm. Preporu~ene mere `ljeba su: α=20o. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za pravilan dvostruki {av. Nepravilan dvostruki ″J″ {av.Jokovi} ZAVARIVANJE 114 zavarivanje sa obe strane1 i to prvenstveno za su~eone.9-b.16. 16. Sl. ugaonih i T. r=6÷10 mm. preporu~uje se za zavarivanje sa obe strane u polo`enom.9-b.19) Au=r2π(90-α)/360+0. r=6÷10 mm.16. b. Sl.25(d-h-2r)2tgα+r(d-h-2r)/cosα+d s+ +1. 16. U su~eonim Sl.8-d.5r2tgα+0. 16. Sl. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala je: (16. a povr{ina preseka unetog materijala je: (16. s=0÷3 mm.5r2tgα+0. Sl.nepravilan.5c[s+r/cosα+0. Sl. 16. h ≈3 mm. preporu~uje se ako se jedna strana zavaruje u polo`enom polo`aju a druga.9 Dvostruki ″J″ {avovi.spoju. Sl.9-a.5(d-h-r)2tgα+r(d-h-r)/cosα+d s+ +0. Preporu~ene mere `ljeba su: α=15÷25o.

15)Au. . Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za dvostruki plitki ″J″ {av. 16.22) ( 16. primenjuje se u T.5(d-h-2r)tgα] pri ~emu je c ≤ 0.3÷0.10÷0.povr{ina popre~nog preseka {ava. h. p. je: 16. zavisi od na~ina i dubine `ljebljenja i mo`e znatno varirati.Jokovi} ZAVARIVANJE 115 (16. 16. a za obratke debljine 16÷18 mm je: Ak. Sl.spojevima kada nije neophodno potpuno provarivanje tj. p=(0.2.9-c.9-c. Za približan i brz proračun potrošnje elektroda pri REL zavarivanju koriste se podaci iz Tab.5c[s+r/cosα+0. 6. Za obratke debljine 6÷12 mm je : Ak.25(d-h-2r)2tgα+r(d-h-2r)/cosα+(d-h) s+ +1. Sl. Dvostruki plitki ″J″ {av. p=(0.5c[2s+2r/cosα+tgα(h1+h2-2r)] pri ~emu je c ≤ 0.1a ≤ 2 mm. Za obratke debljine 14÷16 mm je: Ak.1d ≤ 2 mm. Ak.u funkciji od debljine obratka.8 Pribli`ne povr{ine popre~nih preseka nekih {avova 16. Sl.4)Au. Zavisnost ukupne povr{ine popre~nog preseka {ava (navarenog metala) kod T.1 i Tab. 16. odnosno c ≤ 0. p=(0. Komentar: Povr{ina popre~nog preseka pokrivnog korenog zavara. kada visina {ava mo`e biti manja od debljine obratka.11. 16. namene {ava i na~ina zavarivanja.21) Au=r2π(90-α)/180+r2tgα+0. Zavisnost ukupne povr{ine popre~nog preseka navarenog materijala u funkciji od debljine osnovnog materijala d i vrste {ava 16.25)Au.spojeva u funkciji debljine osnovnog materijala d. katete {ava k i vrste {ava.10. s=0÷3 mm.22) Au=r2π(90-α)/180+r2tgα+0. R=6÷10 mm.21) 16.5tgα[(h2-r)2+(h1-r)2]+r(h1+h2-2r)/cosα+d s+ +1. Preporu~ene mere `ljeba su: α=15÷25o.15÷0. Sl. Za izvo|enje ovog {ava koriste se elektrode normalne ili povi{ene prodornosti. koji se izvodi posle `ljebljenja korenog zavara.1a ≤ 2 mm. 6. Ovde je Au.10. 16.

2 1.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3.5 1.25 Ostali zavari: 4 Koreni zavar: 3.5 77. 16.1 Težina zavara izvedenog REL postupkom na V.2 14. 27 39 49 60. Tab.25 Ostali zavari: 4 Koreni zavar: 3.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3.0 1.Jokovi} ZAVARIVANJE 116 16.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3.2 13.2 17. mm 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Razmak u korenu `ljeba.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3. Primedba 2.0 1. 1.5 1.0 1.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Povr{ina popre~nog preseka `ljeba.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3. mm2. mm. Te`ina zavara izvedenih na X-`ljebu jednaka je dvostrukoj te`ini zavara na V-`ljebu na polovini debljine osnovnog materijala za X-`ljeb.0 2. Koreni zavar: 3.2 18.0 1. . Ugao otvora `ljeba je 60o.5 92 108 123 142 161 180 201 223 246 271 Te`ina zavara.0 8.0 3.1 1. mm.1 1. Minimalna te`ina naknadno izvedenog korenog zavara (posle `ljebljenja) jednaka je te`ini korenog zavara.2 1. Debljina osnovnog materijala.žljebu.5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 Pre~nik elektrode. N/m.0 10.2 20.2 11.0 6.0 1.0 4.5 1.7 1. .25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3.0 1.1 Primedba 1.0 2.4 1.0 1. 1 1.0 7.2 1.

5 35.0 2.7 53.8 35.1 2.1 15.0 450 0.7 81.5 5.5 1.3 107 119 450 0.1 13.2 10. mm 350 0.6 26.0 6.7 0.4 16.2 2.8 80.6 3.8 0.2 3.7 4.1 31.3 5.4 0.2 59.2 0.0 102 113 123 133 143 153 164 174 184 194 204 409 613 818 1020 1230 1430 1640 1840 2040 2.4 0. Prema 2 250 2 4.2 16.3 8.6 59.4 0.7 8.3 20.4 18.0 6.3 7.1 12.4 28.2 3.2 70.9 51.9 9.8 13.0 50.4 46.0 60.6 26.5 0.3 4.3 18.4 2.5 5.4 95.5 0.0 20.4 106 141 176 211 246 282 317 352 .7 29.3 6.0 450 0.8 5.2 49.1 1.8 72.0 1.5 4.9 5.8 39.4 3.8 12.3 51.3 17.9 1.0 42.0 10.8 2.1 9.2 21.0 Te`ina zavara.4 28.8 5.8 85.9 13.6 9.9 1.4 40.0 9.5 7.6 15.3 122 162 203 244 285 325 366 407 350 0.2 12.9 23.7 103 120 137 154 172 6.4 85.1 1.6 2.6 0.8 20.9 3.0 12.4 1.6 7.6 36.0 26.0 4.3 11.5 2.7 108 134 161 188 215 242 269 5.2 1.0 5.3 11.4 92.6 2.8 85.3 71.0 70.7 0.4 26.0 50.7 21. mm 3.2 6.1 0.5 10.6 4.8 24.5 250 1.9 2.5 81.6 72.5 105 112 118 125 131 262 394 460 525 788 920 1050 1180 1310 2.3 67.7 8.3 58.4 5.8 3.0 40.5 0.3 14.1 22.2 34.6 38.8 1.5 350 0.7 8.5 22.5 9.7 4.2 32.6 0. 16.0 90.4 1.1 10.3 0.6 27.4 24.4 6.0 98.7 11.3 107 160 214 267 320 374 427 480 534 4. Tab.4 32.0 100.7 1.5 7.1 6.8 2.2 0.1 22.2 Potrošnja (broj) elektroda u funkciji te`ine zavara i veli~ine elektrode pri iskori{}enju elektrode od 90%.5 35.9 81.3 22.1 6.8 16.1 17.5 10.8 92. Tab.0 8.3 0.4 21.2 14.0 3.1 61.1 2.5 1.4 6.7 47.0 3.9 1.4 30.9 1.0 1.0 6. N/mm2.6 40.0 2.0 34.0 30.7 54.5 18.2 7.9 90.4 26.4 6.4 2.4 10.2 78.0 31.3 1.1 19.0 5.7 4.5 6.2 76.0 1.7 37.9 24.2 8.6 12.2 34.7 3.3 14.2 25.1 1.2 12.6 3.2 1.9 7.0 13.0 80.0 18.5 71.7 2.7 45.9 53.8 1.3 16.7 33.5 8. 16.1 9.0 450 0.6 1.1 8.6 4.2 10.4 14.5 11.4 20.1 1.5 68.3 7.7 13.0 52.Jokovi} ZAVARIVANJE 117 16.4 48.8 2.9 9.0 8.8 10.6 19.8 17.2 30.1 65.8 63.4 10.5 83.2 1.3 0.25 Dužina elektrode.3 16.4 0.7 0.0 7.2 4.3 8.3 36.5 18.5 30.7 40.3 3.5 2.4 4.1 10.5 0.7 14.5 3.2 0.4 181 271 362 452 543 633 723 814 904 Pre~nik elektrode.1 8.4 40.4 24.1 0.7 3.1 0.7 54.3 2.

17. obavljaju se mehani~kim ili termi~kim • Obrada stranica `ljeba struganjem. • Pripojni zavari smeju se uklju~iti u {av ako su ispunjeni uslovi iz Tab.Provera stru~ne osposobljenosti va~a prema standardu JUS EN 287-1 zavariva~a za zavarivanje osnovnog mora biti izvr{ena sa odre|enim materijala iste grupe kvaliteta i debljine osnovnim i dodatnim materijalom. TEHNI^KI PRILOG B: TEHNI^KI USLOVI ZA ZAVARENE SPOJEVE IZVEDENE TOPLJENJEM NA ^ELIKU Nivo kvaliteta zavarenih spojeva B C D Sve vrste zavarenih spojeva sa provarom korena i sa provarom Sve vrste zavarenih spojeva preseka • Zavareni spojevi moraju biti izvedeni sa ispitanim osnovnim. Metalne za{titne prevlake i za{titni premazi (boje) moraju se pre zavarivanja ukloniti ako uti~u na kvalitet spoja. Zavareni spojevi se mogu izvoditi samo u radnom prostoru koji je za{ti}en od padavina.2 Mora biti proverena prema JUS EN 288-1. postupcima glodanjem. • Po~etak i zavr{etak {ava moraju biti bez gre{aka. polo`ajem zavarivanja. niske temperature itd.1 Tehni~ki uslovi za zavarene spojeve zavisno od nivoa kvaliteta Uslovi Vrste zavarenih spojeva Osnovni. 17. Provera se obavlja osnovnog materijala. • Termi~o rezanje i obrada stranica su dozvoljeni samo ako se: -vo|enje gorionika vr{i mehanizovano. sa odgovaraju}im dodatnim materijalom. 17.Jokovi} ZAVARIVANJE 118 17. Provera stru~ne osposobljenosti zavari. • @ljebovi moraju biti izvedeni tako da zadovolje uslove iz Tab. postupkom a za one polo`aje i postupke koji se zavarivanja i podru~jem debljine javljaju u konstrukciji. 17. Zavareni spojevi se moraju izvoditi u najpovoljnijem polo`aju zavarivanja. Tab. vetra. • Koren zavara mora biti izveden tako da budu zadovoljeni kriterijumi prihvatljivosti utvr|eni u JUS ISO 5817. • Ru~no rezanje i obrada stranica gorionikom uz dodatnu obradu povr{ine • Povr{ine elemenata u zoni spajanja moraju biti suve i ~iste (metalno svetle). bru{enjem i sl. • Postupci kontrole kvaliteta moraju pojedina~no i/ili u kombinaciji da omogu}e potpuni uvid u kvalitet zavarenog spoja. -sa povr{ine reza uklanjaju sve gre{ke koje uti~u na kvalitet spoja. • Postavljanje elemenata u polo`aj za zavarivanje obavlja se u alatima i ure|ajima bez pripojnih zavara ili sa pripojnim zavarima koji se u toku zavarivanja moraju odstraniti mehani~kim postupcima `ljebljenja. dodatni i pomo}ni materijali Priprema elemenata za zavarivanje Tehnologija zavarivanja Stru~na osposobljenost zavariva~a Radni uslovi i polo`aji za izvo|enje zavarenog spoja Uslovi za izradu Kontrola kvaliteta zavarenih spojeva Obrada lica i korena {ava . 2 i 3. Prema zahtevima konstrukcione dokumentacije.4 • Kriterijumi prihvatljivosti gre{aka u zavarenim spojevima prema JUS ISO 5817. dodatnim i pomo}nim materijalom i sa dokazima o njihovom kvalitetu • Dodatni materijal mora biti pogodan za one polo`je zavarivanja za koje se primenjuje • Rezanje makazama osnovnog • Rezanje i obrada stranica `ljeba se materijala samo do 25 mm. • Vrste i obim kontrole bez razaranja za zavarene spojeve svih vrsta date su u Tab. 17.3. • Povr{ine u blizini {ava ne smeju se o{tetiti elektri~nim lukom ili na drugi na~in. prema standardu JUS EN 287-1.

MK. 17.2÷0.1T emax=2 mm e≤0. 17.Jokovi} ZAVARIVANJE 119 17.3 Uslovi za uklju~ivanje pripojnih zavara u {av. Tab. ukoliko se zahteva za zavarivanje {ava Ostali tehnolo{ki uslovi kao za zavarivanje {ava Krajevi pripoja su obra|eni radi izvo|enja nastavka {ava Kontrola pripoja su~eoni B (S) ugaoni iukrsni C (I) ugaoni su~eoni ukrsni ostali Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Preporu~eno Preporu~eno Preporu~eno D (II) ugaoni su~eoni ukrsni ostali Preporu~eno Preporu~eno .magnetna kontrola.2 Uslovi u odnosu na `ljebove za zavarivanje Nivo kvaliteta zavarenih spojeva Tipovi zavarenih spojeva Minimalni zahtevi za kontrolu kvaliteta stranica `ljeba dobijenih termi~kim postupcima rezanja Smaknu}e elemenata iste debljine Obostrani zavar Jednostrani zavar Zavar na cevima B (S) su~eoni ugaoni iukrsni C (I) su~eoni su~eoni ukrsni ostali MK ili PK izuzev za niskougljeni~ne ~elike debljine manje od 25 mm i nelegirane niskougljeni~ne ~elike debljine manje od 50 mm e≤0.5T emax=4 mm T/5 max 3 mm - Zazori izme|u elemenata u ugaonim i ukrsnim spojevima Zazor izme|u elemenata u max 1 0÷3 0. Tab. PK. Nivo kvaliteta zavarenih spojeva Tipovi zavarenih spojeva Pripoje su izveli zavariva~i proverene stru~ne sposobnosti za odre|eni nivo kvaliteta Postupak i parametri za zavarivanje pripoja odgovaraju tehnolo{kom postupku Proveren dodatni i pomo}ni materijal Predgrevanje.15T emax=4 mm e≤0.2T emax=5 mm e≤0.1T emax=2 mm e≤0. mm VK.1T emax=3 mm e≤0.15T emax=5 mm e≤0. 17.penetrantska kontrola.5 T emax=3 mm T/8 max 3 mm D (II) su~eoni su~eoni ukrsni ostali - MK ili PK izuzev za niskougljeni~ne ~elike debljine manje od 25 mm e≤0.vizuelna kontrola.35 preklopnim spojevima.5T emax=2 mm T/10 max 1 mm - VK e≤0.debljina obratka. T.

ili glatka T≥6 mm T≥6 mm radiografska kontrola (RK) povr{ina 1) Procenat pregleda se udvostru~uje kod svih parcijalnih pregleda ako se otkriju nedozvoljene gre{ke. Tab.4 Zahtevi za vrstu i obim1) kontrole2) bez razaranja4). 17. Magnetna kontrola (MK) zavarenih spojeva od feromagnetnih materijala. ako je pristupa~no. Nivo kvaliteta zavarenih spojeva Tipovi zavarenih spojeva B (S) su~eoni ugaoni ukrsni C (I) su~eoni ugaoni ukrsni D (II) su~eoni ugaoni ukrsni ostali Vizuelna i merna kontrola sa strane lica i 100% 100% 100% 100% 100% 100% nali~ja. uklju~uju}i 20 mm sa svake strane Ultrazvu~na kontrola (UK) zavarenih spojeva u 70% pojasu {irine jednake debljini materijala T. a 50%3) 10%3) T≥6 mm 70% 50% najmanje 20 mm sa svake strane. uklju~uju}i 20 mm sa svake strane.Jokovi} ZAVARIVANJE 120 17. Uslovi u Tab. Posle otklanjanja gre{aka kontrola tih mesta se ponavlja. . 17.3. i to sve do 100%. ili penetrantska kontrola (PK) 100% 50% 30% zavarenih spojeva od neferomagnetnih materijala. 2) Merodavni su rezultati kontrole posle termi~ke obrade ukoloko je ona predvi|ena. 4) Metode kontrole bez razaranja moraju da imaju takvu osetljivost da se mogu identifikovati grani~ne veli~ine gre{aka. 3) 100% ukrsna mesta.

Zagreb 1976. 22.D1. Remenar.F1. 40. 19. TMF Univerziteta u Beogradu. P. Fr ol ov a i d r . 1981. JUS C.015:1981 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje ~elika otpornih na puzanje. JUS G. 28. L eni ng r a d .051:1991 @ica za zavarivanje gasnim plamenom niskougljeni~nih. FTN. Dokument XIV-196-64 42. Hase.F1. . Zavarivanje-tehnolo{ke podloge. 1992. Klasifikacija gre{aka u zavarenim spojevima izvedenim topljenjem metala.030:1986 Boce sa rastvorenim acetilenom pod pritiskom. JUS C.019:1985 Oblo`ene elektrode za REL navarivanje ~elika. Sv ar o~n }e mat er i al } d l q d u g ov oj sv ar k i. JUS H.018:1986 Vodonik.020:1982. 1 9 8 9. Dr e jz en{ to k. Op{ti konstrukcioni ~elici. Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje niskougljeni~nih. Preporuka ISO/R 544-67 20. 17. JUS C.T3.H3. 35.052:1974 @ica za zavarivanje pod za{titom pra{ka. Metalurgija zavarivanja. Tehni~ka knjiga. A. legure bakra i proizvodi na njihovoj bazi: serija standarda JUS C. . JUS H. V. JUS C. Dopune 1972.F1. JUS. M os k va. 38. 36. nelegiranih i niskolegiranih ~elika-ozna~avanje.C. Baggerud. 1 9 81 . Sigurnosni ure|aji protiv povratnog udara plamena. B . JUS C. K o~er g in.Jokovi} ZAVARIVANJE 121 18. K oni w ev i d r . 4. R . M os k va.011:1982 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje niskougljeni~nih. 24. 27. M. 7.M6.H3. t o m 1 . te~ni. Mo s kva . 26. Univerzitet u Novom Sadu.***. JUS C. IIW.M6. Ma {in ostr o eni e. K. K.D2.CO. JUS C.010 Kiseonik. 1 9 7 3.D2.*** i JUS C. JUS C. 2.C6. Sv ar ka. 12.M6.H3. 8. 29.H3. 1976. 1 9 8 3. 31. 16. 10.T3. K.T3.001:1971. 21. . JUS C. JUS C.017:1982 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje ner|aju}ih i visokolegiranih ~elika. JUS K. Pali}. V. JUS C. A. JUS C. 1 9 87 . LITERATURA 1. A br a m ovi ~ i d r . Teni~ki uslovi za zavarene spojeve topljenjem na ~eliku. JUS K. 18. \. legure aluminijuma i proizvodi na njihovoj osnovi: serija standarda JUS C. 1 9 7 0. Ma {i nos tr o en ie. Gumena creva za zavarivanje. V. Sva r ka v su d o str oe nii. R.H3.***. 6.C2. JUS H. W. JUS C. Definicije pojmova i naziva.030:1986 Volframove elektrode za elektrolu~no zavarivanje u za{titi inertnih gasova i za zavarivanje i rezanje plazmom.011:1982. JUS H.H3. M a{i no str oe nie . Zavarivanje.020:1970. Dru{tvo zavariva~a Hrvatske. 32 . 25. JUS C. Z. i JUS. Tehnika zavarivanja metala.H3.061:1965 @ica i {ipke za zavarivanje Al i Al-legura.020:1986 Acetilen. Zavarivanje.F1.B0. Le ning r ad . B. @iv~i}. nelegiranih i niskolegiranih ~elika 9. 39 .***. Bakar.D0. Drobnjak.H3. JUS C. JUS C. 14. Proizvodi od gume. 15.H3.H3. 23. Reitze. T e o r eti ~es k ie o sn ov} sv ar k i. Su d ostr o eni e.H3. JUS K. Lehruch des Lichtogenschweissens. 41.C3. A. V}s {a q { ko l a. 34. Beograd.020:1982 Oblo`ena elektrode za REL zavarivanje-odre|ivanje koeficijenta iskori{}enja i konstanti topljenja. Gorionici za ru~no gasno zavarivanje. Essen. Nivoi kvaliteta.016:1984 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje livenog gvo`|a 11. K ont a kt na q s var k a. L enj ing r ad .060:1974 Postupak zavarivanja pod pra{kom-ozna~avanje pra{kova. JUS C. Hr e n ov.010:1982 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje ~elika.306:1994 @ica i {ipke za zavarivanje od bakra i legura bakra. gasoviti. 37. nelegiranih i niskolegiranih ~elika.010:1995. C.074:1982 Elektrode za elektrootporno zavarivanje. Fizi~ka metalurgija.H3. r e zk a i p aj k a m eta l l o v. V.C. 3. Mili}evi}. Aluminijum. 5.011 Kiseonik. 33 . 13. M.020:1987. gasoviti. Su d o str oe ni e. JUS C. JUS B1. JUS C.500:1970. 1987.H3.***.***. S pr av o~ ni k sv ar w i ka s ud o str o ite l q.022:1984. 30.

Radiografsko ispitivanje su~eonih spojeva ~eli~nih limova debljine do 50 mm. Postupci kontrole kvaliteta 56. Oblici i mere `ljebova za elektrolu~no zavarivanje oblo`enim elektrodama. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. Tehni~ki uslovi. 1 9 73 . Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. T3. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. 64. P a jk a m eta l l o v. T3. JUS EN 288-1:1995. P etr un in. L. N. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. Zavarivanje topljenjem. T3. JUS ISO 3834-4:1995. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. Mo s kva 1 9 8 3. 63. Elementarni zahtevi kvaliteta. 70. JUS EN 288-2:1995. T3. 55. L a{ k o i d r . McGraw-HillI International Editions. Uputstva za izbor i upotrebu. ^elici. G r ` i mal |s k ij i d r . 1983. JUS C. 010:1985. T3. 66. L. 58. M a{i no str o eni e. M os k va. Jokovi}. 60. 51. T3. G . Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. JUS C. JUS C. JUS ISO 3834-2:1995. A . Sarajevo. Hr qp in. 65. Ni ko l a ev. JUS ISO 9592:1995. D.Jokovi} ZAVARIVANJE 122 43. Zavarivanje. Mos k va. Standardni zahtevi kvaliteta. Ispitivanje popre~nim bo~nim savijanjem. Ispitivanje savijanjem lica i korena {ava. Ispitivanje stru~ne osposobljenosti zavariva~a. JUS C. 69. Zavarene nose}e ~eli~ne konstrukcije. JUS C. 45. JUS EN 287-2:1998. S pr av o~n i k pa q l | wi k a. 49. E .051. 62. JUS H. 1986. F. Flussmittel zum Loten metallischer Werkstoffe 71 I. Smith. Topitelji za lemljenje. . JUS EN 288-4:1995. Dodatni materijali. S. Aluminijum i legure aluminijuma. Pr oe k tir ova ni e t eh no l og ii p aj ki m et al l i ~es ki h izd el ij. Mo sk va. @. . Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala.Me|unarodno savetovanje. Stanje razvoja i proizvodnje tvrdih lemova i `ica za zavarivanje na bazi bakra. S. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. JUS ISO 3834-3:1995. E . zavarivanje u za{titnom gasu i gasno zavarivanje ~elika. 59. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala.E7. Zavarivanje topljenjem. JUS C. JUS C. V. 47. Ispitivanje stru~ne osposobljenosti zavariva~a.priprema uzoraka za ispitivanje mehani~kih osobina ~istog vara. 042. Welding Skills and Technology. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. 46. Z9. T3. JUS C. JUS C. 048. JUS EN 287-1:1998. Radiografsko ispitivanje ~eli~nih su~eonih spojeva. Radiografsko ispitivanje su~eonih spojeva ~eli~nih cevi debljine zida ispod 50 mm 57. Indikatori kvaliteta snimka pri radiografskom ispitivanju zavarenih spojeva. 48.150. 44 . Op{ti zahtevi kvaliteta. L a{ k o. V. 67. Specifikacija tehnologije zavarivanja za elektrolu~no zavarivanje. 50. 055. Ma {in os tr o en ie. 041. Me tal l ur g i q. 040. S pr a vo ~ni k p o pa j ke . DIN 8511. JUS EN 288-3:1995. 054.052. 1 9 81 . T3. Op{ta pravila za zavarivanje topljenjem. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. L o c ma no v. Kvalifikacija tehnologije elektrolu~nog zavarivanja ~elika. JUS U. 54. 52.035. T3. Ispitivanje razaranjem ~eli~nih spojeva zavarenih elektrolu~no ili gasno. 53. 1 9 8 4. 61. New York. 68. M eta l l ur g iq. N. . JUS ISO 3834:1995-1. Kvalifikacija tehnologije elektrolu~nog zavarivanja aluminijuma i legura aluminijuma. Zavarivanje pod pra{kom.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->