Zavarivanje

Mr @ivko Jokovi}, dipl ing
ZAVARIVANJE, LEMLJENJE I METALIZACIJA
Novi Sad, 2003
Jokovi}
ZAVARIVANJE
PREDGOVOR
Knjiga pod nazivom Zavarivanje prvenstveno je namenjena studentima Visoke tehni~ke {kole strukovnih studijau Novom Sadu kao osnovna literatura za predmete Zavarivanje, Livenje i zavarivanje, Obrada oblikovanjem i Obrada metala. U knjizi su obra|eni konvencionalni kao i ree korieni postupci zavarivanja, zavarivaki materijali, metalurgija zavarivanja, proraun zavarenih spojeva i kontrola zavarenih spojeva. Takoe su obraeni postupci termikog seenja metala. U delu knjige posveenoj lemljenju obraeni su teoriski principi spajanja materijala lemljenjem, postupci lemljenja, oprema za lemljenja i tehnologija lemljenja. U poglavlju o metalizaciji obraeni su postupci metalizacije, ureaji i materijali za metalizaciju. Zbog obima materije koja se obra|uje nije bilo mogu}nosti da se u knjizi detaljnije obrade pojedine teme interesantne za praksu. Bez obzira na to knjiga ipak sadrì relativno veliki broj podataka koji su provereni u praksi i verovatno }e koristiti i inènjerima u praksi proizvodnje zavarenih i zalemljenih konstrukcija. Inènjerima i stru~njacima iz prakse bi}u veoma zahvalan na sugestije i predloge koji mogu dovesti do pobolj{anja kvaliteta ove knige u slede}im izdanjima. Izvinjavam se ~itaocima zbog eventualnih tehni~kih i {tamparskih gre{aka.
U Novom Sadu, novembar 1999
Autor
Jokovi}
ZAVARIVANJE
SADR@AJ _________________________________________ 1. FIZI^KI OSNOVI ZAVARIVANJA _________________________________________ 1

1.1 1.2 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 2.9 3.1 3.2 3.3 3.4 4.1 4.2 4.3 4.4 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 6.1 6.2 6.3 ________________________________________________ Fizi~ki osnovi i klasifikacija ________________________________________________ 1 ____________________________________________ Toplotni procesi pri zavarivanju ____________________________________________ 3 ________________________________________________________________ ___________________________________ Uvod ___________________________________________________________________ 5 ________________________________________________________ Osnovni materijali ________________________________________________________ 5 ________________________________________________________ Dodatni materijali ________________________________________________________ 6 Netopive elektrode za zavarivanje u za{titnom gasu ___________________________ 9 Netopive elektrode za elektrootporno zavarivanje _____________________________ 9 _______________________________________________ Pra{kovi za EPP zavarivanje _______________________________________________ 9 ______________________________________________ Gasovi za gasno zavarivanje______________________________________________ 10 _______________________________________________________________ Kiseonik _______________________________________________________________ 10 __________________________________________________________ Za{titni gasovi __________________________________________________________ 10 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 11 Prenos energije kroz luk i zagrevanje katode i anode _________________________ 11 _________________________________ Uspostavljanje i gorenje zavariva~kog luka _________________________________ 12 _______________________________________ Prenos metala u zavariva~kom luku _______________________________________ 14 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 15 __________________________________________________ Reìmi REL zavarivanja __________________________________________________ 15 ________________________________________ Izvo|enje spojeva REL postupkom ________________________________________ 18 REL _____________________________________ Modifikovani postupci REL zavarivanja _____________________________________ 19 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 22 Ure|aji za EPP zavarivanje _______________________________________________ 22 _______________________________________________ Reìmi elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom ______________________________ 24 ______________________________________________ Izvo|enje zavarenih spojeva ______________________________________________ 26 ________________________________________________________ Montaà spojeva________________________________________________________ 28 __________________________________ Poluautomatsko zavarivanje pod pra{kom __________________________________ 28 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 29 argonaZavarivanje topivom elektrodom u za{titi argona- MIG postupak _______________ 29 ugljendioksida dioksidaZavarivanje topivom elektrodom u za{titi ugljendioksida- MAG postupak ________ 31
_____________________________________________ 2. ZAVARIVA^KI MATERIJALI _____________________________________________ 5
___________________________________________________ 3. ZAVARIVA^KI LUK ___________________________________________________ 11
4. RU^NO ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE - REL __________________________ 15
5. ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE POD PRA[KOM - EPP __________________ 22
6. ZAVARIVANJE U ATMOSFERI ZA[TITNIH GASOVA ______________________ 29
Jokovi}
ZAVARIVANJE
II
6.4 7.1 7.2 7.3 7.4 7.5 8.1 8.2 8.3 8.4 9.1 9.2 9.3 9.4 9.5 9.6 9.7 9.8 9.9 9.10 9.11 9.12 10.1 10.2 10.3 10.4 10.5 10.6 10.7 10.7 11.1
gasaZavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi inertnog gasa- WIG _____________ 35 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 37 plamen________________________________ ______________________________________________________ Zavariva~ki plamen______________________________________________________ 37 zavarivanja________________________________ ___________________________________ Oprema za izvo|enje gasnog zavarivanja___________________________________ 38 _____________________________________ Problemi u tehnici gasnog zavarivanja _____________________________________ 40 ______________________________________ Parametri reìma gasnog zavarivanja ______________________________________ 40 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 43 _________________________________ Ure|aji za zavarivanje elektri~nim otporom _________________________________ 44 __________________________________ Su~eono zavarivanje elektri~nim otporom __________________________________ 44 _________________________________ Preklopno zavarivanje elektri~nim otporom _________________________________ 46 _________________________________________________ Zavarivanje pod troskom _________________________________________________ 50 _____________________________________________ Aluminotermijsko zavarivanje _____________________________________________ 51 _____________________________________________________ Liva~ko zavarivanje _____________________________________________________ 51 _________________________________________ Zavarivanje elektronskim snopom _________________________________________ 52 ____________________________________________________ Zavarivanje plazmom ____________________________________________________ 52 _____________________________________________________ Zavarivanje laserom _____________________________________________________ 53 _____________________________________________________ Kova~ko zavarivanje_____________________________________________________ 53 ________________________________________ Zavarivanje elektri~nom indukcijom ________________________________________ 53 _____________________________________________________ Zavarivanje trenjem _____________________________________________________ 53 ____________________________________________________ Hladno zavarivanje ____________________________________________________ 54 _______________________________________________ Zavarivanje ultrazvukom _______________________________________________ 55 Zavarivanje difuzijom __________________________________________________ 55 __________________________________________________ ________________________________________________________ Struktura {ava ________________________________________________________ 56 ___________________________________________ Struktura zone uticaja toplote ___________________________________________ 57 __________________________________________ Apsorpcija gasova u {avovima __________________________________________ 58 __________________________________________ Prsline u zavarenim spojevima __________________________________________ 59 _______________________________________ Predgrevanje osnovnog materijala _______________________________________ 61 ___________________________________________________________ Zavarljivost ___________________________________________________________ 62 _____________________________________________________ Probe zavarljivosti _____________________________________________________ 62 Uvod ________________________________________________________________ 64 ________________________________________________________________
_______________________________________________ 7. GASNO ZAVARIVANJE _______________________________________________ 37
____________________________________ 8. ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE ____________________________________ 43
RE\ 9. RE\E KORI[]ENI POSTUPCI ZAVARIVANJA ____________________________ 50
__________________________________ 10. METALURGIJA ZAVARIVANJA ÊLIKA__________________________________ 56
____________________________________ 11. PRORAÛN ZAVARENIH SPOJEVA ____________________________________ 64
Jokovi}
ZAVARIVANJE
III
11.2 11.3 12.1 12.2 12.3 13.1 13.2 13.3 13.4 14.1 14.2 14.3 14.4 14.5 14.6 15.1 15.2 15.3 16.1 16.2 16.3 16.4 16.5 16.6 16.7 16.8
____________________________________ Prora~un stati~ki optere}enih {avova ____________________________________ 65 Prora~usn Prora~usn dinami~ki optere}enih ugaonih {avova__________________________ 69 ______________________________________________ Kvalitet zavarenih spojeva ______________________________________________ 71 __________________________________________ Gre{ke u zavarenim spojevima __________________________________________ 78 Kontrola zavarenih spojeva posle zavarivanja _____________________________ 80 Oksiacetilensko rezanje ________________________________________________ 85 ________________________________________________ _____________________________________________________ Rezanje plazmom _____________________________________________________ 88 ___________________________________________________ Elektrolu~no rezanje ___________________________________________________ 88 ___________________________________________ Termi~ko rezanje pod vodom ___________________________________________ 89 ________________________________________________________________ Uvod ________________________________________________________________ 90 lemom______________________________ Kva{enje osnovnog materijala te~nim lemom______________________________ 91 _____________________________________________________ Postupci lemljenja _____________________________________________________ 92 ______________________________________________________________ Lemovi ______________________________________________________________ 99 _____________________________________________________________ Topitelji _____________________________________________________________ 100 _________________________________________________ Tehnologija lemljenja _________________________________________________ 101 _______________________________________________________________ Uvod _______________________________________________________________ 103 ___________________________________________________ Navarivanje metala ___________________________________________________ 103 _________________________________________________________ Metalizacija _________________________________________________________ 104 ____________________________________________________________ I {avovi ____________________________________________________________ 109 _________________________________________________ Spojevi sa V {avom _________________________________________________ 109 _______________________________________________ Spojevi sa V {avom _______________________________________________ 110 _________________________________________________ Spojevi sa X {avom _________________________________________________ 111 _________________________________________________ Spojevi sa K {avom _________________________________________________ 111 Spojevi sa U {avom _________________________________________________ 112 _________________________________________________ _________________________________________________ Spojevi sa J {avom _________________________________________________ 113 Pribli`ne povr{ine popre~nih preseka nekih {avova _______________________ 115
12. KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA __________________________ 71
________________________________________________ 13. TERMI^KO REZANJE ________________________________________________ 85
________________________________________________________ 14. LEMLJENJE ________________________________________________________ 90
______________________________________ 15. NAVARIVANJE I METALIZACIJA ______________________________________ 103
16. PRILOG A: ZAVARENI SPOJEVI OSTVARENI TOPLJENJEM NA ÊLIKU _ 109
17. PRILOG B: TEHNI^KI USLOVI ZA ZAVARENE SPOJEVE IZVEDENE ZAVARENE _______________________________________________ TOPLJENJEM NA ÊLIKU _______________________________________________ 118 _______________________________________________________ 18. LITERATURA _______________________________________________________ 121
1. FIZI^KI OSNOVI ZAVARIVANJA

1.1 Fizi~ki osnovi i klasifikacija
Spajanje elemenata konstrukcija se moè ostvariti zavrtnjevima, zakovicama, zavarivanjem, lemljenjem i lepljenjem. Veze ostvarene zavrtnjevima, zakovicama, lemljenjem i lepljenjem su razdvojive veze a veze ostvarene zavarivanjem su nerazdvojive. Pri razdvajanju elemenata koji su spojeni razdvojivim vezama ne dolazi do njihovog o{te}enja a pri razdvajanju elemenata koji su spojeni zavarivanjem oni se o{te}uju. Metali i legure u ~vrstom stanju imaju kristalnu strukturu koja se karakteri{e periodi~nim rasporedom atoma u ~vornim mestima prostorne kristalne re{etke. U realnim metalima i legurama kristalna struktura nije idealna ve} se javljaju ta~kaste, linijske, ravanske i zapreminske gre{ke i oscilacije atoma oko ravnote`nih poloàja. Amplituda ovih oscilacija se pove}ava sa porastom temperature a u~estalost zavisi od me|uatomskih sila /1/. Srednje rastojanje izme|u dva susedna atoma u kristalnoj re{etki naziva se parametar re{etke. Njegova vrednost za ve}inu tehni~ki zna~ajnih metala i legura je (35)x10-8 cm i predstavlja rezultat ravnoteè odbojnih sila pozitivno naelektrisanih jona i privla~nih sila izme|u masa . Da bi se izme|u dva obratka ostvario zavareni spoj neophodno je da se grupa atoma, koji pripadaju razli~itim obratcima dovedu na me|usobno rastojanje koje je jednako parametru re{etke tj. na rastojanje na kome deluju me|uatomske sile. Ovo se moè ostvariti na dva na~ina: Dejstvom pritiska koji izaziva lokalnu deformaciju neravnina na ~eonim povr{inama, Sl.1.1; Lokalnim topljenjem u okolini spoja i kristalizacijom rastopa, Sl. 1.2. Prema tome, osnovna karakteristika spojeva koji su ostvareni zavarivanjem i lemljenjem je kontinuitet (neprekidnost) kristalne strukture izme|u elemenata koji su spojeni. Pri lemljenju se me|uatomske veze uspostavljaju izme|u atoma lema, koji se nalazi izme|u spojenih obradaka, i atoma obradaka.
Sl.1 Sl.1.1. [ema zavarivanja metala pritiskom. a-obratci pre spajanja; b-spoj posle dejstva
pritiska; c-spoj posle rekristalizacije.
Zavarivanje pritiskom se moè izvoditi na sobnoj temperaturi ili na povi{enim temperaturama da bi se pove}ala plasti~nost tj. smanjila sila neophodna za ostvarivanje zavarenog spoja. Zavarivanje topljenjem moè da bude sa dodavanjem ili bez dodavanja drugog dodatnog materijala- elektrode.
Sl. 1.2 [ema obrazovanja zavarenog spoja topljenjem. a-lokalno topljenje osnovnog
materijala u zoni spoja; b-zavareni spoj posle kristalizacije.
Za svaki metalni materijal se moè konstruisati dijagram zavisnosti izme|u pritiska i temperature neophodnih za zavarivanje bez topljenja, Sl. 1.3. S obzirom na na~in zavarivanja postupci zavarivanja se dele na /2/: Postupci zavarivanja pritiskom, koji u zavisnosti od toplotnog izvora mogu biti:
Jokovi}
ZAVARIVANJE
* aluminotermijsko; * elektrootporno: su~eono zavarivanje (zbijanjem i varni~enjem), preklopno zavarivanje (ta~kasto, bradavi~asto i {avno); * indukciono; * hladno; * ultrazvu~no; * difuziono; * zavarivanje eksplozijom. Postupci zavarivanja topljenjem u funkciji od na~ina zagrevanja su: * gasno; * elektrolu~no: a-elektrolu~no zavarivanje u atmosferi vazduha: Sl. 1.3. Zavisnost izme|u pritiska i temperature -zavarivanje golom elektrodom; potrebnih za zavarivanje èljeza tehni~ke ~is-ru~no elektrolu~no zavarivanje obloènom to}e. 1- nije mogu}e zavarivanje; 2- zavarivaelektrodom -REL; nje pritiskom na niskim temperaturama; 3- za-zavarivanje poloènom elektrodom; varivanje pritiskom na povi{enim tempera-gravitaciono elektrolu~no zavarivanje; turama; 4- zavarivanje topljenjem. b-elektrolu~no zavarivanje u za{titnom ili aktivnom gasu: -zavarivanje topivom elektrodom u atmosferi inertnih gasova-MIG -zavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi inertnih gasova-TIG (WIG); -zavarivanje topivom elektrodom u atmosferi CO2-MAG (CO2); -zavarivanje topivom elektrodom u atmosferi vodene pare; c-elektrolu~no zavarivanje pod za{titnim prahom-EPP; d-elektrolu~no zavarivanje atomizovanjem u mlazu vodonika; e-elektrolu~no zavarivanje ugljenim elektrodama; * zavarivanje pod troskom; * aluminotermijsko zavarivanje; * liva~ko zavarivanje; * zavarivanje elektronskim snopom; * zavarivanje plazmom i * zavarivanje laserom. Proces zavarivanja je pra}en Sl. Sl.1.4 Brzine zavarivanja pojedinim postupcima. kompleksnim fizi~ko-hemijskim pojavama koje su specifi~ne za pojedine postupke zavarivanja. Kod postupaka zavarivanja topljenjem zajedni~ke pojave su: toplotni procesi (zagrevanje i hla|enje), top-ljenje osnovnog i dodatnog materijala, odvijanje hemijskih reakcija u te~nim fazama (metal i {ljaka), odvijanje hemijskih reakcija na grani~nim povr{inama u sistemu metal-{ljaka-atmosfera, kristalizacija rastopljenog metala i {ljake, strukturne promene u osnovnom materijalu i u {avu, toplotne dilatacije. Kod postupaka zavarivanja pritiskom nema te~nih faza ali se javljaju znatna pritisna naprezanja, deformacije, strukturne promene
* kova~ko; * gasno;
Jokovi}
ZAVARIVANJE
u osnovnom materijalu i u {avu i toplotne dilatacije. Karakteristike toplotnih procesa, hemijskih reakcija u te~noj fazi i strukturnih promena u ~vrstoj fazi su: relativno visoka temperatura, velika brzina, odvijanje u relativno maloj zapremini ili odvijanje u specifi~noj atmosferi.
1.2
Toplotni procesi pri zavarivanju
ra~unske {eme zagrevanog tela, kao {to su /3/: beskona~no telo koje nema ni jednu
grani~nu povr{inu koja uti~e na prostiranje toplote u telu, polubeskona~no telo ima samo jednu grani~nu povr{inu na kojoj deluje toplotni izvor, plo~a
Toplota koja se dovodi za topljenje dela osnovnog materijala i dodatnog materijala ili za zagrevanje osnovnog materijala do temperature maksimalne plasti~nosti, izaziva strukturne promene u zoni uticaja toplote. Kod ve}ine postupaka zavarivanja osnovni materijal se zagreva do temperature tople plasti~ne deformacije ili iznad temperature topljenja i ponovo se hladi do sobne temperature. Ovo zagrevanje i hla|enje izazivaju: topljenje, rekristalizaciju, strukturne promene, deformacije i pojavu sopstvenih napona. Da bi se mogle predvideti ove promene neophodno je poznavati temperaturu i njenu promenu u toku vremena u datoj ta~ki osnovnog materijala. Raspodela temperature tj. prostiranje toplote u zavarenom spoju zavisi od: Oblika i mera zavarene konstrukcije; Toplotno-fizi~kih osobina osnovnog materijala; Osobina toplotnog izvora. S obzirom da su oblici i mere zavarenih konstrukcija veoma raznoliki, u razmatranjima toplotnih procesa koriste se
Sl.1.5 Promena temperature pri zavarivanju u ta~kama A, B i C. Sl. srednje debljine ima dve grani~ne paralelne povr{-ine na relativno malom rastojanju, tanka plo~a ima dve grani~ne
povr{ine na malom rastojanju tako da je temperatura po debljini izjedna~ena i {tap sa cilindri~nom grani~nom povr{inom kod koga je raspodela temperature po preseku ujedna~ena. Toplotno-fizi~ke osobine metala koje uti~u na raspodelu toplote su /4/: specifi~na toplota c [J/kg C]; koeficijent provo|enja toplote [W/m K]; zapreminski toplotni kapacitet cv [J/m3K]; koeficijent temperaturne provodljivosti a=/cv, [m2/s]; koeficijent povr{inskog odavanja toplote zra~enjem i konvekcijom , [W/m2 K]. Izvori toplote imaju snagu q, [ W], a mogu da budu: prema vrsti raspodele- koncentrisani u ta~ku ili sa nekom zakonitom raspodelom; prema duìni delovanja- trenutni i sa neprekidnim dejstvom; prema poloàju u odnosu na neku ta~ku- nepokretni, pokretni i brzopokretni. Kombinacijom navedenih ra~unskih {ema sa ra-zli~itim Sl. Sl. 1.6 Termi~ki ciklus zavarivanja. toplotno-fizi~kim osobinama i izvora toplote, sa navedenim osobinama, moè se dobiti ve}i broj raspodela toplote u zagrevanim telima koje se mogu matemati~ki definisati. Me|u velikim brojem mogu}ih raspodela toplote mogu se na}i one raspodele koje u najve}em stepenu odgovaraju raspodeli toplote pri pojedinim procesima zavarivanja:
Jokovi}
ZAVARIVANJE
elektrolu~nom navarivanju na povr{inu masivnog tela ili debele plo~e odgovara ra~unska {ema za pokretni ta~kasti izvor toplote na povr{ini polubeskona~nog tela; su~eonom elektrolu~nom zavarivanju dve tanke plo~e u jednom prolazu odgovara ra~unska {ema za pokretni linijski izvor toplote u tankoj plo~i; su~eonom elektrootpornom zavarivanju odgovara ra~unska {ema za pokretni povr{inski izvor toplote. Re{avanjem matemati~kih izraza ovih raspodela mogu se dobiti vrednosti temperature u pojedinim ta~kama u funkciji od vremena Sl.1.5. Ova zavisnost se naziva termi~ki ciklus zavarivanja, Sl. 1.6. Termi~ki ciklus zavarivanja daje zna~ajne informacije o promeni temperature u datoj ta~ki u toku procesa zavarivanja kao {to su: Temperatura predgrevanja To; Brzina zagrevanja; Maksimalna temperatura na koju se ta~ka zagreva; Vreme zadràvanja iznad odre|ene temperature, z; Brzina hla|enja. Ovi parametri termi~kog ciklusa zavarivanja bitno uti~u na promenu struktu-re i osobina u ZUT. Termi~ki ciklus pri vi{eslojnom za-varivanju zavisi i od toga da li se zavari-vanje izvodi sa du-ga~kim (zavarivanje po ~itavoj duìni 0,51 m) ili kratkim slojevima, Sl. 4.10. Sl. Sl.1.7 Termi~ki ciklus pri vi{eslojnom zavarivanju sa duga~kim slojevima.
blizini korena; b- u ta~ki 2 koja se nalazi u blizini povr{ine {ava. I, II, III i IV- redosled slojeva; TD-dozvoljena temperatura; D- dozvoljeno vreme; TMs- temperatura po~etka austenitnomartenzitne transformacije; TAc3- temperatura transformacije (- nemagneti~ni ferit).
Sl.1 Sl.1.8 Termi~ki ciklus pri vi{eslojnom zavarivanju sa kratkim slojevima. a- u ta~ki 1 koja se nalazi u
Jokovi}
ZAVARIVANJE
2. ZAVARIVA^KI MATERIJALI
2.1 Uvod
Pod zavariva~kim materijalima podrazumevaju se materijali koji su neophodni za formiranje zavarenog spoja. To su: osnovni materijal, dodatni materijal, netopive elektrode, pomo}ni materijali, energetski materijali i materijali za li~nu i op{tu za{titu.
2.2
Osnovni materijali
Osnovni zavariva~ki materijali su materijali koji se spajaju zavarivanjem i to mogu biti svi metali i legure koji su na{li primenu u tehnici i industriji. Od najve}eg zna~aja su: legure èleza (~elik i sivi liv), Cu i Cu-legure, Al i Al-legure, Mg-legure, Ni-legure. Od navedenih materijala najve}i zna~aj imaju legure èleza, jer se one najvi{e koriste kao konstrukcioni materijali i najve}i broj zavarenih spojeva se upravo izvodi na ovim legurama. Me|unarodni institut za zavarivanje (IIW) dao je preporuke za izbor ~elika za izradu zavarenih konstrukcija u visokogradnji, hidrotehnici, mostogradnji, gradnji rezervoara, transportnih sredstava i sli~no. Ovo ne zna~i da se i ~elici drugih kvaliteta ne mogu koristiti kao osnovni zavariva~ki materijal. Osnovni kriterijum za izbor ~elika za navedene svrhe je ìlavost, dok hemijski sastav uti~e na mere predostro`nosti koje treba primeniti pri zavarivanju. Tab. Tab. 2.1 êlici za zavarene konstrukcije prema dokumentu IIS/IIW-367-71 Kvalitet ~elika B C Zatezna ~vrsto}a, daN/mm2 3752 5070 @ilavost, 2V, J 27 (0oC) Primedba Za konstrukcije od srednje debelih materijala podvrgnute normalnim optere}enjima. Ne preporu~uje se ispitivanje ìlavosti.
27 (-10oC) êlici otporni prema efektu zareza. 29 (0oC) o 27 (-30 C) D 27 (-25oC) êlici otporni prema efektu zareza. 39 (-20oC) 27 (-50oC) êlici izuzetno velike otpornosti prema E 27 (-40oC) 39 (-40oC) krtom lomu 1. Ispitivanje ìlavosti se vr{i na [arpi-V epruveti dubine `ljeba 2 mm. 2. 1J0,13 daNm/cm2. Za ~elike sa zateznom ~vrsto}om 3752 daN/mm2 nije potrebno preTab. Tab. 2.2 Hemijski sastav ~elika za zavarene konstrukcije. duzimati posebne mere predostro`Kvalitet Rm Maksimalni sadràj leg. elemenata u %. nosti pri zavarivanju ako je C0,22%, ~elika daN/mm2 C Mn Si S P Cekv0,41 i debljina d37 mm. 0,24 1,50 0,05 0,06 3752 Za ~elike sa zateznom ~vrsto}om B 0,22 1,60 0,55 0,05 0,05 5070 5070 daN/mm2 nije potrebno pre0,24 1,50 0,50 0,05 0,05 3752 duzimati posebne mere predostro`C 0,22 1,60 0,55 0,04 0,04 5070 nosti pri zavarivanju ako je C0,20%, 0,24 1,50 0,40 0,05 0,05 3752 Cekv0,45 i debljina d25 mm. D Ekvivalentni sadràj ugljenika, 0,20 1,60 0,55 0,04 0,04 5070 tako|e prema preporuci IIW, izra~u0,22 1,50 0,40 0,04 0,04 3752 E nava se na osnovu hemijskog sasta0,20 1,60 0,55 0,04 0,04 5070 va osnovnog materijala po izrazu: ( 2 .1 ) Cekv=C+Mn/6+(Cr+Mo+V)/5+(Ni+Cu)/15 Op{ti konstrukcioni ~elici za izradu zavarenih konstrukcija dati su u standardu JUS C.B0.500.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
Osnovni zavariva~ki materijali na bazi bakra, legura bakra, aluminijuma i njegovih legura su definisani u odgovaraju}im standardima /5, 6/ . Tab. Tab. 2.3 Konstrukcioni ~elici za zavarene konstrukcije, JUS C.B0.500 /7/. Oznaka ^.0261 ^.0361 ^.0362 ^.0363 ^.0461 ^.0462 ^.0463 ^.0481 ^.0482 ^.0483 ^.0561 ^.0562 ^.0563 Max. sadràj legiraju}ih elemenata, % C P S Si Mn 0,15 0,06 0,05 0,17 0,05 0,05 0,17 0,045 0,045 0,17 0,045 0,045 0,20 0,05 0,05 0,22 0,045 0,045 0,22 0,045 0,045 0,20 0,05 0,05 0,20 0,045 0,045 0,20 0,045 0,045 0,20 0,05 0,05 0,55 1,5 0,20 0,045 0,045 0,55 1,5 0,20 0,045 0,045 0,55 1,5 Rm daN/mm2 3442 3745 3745 3745 4250 4250 4250 4454 4454 4454 5262 5262 5262 @ilavost 2V, J 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 Temeratura, oC +20 +20 0 -20 +20 0 -20 +20 0 -20 +20 0 -20
2.3
Dodatni materijali
Dodatni materijali u~estvuju u formiranju zavarenog spoja tj. ulaza u njegov sastav. To su: elektrode i elektrodne ìce.
2.3.1 Elektrode za REL zavarivanje

Elektrode za REL postupak zavarivanja mogu da budu gole i obloène. Gole elektrode se skoro i ne upotrebljavaju za REL zavarivanje zbog problema odràvanja stabilnog luka i nedovoljnog kvaliteta zavarenog spoja. Obloène elektrode se sastoje od metalnog jezgra kru`nog popre~nog preseka i nemetalne obloge. Metalno jezgro obloènih elektroda je pre~nika 26 mm, proizvodi se od legura na bazi èleza, bakra i aluminijuma hladnim izvla~enjem. Kod legura koje nemaju sposobnost deformisanja u hladnom stanju, jezgro se proizvodi livenjem. Jezgro elektrode od ~elika se izra|uje od ugljeni~nog, legiranog i visokolegiranog ~elika ~iji je hemijski sastav propisan odgovaraju}im standardima /8, 9,10, 11, 12/. Jezgra za elektrode koje se koriste za zavarivanje bakra i njegovih legura izra|uju se od niskolegiranog bakra i bronzi /13/. Jezgra elektroda za REL zavarivanje aluminijuma i njegovih legura izra|uju se od niskolegiranog Al i legura Al-Mn; Al-Mg; Al-Si; Al-Si-Mg i dr. /14/. Oblogu elektroda za REL zavarivanje sa~injavaju organske i mineralne materije i vezivno sredstvo. Uloga obloge elektrode je vi{estruka: Obrazovanje {ljake. [ljaka predstavlja sme{u oksida metala koja ima niù ta~ku topljenja od metala {ava (kod elektroda za zavarivanje ~elika {ljaka se topi na 11001200oC) i manju specifi~nu masu. Zbog toga je ona pri zavarivanju te~na, nalazi se na povr{ini te~nog metala u {avu i {titi ga od {tetnog uticaja gasova iz vazduha, uz istovremeno izvla~enje oksida iz {ava i njihovo vezivanje. [ljaka ima relativno malu toplotnu provodnost, tako da smanjuje brzinu hla|enja {ava. Ovim se produàva vreme za metalur{ke i hemijske reakcije izdvajanja nepoèljnih legiraju}ih elemenata i gasova (kiseonik, azot, sumpor, fosfor) i nemetalnih uklju~aka iz {ava. Da bi obloga elektrode mogla da obrazuje {ljaku, mora da sadrì: hematit, manganovu rudu, granit, mramor, rutil, kvarc, fluorit i druge minerale. Dezoksidacija i legiranje rastopa. Oksidi osnovnog metala i legiraju}ih elemenata, koji se obrazuju u toku topljenja elektrode i osnovnog materijala, raspodeljuju se izme|u troske i {ava, a iz {ava se mogu ukloniti dodavanjem u oblogu elemenata koji imaju ve}i afinitet prema kiseoniku. Novoobrazovani oksidi isplivavaju na povr{inu {ava i vezuju se u {ljaku. Elementi koji vr{e
Jokovi}
ZAVARIVANJE
dezoksidaciju su Si, Mn, Al, i Ti i dodaju se u oblogu u obliku ferolegura. Legiranje {ava, u cilju pobolj{anja mehani~kih osobina, moè se izvesti preko obloge u koju se dodaju odgovaraju}e ferolegure ili ~isti metali za legiranje. 3. Jonizacija vazdu{nog prostora u zavariva~kom luku. Zavariva~ki luk je nestabilan u vazduhu jer se u njemu nalaze gasovi sa relativno velikim potencijalom jonizacije (15 V) i pare metala koji tako|e imaju relativno veliki napon jonizacije (8V). Zbog toga se u oblogu dodaju minerali koji sadrè alkalne i zemnoalkalne elemente (Na, K, Ca) sa manjim naponom jonizacije (23V). Ovi elementi pove}avaju koncentraciju jona u stubu luka i pove}avaju stabilnost njegovog gorenja. 4. Obrazovanje za{titne atmosfere oko zone zavarivanja. Da bi se spre~ilo prodiranje azota i kiseonika u {av, u oblogu se dodaju materije koje se na temperaturi zavarivanja razlaù uz obrazovanje znatne koli~ine gasova, koji {tite zonu zavarivanja. Za obavljanje ove funkcije, u oblogu se dodaju: skrob, dekstrin, celuloza, mramor i magnezit. Prema hemijsko-metalur{kom karakteru obloge vr{i se i podela eletroda na /15/: * Elektrode sa kiselim karakterom obloge na bazi oksida gvo`|a- oznaka A. /16/. Oblogu ovih elektroda sa~injavaju oksidi èleza, manganoksid, silicijumdioksid i feromangan kao dezoksidaciona sredstva. Op{te karakteristike ovih elektroda su: relativno velika brzina topljenja, velika dubina uvara, rad sa reletivno velikim ja~inama struje zavarivanja, {ljaka se lako skida. Primena: Za rad sa jednosmernom i naizmeni~nom strujom, naro~ito u poloènom poloàju, mada se mogu koristiti i za ostale poloàje zavarivanja. Osetljvost na tople prsline je izraèna naro~ito kod ugaonih spojeva, pri horizontalno-vertikalnom i vertikalnom poloàju zavarivanja i pove}ava se ako je sadràj ugljenika ve}I 0,24% a sadràj sumpora ve}i od 0,05% za umirene, odnosno od 0,06% za neumirene ~elike. * Elektrode sa kiselim karakterom obloge rutilnog tipa- oznaka AR. Pored èlezo-oksida, mangan-oksida i fero-mangana, u sastav obloge kod ovih elektroda ulazi i titan-oksid u koli~ini do 35%. Obloga je relativno debela, {ljaka je te~ljivija nego kod kiselih elektroda na bazi èlezo-oksida i lako se skida posle o~vr{}avanja. Ostale osobine ovih elektroda su sli~ne osobinama elektroda sa kiselom oblogom na bazi èlezooksida. * Elektrode sa baznim karakterom obloge- oznaka B Obloga ovih elektroda sadrì znatnu koli~inu kalcijum-karbonata ili magnezijum-karbonata i kalcijum fluorita, tako da je {ljaka baznog karaktera, relativno gusta u te~nom stanju a lako se skida posle o~vr{}avanja. Elektrode sa baznom {ljakom imaju srednju dubinu uvara i pogodne su za zavarivanje u svim poloàjiama u prostoru. Predvi|ene su za rad sa jednosmernom strujom na + polu a za rad sa naizmeni~nom strujom sastav obloge se mora posebno podesiti. [avovi izvedeni bazi~nim elektrodama imaju mali sadràj vodonika (ako su elektrode bile suve tj. nisu sadràle vi{e od 0,6% vlage) tako da su otporne na pojavu vru}ih i hladnih prslina. Koriste se za zavarivanje niskougljeni~nih nelegiranih ~elika relativno velike debljine, niskolegiranih ~elika i ~elika sa pove}anim sadràjem ugljenika i sumpora u odnosu na niskougljeni~ne nelegirane ~elike koji imaju dobru zavarljivost. * Elektrode sa celuloznim karakterom obloge. Obloga elektroda celuloznog tipa sadrì znatnu koli~inu organskih materija (drvnu celulozu, celulozu iz pamuka), prirodne silikate i fero-legure kao dezoksidaciona sredstva. Obrazuje se relativno mala koli~ina {ljake koja se lako skida. Ovaj tip elektroda se koristi za zavarivanje u svim poloàjima u prostoru, imaju relativno veliku brzinu topljenja i veliku dubinu uvara. Povr{ina {ava je neravna i naborana. * Elektrode sa oksidnim karakterom obloge- oznaka C. Obloga kod ovih elektroda je uglavnom debela, na bazi oksida èleza, sa ili bez mangan-oksida, zatim sadrì i fero-mangan i fero-silicijum. [ljaka je izrazito kiselog karaktera, kompaktna i veoma se lako skida. Dubina uvara je mala, te~an metal u {avu je relativno hladan, tako da je povr{ina o~vrslog {ava neravna. Uglavnom se koriste za izvo|enje unutra{njih ugaonih {avova ~ije mehani~ke osobine nisu va`ne. * Elektrode sa rutilnim karakterom obloge- oznaka R i RR. Obloga rutilnih elektroda sadì mineral rutil, sa peko 95% TiO2, zatim silikate i fero-legure. [avovi
Jokovi}
ZAVARIVANJE
izvedeni ovim elektrodama imaju lep izgled, visok nivo mehani~kih osobina i imaju ve}u otpornost na pojavu hladnih i vru}ih prslina nego {avovi izvedeni elektrodama sa oksidnim karakterom obloge, ali se ipak moraju preduzimati posebne mere predostro`nosti. Elektrode rutilnog tipa se proizvode sa dve debljine obloge: - obloge srednje debljine sadrè do 15% celuloznih materijala (oznaka R) i posebno su pogodne za zavarivanje u vertikalnom poloàju i poloàju iznad glave; - obloge velike debljine sadrè do 5% celuloznih materija (oznaka RR). * Elektrode sa posebnim vrstama obloge- oznaka S. U ovu grupu elektroda spadaju elektrode koje se ne mogu svrstati ni u jednu od prethodnih vrsta a to su: - Elektrode sa dubokim prodiranjem. Pomo}u ovih elektroda je mogu}e su~eono zavarivanje i zavarivanje T-spojeva na osnovnom materijalu debljine 1416 mm pez izrade `ljeba. Zavarivanje se izvodi sa po jednim zavarom sa svake strane, bez popre~nog kla}enja vrha eletrode. Preporu~uje se naizmeni~na struja zavarivanja (zbog manjeg skretanja) ~ija je ja~ina za 2040% ve}a od struje zavarivanja kod "normalnih" elektroda. - Elektrode sa visokim stepenom iskori{}enja. Stepen iskori{}enja elektrode predstavlja odnos teìne dodatnog materijala koji je u{ao u sastav {ava prema istopljenoj teìni metalnog jezgra elektrode /17/. Kod klasi~nih elektroda za REL zavarivanje stepen iskori{}enja je 0,800,98 a koeficijent topljenja 810 g/A h. Elektrode sa visokim stepenom iskori{}enja imaju koeficijent iskori{}enja 1,22,0 i koeficijent topljenja od 1220 g/A h zahvaljuju}i èleznom prahu koji se stavlja u oblogu.
2.3.2 Proizvodnja obloènih elektroda za REL zavarivanje

Jezgro elektrode za REL zavarivanje se proizvodi postupcima plasti~ne prerade a kod neplasti~nih materijala livenjem. Sme{a za oblogu se izra|uje drobljenjem, mlevenjem i prosejavanjem komponenti i njihovim me{anjem, prvo na suvo a zatim sa vezivnim sredstvom. Kao vezivno sredstvo koristi se vodeno staklo- Na2SiO3. Obloge manje debljine se nanose umakanjem jezgra u pripremljenu pastu, a obloge srednje i ve}e debljine se nanose ekstruzijom sme{e oko jezgra. Elektrode ~ija je obloga naneta umakanjem prvo se podvrgavaju niskotemperaturnom su{enju na 4050oC, jer sadrè relativno veliku koli~inu vode, a zatim visokotemperaturnom su{enju na 300400oC. Elektrode sa oblogom koja je naneta ekstruzijom su{e se samo na 300400oC. Visokotemperaturno su{enje elektroda koje u oblozi sadrè organske materije izvodi se na 150180oC. Obloène elektrode se upotrebljavaju isklju~ivo i suvom stanju i ako do|e do njihovog vlaènja treba ih pre upotrebe su{iti na na 200300oC u trajanju 60 minuta.
2.3.3 Elektrodna ìca za EPP postupak zavarivanja

Elektrodna ìca za EPP zavarivanje ~elika je hladno vu~ena ~eli~na ìca pre~nika 0,812 mm /18/, odnosno 210 mm /19/, koja je pobakarisana. Hemijski sastav ìce je niskougljeni~ni ~elik ili legiran sa Mo, Ni i Mn /18/.
zavarivanje 2.3.4 Elektrodna ìca za zavarivanje u atmosferi CO2

Elektrodna ìca za zavarivanje u atmosferi CO2 je od niskougljeni~nog ~elika sa pove}anim sadràjem Si i Mn, da bi se nadoknadio njihov gubitak usled oksidacije. @ica je bakarisana, pre~nika 0,62,4 mm.
2.3.5 @ica za zavarivanje gasnim plamenom

@ice za zavarivanje gasnim plamenom se proizvode od ~elika /20/, od legura na bazi bakra /13/ i od legura na bazi aluminijuma /14/ i po svom hemijskom sastavu mora odgovarati hemijskom sastavu osnovnog materijala. @ica se proizvodi u {irokom spektru pre~nika i duìna.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
2.4
Netopive elektrode za zavarivanje u za{titnom gasu
Elektrode od volframa se proizvode u obliku {ipki pre~nika 0,510 mm i duìne 50175 mm /21/. Mogu da budu od nelegiranog volframa, ali se ~e{}e izra|uju od volframa koji je legiran sa nekim od oksida, kao {to su: ThO2, ZrO2, LaO2 i CeO2 u koli~ini 0,354,20%. Dodatak ovih oksida olak{ava uspostavljanje zavariva~kog luka i pove}ava stabilnost njegovog gorenja, jer pove}ava emisionu sposobnost volframa, a sa druge strane sniàva temperaturu vrha elektrode i omogu}ava znatno pove}anje gustine struje. U prisustvu kiseonika zagrejan volfram brzo oksidi{e i sagoreva, zbog ~ega se ove elektrode koriste isklju~ivo za{titnoj atmosferi inertnih gasova, kao {to su argon, helijum i vodonik ili njihova sme{a.
2.5
Netopive elektrode za elektrootporno zavarivanje
Elektrode za elektrootporno zavarivanje proizvode se od legura na bazi bakra, kao {to su: CuCd1, CuCr1, CuCrZr, CuCoBe, CuNiBe, CuNi2Si, CuBe2 i CuAl10Fe5Ni5 /22/. Ove elektrode treba da imaju {to ve}u tvrdo}u, ~vrsto}u i elektroprovodnost na povi{enim temperatura (500600oC). Oblici ovih elektroda su raznovrsni i prilago|eni su obliku zavarenog spoja, a naj~e{}e se rade u obliku pravih i krivih {ipki ili diskova.
2.6
Pra{kovi za EPP zavarivanje
Pra{ak za EPP zavarivanje treba da obezbedi: obrazovanje {ljake u koju prelaze metalni oksidi, dezoksidaciju i legiranje metala {ava, jonizaciju gasnog prostora u mehuru i obrazovanje za{titne atmosfere u gasnom mehuru u uslovima velike brzine zavrivanja, /23/. Obrazovana {ljaka posle hla|enja treba da se lako skida. U sastav pra{kova ulaze: kvarc, èlezo-oksid, mangan-oksid, titandioksid, karbonati alkalnih i zemnoalkalnih metala i ferolegure za dezoksidaciju i legiranje. Klasifikacija i ozna~avanje pra{kova vr{i se po vi{e osnova /24/: na~in proizvodnje, granulacija, maksimalna struja zavarivanja, maksimalna brzina zavarivanja, vrsta struje za zavarivanje, napon praznog hoda pri zavarivanju sa naizmeni~nom strujom, mehani~ke osobine ~istog {ava u kombinaciji sa ìcom odre|enog kvaliteta. Prema na~inu izrade, razlikuju se topljeni i netopljeni (kerami~ki) pra{kovi. U zavisnosti od karaktera {ljake pra{kovi mogu biti kiseli i bazni, a prema sadràju mangan-oksida pra{kovi mogu biti: niskomanganski sa manje od 15% MnO, srednjemanganski sa1530% MnO i visokomanganski koji sadrè iznad 30% MnO. Prema stepenu legiranja pra{kovi se dele na pasivne, koji ne vr{e legiranje {ava i aktivne, koji vr{e legiranje {ava. Aktivni pra{kovi mogu da budu slabo legiraju}i (ve}ina topljenih pra{kova) i jako legiraju}i, {to je ve}ina kerami~kih pra{kova. Prema nameni, pra{kovi mogu biti namenjeni za zavarivanje niskougljeni~nih, niskolegiranih i visokolegiranih ~elika, za zavarivanje obojenih metala i za navarivanje. Da bi se smanjila koli~ina vodonika u {avu moraju se koristiti suvi pra{kovi, a su{enje se izvodi na 200oC u toku 1 sata. Topljeni pra{kovi se primenjuju za zavarivanje niskougljeni~nih i niskolegiranih ~elika, pri ~emu se legiranje rastopa vr{i samo preko pra{ka i to manganom i silicijumom po reakcijama: ( 2 .2 ) ( 2 .3 ) MnO+Fe=FeO+Mn SiO2+2Fe=2FeO+Si
Topljeni pra{kovi
Dezoksidacija rastopa, odnosno uklanjanje FeO se vr{i njegovim prevo|enjem u {ljaku i vezivanjem u stabilne silikate. Pri zavarivanju drugih materijala, legiranje {ava se vr{i preko elektrodne ìce. Temperatura topljenja pra{ka treba da je nià od 1200oC, gustina 1,51,8 kg/dm3 a pre~nik zrna 0,53 mm. Pra{ak u te~nom stanju treba da je viskozan. Topljeni pra{kovi (srednjemanganski i visokomanganski) se proizvode slede}im postupkom: Komponente pra{ka se drobe, melju, izme{aju u potrebnom odnosu i stave u pe} za topljenje. Topljenje se vr{i na 1400oC a istopljena masa se u tankom mlazu izliva u proto~nu vodu, gde dolazi do njene granulacije. Granule se su{e, melju u klasiraju po krupno}i prosejavanjem.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
10
Kerami~ki pra{kovi se koriste za zavarivanje nisko-, srednje- i visokolegiranih ~elika, za navarivanje ~elika, kao i za zavarivanje bakra, nikla i njihovih legura. Pri zavarivanju sa kerami~kim pra{kovima, koristi se elektrodna ìca od nisko ugljeni~nog ~elika, a legiranje i modifikacija rastopa se vr{i preko komponenti pra{ka. Proizvodnja kerami~kih pra{kova se obavlja na slede}i na~in: Komponente pra{ka, koje su obliku fero-legura, oksida, karbonata, i dr. se prvo usitne, zatim se izme{aju u odre|enom odnosu uz dodatak vodenog stakla kao veziva. Granulacijom iz nepe~ene paste dobijaju se zrna pre~nika 13 mm, koja se zatim su{e na 300400oC u trajanju od 2 sata. Po{to nema topljenja, u kerami~ke pra{kove se mogu staviti materijali koji se razlaù na visokim temperaturama.
Kerami~ki pra{kovi
2.7
Gorivi gasovi Acetilen
gasno Gasovi za gasno zavarivanje
Za gasno zavarivanje i rezanje koriste se gorivi gasovi i kiseonik. Od gorivih gasova za gasno zavarivanje i rezanje koriste se : acetilen, vodonik i sme{a propana i butana. Acetilen, C2H2, je nezasi}eni ugljovodonik koji se naj~e{}e dobija reakcijom kalcijum karbida i vode: ( 2 .4 ) CaC2+2H2OC2H2+Ca(OH)2+Q Acetilen je nestabilan, tako da se pod odre|enim pritiskom i temperaturom razlaè burno uz eksploziju. Sme{a acetilena i kiseonika (2,393% acetilena) je eksplozivna na temperaturi do 300oC pri atmosferskom pritisku, dok sme{a vazduha i acetilena (2,380,7% acetilena) pri atmosferskom pritisku eksplodira na 305oC. Sklonost acetilena ka eksplozivnom razlaganju se smanjuje ako se on rastvori u acetonu ili ako se molekuli acetilena me|usobno razdvoje u manje grupe pomo}u porozne kerami}ke mase. Za gasno zavarivanje i rezanje se koristi acetilen koji sadì minimum 99% C2H2 koji se pakuje u ~eli~ne boce sa poroznom masom i acetonom kao rastvara~em /25/. Boce za actilen imaju zapreminu do 160dm3 ali su u upotrebi naj~e{}e boce sa zapreminom 40 dm3 u koje moè stati oko 6,5 kg acetilena /26/. Pritisak acetilena u bocama je 1520 bar i zavisi od spoljne temperature. Raspodela prostora u bocama za acetilen je slede}a: porozna masa 25%; aceton 38%; prostor za {irenje acetona pri apsorpciji acetilena 29%; sigurnosni prostor 8%. Brzina pra`njenja boce tj. potro{nja acetilena na sat ne sme biti ve}a od 20% njegovog sadràja u boci, a minimalni zaostali pritisak u boci, na 19oC, ne sme biti manji od 11,5 bar. Ostali gorivi gasovi, koji se koriste za dobijanje toplote za zavarivanje, lemljenje ili rezanje su vodonik /27/ i sme{a propana i butana. Gasovi se pakuju u ~eli~ne boce u te~nom ili gasovitom stanju.
Ostali gorivi gasovi
2.8 Kiseonik
Da bi se pove}ala brzina sagorevanja gorivih gasova i pove}ala toplotna mo} zavariva~kog plamena, sagorevanje gorivih gasova se izvodi u atmosferi kiseonika. Pri zavarivanju, se~enju i lemljenju koristi se gasoviti ili te~ni kiseonik, /28, 29/. Gasoviti kiseonik za zavarivanje se, naj~e{}e, isporu~uje u ~eli~nim bocama zapremine 40 dm3 u koje stane oko 8,5 kg kiseonika pri pritisku od 150 bar na 20oC. Zaostali pritisak kiseonika u praznim bocama ne sme da bude manji od 1,52 bar. Boce za kiseonik se obeleàvaju plavom bojom. Ve}i potro{a~i koriste cisterne za lagerovanje te~nog kiseonika i centralizovano snabdevanje.
2.9
Za{titni gasovi
Za{tita zavariva~kog luka i te~nog metala u {avu od negativnog uticaja komponenti vazduha se moè ostvariti za{titnim gasovima. Za{titni gasovi mogu da budu inerti ili aktivni. Inertni gasovi su azot i argon a aktivni ugljendioksid i vodonik.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
11
3. ZAVARIVA^KI LUK
3.1 Uvod
Zavariva~ki luk je osnovni izvor toplote za sve postupke elektrolu~nog zavarivanja. Zavariva~ki luk predstavlja stabilni eletri~ni luk tj. stabilni prenos elektriciteta izme|u dva provodnika razli~itog polariteta, koji se nalaze na relativno malom me|usobnom rastojanju. Provo|enje elektriciteta kroz zavariva~ki luk se vr{i kretanjem naelektrisanih ~estica- jona i elektrona kroz vazdu{ni prostor izme|u provodnika /3/. Joni i elektroni nastaju jonizacijom molekula gasa koji sa~injavaju vazduh, atoma metala i komponenti obloge elektrode ili pra{ka. Op{te karakteristike zavariva~kog luka su: relativno male vrednosti napona, 1580 V; relativno velike gustine struje i relativno visoke temperature, 20004000oC, Za uspostavljanje i napajanje zavariva~kog luka koristi se jednosmerna ili naizmeni~na struja. Kod jednosmerne struje elektroda Sl. Sl. 3.1 [eme zavariva~kog luka. a-zavariva~ki luk uspostavljen izme|u elektro- moè da bude vezade i osnovnog materijala; b-nezavisni zavariva~ki luk; c-trofazni zavariva~ki luk. na na minus pol prava polarnost ili na plus pol izvora struje - obrnuta polarnost. Kod luka koji se napaja naizmeni~nom strujom, polaritet elektrode se menja u skladu sa u~estalo{}u naizmeni~ne struje. Naizmeni~na struja za napajanje luka moè da bude jednofazna ili fi{efazna, mre`ne ili pove}ane u~estanosti. Izvori naizmeni~ne struje su transformatori a izvori jednosmerne struje su generatori jednosmerne struje ili ispravlja~i. Zavariva~ki luk moè da bude uspostavljen izme|u elektrode i osnovnog matrijala, Sl. 3.1-a , ili izme|u dve elektrode- tzv. nezavisan luk, Sl. 3.1-b, ili izme|u dve elektrode i osnovnog zavariva~kog luka- tzv. kombinovani luk, Sl. 3.1-c. Elektroda moè da bude topiva, kada igra i ulogu dodatnog materijala, ili netopiva u kom slu~aju se dodatni materijal mora posebno unositi u zavariva~ki luk.
3.2
Prenos energije kroz luk i zagrevanje katode i anode
Elementi zavariva~kog luka, prema Sl. 3.2, su: Duìna luka l je rastojanje izme|u vrha elektrode i povr{ine osnovnog materijala (pri zavarivanju sa relativno malim ja~inama struje), odnosno rastojanje izme|u vrha elektrode i povr{ine rastopa na osnovnom materijalu (pri zavarivanju sa relativno velikim ja~inama struje). Anodna i katodna mrlja su uàreni delovi anode i katode. Da bi se uspostavio i odràvao zavariva~ki luk neophodno je postojanje katodne mrlje, jer se sa nje emituju elektroni koji vr{e po~etnu jonizaciju atoma gasa u stubu luka. Katodna oblast je deo oko katodne mrlje ~ija debljina odgovara duìni slobodnog puta elektrona u gasu oko katode tj. oko 10-410-5 cm. Anodna oblast je podru~je oko anode debljine 10-310-4 cm u kojoj preovladava struja elektrona. Stub luka je prostor izme|u katodne i anodne oblasti u kome se nalaze elektroni, pozitivni joni i neutralni atomi sa najve}om temperaturom u osi stuba, zbog odvo|enja toplote u okolinu sa periferije stuba. Emisija elektrona sa katodne mrlje se vr{i pod dejstvom slede}ih faktora: * Termoelektronska emisija nastaje usled sposobnosti uàrene katodne mrlje da emituje elektrone usled visoke temperature. Kod te{kotopivih materijala (volfram, grafit) termoelektronska emisija ima va`nu ulogu, a kod metala sa niòm ta~kom topljenja termoelektronska emisija je manje zastupljena. * Autoelektronska emisija nastaje pod dejstvom spolja{njeg elekti~nog polja koje stvara izvor
Jokovi}
ZAVARIVANJE
12
struje za zavarivanje. Sa porastom temperature smanjuje se broj elektrona koji se sa katodne mrlje emituje pod dejstvom spolja{njeg elektri~nog polja. * Emisija elektrona usled bombardovanja katodne mrlje pozitivnim jonima koji se kre}u prema katodi pod dejstvom elektri~nog polja. Pri udaru pozitivnih jona na povr{inu katode oni joj predaju svoju kineti~ku energiju, {to izaziva porast temperature katodne mrlje (pove}anje brzine njenog topljenja) i emisiju elektrona. Odnos broja izba~enih elektrona prema broju pozitivnih jona koji udare u katodu kre}e se od 0,3 do 1,0. Elektroni koji su emitovani sa katodne mrlje kre}u se prema anodi, a pod dejstvom elektri~nog polja se ubrzavaju, tako da imaju dovoljnu kineti~ku energiju da izvr{e jonizaciju gasova i metala sa Sl. 3.2 [ema zavariva~kog luka. Ul- napon luka; kojima se sudare u stubu luka. Na taj na~in se UK- katodni pad napona; UA- anodni pad napo- pove}ava koncentracija naelektrisanih ~estica, ~ijna; Us- pad napona u stubu luka; 1- katodna im se daljim kretanjem vr{i prenos struje kroz luk. mrlja. 2- katodna oblast; 3- stub luka; Prema tome, osnovni nosioci elektriciteta u stu4- anodna oblast. 5- anodna mrlja; l- duìna bu luka su joni i eletroni, koji nastaju jonizacijom luka. A- anoda.K- katoda. gasova i u manjoj meri jonizacijom metala u stubu luka. Da bi do{lo do jonizacije neutralnih atoma gasa, potrebno im je dovesti energiju koja je ve}a od potencijala jonizacije, Tab. 3.1. [to je niì potencijal jonizacije nekog elementa, to je njegov uticaj na stabilnost gorenja luka povoljniji. Tab. Tab. 3.1 Potencijali jonizacije metala i gasova u stubu luka u V. Elemenat Potencijal K 4,3 Na Ca Fe C H2 O2 N2 5,11 6,11 7,83 11,22 13,5 13,6 14,5 ( 3 .1 ) Po~etna jonizacija gasova je rezultat neelasti~nih sudara atoma gasa i elektrona koji su emitovani sa katodne mrlje, a zatim ubrzani Ao+ebrziA++2espori
elektri~nim poljem, prema reakciji:
gde je: Ao i A+-neutralni atom gasa i pozitivni jon; ebrzi - brzi elektroni (emitovani sa katode i ubrzani elektri~nim poljem); espori - usporeni elektroni. Dopunska jonizacija gasova u stubu luka vr{i se usled termi~ke jonizacije i jonizacije zra~enjem. Termi~ka jonizacija gasa nastaje usled sudaranja elektrona sa atomima i molekulima usled termi~kih kretanja i zbog toga je zna~ajna tek na relativno vi{im temperaturama, iznad 1750oC. Jonizacija zra~enjem ili foto jonizacija je izazvana ultraljubi~astim zracima i zbog male energije ovih zraka javlja se kod gasova sa relativno malim potencijalom jonizacije. Sl. 3.3 Zavisnost stepena jonizacije od Stepen jonizacije predstavlja odnos izme|u temperature u stubu luka i vrste atoma. broja jonizovanih atoma prema polaznom broju neutralnih ~estica. Stepen jonizacije zavisi od temperature u stubu luka i vrste atoma tj. potencijala jonizacije, Sl. 3.3.
3.3
Uspostavljanje i gorenje zavariva~kog luka
Pri zavarivanju topivom elektrodom, zavariva~ki luk se uspostavlja tako {to se osnovni materijal kratkotrajno dodirne vrhom elektrode. Struja kratkog spoja trenutno rastapa vrh elektrode i osnovni
Jokovi}
ZAVARIVANJE
13
materijal na mestu dodira. Elektroda se zatim odmi~e od osnovnog materijala na rastojanje koje je pribli`no jednako pre~niku elektrode. Pri tome se te~ni sloj metala rasteè i isparava, javlja se po~etna emisija elektrona sa katodne mrlje, a ovi vr{e jonizaciju gasova u stubu luka. Obrazovani joni i elektroni provode struju, ~ime se uspostavlja zavariva~ki luk. Pri zavarivanju netopivom elektrodom odvijaju se isti procesi, ali se sada te~na mrlja obrazuje samo na osnovnom materijalu. Uspostavljanje zavariva~kog luka moè se izvesti i bez dodirivanja osnovnog materujala vrhom elektrode. U tom slu~aju, po~etna jonizacija gasnog prostora izme|u vrha elektrode i osnovnog materijala se vr{i pomo}u oscilatora, koji predstavlja pomo}ni izvor naizmeni~ne struje sa naponom 20003000 V i frekvencijom 100300 kHz. Stabilno gorenje zavariva~kog luka je osnovni uslov da se dobije kvalitetan zavareni spoj. Faktori koji uti~u na gorenje zavariva~kog luka su: struja i napon zavarivanja, vrsta struje, sastav i svojstva atmosfere luka (stepen jonizacije atmosfere luka), karakter prenosa metala sa elektrode na osnovni materijal i spoljna karakteristika izvora struje. Struja i napon zavariva~kog luka se nazivaju i struja i napon zavarivanja. Oni se nalaze u me|usobnoj zavisnosti koja se zove stati~ka karakteristika luka, Sl. 3.4. Pri konstantnim ostalim uslovima, pove}anje duìne luka izaziva pove}anje napona luka. Na Sl. 3.4 je data zavisnost izme|u struje i napona izvora struje za zavariva~ki luk, koja se naziva spolja{nja karakteristika izvora struje. Za zavarivanje se koriste izvori strije koji imaju tri razli~ite spoljne karakteristike: * Izvori struje sa strmo padaju}om spoljnom karakteristikom (kriva 4 na Sl. 3.4) se koriste za: ru~no zavarivanje obloènom elektrodom, ru~no WIG zavarivanje, automatsko zavarivanje pod pra{kom sa regulacijom brzine dodavanja ìce prema naponu luka. Naponi praznog hoda Uo su: 5575 V za ru~no zavarivanje, odnosno 6080 V za EPP postupak. Radni naponi su: do 30 V pri ru~nom zavarivanju, odnosno 3040 V pri EPP zavarivanju. * Izvori struje sa horizontalnom spoljnom karakteristikom (kriva 5 na Sl. 3.4) ili sa rastu}om spoljnom karakteristikom (kriva 6 na Sl. 3.4) se koriste za: automatsko zavarivanje pod pra{kom sa konstantnom brzinom dodavanja elektrodne ìce, za automatski MIG postupak i MAG postupak zavarivanja. Napon praznog hoda izvora struja kod horizontalne i rastu}e karakteristike bio bi jednak, odnosno manji od radnog napona, tako da ne bi mogao da se uspostavi luk na po~etku zavarivanja. Zbog toga su naponi praznog hoda Vo kod horizontalne i rastu}e katakteristike struje ve}i od radnog napona i naglo se smanjuju na radni napon.
Sl. Sl. 3.4 Stati~ka karakteristika zavariva~kog luka i spoljna karakteristika izvora struje. a- stati~ka karakteristika luka; b- spoljna karakteristika izvora struje; c- sistem luk-izvor struje. Uo- napon praznog hoda; Ul- napon luka; Il- struja luka; Ik- struja kratkog spoja. Zavariva~ki luk i izvor struje su me|usobno povezani tako da imaju istu struju i napon koji su definisani ta~kama A, C, D, B i E, Sl. 3.4. U ta~kama A, C i D ja~ine struja su relativno male i ne obezbe|uju stabilno gorenje luka, pa se zavarivanje izvodi u radnim ta~kama B i E. Naizmeni~na struja daje manje stabilan zavariva~ki luk, niù temperaturu i manji u~inak jer, saglasno frekvenciji struje, dolazi do periodi~nog ga{enja i ponovnog uspostavljanja luka sa promenjenom polarno{}u elektrode i osnovnog materijala. S druge strane, prednosti upotrebe naizmeni~ne struje su jednostavnost i niska cena ure|aja za zavarivanje i zanemarljiv uticaj magnetnog polja i feromagnetnih masa na skretanje luka.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
14
3.4
Prenos metala u zavariva~kom luku
Prenos metala sa topive elektrode na osnovni materijal obavlja se po slede}im modelima /4/: * Prenos metala u krupnim kapi-ma, Sl. 3.5, vr{i se pri zavarivanju MAG i MIG postupkom sa relativno malim gustinama struje, do 100 A/mm2. Na vrhu elektrode , pod utica-jem toplote obrazuje se kap, koja se ne odvaja od elektrode, jer su sile povr{inskog napona najve}e, pozi-cija I i II. Sa porastom veli~ine kapi, sile elektromagnetnog polja i sile teè izduùju kap, tako da se ona spaja sa osnovnim materijalom i uspostavlja kratki spoj, odnosno luk Sl. Sl. 3.5 Prenos metala u krupnim kapima pri MIG i MAG se prekida, pozicija III i IV. Kona~no, zavarivanju sa gustinama struje ispod 100 A/mm2. pod dejstvom sila povr{inskog napona kap se odvaja od elektrode i prelazi na osnovni materijal, a luk se ponovo uspostavlja, pozicija V. * Prenos metala u obliku mlaza sitnih kapi vr{i se pri zavarivanju debelo obloènim elektrodama i pri zavarivanju pod pra{kom, Sl. 3.6-a, pri ~emu je ve}ina kapi obloèna slojem rastopljene obloge ili pra{ka. Prenos metala u vidu sitnih kapi se vr{i i pri MAG i MIG zavarivanju sa gustinama struje iznad 100 A/mm2, Sl. 3.6-b.
Sl. Sl. 3.6 Prenos metala u obliku sitnih kapi. a- zavarivanje debelo obloènim elektrodama; b- MAG i MIG pri gustinama struje iznad 100 A/mm2. Zavariva~ki luk je koncentrisani toplotni izvor ~ija je ukupna toplotna mo}: ( 3 .2 ) ( 3 .3 ) Q=Ul Iz q= Ul Iz a efektivna toplotna mo} je: gde je: Q- ukupna toplotna mo} luka, W/s; Ul- napon luka, V; Iz- struja zavarivanja, A; q- efektivna toplotna mo}, W/s; - koeficijent korisnog dejstva luka, Tab. 3.2. Tab. Tab. 3.2 Koeficijenti korisnog dejstva zavariva~kog luka Postupak zav. WIG 0,50,6 MAG 0,580,72 MIG 0,70,8 REL, deb. obl 0,700,85 Pod troskom 0,800,95 Sl. 3.7 Toplotni bilans zavariva~kog luka.
a- REL zavarivanje; b- EPP automatski postupak.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
15
4. RU^NO ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE - REL

4.1 Uvod
Ru~no elektrolu~no zavarivanje se izvodi topivim elektrodama, obloènim ili sa punjenjem, pri ~emu je izvor toplote zavariva~ki luk koji se uspostavlja izme|u vrha elektrode, koja se pomera (vodi) ru~no, i osnovnog materijala, Sl. 4.1. Primena REL zavarivanja je kod zavarivanja: nelegiranih i legiranih ~elika svih kvaliteta, sivog liva (na hladno i toplo), bakra i legura bakra, aluminijuma i legura aluminijuma. Ure|aji za REL zavarivanje imaju najniù cenu u pore|enju sa ure|ajima za druge postupke zavarivanja a sastoje se od: izvora struje, drà~a elektrode, kablova za povezivanje, priklju~ka mase i za{titne opreme. Struja za napajanje luka moè da bude naizmeni~na ili jednosmerna. Ure|aji za naizmeni~nu struju su transormatori a ure|aji za jednosmernu struju su: generatori, koji se mogu pokretati elektromotorom ili motorom SUS, i ispravlja~i. Karakteristike REL zavarivanja su: * Moè se koristiti za zavarivanje prakti~no Sl. Sl. 4.1 [ema REL postupka zavarivanja obsvih, tehni~ki zna~ajnih legura; loènom elektrodom. 1- metalno jezgro elek* Niska cena ure|aja, naro~ito transformatora, trode; 2- obloga elektrode; 3- elektri~ni (zavarii niska cena njihovog odràvanja; va~ki) luk; 4- krater; 5- rastopljeni metal; 6- te~* Mogu}nost izvo|enja radova na terenu, gde na {ljaka; 7- o~vrsla {ljaka; 8- o~vrsli metal {anema dovoda elektri~ne struje; va; 9- zona uticaja toplote (ZUT); 10- osnovni * Rukovanje ure|ajima je jednostavno; materijal. * Koristi se za zavarivanje u svim poloàjima u prostoru i za zavarivanje obradaka svih konsrukcija; * Postupak je relativno spor i neproduktivan, sa 12 kg/h rastopljenog metala; * Kvalitet zavarenog spoja u velikoj meri zavisi od zavariva~a; * Vreme obrazovanja zavariva~a je relativno dugo, 23 godine obuke posle srednje {kole; * Otpadak elektrode usled ostatka u drà~u, prskanja i gubitaka sa {ljakom je relativno veliki.
4.2
Reìmi REL zavarivanja
Reìm REL zavarivanja se odre|uje na osnovu vi{e kriterijuma, a najva`niji su: eksploatacioni uslovi konstrukcije, vrsta i debljina osnovnog materijala, vrsta i poloàj {ava u prostoru. Parametri reìma REL zavarivanja u uèm smislu su: pre~nik elektrode De; vrsta, polaritet (kod jednosmerne struje) i ja~ina struje zavarivanja Iz U {irem smislu kao parametri reìma REL zavarivanja se mogu smatrati i: broj zavara u {avu n; brzina zavarivanja Vz; kretanje vrha elektrode i ugao nagiba elektrode prema osnovnom materijalu. Tab. Tab. 4.1 Pre~nik elektrode za su~eone spojeve. d, mm De, mm 2 2 3 45 3 34 68 4 912 45 1315 5 1620 56 >20 6
4.2.1 Pre~nik elektrode

Pre~nik elektrode za su~eone spojeve se odre|uje na osnovu debljine osnovnog materijala d, Tab. 4.1 a za ugaone spojeve na osnovu katete {ava k, Tab. 4.2. Su~eoni spojevi na osnovnom materijalu debljine iznad 4 mm se izvode iz vi{e zavara, a ako se pre toga vr{i izrada `ljeba onda se prvi (koreni) zavar izvodi sa elektrodom De=34 mm a ostali
Tab. Tab. 4.2 Pre~nik elektrode za ugaone spojeve k, mm De, mm 2 2 3 3 4 44 5 4 68 35
Jokovi}
ZAVARIVANJE
16
zavari sa debljim elektrodama. Posle izvo|enja svih zavara, koreni zavar se iz`ljebi i izvede se pokrivni koreni zavar sa elektrodom De=3 mm za d<5 mm, odnosno sa De=4 mm za d>6 mm.
4.2.2 Struja zavarivanja

Ja~ina struje zavarivanja se odre|uje na osnovu pre~nika elektrode i dozvoljene gustine struje za datu vrstu elektrode. Pored ovih faktora, na struju zavarivanja uti~u i tip obloge, oblik zavarenog spoja i njegov poloàj u prostoru. Proizvo|a~ elektroda daje preporuke za ja~inu struje za dati tip i pre~nik elektrode i poloàj zavarivanja. Orijentacione vrednosti struje zavarivanja se mogu odrediti sa Sl. 4.2. Za rutilne elektrode vaì izraz: ( 4 .1 ) Iz=jAe gde je: Iz- struja zavarivanja , A; Ae- povr{ina popre~nog preseka jezgra elektrode, mm2; j- dozvoljena gustina struje, A/mm2, . Tab. Tab. 4.3 Gustina struje za rutilne elektrode De, mm j, A/mm2 3 1420 4 11,516 5 1013,5 6 9,512,5
Struja zavarivanja se pribli`no moè odrediti po izrazu: ( 4 .2 ) Sl. Sl. 4.2 Zavisnost struje zavarivanja od Iz=m De gde je: Iz- struja zavarivanja, A; De- pre~nik elektrode, mm; m- koeficijent koji zavisi od pre~nika elektrode: za pre~nika elektrode. De=3 mm, m=30; za De=46 mm, m=4050. Pri zavarivanju u vertikalnom poloàju struja zavarivanja se smanjuje za 1520% u odnosu na struju zavarivanja u poloènom poloàju, a pre~nik elektrode ne treba da bude ve}i od 45 mm. Pri zavarivanju u poloàju iznad glave, struja zavarivanja se smanjuje za 2025% u odnosu na struju zavarivanja potrebnu za zavarivanje u poloènom poloàju, a pre~nik elektrode treba da je manji od 4 mm.
4.2.3 Broj zavara

Broj zavara (slojeva) u jednom {avu odre|uje se na osnovu ukupne povr{ine popre~nog preseka unetog materijala Au i povr{ina popre~nih preseka prvog (korenog) zavara A1 i ostalih zavara An: ( 4 .3 ) n=[(Au-A1)/An]+1
1
Tab. Tab.4.4 Grani~ne vrednosti povr{ina popre~nog Poloàj {ava u prostoru Poloèni Debljina osn. materijala, mm 610 12 610 12 48 10 Ostali zavari 3060 2030 4060 4060 2040 4070 2040 2030 3040 Prvi zavar
preseka zavara u su~eonom i ugaonom spoju, mm2.
Vertikalan gde je : Au- ukupna povr{ina popre~nog preseka materijala unetog elektrodom; mm2; A1- Izanad glave povr{ina popre~nog preseka prvog (korenog) zavara, mm2, Tab.4.4, /30/; An- povr{ina popre~nog preseka ostalih zavara, mm2; n- broj zavara. Ukupna povr{ina popre~nog preseka materijala unetog elektrodom zavisi od oblika `ljeba i debljine osnovnog materijala i moè se izra~unati prema izrazima datim u Prilogu A ili pribli`no odrediti prema ve}em broju drugih izraza ili iz dijagrama, prilog A.
Prema /4 / pri zavarivanju su~eonih spojeva u poloènom poloàju vaè relacije: A1=(68)De i An=(812)De, gde je De- pre~nik elektrode.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
17
4.2.4 Brzina zavarivanja

Brzina zavarivanja zavisi od pre~nika elektrode, ja~ine struje zavarivanja i poloàja zavarivanja u prostoru. Uobi~ajene brzine zavarivanja REL postupkom su do 10 m/h, a maksimalna je 15 m/h. Brzina zavarivanja treba da obozbedi da je te~an metal u {avu stalno prekriven slojem te~ne {ljake. Pojava svetlih mrlja, nepokrivenih {ljakom, ukazuje na preveliku brzinu zavarivanja. Brzina zavarivanja REL postupkom, cm/h, je: ( 4 .4 ) Vz=(z Iz)/(Az )
gde je: z- koeficijent topljenja, g/A h; Iz- struja zavarivanja, A; Az- povr{ina popre~nog preseka zavara, mm2; - gustina metala zavara, g/cm3.
Kretanje 4.2.5 Kretanje (vo|enje) vrha eketrode

Kretanje vrha elektrode pri REL zavarivanju zavisi od poloàja {ava u prostoru, debljine osnovnog materijala i razmaka u korenu `ljeba, Tab. 4.5. Zavarivanje bez bo~nog kretanja vrha elektrode daje uske zavare, {irine (0,81,5)De i koristi se pri polaganju korenog zavara, kod zavarivanja tankih limova i prilikom pripajanja. Tab. Tab. 4.5 Vo|enje elektrode kod REL zavarivanja /30/ Su~eoni, poloèni poloàj Su~eoni, vertikalni poloàj Su~eoni, horizont. na vert. zidu
Su~eoni, iznad glave
Ugaoni, poloèni poloàj "u koritu"
Ugaoni spoj
Poloèni poloàj
Vertikalni poloàj
Iznad glave
Vo|enje vrha elektrode: P- prvi zavar: O- drugi i ostali zavari.
4.2.6 Nagib elektrode

Nagib elektrode zavisi od debljine osnovnog materijala, vrste {ava i njegovog poloàja u prostoru. Sa smanjenjem ugla nagiba pove}ava se duìna luka i gubici usled rasprskavanja, oksidacija metala u luku i apsorpcija gasova. Zavarivanje tankih limova, debljine do 3 mm, izvodi se "uglom napred", nagibom elektrode od oko 15% i bez popre~nog kla}enja vrha elektrode kako bi se smanjila dubina uvara i spre~ilo "progorevanje". Izbor ugla nagiba i kretanja vrha elektrode vr{i se prema Tab. 4.5.
4.2.7 Duìna zavariva~kog luka

Duìna luka zavarivanja zavisi od vrste i pre~nika elektrode, poloàja {ava u prostoru i razmaka u korenu `ljeba. Duìna luka se kre}e u granicama (0,51,1)De. Sa pove}anjem duìne luka smanjuje se dubina uvara, pove}ava oksidacija metala i gubici usled rasprskavanja i pogor{ava se izgled {ava. Pri izvo|enju {avova u vertikalnom poloàju i poloàju iznad glave, radi se sa {to kra}im lukom.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
18
4.3
postupkom Izvo|enje spojeva REL postupkom
4.3.1 Izvo|enje su~eonih spojeva

Su~eoni spojevi mogu biti izvedeni sa razli~itim vrstama {avova tj. sa razli~itim vrstama `ljebova, ~iji izbor najvi{e zavisi od debljine osnovnog materijala /4, 31, 30, 32, 33/.
4.3.1.1
ISu~eoni spoj sa I-{avom
Na obradcima debljine 14 mm i sa elektrodama normalne dubine prodiranja I-{avovi se izvode sa jednim zavarom sa jedne strane, Sl. 4.3-a. Razmak izme|u obradaka zavisi od debljine osnovnog materijala, poloàja zavarivanja i vrste elektrode i iznosi s=02 mm. Obradci debljine 38 mm tako|e se zavariju sa jednim zavarom a sa druge strane se postavlja podlo`na traka od istog materijala kao i Sl. Sl. 4.3 Su~eoni spoj sa I- {avom. a- jednostrani; b- jednostrani sa podlo`- osnovni materijal ili od nom trakom; c- dvostrani sa `ljebljenjem neprovarenog korena. bakra, Sl. 4.3-b. Pri kori{}enju podlo`ne trake razmak izme|u obradaka je s=28 mm. Ovi spojevi se mogu stati~ki opteretiti. Za promenljiva ili udarna optere}enja neprovareni koren se iz`ljebi i nanese se drugi zavar, Sl. 4.3-c. Sl. 4.4 Su~eoni spoj sa V- {avom. a- sa vi{e zavara; b- sa vi{e
slojeva
4.3.1.2
Su~eoni spoj sa V- {avom
Su~eoni spojevi sa V-{avom se izvode na materijalima debljine 515 mm, pri ~emu je ugao otvora `ljeba 60o, razmak u korenu `ljeba s=04 mm i zatupljenje korena `ljeba h=03 mm. [av se izvodi sa vi{e zavara. Koren {ava se `ljebi na dubinu 23 mm i nanosi se pokrovni zavar. @ljebljenje je obavezno kod spojeva optere}enih na zamor.
4.3.1.3
XSu~eoni spoj sa X- {avom
Su~eoni spojevi sa X-{avom se izvode na obratcima debljine 1530 mm. Ugao otvora X-`ljeba je =30o, razmak u korenu `ljeba s=04 mm a visina zatupljenja u korenu h=13 mm. Pre izvo|enja pokrivnog korenog zavara p koreni zavar 1 se obavezno `ljebi, Sl. 4.5. Sl. Sl. 4.5 Redosled zavara kod su~eonog spoja sa X-{avom
4.3.1.4
USu~eoni spoj sa dvostrukim U-{avom.
Dvostruki U-{av se izvodi kod su~eonih spojeva obradaka debljine 3060 mm na dvostrukom U-`ljebu slede}ih mera: Ugao otvora `ljeba =10o, visina zatupljenja korena `ljeba h=13 mm, razmak u korenu `ljeba s=04 mm a polupre~nik zatupljenja r=35 mm. [av moè da bude izveden sa vi{e zavara ili vi{e slojeva. Koreni zavar se obavezno `ljebi pre nano{enja pokrivnog korenog zavara.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
19
4.3.1.5
Su~eono zavarivanje obradaka razli~ite debljine
Su~eono zavarivanje obradaka, ~ija je razlika u debljinama ve}a od 3 mm izvodi se sa V ili X {avom, ali se na debljem obratku izvede zako{enje na duìni (35)(d2-d1), Sl. 4.6.
4.3.2 Izvo|enje T-spojeva TSl. Sl. 4.6 Su~eono zavarivanje obradaka T-spojevi se izvode REL postupkom zavarivanja, naj~e{}e na 1/2V-{avu ili na K-{avu, Sl. 4.7. 1/2V-{av se primenjuje kod obradaka debljine 515 1/2V mm. Karakteristi~ne mere `ljeba su: ugao otvo-ra `ljeba =50o; razmak u korenu `ljeba s=04 mm; visina zatupljenja u korenu `ljeba h=03 mm. Ovaj {av je naro~ito pogodan za zavarivanje su~eonih i Tspojeva u horizontalno-vertikalnom poloàju. K-{av se primenjuje za zavarivanje T- spojeva na obradcima debljine 1260 mm. Karakteristi~ne mere `ljeba su: Ugao otvora `ljeba =50o; razmak u korenu `ljeba s=04 mm; visina zatupljenja u korenu `ljeba h=03 mm.
razli~ite debljine.
Sl. Sl. 4.7 Ugaoni spojevi. a- na 1/2 V-{avu;
b- na K-{avu
4.3.2.1
Izvo|enje preklopnih spojeva
Zbog pove}anja koncentracije naprezanja u odnosu na su~eone spojeve i pove}anog utro{ka materijala, upotreba preklopnih spojeva se izbegava. Uglavnom se koriste za spajanje limova debljine manje od 12 mm sa ugaonicima, Sl. 4.8. Sl. 4.8 Preklopni spoj
4.3.2.2
Postupci izvo|enja spojeva
Da bi se smanjili zaostali naponi, smanjile deformacije i smanjila mogu}nost nastanka prslina pri REL zavarivanju {avovi se izvode slede}im postupcima: * Kratki {avovi, duìne manje od 250300 mm izvode se bez prekida, Sl. 4.9-a; * [avovi srednje duìne, 3001000 mm, izvode se ili bez prekida od sredine prema krajevima, Sl. 4.9-b, ili povratnim korakom, Sl. 4.9-c, ili povratnim korakom na preskok, Sl. 4.9-d; * Duga~ki {avovi, duìne preko 1000 mm, se izvode povratnim korakom od sredine prema krajevima, naj~e{}e sa dva zavariva~a istovremeno, Sl. 4.9-e. Pri zavarivanju obradaka relativno velike debljine, ve}e od 2025 mm, {av se formira iz vi{e slojeva da bi se smanjila mogu}nost pojave prslina u prvom sloju (zavaru) zbog njegovog malog preseka i da bi se smanjile deformacije pri neprekidnom popunjavanju `ljeba. Vremenski razmak izme|u izvo|enja pojedinih slojeva treba da bude {to manji. Pri zavarivanju u blokovima, Sl. 4.10-b, treba maksimalno smanjiti mogu{nosti pojave gre{aka na po~etku i kraju zavara. Radi toga se susedni zavari po horizontali (zavari 1, 5 i 9) ne smeju preklapati a svaki slede}i zavar po vertikali pomeran je (smaknut) u odnosu na zavar ispod njega. Pri kaskadnom zavarivanju (u sekcijama) Sl. 4.10-c, slede}i sloj se izvodi {to pre tj. pre nego {to se prethodni sloj ohladi. Zavarivanje u piramidi se izvodi sa dva zavariva~a, istovremeno, od krajeva prema sredini, Sl. 4.10-d.
4.4
Modifikovani postupci REL zavarivanja
Da bi se pove}ala produktivnost i smanjio uticaj zavariva~a na kvalitet zavarenih spojeva i da bi se izvr{ilo zavarivanje u specifi~nim sredinama, razvijeni su postupci poluatomatskog zavarivanja obloènom elektrodom i postupci REL zavarivanja pod vodom.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
20
Sl. 4.9 Postupci izvo|enja {avova. a- kratki {avovi; b, c i d- {avovi srednje duìne; e- duga~ki {avovi. Sl.
4.4.1 Gravitaciono zavarivanje

Gravitaciono zavarivanje je poluautomatski postupak zavarivanja su~eonih i Tspojeva sa debelo obloènom elektrodom duìne 700 mm. Moè se izvoditi sa konstantnim uglom nagiba ili sa promenljivim uglom nagiba, Sl. 4.11. Zavariva~ki luk se uspostavlja posebnim elektronskim upalja~em, posle uklju~ivanja struje. Za vreme procesa vrh elektrode klizi po osnovnom materijalu oslanjaju}i se ivicom obloge na njega.
Sl. Sl. 4.10 Izvo|enje spojeva ({avova) na debelim obratcima. a- popre~ni
presek {avova prikazanih pod b, c i d. b- zavarivanje u blokovima; c- zavarivanje u sekcijama (kaskadno); d- zavarivanje u piramidi
poloènom elektrodom
4.4.2 Zavarivanje
Poluatomatsko zavarivanje su~eonih i T- spojeva relativno velike duìne moè se izvoditi debelo obloènom elektrodom duìne 1,52 m. Elektrode se postave u horizontalni `ljeb ili korito tako da se me|usobno dodiruju, Sl. 4.12. Na jednom kraju se ovaj niz elektroda spoji sa strujom a na drugom se uspostavi luk pomo}u grafitne elektrode. Bakarna {ina koja je postavljena iznad elektroda spre~ava
Jokovi}
ZAVARIVANJE
21
krivljenje elektrode usled zagrevanja, a istovremeno spre~ava zra~enje luka i toplote u okolinu.
Sl. Sl. 4.11 Gravitaciono zavarivanje. a- sa konstantnim uglom nagiba elektrode; b- sa promenljivim uglom nagiba elektrode. 1- obloèna elektroda; 2- drà~ elektrode; 3- stub; 4- grani~nik; 5- osnovni materijal; 6- zglobni mehanizam.
Sl. Sl. 4.12 Zavarivanje poloènom elektrodom. a- su~eoni spoj; b- T- spoj.1- osnovni materijal; 2- debelo obloèna elektroda; 3- bakarna {ina.
4.4.3 REL zavarivanje pod vodom

Sl. Sl. 4.13 Elektrolu~no zavarivanje Ru~no zavarivanje obloènom elektrodom pod vodom (na pod vodom. 1- rastop; 2- luk; dubinama do 40 m) se naj~e{}e izvodi jednosmernom strujom 3- jezgro elektrode; 4- obloga; prave polarnosti sa elektrodama pre~nika 45 mm ~ija je obloga 5- gasni mehur; 6- {ljaka. vodonepropusna. Luk gori u gasnom mehuru koji obrazuju komponente elektrode i vodena para. Zbog toga se pove}ava sadràj vodonika u rastopu {ava, {to dovodi do pada plasti~nosti i obrazovanja gasne poroznosti. Zbog ve}e toplotne provodnosti i specifi~ne toplote vode u odnosu na vazduh, zona uticaja toplote je manja, a pojava zakaljenih struktura je verovatnija.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
22
5. ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE POD PRA[KOM - EPP

5.1 Uvod
Toplota za topljenje osnovnog materijala, neobloène topive elektrode i pra{ka ostvaruje se u elektri~nom luku koji se obrazuje izme|u elektrode i osnovnog materijala. Zavariva~ki luk gori u gasnom mehuru koji se obrazuje izme|u istopljenog sloja pra{ka i istopljenog metala, Sl. 5.1. Zavariva~ki luk se moè obrazovati izme|u dve elektrode i osnovnog materijala, pri ~emu se elektrode mogu nalaziti u zajedni~kom mehuru ili posebnim mehurovima, Sl. 5.2. Debljina sloja pra{ka je 5060 mm. U toku zavarivanja se istopi Sl. Sl. 5.1 [ema elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom- EPP. 1- 20% nasutog pra{ka a ostatak se elektrodna ìca; 2- zavariva~ki luk; 3- gasni mehur; 4- pra{ak; ponovo koristi posle prosejavanja. Karakteristike zavarivanja pod 5- te~na troska; 6- rastop; 7- o~vrsla troska; 8- o~vrsli {av pra{kom su /4, 30, 31, 33/: Postupak se izvodi automatski i poluautomatski sa jednosmernom ili naizmeni~nom strujom ja~ine 10002000 A, naponom luka
Sl. Sl. 5.2 EPP zavarivanje sa dve elektrode.a- sa zajedni~kim mehurom; b- sa posebnim mehurovima.
od 2545 V i koeficijentom topljenja =1418 g/Ah Volumen rastopa od 1020 mm3 i dubina uvara od 1520 mm omogu}avaju zavarivanje osnovnog materijala debljine 1520 mm bez prethodne izrade `ljeba, odnosno, zavarivanje osnovnog materijala debljine 2100 mm. Po{to luk gori u mehuru, te~ni metal {ava je za{ti}en od uticaja atmosfere, nema zra~enja u okolinu, gubici usled pra{tanja su ispod 2%, a proces se ne moè vizuelno pratiti; Osnovni materijal u~estvuje u metalu {ava sa 2/3 a elektroda sa 1/3. Produktivnost postupka je oko 10 puta ve}a od produktivnosti REL postupka, Sl.1.4. Zavarivanje EPP postupkom se moè izvoditi samo u poloènom poloàju tj. u poloàju koji odstupa od horizontalnog do 8o. EPP postupak zavarivanja se koristi za zavarivanje niskougljeni~nih ~elika, nisko, srednje i visoko legiranih ~elika, legura na bazi bakra, aluminijuma i za navarivanje. S obzirom na relativno visoku cenu pra{ka, relativno visoku cenu ure|aja, relativno velike tro{kove pripreme `ljeba i mogu}nost pouzdanog izvo|enja spojeva sa zadatim merama {ava, postupak je ekonomi~an za zavarivanje relativno debljih materijala, ve}ih duìna spojeva u serijskoj i masovnoj proizvodnji.
5.2 Ure|aji za EPP zavarivanje

Postoje pokretni i fiksni ure|aji za zavrivanje pod pra{kom. Pokretni ure|aj se pokre}e preko elektromotora i reduktora, koji su sme{teni u postolju 3, Sl. 5.3. Brzina kretanja je uniformna, jednaka je brzini zavarivanja vz i moè se kontinualno pode{avati.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
23
Elektrodna ìca se dovodi pomo}u valjaka 6 u kontaktnu vo|icu brzinom ve koja obezbe|uje konstantnu duìnu luka. Pra{ak iz rezervoara 8 zasipa zonu zavarivanja oko elektrodne ìce. Dovod struje se vr{i na osnovni materijal i kontaktnu vo|icu koja je od luka udaljena do 30 mm. Drugi tip automata je nepokretan a pokre}e se osnovni materijal brzinom zavarivanja vz. Ure|aji za poluautomatsko zavarivanje, Sl. 5.4, se koriste za izvo|enje zavarenih spojeva koji se ne mogu ostvariti automatima: pri zavarivanju na nepristupa~nim mestima, za izvo|enje kratkih pravolinijskih, krivolinijskih i isprekidanih {avova. Kod poluautomata, elektrodna ìca se pomo}u mehanizma 4 sa kalema 3 kroz fleksibilnu cev dovodi u kontaktnu vo|icu koja se nalazi u drà~u 1. Drà~ elektrode, Sl. 5.5, na kome se nalazi i rezervoar sa pra{kom, se ru~no pomera po `ljebu odgovaraju}om brzinom zavarivanja-vz. Odràvanje duìne luka na zadatoj vrednosti kod automata se ostvaruje na dva na~ina /4 /: 1. Regulacijom brzine dodavanja elektrodne ìce, ve, na osnovu promene napona luka Ul, Sl. 2. Samoregulacijom pri konstantnoj brzini Sl. 5.3. [ema pokretnog automata za EPP zavarivanje.1- kotur elektrodne ìce; 2- komandna dodavanja elektrodne ìce, ve. tabla; 3- pokretno postolje; 4- elektromotor; Kod automata sa regulacijom brzine doda5- reduktor; 6- mehanizam za dodavanje vanja elektrodne ìce, meri se napon luka Ul i na elektrodne ìce; 7- elektrodna ìca; osnovu njegove promene pove}ava se i smanj8- rezervoar sa pra{kom; 9- osnovni materijal. uje brzina elektromotora 4 za dodavanje elektrodne ìce. Pri normalnom radu elektromotor 4 dodaje elektrodnu ìcu brzinom koja je pribli`no jednaka brzini njenog topljenja, tako da se odràva konstantna duìna luka, odnosno, konstantan napon Ul. Smanjenje duìne luka
Sl. 5.4 [ema ure|aja za poluautomatsko EPP Sl. zavarivanje 1- drà~ elektrode sa rezervoarom za pra{ak; 2- fleksibilna cev; 3- kalem elektrodne ìce; 4- mehanizam za dodavanje elektrodne ìce; 5- izvor struje; 6- osnovni materijal
(zbog pojave ispup~enja na osnovnom materijalu) dovodi do smanjenja Ul. Srazmerno smanjenju Ul smanjuje se brzina elektromotora 4, odnosno, ve tako da se uspostavlja zadata duìna luka. U slu~aju da do|e do pove}anja duìne luka (zbog pojave udubljenja na osnovnom materijalu) srazmerno se pove}ava i Ul a Sl. na osnovu njegove promene pove}ava se brzina elektromotora 4, Sl. 5.5. Drà~ elektrode za EPP poluautomatski ure|aj. 1- rezerodnosno, brzina dodavanja elektrodne ìce ve tako da se voar za pra{ak; 2- zasun; 3- to~uspostavlja prvobitna duìna luka. ak za vo|enje; 4- elektrodna Na ovaj na~in se napon zavarivanja u toku procesa odràva na ìca. zadatoj vrednosti sa ta~no{}u od 0,5 V, {to odgovara
Jokovi}
ZAVARIVANJE
24
odràvanju duìne luka sa ta~no{}u od 0,20,3 mm. Kod automata sa konstantnom brzinom dodavanja elektrodne ìce, zadata vrednost duìne luka, odnosno napona, odràva se zahvaljuju}i samoregulaciji. Naime, brzina topljenja elektrodne ìce se smanjuje sa pove}anjem napona (duìne) luka tj. pove}ava se sa smanjenjem napona (duìne) luka. Na taj na~in, svaka promena duìne luka, izazvana pojavom neravnina na osnovnom materijalu, izaziva promenu brzine topljenja, koja uspostavlja prvobitnu tj. zadatu duìnu luka. Efikasnot samoregulacije se pove}ava sa pove}anjem gustine struje zavarivanja i zavisi od spoljne karakteristike izvora struje. Pri relativno malim gustinama struje zavarivanja, j=1525 A/mm2, i relativno malim brzinama dodavanja elektrodne ìce, ve=0,51 m/min, samoregulacija se odvija tako sporo da ne moè dovoljno brzo da prati promenu duìne luka, pa je neophodna upotreba automata sa regulacijom brzine dodavanja elektrodne ìce. Pri j=3050 A/mm2 i ve=12 m/min mogu se koristiti oba tipa automata; Pri j>50 A/mm2 i ve=26 m/min efikasnija je upotreba automata sa konstantnom ve tj. sa samoregulacijom. Intenzitet samoregulacije je najve}i kod rastu}e spoljne karakteristike izvora struje, a opada kod horizontalne i padaju}e.
5.3
5.3.1
Reìmi elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom
Uticaj reìma zavarivanja na mere i oblik popre~nog preseka {ava
Na osnovu karakteristi~nih mera {ava ostvarenog EPP zavarivanjem, Sl. 5.6, mogu se definisati koeficijent oblika uvara u i koeficijent oblika nadvi{enja {ava c: ( 5 .1 ) ( 5 .2 ) u=b/hu c=b/c
Koeficijent oblika uvara uti~e na pravac rasta kristala u {avu, a samim tim i na mogu}nost pojave toplih prslina, Sl. 5.7. Kod korektno obrazovanih {avova, Sl. 5.7-b, kristali se su~eljavaju pod uglom od oko 90o {to omogu}ava da lakotopivi eutektikumi i nemetalni uklju~ci iza|u na povr{inu {ava. Zbog Sl. Sl. 5.6 Karakteristi~ne mere {ava toga ovi {avovi imaju najmanju sklonost ka obrazovanju vru}ih prslina. Optimalna vrenost koeficijenta oblika uvara je u=1,32. izvedenog EPP posupkom: Pri malim vrednostima koeficijenta oblika uvara, Sl. 5.7-a, b- {irina {ava; hu- dubina uvara; kristali se su~eljavaju pod uglom od pribli`no 180o i zarobljavaju c- nadvi{enje {ava; d- debljina lakotopive eutektikume na granici su~eljavanja. Ovo pogoduje osnovnog materijala pojavi vru}ih prs-lina ako se {av optereti na iste-zanje u tempera-turnom intervalu krtosti. Pri relativno velikim vrednostima koeficijenta Sl. 5.7 Uticaj c i u na pravac rasta kristala u {avu. oblika uvara i ko-eficijenta nadvi-{enja, Sl. 5.7-c, kristali rastu paralelno osi {ava, lako topivi etektikumi izlaze na povr{inu i nema preduslova za pojavu vru}ih prslina ali ovakva orijentacija zrna daje {av sa relativno malom ìlavo{}u. Va`na karakteristika elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom je mogu}nost uspostavljanja veze izme|u parametara reìma zavarivanja i oblika tj. mera popre~nog preseka {ava. Drugim re~ima, mogu}e je izabrati parametre reìma zavarivanja koji }e obezbediti èljeni oblik i mere popre~nog preseka {ava. Parametri reìma zavarivanja imaju slede}i uticaj na oblik i mere popre~nog preseka
Jokovi}
ZAVARIVANJE
25
{ava: Pove}anje struje zavarivanja izaziva pove}anje koli~ine toplote, {to ima za posledicu pove}anje koli~ine rastopljenog metala i pove}anje pritiska gasova u gasnom mehuru. Usled pove}anog pritiska gasova pove}ava se istiskivanje te~nog metala ispod luka, {to izaziva pove}anje dubine uvara. Ovakav uticaj pove}anja struje zavarivanja ima za posledicu i pove}anje udela osnovnog materijala u metalu {ava, neznatnog pove}anja {irine i znatnijeg pove}anja nadvi{enja {ava i smanjenja koeficijenta oblika uvara u, Sl. 5.8-I. 2. Gustina struje Pri istoj struji zavarivanja, smanjenje pre~nika elektrode dovodi do pove}anja gustine struje, {to izaziva pove}anje dubine uvara hu i nadvi{enja {ava c i smanjenja {irine {ava b, Sl. 5.8-IV. Pove}anjem napona luka tj. duìne luka pove}ava se koli~ina toplote koja se tro{i na topljenje pra{ka i elektrodne ìce, {to dovodi do pove}anja {irine {ava i neznatnog smanjenja dubine i nadvi{enja. Sl. 5.8-II. Pove}anje brzine zavarivanja smanjuje vreme
1. Struja zavarivanja.
3. Napon luka
Sl. Sl. 5.8 Promena dimenzija {ava u zavisnosti od promene parametara
4. Brzina zavarivanja
reìma zavarivanja pri promeni: I- struje zavarivanja Iz ( De=4 mm; vz=30 m/h; Ul=3536 V); II- napona luka Ul pri: De=4 mm; Iz=800 A; vz=30 m/h); III- brzine zavarivanja vz ( De=4 mm; Iz=800 A; vz=30 m/h); IV- gustine struje j (vz=30 m/h; Ul=3536 V).
oblik i mere popre~nog preseka {ava pri zavarivanju: a- "uglom napred"; b- "uglom natrag"
Sl. 5.9 Uticaj ugla nagiba elektrodne ìce na
re~nog preseka {ava od: a- ja~ine struje zavarivanja; b- napona luka; c- brzine zavarivanja
Sl. 5.10 Zavisnost mera i oblika pop-
Jokovi}
ZAVARIVANJE
26
toplotnog dejstva luka na osnovni materijal, {to ima za posledicu smanjenje: {irine {ava, dubine uvara i nadvi{enja1, Sl. 5.8-III. Prikaz uticaja parametara reìma zavarivanja na oblik popre~nog preseka {ava dat je na Sl. 5.10. Zavarivanje se moè izvoditi sa elektrodnom ìcom koja je, u odnosu na podu`nu osu {ava, posta-vljena vertikalno, "uglom napred" i "uglom natrag". Pri tome luk teì da zadrì pravac elektrodne ìce. Pri zavarivanju "uglom napred" dolazi do pove}anja {irine i smanjenja dubine i nadvi{enja {ava, jer je smanjeno istiskivanje te~nog metala ispod luka, Sl. 5.9-a. Pri zavarivanju "uglom natrag" te~an metal se usled duvanja luka stalno istiskuje ispod luka, {to dovodi do pove}anja dubine uvara i nadvi{enja, uz istovremeno smanjenje {irine, Sl. 5.9-b. Prema nagibu podu`ne ose {ava u odnosu na horizontalu i prema smeru zavarivanja, zavarivanje se moè izvoditi u horizontalnoj ravni, na usponu i na padini 2. Pri zavarivanju na padini rastop se sliva ispod luka, {to izaziva smanjenje dubine uvara i pove}anje {irine, Sl. 5.11-a. Pri zavarivanju "na usponu" rastop oti~e ispod luka, {to dovodi do pove}anja dubine uvara i
5. Nagib elektrodne ìce
6. Nagib proizvoda
na popre~nu osu, na mere i oblik popre~nog preseka {ava pri zavarivanju na: a- "na padini"; b- u horizontalnoj ravni; c- "na usponu"
nadvi{enja i do smanjenja {irine {ava, Sl. 5.11-c. Zavarivanje pod pra{kom se naj~e{}e izvodi jednosmernom strujom pri obrnutoj polarnosti (plus pol na elektrodi) jer je tada brzina topljenja elektrodne ìce manja od brzine topljenja osnovnog materijala. Pra{kovi koji su te~ljiviji u rastopljenom stanju i koji imaju manju brzinu o~vr{}avanja daju glatkiju povr{inu {ava i omogu}avaju lak{e izdvajanje gasova. Pra{kovi koji vr{e manji pritisak na podlogu i na gasni mehur daju {av sa manjom dubinom uvara i ve}om {irinom nego pra{kovi koji vr{e ve}i pritisak.
Sl. 5.11 Uticaj nagiba proizvoda, u odnosu
7. Vrsta struje i pra{ka
5.4
Izvo|enje zavarenih spojeva
Sl. 5.12 EPP zavarivanje su~eonih spsu~eoni spojevi 5.4.1 Zavarivanje su~eoni spojevi sa jedne strane ojeva sa jedne strane sa: a- bakarnom podlo`nom trakom; b- bakarnom podU slu~aju kada nije mogu}e okretati konstrukciju i kada je lo`nom trakom sa `ljebom; c- ~eli~osnovni materijal tanji od 20 mm su~eoni spoj se izvodi sa nom podlo`nom trakom; d- nastavjedne strane. Za debljine iznad 14 mm neophodno je postokom u obliku podlo`ne trake; e- ru~no janje razmaka od 56 mm ili se mora uraditi `ljeb da bi se izvedenim korenim zavarom 1.
1 2
Pri brzinama zavarivanja iznad 80 m/h na ivicama {ava se obrazuju zarezi. Maksimalni ugao nagiba podu`ne ose {ava je 8o. Popre~ni nagib proizvoda, u odnosu na horizontalu ne sme biti ve}i od 20o.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
27
obezbedilo provarivanje po celoj debljini. Da bi se obez-bedilo ujedna~eno uvarivanje korena {ava i spre~ila pojava prokapljina, sa donje strane spoja se postavlja podlo`na traka od bakra ili od ~elika, ili se koreni zavar prethodno izvodi ru~no u poloàju iznad glave, Sl. 5.12-e. Zavarivanje sa bakarnom podlo`nom trakom se koristi pri zavarivanju cevi i cilindri~nih posuda relativno malog pre~nika. êli~na podlo`na traka mora biti istog sastava kao i osnovni materijal i trajno ostaje na spoju. Su~eono zavarivanje sa ~eli~nom podlo`nom trakom ne treba primenjivati kod dinami~ki optere}enih spojeva.
5.4.2 Zavarivanje su~eoni spojeva sa obe strane

Ovi spojevi se izvode na konstrukcijama koje omogu}avaju okretanje i na relativno debljim osno-vnim materijalima. Preklapanje zavara mora da bude 34 mm.
5.4.3 Zavarivanje preklopnih i T-spojeva

Preklopni i T-spojevi se izvode u horizontalnom poloàju "u koritu" ili sa nagnutom el-ektrodnom ìcom, Sl. 5.15. Ako je razmak izme|u krakova T-spo-ja ve}i od 11,5 mm, pri zavarivanju u kori-tu treba primeniti po-
Sl. 5.13 Zavarivanje su~eonih spojeva sa obe strane. 1, 2, 3 i 4- redosled
zavara. a- I-{av: De=36 mm; b i c- Y-{av: De=46 mm; d i e- dvostruki Y-{av: De=56 mm.
sebne mere radi spre-~avanja isticanja rasto-pa i troske, Sl. 5.14.
Sl. 5.14 [eme zavarivanja {ava na uglu i ugaonih {avova. a- sa podlogom od pra{ka; b- sa podlo-
gom od pra{ka i azbestnim pritiskiva~em; c- sa ru~no izvedenim zavarom kao podlogom; d- sa bakarnom podlo`nom trakom i pra{kom.1- pra{ak; 2- azbestni pritiskiva~; 3- ru~no izveden zavar; 4- bakarna podlo`na traka.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
28
5.5
Montaà spojeva
Da bi se u toku pr-ocesa zavarivanja ob-ezbedio stalan razmak izme|u obradaka koji se spajaju, oni se pre zavarivanja montiraju. Montaà se izvodi zavarivanjem kratkim {avovima. Duìna monta`nih spojeva zavisi od debljine osnovnog materijala, a kre}e se od 2080 mm sa me|usobnim razmakom koji nije ve}i od 500 mm. Pri montaì se kratkim {avovima pri~vr{}uju ulazne i izlazne plo~ice na kojima se vr{i zapo~injanje, odnosno zavr{avanje zavarivanja, Sl. 5.16. Ulazne i izlazne plo~ice se posle zavarivanja odreù.
5.6
Poluautomatsko zavarivanje pod pra{kom
Poluatomatsko zavarivanje pod pra{kom se izvodi Sl. 5.15 Zavarivanje preklopnih i T-spojeva. pomo}u ure|aja prikazanog na Sl. 5.4. i drà~a elektrode, Sl. 5.5. Poluatomatskim zavarivanjem pod pra{kom zavaruju se sa jedne strane obratci debljine 36 mm uz obaveznu upotrebu podlo`ne trake ili podloge od pra{ka. Obratci debljine 320 mm zavaruju se sa dve strane. Brzine zavarivanja su manje od 3040 m/h. Poluautomatsko zavarivanje pod pra{kom se izvodi jednosmernom i naizmeni~nom strujom, sa elektrodnom ìcom pre~nika 1,22 mm i gustinama struje do 150200 A/mm2.
Sl. 5.16 Orijentacione mere ulaznih i izlaznih plo~ica.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
29
6.
ZAVARIVANJE U ATMOSFERI ZA[TITNIH GASOVA

6.1 Uvod
Ako se pri elektrolu~nom zavarivanju u zonu zavarivanja dovodi neki gas sa ciljem da se spre~i prodor kiseonika i azota iz vazduha, onda se takav postupak naziva elektrolu~no zavarivanje u
za{titnom gasu.
Sl. Sl. 6.1.[ematski prikaz zavarivanja topivom elektrodom u atmosferi inertnog ili aktivnog gasa- MIG i MAG postupak. 1- elektrodna ìca; 2- za{titni gas (inertni ili aktivni); 3- zavariva~ki luk; 4- drà~ elektrode; 5- osnovni materijal.
Prema karakteru dejstva za{titnog gasa i rastopljenog metala, za{titni gasovi mogu da budu: Inertni- ne rastvaraju se u rastopljenom metalu niti reaguju sa komponentama rastopa, kao {to su argon i helijum; Aktivni- rastvaraju se u rastopu ili stupaju u hemijsku reakciju sa osnovnim metalom ili legiraju}im elementima (ugljendioksid, azot, vodonik). Tako|e se mogu koristiti i sme{e inertnih i aktivnih gasova. Elektrode koje sluè za obrazovanje nezavisnog ili zavisnog zavariva~kog luka mogu da budu netopive i topive. U zavisnosti od kombinacije vrste gasa i vrste elektrode, razlikuju se slede}i postupci zavarivanja u za{titnom gasu: 1. Zavarivanje u atmosferi inertnog gasa sa netopivom elektrodomTIG ili WIG postupak.1 2. Zavarivanje u atmosferi inertnog gasa sa topivom elektrodomMIG postupak.2 3. Zavarivanje u atmosferi aktivnog gasa sa topivom elektrodomMAG postupak.3
6.2
Zavarivanje topivom elektrodom u za{titi argonaargona- MIG postupak
Zavariva~ki luk se uspostavlja izme|u osnovnog materijala i vrha
eletrodne ìce, koja se kontinuirano dodaje brzinom ve kroz drà~ elektrode 3, koji se pomera ru~no (poluatomatski postupak) ili mehanizovano (automatski postupak). Oko elektrodne ìce, kroz drà~ elektrode struji inertni gas 2, koji obrazuje za{titnu atmosferu oko luka 3, Sl. 6.1. Kao za{titni gas naj~e{}e se, zbog cene, koristi argon. Prenos metala zavisi od gustine struje: pri gustinama struje ispod 100 A/mm2 prenos metala se vr{i u vidu krupnih kapi, Sl. 3.5, a pri gustinama struje iznad 100 A/mm2 u vidu mlaza sitnih kapi, Sl. 3.6-b, kada se postiè ve}a dubina uvara, relativno malo pra{tanje metala i pravilan oblik povr{ine {ava /4/. Drà~i elektrode su hla|eni samim za{titnim gasom, pri Sl. Sl. 6.2. [ema zavarivanja netopivom struji zavarivanja ispod 300 A, ili vodom, pri struji zavarivanja elektrodom u atmosferi inertnog gasa. iznad 300 A. 1- dodatni materijal; 2- zavariva~ki luk; Elektrodna ìca treba da ima hemijski sastav koji je {to 3- netopiva elektroda; 4- drà~ elekpribli`niji hemijskom sastavu osnovnog materijala. Pre~nici trode; 5- za{titni (inertni gas); 6- osnovelektrodne ìce su do 2,53 mm, a brzina njenog dodavanja ni materijal. je 81000 m/h. MIG postupak zavarivanja se izvodi sa jednosmernom
1 2
TIG je skra}enica od Tungsten Inert Gas a WIG od Wolfram Inert Gas. MIG je skra}enica od Metal Inert Gas. 3 MAG je skra}enica od Metal Activ Gas.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
30
strujom iz generatora ili ispravlja~a sa horizontalnom ili rastu}om spoljnom karakteristikom izvora struje. Polaritet struje je obratan (plus pol na elektrodi) jer je tada pove}ana stabilnost luka i pove}an je koeficijent topljenja za oko 30% u odnosu na pravu polarnost. MIG postupak je visokoproduktivan i koristi se za zavarivanje obradaka debljine 28 mm od: Al i Al-legura, Mg i Mg-legura, Cu i Cu-legura, Ti i Tilegura, ner|aju}ih i vatrostalnih ~elika.1 Poluautomatski ure|aj za MIG zavarivanje funkcioni{e na slede}i na~in, Sl. 6.3: Preko prekida~a na drà~u elektrode 1, Sl. 6.3, aktivira se izvor struje, otvara se ventil 8 i ventil za Sl. Sl. 6.3 [ema ure|aja za poluatomatsko MIG zavarivanje. 1- drà~ rashladnu vodu. Posle izelektrode; 2- elektrodna ìca; 3- elektromotor; 4- reduktor; 5- valjci za vesnog vremena (nekoliko dodavanje elktrodne ìce; 6- kalem sa elektrodnom ìcom; 7- komandni sekundi) automatski se orman; 8- ventil za za{titni gas; 9- mera~ protoka gasa; 10- manometar pokre}e elektromotor 3 visokog pritiska; 11- boca sa za{titnim gasom (Ar); 12- osnovni materijal; koji preko reduktora 4 i 13- izvor jednosmerne struje. valjaka 5 dovodi elektrodnu ìcu, odgovaraju}om, zadatom, brzinom na vrh drà~a elektrode. Dodirom vrha elektrodne ìce sa osnovnim materijalom uspostavlja se zavariva~ki luk i zapo~inje zavarivanje. Drà~ elektrode se ru~no, odgovaraju}om brzinom, pomera po `ljebu. S obzirom na relativno velike gustine struje, male duìne luka i neznatnu promenu napona luka sa promenom njegove duìne, regulaSl. Sl. 6.4 Princip samoregulacije zavariva~kog luka. a- sistem luk-izvor struje sa dve cija brzine dodavanja elektrodne duìne luka, 1 i 2; b- smanjenje duìne luka zbog pojave izbo~ine; ìce na osnovu c- promena struje zavarivanja pri padaju}oj spoljnoj karakteristici izvora struje; d- promena struje zavarivanja pri horizontalnoj spoljnoj karakteristici izvora struje; napona luka nije efikasna. Zbog e- promena struje zavarivanja pri rastu}oj spoljnoj karakteristici izvora struje.
Zavarivanje ugljeni~nih i niskolegiranih ~elika MIG postupkom je neekonomi~no u pore|enju sa MAG postupkom.
1
Jokovi}
ZAVARIVANJE
31
toga su u upotrebi, naj~e{}e, auto-mati i poluautomati sa konstantnom brzinom dodavanja elektrodne ìce kod kojih se konstantna duìna luka obezbe|uje samoregulacijom, Sl. 6.4. Brzina tj. efikasnost samoregulacije zavisi od spoljne karakteristike izvora struje. U slu~aju ispup~enja na osnovnom materijalu dolazi do smanjenja zadate duìne luka l1, kojoj odgovara stati~ka karakteristika 1, na l2, kojoj odgovara stati~ka karakteristika Sl. Sl. 6.5 Drà~ elektrode. a- sa gasnim; b- sa vodenim luka 2. Ova promena stati~ke karakhla|enjem. 1- prekida~. teristike luka, iz 1 u 2, izaziva porast struje zavarivanja Iz koji dovodi do pove}anja brzine topljenja elektrodne ìce i do skra}ivanja duìne ìce tj. do uspostavljanja zadate duìne luka l1. S obzirom da je Iz najve}e kod rastu}ih karakteristika izvora struje, Sl. 6.4, kod njih se najbrè uspostavlja zadata duìna luka tj. zadati reìm zavarivanja. Za MIG postupak se zbog toga uglavnom koriste izvori struje sa rastu}om i horizontalnom spoljnom karakteristikom.1 Obratci debljine do 4 mm zavaruju se bez pripreme `ljeba, a pri debljinama iznad 4 mm vr{i se izrada `ljeba ~iji je ugao otvora =3050o. Dobra za{tita je obezbe|ena ako je rastojanje mlaznice od osnovnog materijala 725 mm.
6.3 Zavarivanje topivom elektrodom u za{titi ugljendioksida- MAG postupak ugljendioksida6.3.1 Uvod
MAG postupak zavarivanja, Sl. 6.1, je na{ao najve}u primenu u zavarivanju ugljeni~nih i niskolegiranih ~elika, debljine osnovnog materijala do 20 mm. Kao za{titni gas koristi se ug-ljendioksid, videti Poglavlje 2, koji se nalazi u boca-ma u te~nom stanju iz kojih ispa-rava tako da se u zonu zvarivanja dovodi u gasovi-tom stanju. Karakteristike MAG postupka zavarivanja su: ekonomi~niji je od REL i automatskog EPP zavarivanja; relativno visoko produktivan proces u pore|enju sa drugim procesima,Sl.1.4, /34/; zona uticaja toplote je relativno mala; lako se vizuelno prati; prskanje metala je izraèno naro~ito pri gustinama struje iznad 500 A/mm2; zra~enje otkrivenog luka je zna~ajno; povr{ina {ava je neravna.
6.3.2
Hemizam pri MAG zavarivanju
Pri zavarivanju u atmosferi CO2 istovremeno se odvijaju procesi oksidacije, dezoksidacije i legirnja rastopa. Na temperaturama koje vladaju u zavariva~kom luku dolazi do disocijacije CO2 po reakcijama2: ( 6 .1 ) ( 6 .2 ) ( 6 .3 ) ( 6 .4 ) 2CO22CO+O2 COC+O O22O Fe+CO2FeO+CO
Oksidacija rastopa niskougljeni~nog ~elika se odvija po reakcijama3:
1 Analogna analiza pri pove}anju duìne luka, usled pojave udubljenja, tako|e pokazuje da je najefikasnija samoregulacija kod izvora struje sa rastu}om spoljnom karakteristikom. 2 Na 3400oC pribliàn sastav atmosfere u luku je: CO225%; CO55%; O220%. 3 Osim CO2 u reakcijama oksidacije u~estvuje i O2 iz H2O koja prethodno disocira.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
32
( 6 .5 ) ( 6 .6 ) ( 6 .7 ) ( 6 .8 ) ( 6 .9 ) 10) ( 6.10) 11) ( 6.11)
Si+2CO2SiO2+2CO Mn+CO2MnO+CO C+CO22CO Fe+OFeO Si+2OSiO2 Mn+OMnO C+OCO
Nepoèljni efekti oksidacije su: pove}anje sadràja FeO u {avu, {to izaziva pad mehani~kih osobina; smanjenje sadràja C u {avu, a obrazovani CO izaziva pojavu gasnih uklju~aka jer nije rastvorljiv u te~nom ~eliku; smanjenje sadràja Mn i Si, {to dovodi do pada mehani~kih osobina. Dezoksidacija se vr{i pomo}u Si i Mn koji se unose u rastop preko elektrodne ìce, a zbog njihovog ve}eg afiniteta prema O2 nego {to je afinitet Fe prema O2 dolazi do reakcija: 12) ( 6.12) 13) ( 6.13) 2FeO+SiSiO2+Fe FeO+MnMnO+Fe
Obrazovani SiO2 i MnO su nerastvorljivi u te~nom ~eliku, pa isplivavaju na povr{inu {ava. Ugljenik ima ve}i afinitet prema O2 nego {to je afinitet Fe prema O2 pa dolazi do reakcije: 14) ( 6.14) FeO+CFe+CO Obrazovani CO po rekciji ( 6.14) nije rastvorljiv u te~nom metalu, ve} se izdvaja u obliku gasnih mehurova, zbog ~ega je potrebno spre~iti njeno odvijanje favorizovanjem reakcija ( 6.12) i ( 6.13). Ovo se postiè dodavanjem ve}e koli~ine Si i Mn kroz elektrodnu ìcu. Koli~ina Si i Mn u elektrodnoj ìci treba da bude tolika da nadoknadi njihove gubitke po reakcijama ( 6.9), ( 6.10), ( 6.12) i ( 6.13) i da izvr{i dopunsko legiranje {ava.
6.3.3
Reìmi zavarivanja MAG postupkom
Reìm MAG postupka zavarivanja zavisi od : vrste i debljine osnovnog materijala, oblika spoja, oblika `ljeba, poloàja spoja u prostoru pri zavarivanju i poloàja zavara u {avu. Parametri reìma MAG postupka zavarivanja su: pre~nik elektrodne ìce, De; struja zavarivanja (vrsta, polaritet i ja~ina Iz); brzina zavarivanja, vz; napon zavarivanja, Uz; protok ugljendioksida; vo|enje drà~a elektrode (rastojanje mlaznice od osnovnog materijala, duìna slobodne ìce, duìna luka, kretanje vrha elektrodne ìce u odnosu na {av, nagib prema osnovnom materijalu i smer kretanja).
6.3.3.1
Pre~nik elektrodne ìce
Pre~nik elektrodne ìce se odre|uje u funkciji od : debljine osnovnog materijala d, oblika spoja i oblika `ljeba, Tab. 6.1 i Tab. 6.2./4, 33, 31/. Pre~nici elektrodnih ìca 0,52,0 mm koriste se pri poluautomatskom zavarivanju, a 2,05,0 mm pri automatskom zavarivanju. Tab. Tab. 6.1 Pre~nik elektrode za zavarivanje preklopnih i T-spojeva d (mm) De (mm) 1,0 0,5 1,5 0,6 2,0 0,8 2,5 0,81,0 3,0 1,01,2 4,0 1,21,6 5,0 1,21,6 6,0 1,62,0 8,0 1,62,0 10,0 2,02,5
Jokovi}
ZAVARIVANJE
33
Tab. Tab. 6.2 Pre~nik elektrode za zavarivanje su~eonih spojeva d (mm) De (mm) 1,0 0,5 1,5 0,5 0,6 2,0 0,6 0,8 2,5 0,8 1,0 Bez `ljeba 3,0 4,0 1,0 1,2 1,2 5,0 1,2 1,6 6,0 1,6 2,0 8,0 1,6 2,.0 10 2,0 2,5 8 1,6 2,0 Sa `ljebom 10 12 14 1,6 2,0 2,0 2,0 2,5 16 2,0 3,0
6.3.3.2
Struja zavarivanja
Za MAG postupak zavarivanja koristi se uglavnom jednosmerna struja obrnute polarnosti, a re|e prave polarnosti. Ja~ina struje zavarivanja Iz, odre|uje se na osnovu : pre~nika elektrode De, poloàja spoja pri zavarivanju i oblika `ljeba, premaTab. 6.3,/4 /. Manje vrednosti se biraju pri zavarivanju spojeva bez podlo`ne trake i sa razmakom u korenu `ljeba, a ve}e vrednosti pri zavarivanju sa podlo`nom trakom i bez razmaka u korenu `ljeba. Tab. Tab. 6.3 Ja~ina struje zavarivanja u funkciji pre~nika elektrode Tab. Tab. 6.4 Koeficijent topljenja z u funkciji od pre~nika elektrodne ìce, De, i ja~ine struje Iz. De (mm) 0,6 0,8 1,0 1,2 1,6 2,4 Iz (A) 60150 80210 100230 120300 220400 320650 z (g/Ah) 16,021,0 12,517,7 12,017,4 14,015,3 14,515,5 13,014,5
i poloàja zavarivanja, u amperima.
De (mm) 0,6 0,8 1,0 1,2 1,6 2,0 2,4
poloèn 40100 60150 80180 100250 120320 200420 250650
Poloàj zavarivanja vertikalan vertikalan horizontalan odozdo odozgo na vertikal. na gore na dole zidu 60120 60110 60120 100180 100180 100200 -
iznad glave 60110 100170 -
6.3.3.3
Brzina zavarivanja
Brzina zavarivanja vz zavisi od debljine osnovnog materijala kod su~eonih spojeva, a kod T- spojeva od debljine osnovnog materijala i ra~unske debljine {ava, tj. katete {ava /4, 30/: 15) ( 6.15) vz= zIz/(Az) gde je : vz - brzina zavarivanja, cm/h; z - koeficijent topljenja, g/Ah, prema Tab. 6.4; Azpovr{ina popre~nog preseka zavara, cm2, prema Sl. 6.6; Iz - ja~ina struje zavarivanja, A; - gustina metala zavara, g/cm3.
Sl. Sl. 6.6. Zavisnost povr{ine popre~nog preseka jednog zavara, Az, od ja~ine
struje i brzine zavarivanja, pri poluautomatskom MAG zavarivanju.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
34
6.3.3.4
(6.16) 16)
Broj zavara
n=Au/Az
Broj zavara, n, se odre|uje iz odnosa: dge je: Au- ukupna povr{ina popre~nog preseka unetog materijala u {av, prema Prilogu A; Az- povr{ina popre~nog preseka jednog zavara, Sl. 6.6.
6.3.3.5
Napon zavarivanja
Da bi se smanjilo prekomerno prskanje metala, zavarivanje MAG postupkom se izvodi sa kratkim lukom, tj. sa malim naponima zavarivanja Uz. Preporu~uju se vrednosti napona luka Ul, tj. napona zavarivanja, date u Tab. 6.5, u funkciji od De i poloàja zavarivanja ili u funkciji ja~ine struje zavarivanja, prema Sl. 6.7, /4, 30/. Tab. Tab. 6.5. Optimalne vrednosti Uz i Iz pri zavarivanju u poloènom poloàju. Uz (V) Iz (A) 1719 60 1819 80 1820 100 1920 120 19,5 21 140 2023 160 2025 200 2127 250 2630 300 2834 400
Tab. Tab. 6.6. Napon zavarivanja Uz u funkciji De i
poloàja zavarivanja, V.
De Poloèn 0,8 1,2 1,6 2,0 2,4 17 21 20 26 22 30 23 34 25 36
Poloàj zavarivanja Verti- Horizontalno Iznad kalan -vertikalan glave 17 20 17 19 17 20 19 23 -
6.3.3.6
Protok ugljendioksida
Sl. Sl. 6.7 Zavisnost izme|u struje zavarivanja i napona luka pri MAG zavarivanju elektrodom pre~nika 0,53,0 mm.
Potro{nja CO2 zavisi od : debljine osnovnog materijala, pre~nika elektrodne ìce, brzine zavarivanja, oblika spoja, brzine strujanja vazduha, konstrukcije drà~a elektrodne ìce tj. mlaznice, a kre}e se u granicama 525 dm3/min za pre~nike elektrodne ìce 0,53,0 mm. Protok CO2 se pribli`no odre|uje izrazom: 17.) ( 6.17.) QCO2 10 De gde je: QCO2 - protok gasa, dm3/min; De-pre~nik elektrodne ìce, mm. Tab. 6.7 Poloàj mlaznice i elektrodne ìce. Tab. De h h1 a 0,8 1,2 7 12 10 20 12 4 9 7 17 1,6 2,0 15 25 20 25 23 12 23 17 23 2,4 20 30 34 17 27
6.3.3.7
Vo|enje drà~a elektrode
Vo|enje drà~a elektrode definisano je slede}im elementima: Rastojanjem mlaznice od osnovnog materijala, duìnom slobodne ìce i duìnom luka, Sl. 6.8 i Tab. 6.7; Kretanjem vrha elektrodne ìce, Sl. 6.9 Smerom kretanja i nagibom drà~a elektrode prema osnovnom materijalu.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
35
Sl. Sl. 6.9.Kretanje vrha elektrodne ìce pri poluautomatskom MAG zavarivanju su~eonih spojeva; 1, 2, 3kretanje vrha elektrodne ìce za prvi, drugi i tre}i zavar.
6.4
Zavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi gasainertnog gasa- WIG
Zavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi inertnog gasa, Sl. Sl. 6.8. Poloàj mlaznice i prema Sl. 6.2, se izvodi sa elektrodom od volframa, a inertni gas elektrodne ìce u odnosu na je naj~e{~e argon. Postupak zavarivanja moè da se izvodi ru~no, osnovni materijal. 1- kontaktna naj~e{}e sa desna na levo, (drà~ elektrode se vodi ru~no i vo|ica; 2- elektrodna ìca; dodatni materijal se dodaje ru~no), poluatomatski (drà~ 3- mlaznica; 4- osnovni elektrode se vodi ru~no a pomo}ni materijal se dodaje materijal; 5- ugljendioksid. mehanizovano) i automatski (drà~ elektrode se vodi mehanizovano i dodatni materijal se dodaje mehanizovano). Na Sl. 6.10 je data {ema ure|aja za ru~no WIG zavarivanje. Struja koja se koristi za napajanje zavariva~kog luka je jednosmerna ili naizmeni~na, a izvori struje treba da imaju strmo padaju}u spoljnu karakteristiku. Drà~ elektrode se hladi inertnim gasom, pri Iz<200 A, ili vodom, pri Iz>200 A, Sl.6.11. Op{te karakteristike WIG postupka zavarivanja su: Mogu se zavarivati svi materijali, svih oblika obradaka i u svim poloàjima u prostoru ru~nim i poluautomatskim postupkom; Gorenje luka je stabilno, {to daje kvalitetnu povr{inu {ava koja ne zahteva naknadnu doradu; Zona uticaja toplote je relativno mala; S obzirom na mogu}nosti, cena ure|aja je relativno niska a potro{nja volframove elektrode mala. Za{titni gasovi su skupi; Kvalitet spoja u velikoj meri zavisi od pravilnog izbora reìma zavarivanja i uve`banosti zavariva~a; Brzina zavarivanja je relativno mala, Sl.1.4. WIG postupak se koristi za zavarivanje Al, Al-legura, Mg, Mglegura, ner|aju}ih i vatrostalnih Sl. Sl. 6.10 [ema ure|aja za ru~no zavarivanje WIG postupkom. ~elika, Cu i Cu-legura, Ti i Ti1- drà~ elektrode; 2- komandni orman; 3- mera~ protoka; 4- ma- legura, Ni i Ni-legura debljine nometar visokog pritiska; 5- boca sa inertnim gasom; 6- ventil za 0,46 mm.
za{titni gas; 7- osnovni materijal; 8- izvor struje; 9- dodatni materijal.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
36
Pri zavarivanju Al, Al-legura, Mg i Mg-legura koristi se naizmeni~na struja1. Pri zavarivanju ner|aju}ih i vatrostalnih ~elika treba koristiti jednosmernu struju prave polarnosti. Jednosmerna struja obratne polarnosti se ne preporu~uje zbog male stabilnosti luka i pove}anog zagrevanja volframove elektrode. Reìmi WIG postupka zavarivanja se odre|uju eksperimentalno za svaki slu~aj spajanja, a neke preporuke za izbor struje zavaSl. Sl.6.11 Izgled drà~a volframove elektrode. a- za ru~no rivanja su date u Tab. 6.8, /4 /. zavarivanje; b- za poluautomatsko zavarivanje. 1- volframova
lektroda; 2- prekida~; 3- elektrodna ìca
Tab. 6.8 Ja~ina jednosmerne struje zavarivanja WIG postupkom. Polaritet struje Pre~nik De, mm Ja~ina struje, A prava polarnost obratna polarnost 3 4 3 4 12 12 65150 140180 250340 1030 2040 3050
1 Naizmeni~na struja omogu}ava razbijanje te{kotopive oksidne kore na povr{ini {ava, s obzirom da su ovi materijali skloni oksidaciji. Razbijanje oksidne kore se zasniva na njenom bombardovanju te{kim pozitivnim jonima u poluperiodi kada se elektroda pona{a kao anoda.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
37
7. GASNO ZAVARIVANJE
7.1 Uvod
Toplota potrebna za topljenje osnovnog i dodatnog mterijala razvija se sagorevanjem gorivog gasa u atmosferi kiseonika, Sl. 7.1. Kao gorivi gas naj~e{}e se koristi acetilen (C2H2) a re|e vodonik (H2), propan (C3H8) i butan (C4H10). Postupak gasnog zavarivanja se relativno malo koristi i to uglavnom u pojedina~nom zavarivanju1: ~eli~nih cevi pre~nika do 100 mm i debljine Sl. Sl. 7.1 [ema gasnog zavarivanja. a- levi na~in; b- desni na~in.1- dodatni materijal; zida do 5 mm, 2- zavariva~ki plamen; 3- gorionik; 4- osnovni materijal; 5- {av. limova debljine do 1,5 mm i sivog liva na toplo; Cu i Cu-legura debljine do 15 mm a naro~ito za popravku odlivaka od mesinga i bronze; cevi, profila i limova debljine do 1,5 mm od Al i Al-legura u industriji metalnog name{aja; u remontnim radovima i navarivanju ~elika. Op{te karakteristike gasnog zavarivanja su: Mogu se zavrivati svi oblici konstrukcija u svim poloàjima u prostoru; Ure|aji su relativno jeftini a njihovo odràvanje je jednostavno; Velika koli~ina toplote izaziva relativno veliku ZUT2 velike deformacije i zaostale napone /4/; Postupak je najsporiji u pore|enju sa drugim postupcima, Sl.1.4, i nije ekonomi~an za debljine osnovnog materijala iznad 810 mm, mada je mogu}e zavarivanje obradaka debljine do 40 mm; Kvalitet {ava zavisi od regulacije plamena i uve`banosti zavariva~a, ~ija je obuka najduà u pore|enju sa drugim postupcima i traje 45 godina; Rad sa zapaljivim i eksplozivnim gasovima.
7.2
Zavariva~ki Zavariva~ki plamen
Sl. Sl. 7.2 [ema oksiacetilenskog
zavariva~kog plamena.
Oksiacetilenski zavariva~ki plamen nastaje sagorevanjem acetilena u sme{i sa kiseonikom, koji se neposredno pre sagorevanja me{aju u gorioniku. Da bi plamen, koji nastaje sagorevanjem acetilena, bio zavariva~ki moraju biti ispunjeni slede}i uslovi: Zapremine kiseonika, VO , i acetilena, VC H , 2 2 2 moraju se nalaziti u odre|enom odnosu koji se naziva odnos potro{nje :
1 Razvoj produktivnijih, pouzadanijih i ekonomi~nijih postupaka elektrolu~nog zavarivanja potisnuo je gasno zavarivanje tako da je ono danas zastupljeno sa 35% u ukupno izvedenim zavarenim spojevima sa tendencijom daljeg opadanja. 2 Ukupna {irina ZUT je oko 27 mm.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
38
( 7 .1 )
=VO /VC
2
H 2 2
Brzina isticanja oksiacetilenske sme{e iz plamenika mora biti u granicama 70160 m/sec. Zbirna reakcija potpunog sagorevanja acetilena je: ( 7 .2 ) C2H2+2,5O2=2CO2+H2O Sagorevanje acetilena se odvija postupno u pojedinim zonama zavariva~kog plamena, {to ima za posledicu neravnomernu raspodelu temperature du` ose plamena, Sl. 7.2. U zoni 1 se odvija termi~ka disocijacija acetilena: ( 7 .3 ) C2H2+O22C+H2+O2 U zoni 2 ili zoni zavarivanja se vr{i primarno sagorevanje C2H2 sa kiseonikom koji dolazi iz boce: ( 7 .4 ) 2C+H2+O22CO+H2 U zoni 3 se vr{i sekundarno sagorevanje C2H2 pri ~emu se kiseonik za ovo sagorevanje tro{i iz okolnog vazduha: ( 7 .5 ) 2CO+H2+1,5O22CO2+H2O
plamena. a- normalan ; b- redukcioni; c- oksidacioni; 1- jezgro plamena; 2- omota~ plamena; 3- mlaznica.
Sl. Sl. 7.3 Vrste oksiacetilenskog zavariva~kog
U zavisnosti od vrednosti koeficijenta potro{nje razlikuju se slede}e vrste oksiacetilenskog zavariva~kog plamena1, Sl. 7.3: =1,11,2 -normalan plamen <1,1 -redukcioni plamen >1,2 -oksidacioni plamen
7.3
Oprema za izvo|enje gasnog zavarivanja
Osnovna oprema za gasno zavarivanje sastoji se od: boce sa kiseonikom2 (plave boje), boce sa acetilenom3 (bele boje), redukcionih ventila za acetilen i kiseonik sa manometrima visokog i niskog pritiska, creva za sprovo|enje gasova (crvene boje za acetilen i plave boje za kiseonik), osigura~a protiv povratnog udara na crevu za acetilen i na crevu za kiseonik i gorionika sa odgovaraju}im plamenicima. Boce za acetilen i kiseonik su izra|ene prema odgovaraju}im standardima (Poglavlje 2) i mogu da budu razli~itog kapaciteta. Boce moraju imati odgovaraju}e natpise i/ili oznake bojom i sa njima se mora postupati (transport, skladi{tenje i pra`njenje) saglasno odgovaraju}im propisima, u zavisnosti od gasa kojim su napunjene. Redukcini ventili se postavljaju na boce sa gasovima i sluè za redukciju visokog pritiska, koji vlada u boci, na radni pritisak i snabdeveni su sa dva manometra za kontrolu visokog i radnog (niskog) pritiska. Radni pritisci su: za kiseonik 18 bar; za acetilen 0,31,2 bar i za propan-butan 0,40,8 bar /35/. Creva za sprovo|enje gasova od boce tj. reducir ventila do gorionika su izra|ena od vi{eslojne armirane gume /36/. Osigura~i protiv povratnog udara spre~avaju povratni udar plamena i povratnu struju gasa iz gorionika prema bocama/ 37/. Osigura~i se postavljaju na ulazu u gorionik. Gorionici sluè za me{anje gasova, koji se posebno dovode u gorionik, i za obrazovanje zavariPo~etno uspostavljanje zavariva~kog plamena vr{i se tako {to se prvo otvore ventili visokog pritiska na bocama za kiseonik i acetilen i izvr{i pode{avanje radnog pritiska na manometrima. Zatim se na gorioniku otvori ventil za finu regulaciju kiseonika a nakon toga ventil za finu regulaciju acetilena, tako da se acetilen dovodi u vi{ku. Ova gasna sme{a se zapali, a postepenim zatvaranjem ventila za finu regulaciju koli~ina acetilena se svodi na potrebnu za èljenu vrstu plamena. 2 Veliki potro{a~i koriste centralizovano snabdevanje kiseonikom iz rezervoara pomo}u metalnih cevi. 3 Alternativa bocama sa acetilenom je centralizovano snabdevanje iz sopstvenih razvija~a acetilena. Razvod acetilena do radnih mesta se vr{i metalnim cevima.
1
Jokovi}
ZAVARIVANJE
39
va~kog plamena. U upotrebi su dva tipa gorionika: sa usisavanjem (vi{e su u upotrebi) ili injekcioni i bez usisavanja, Sl. 7.4, /38, 31/. Kod injekcionog gorionika kiseonik se dovodi u centralnu cev injektora pod pritiskom1 0,050,4 MPa, a acetilen se dovodi u spolja{nju komoru injektora 6 pod pritiskom2 0,0010,1 MPa. Usled toga se u spolja{njem kanalu injektora stvara podpritisak koji uvla~i acetilen u komoru za me{anje 5 gde se me{a sa kiseonikom. Sme{a kroz sprovodnu cev 7 odlazi u mlaznicu 8 a na izlazu iz nje se pali. Kod bezinjekcionog gorionika kiseonik i acetilen se dovode u komoru za me{anje pod pribli`no istim pritiskom 0,010,1 MPa. Razvija~i acetilena se u principu sastoje od dva funkconalna dela: deo za razvijanje acetilena i deo za sakupljanje acetilena, koji mogu biti konstrukciono objedinjeni ili razdvojeni. Kapaciteti razvija~a acetilena su 0,880 m3 acetilena/h s tim {to su kapaciteti pokretnih razvija~a do 3 m3 acetilena/h. Prema pritisku, razvija~i mogu da budu sa niskim pritiskom, do 0,3 bar, i sa visokim pritisSl. Sl. 7.4[ema gorionika za gasno zavarivanje i lemljenje. kom, 0,31,5 bar. a- gorionik bez usisavanja; b- gorionik sa usisavanjem; Razvijanje acetilena se 1 i 2- ventili protiv povratnog udara; 3- ventil za finu regulaciju protoka odvija po reakciji ( 7.6) a u kiseonika; 4- ventil za finu regulaciju protoka acetilena; 5- komora za zavisnosti od na~ina na koji me{anje; 6- injektor; 7- sprovodna cev; 8- mlaznica (brizgaljka). kalcijum-karbid i voda stupaju u reakciju (kontakt) postoje tri tipa razvija~a acetilena. ( 7 .6 ) CaC2+2H2O= C2H2+Ca(OH)2
Sl. Sl. 7.6 [ema razvija~a acetilena sistema "karbid
Kod razvija~a acetilena tipa karbid na vodu relativno mala koli~ina karbida se uvodi u veliku ko-li~inu vode pa se reakcija ( 7.6) odvija potpuno, iskori{}enje karbida je najve}e, oko 95%, Sl. 7.6. Razvija~i acetilena sistema "voda na karbid" se rade kao pokretni i nepokretni, a iskori{}enje karbida je oko 87%, Sl. 7.5. Razvija~i acetilena koji se baziraju na "kontaktnom" sistemu su uglavnom pokretni, Sl. 7.7.
na vodu" i sakuplja~a acetilena. 1- voda; 2- kalcijum karbid; 3- re{etka; 4- plivaju}e zvono.
Sl. Sl. 7.5 [ema razvija~a acetilena sistema "voda na karbid". 1- voda; 2- karbid u posudi koja se vadi radi punjenja.
1 2
Radni pritisak kiseonika je naj~e{}e 0,25 MPa. Minimalni radni pritisak acetilena je 0,0005 MPa.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
40
7.4
Problemi u tehnici gasnog zavarivanja

Osnovni problemi u tehnici gasnog zavarivanja su: suvi{e mala ili suvi{e velika udaljenost mlaznice od osnovnog materijala, nepravilan nagib plamenika, neispravno vo|enje plamenika ili dodatnog materijala u odnosu na na~in zavarivanja, neodgovaraju}i plamen, nepravilno izabrana veli~ina plamenika (preslab ili prejak plamenik), prevelika brzina zavarivanja, neujedna~ena brzina zavarivanja, nedovoljno predgrevanje ivica osnovnog materijala na mestu spoja, neujedna~ena brzina dodavanja dodatnog materijala, promenljivo drànje odstojanja plamenika od osnovnog materijala, va|enje dodatnog materijala iz za{titne atmosfere plamena.
7.5
Sl. Sl. 7.7 [ema razvija~a
Parametri reìma gasnog zavarivanja
Reìm gasnog zavarivanja definisan je slede}im parametrima: * veli~ina plamenika, acetilena po "kontaktnom" * vrsta plamena, sistemu. 1- voda; * vo|enje plamenika, 2- karbid; 3- re{etka. * na~in zavarivanja, * pre~nik dodatnog materijala i * oblik zavarenog spoja, kao i oblik i mere `ljeba.
1. Veli~ina plamenika
Gorionici za zavarivanje i lemljenje se izra|uju sa serijom plamenika (810) razli~itih veli~ina, tj. razli~ite toplotne mo}i, a sluè za zavarivanje osnovnog materijala debljine 0,530 mm. Veli~ina plamenika se izraàva pre~nikom izlazne mlaznice ili rednim brojem u seriji. Osnovni kriterijum za izbor veli~ine plamenika je debljina i vrsta osnovnog materijala, Tab. 7.1, /4 /. Tab. Tab. 7.1 Veli~ina plamenika i potro{nja gasova u funkciji debljine osnovnog materijala kod gasnog
zavarivanja ~elika.
Debljina osnovnog 9,0 14,0 20,0 0,2 0,5 1,0 2,0 4,0 6,0 materijala, mm 14,0 20,0 30,0 0,5 1,0 2,0 4,0 6,0 9,0 Broj plamenika 0 1 2 3 4 5 6 7 8 Srednja potro{nja 35 75 150 300 500 750 1150 1700 2500 kiseonika, dm3/h Radni pritisak kiseonika je 0,245 MPa (2,5 bar) a minimalni pritisak acetilena je 0,0005 MPa (50 mm H2O stuba). Odnos potro{nje pri neutralnom plamenu je =1. Veli~ina plamenika koji treba koristiti pri zavarivanju, ~esto se defini{e preko potro{nje jednog od gasova u funkciji debljine osnovnog materijala, tj. dm3/mm debljine osnovnog materijala. Potro{nja drugog gasa se tada moè odrediti preko odnosa potro{nje =VO /VC H . Pri tome treba imati u vidu 2 2 2 da potro{nja gasova kod jednog plamenika nije fiksna, ve} se kre}e u {irokim granicama, zavisno od toga da li se radi sa "tvrdim" ili "mekim" plamenom1 /30, 34 above/. Veli~ina plamenika, odnosno potro{nja acetilena, moè biti pribli`no odre|ena prema izrazu: ( 7 .7 ) VC H = k d
2 2
gde je: VC H -potro{nja acetilena u dm3/h; d -debljina osnovnog materijala u mm; k - koeficijent 2 2 odre|en eksperimentalno i ima slede}e vrednosti: k=100 za niskougljeni~ni ~elik, sivi liv, aluminijum i legure aluminijuma, k=140 za bakar i legure bakra, k=75 za ner|aju}e Cr-Ni ~elike.
Tvrdi plamen se dobija sa maksimalnim protokom gasova a meki plamen sa minimalnim protokom gasova za dati gorionik, tako da je kod tvrdog plamena kapacitet gorionika maksimalno iskori{}en a kod mekog plamena kapacitet je iskori{}en minimalno.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
41
Izbor vrste plamena isklju~ivo je uslovljen prirodom osnovnog materijala. Normalni plamen (= 1,11,2) koristi se naj~e{}e, i to kod zavarivanja materijala, na ~ije bi osobine vi{ak kiseonika ili acetilena {tetno delovao : svih kvaliteta ~elika, bakra i legura bakra, aluminijuma i legura aluminijuma, nikla, cinka i olova. Redukcioni plamen (<1,1) koristi se kada treba pove}ati sadràj ugljenika u materijalu {ava, kod navarivanja tvrdog sloja i zavarivanja sivog liva. Vrlo je {tetan kod zavarivanja legiranih Cr-Ni ~elika. Oksidacioni plamen (>1,2) u principu se uvek izbegava, zbog oksidacije metala. Koristi se kod zavarivanja mesinga sa ve}im sadràjem cinka. Pri zavarivanju plamenik se ru~no pomera, tako da se plamen kre}e po odre|enoj putanji, Sl. 7.8, zaklapa odre|eni ugao sa osnovnim materijalom i vrh jezgra plamena se nalazi na odre|enom rastojanju od
2. Vrsta plamena
3. Vo|enje plamenika i dodatnog materijala
Sl. Sl. 7.8 Putanje kretanja vrha plamenika pri
gasnom zavarivanju
osnovnog materijala ili te~nog metala u {avu. Izbor na~ina kretanja vrha plamenika zavisi od vrste osnovnog materijala, oblika zavarenog spoja, poloàja spoja (zavarivanja) u prostoru i na~ina zavarivanja. Ugao nagiba ose plamenika (plamena), , Sl. 7.1 prema osnovnom materijalu (pri istoj veli~ini plamenika) je u funkciji od vrste osnovnog materijala, njegove debljine, Tab. 7.2, a u manjoj meri i od poloàja zavarivanja u prostoru /34/. Vrh jezgra plamena treba da je udaljen od osnovnog materijala tj. metala u {avu 25 mm. Time se postiè najbolje kori{}enje toplote i najbolja za{tita te~nog metala od uticaja atmosfere. Manje rastojanje dovodi do poroznosti u {avu zbog uno{enja gasova u rastop, a ve}e rastojanje dovodi do velikog rasipanja toplote, pove}anja ZUT, slabe za{tite rastopa, hladnog nalivanja i uklju~aka oksida. Dodatni materijal se drugom rukom vodi ispred Tab. Tab. 7.2 Zavisnost ugla nagiba plamenika, , od debljine materijala d. plamena, naj~e{}e pravod, mm do 1 13 35 57 710 1012 1215 >15 linijski, mada se kod 20 30 40 50 60 70 80 , step. 10 "desnog" na~ina zavarivanja moè kretati i cik-cak putanjom. Ugao koji osa dodatnog materijala zaklapa sa osnovnim materijalom (ugao na Sl. 7.1) definisana je zahtevom da dodatni materijal i osa plamena zaklapaju ugao od oko 900 i ve} definisanim uglom izme|u ose plamena i osnovnog materijala. Pri zavarivanju nastoji se da se dodatni materijal {to kra}e vreme zadràva izvan za{titne atmosfere plamena. Kod gasnog zavarivanja razlikuju se levi i desni zavar, ili levi i desni na~in zavarivanja, Sl. 7.1. Izbor na~ina zavarivanja zavisi od vrste i debljine osnovnog materijala i poloàja spoja u prostoru. Desni na~in zavarivanja obezbe|uje maksimalno kori{}enje toplote zavariva~kog plamena i dobru za{titu rastopljenog metala od uticaja atmosfere. Koristi se za zavarivanje debelih ~eli~nih limova, bakra i legura bakra, ~eli~nih cevi u kotlogradnji itd. Kod desnog na~ina zavarivanja, produktivnost je za 20% ve}a, a potro{nja gasova za 1525% manja nego kod levog na~ina zavarivanja. Levi na~in zavarivanja se koristi ako je potrebno smanjiti koli~inu dovedene toplote, kao {to je slu~aj zavarivanja tankih limova ili zavarivanje sivog liva. Zavarivanje u poloènom poloàju se vr{i desnim na~inom, jer tada pritisak plamena spre~ava isticanje te~nog metala. Zavarivanje "u koritu" izvodi se ili levim ili desnim na~inom, zavisno od debljine i vrste osnovnog materijala. Spojevi u poloàju iznad glave tako|e se izvode desnim na~inom, zbog spre~avanja isticanja te~nog metala.
4. Na~in zavarivanja
Jokovi}
ZAVARIVANJE
42
Spojevi u vertikalnom poloàju se izvode odozdo na gore, levim ili desnim na~inom. Pri desnom na~inu, vr{i se zavarivanje "dvojnim zalivanjem"1. Pre~nik dodatnog materijala De pribli`no se odre|uje na osnovu debljine d i vrste osnovnog materijala /4, 30, 34, 31/. Pri zavarivanju ugljeni~nih ~elika desnim na~inom, vaì: ( 7 .8 ) a levim na~inom: ( 7 .9 ) De= 0,5 d + 1 (mm) Pri zavarivanju legiranih ~elika De=1,64,0 mm, a kod koroziono postojanih ~elika je De d. Kod zavarivanja sivog liva De= 0,75 d. Pri zavarivanju bakra, bronze, aluminijuma i aluminijumskih legura De d. Za zavarivanje mesinga De se odre|uje kao kod ugljeni~nih ~elika, prema ( 7.8) i ( 7.9). Izbor oblika zavarenog spoja, kao i oblika i mera `ljeba, kod gasnog zavarivanja je dosta ograni~en, zbog manjih debljina osnovnog materijala i znatnih deformacija usled velikih koli~ina toplote, koja se dovodi na mesto spoja i njene nepovoljne raspodele. Naj~e{}e kori{}eni oblici zavarenih spojeva izvedeni gasnim zavarivanjem dati su na Sl. 7.9. De= 0,5 d (mm)
5. Pre~nik dodatnog materijala
mere 6. Oblik zavarenog spoja, oblik i mere `ljeba
Sl. Sl. 7.9 Naj~e{}e kori{}eni oblici spojeva izvedeni gasnim zavarivanjem.
Postupak se izvodi tako {to se prvo na najniòj ta~ki spoja plamenom izvr{i topljenje ivica tako da se formira otvor. Plamen se zatim pomera na gore tope}i gornju ivicu otvora i dodatni materijal. Rastop curi na donju ivicu otvora, o~vr{}ava i obrazuje {av sa dva lica.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
43
8. ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE
8.1 Uvod
Za obrazovanje zavarenog spoja koristi se elektri~na i mehani~ka energija. Elektri~na struja se propu{ta kroz obratke, koji se zavaruju i koji su u me|usobnom kontaktu, sve dok se materijal na kontaktnim povr{inama ne zagreje do temperature maksimalne plasti~nosti, posle ~ega se struja isklju~uje a obratci se silom me|usobno pritiskaju. Prema tome, zagrevanje obradaka do temperature maksimalne plasti~nosti se vr{i samo u delu zapremine, neposredno ispod kontaktne povr{ine, zahvaljuju}i omskim otporima kontakta, Rk, i materijala, Rm. Prema me|usobnom poloàju obradaka razlikuje se su~eono elektrootporno zavarivanje, Sl. 8.1-a i preklopno Sl. 8.1-b. Koli~ina toplote koja se razvija pri elektrootpornom zavarivanju je: ( 8 .1 ) Q=Iz2 R z gde je: Q- koli~ina toplote, J; Iz- struja zavarivanja, A; R=2Rm+2Re+2Rk, e+Rk- ukupan omski otpor strujnog kola1, ; Rm- omski otpor materijala; Reomski otpor elektrode; Rk, e- omski otpor kontakta elektroda-materijal; Rk- omski otpor kontakta osnovni materijalosnovni materijal; z- vreme Sl. 8.1 [ema elektrootpornog zavarivanja. zavari-vanja, s. 1- osnovni materijal; 2- elektrode; Fp- sila Faktori koji uti~u pritiska; Fz- sila zavarivanja; Fk, e-sila za na ot-por kontakta obezbe-|enje kontakta elektroda-materijal; su: sila pri-tiska, Rk- otpor kontakta osnovni materijaltemperatura i stanje osnovni materijal; Rk, e- otpor kontakta povr{ine. osnovni materijal-elektroda. Sila pritiska uti~e dvo-jako: Sa pove}anjem sile pritiska smanjuje se otpor kontakta, jer se pove}ava kontaktna povr{ina usled deformacije neravnina i usled razaranja oksida: ( 8 .2 ) Rk=k/Fp gde je: Rk- kontaktni otpor; kspecifi~ni otpor kontakta; Fp- sila pritiska; - koeficijent, =0,51,0.
S druge strane, pove}anje sile pritiska pove}ava deformaciju metala izazivaju}i porast k tj. Rk ali je smanjenje Sl. 8.3 Uvean ematski prikaz Rk prema ( 8.2) zavarivakog kontakta. dominantno. Uticaj temperature je dvojak2: sa jedne strane porast temperature smanjuje otpor deformaciji i porast kontaktne povr{ine tj. smanjenje Rk pri istoj sili
1 Da bi se spre~ilo rasipanje toplote i prekomerno zagrevanje elektroda, potrebno je maksimalno smanjiti sve otpore izuzev Rk i Rm koji treba da su {to ve}i. 2 Ukupna promena otpora sa promenom temperature je neznatna.
Sl. 8.2 ema elektrootpornog preklopnog zavarivanja. 1osnovni materijal; 2elektrode; Fp- sila pritiska; Fzsila zavarivanja; Fk, e-sila za obezbe-|enje kontakta elektroda-materijal; Rk- otpor kontakta osnovni materijalosnovni materijal; Rk, e- otpor kontakta osnovni materijalelektroda
Jokovi}
ZAVARIVANJE
44
pritiska, a sa druge strane porast temperature izaziva relativno manji porast k i pove}anu oksidaciju povr{ine, {to tako|e pove}ava Rk. Neravnine i oksidi na povr{ini tako|e pove}avaju Rk, pri istim ostalim uslovima.
8.2
Ure|aji za zavarivanje elektri~nim otporom
Bez obzira na relativno veliki broj konstruktivnih re{enja, svi ure|aji za elektrootporno zavarivanje se satoje iz dva funkcionalno razli~ita dela: elektri~ni deo, koji sluì da obezbedi struju zavarivanja i mehani~ki deo, koji sluì da obezbedi silu prethodnog pritiska i silu zavarivanja. , Elektri~ni deo, Sl. 8.4, se napaja sa naizmeni~nom strujom 220 V ili 380 V i radi na principu transformatora. Primarni deo transformatora je izveden u sekcijama, sa ve}im brojem priklju~aka (420) {to omogu}ava da se menja broj namotaja primarnog kola. Sekundarno kolo transformatora se sastoji, naj~e}e, od jednog namotaja1, a njegovi izvodi su preko elasti~nog provodnika2 povezani sa elektrodama za zavarivanje3. Struja zavarivanja ili struja u sekundarnom kolu je ja~ine do 100000 A, a napon sekundarnog kola je 112 V {to se obezbe|uje malim brojem namotaja sekundara, N2=1, i izborom odgovaraju}eg broja namotaja primarnog kola N1, izraz, ( 8.3). ( 8 .3 ) U2N1=U1N2U2= U1N2/N1 gde je: U1 i U2- naponi primarnog i sekundarnog kola transformatora; N1 i N2- broj namotaja primarnog i Sl. Sl. 8.4[ema elektri~nog dela uresekundarnog kola transformatora. Za N2=1 je U2=U1/N1. |aja za elektrootporno zavarivanje. Struja zavarivanja je odre|ena ne samo omskim otporom 1- elektrode (~eljusti) za stezanje osnovnog materijala i sekundarnog kola, ve}, u znatnoj meri, osnov-nog materijala; 2- osnovni i induktivnim otporom sekundarnog kola, koji ~esto moè da materijal; 3- zavariva~kitransformator; bude i ve}i od omskog otpora /4, 39/. Ovo je razlog {to 4- regulator struje zavarivanja. ure|aji za elektrootporno zavarivanje imaju strmo padaju}u ili blago padaju}u spoljnu karakteristiku izvora struje. Vreme proticanja struje zavarivanja (moment uklju~ivanja i isklju~ivanja) se reguli{e pomo}u mehani~kih ili elektronskih vremenskih prekida~a. Mehani~ki deo ure|aja za elektrootporno zavarivanje ostvaruje silu prethodnog pritiska, Fp, silu za stezanje osnovnog materijala i obezbe|ivanje kontakta osnovni materijalelektroda, Fe,k, i silu zavarivanja Fz. Ove sile se obezbe|uju na ve}i broj na~ina: mehani~ki (ru~no ili mehanizovano), hidraulikom ili pneumatikom.
8.3 Su~eono zavarivanje elektri~nim otporom elektri~nim

Su~eono zavarivanje elektri~nim otporom se moè izvoditi po dva postupka: zbijanjem i varni~enjem. Prema Sl. 8.1-a, su~eono zavarivanje zbijanjem izvodi se stezanjem osnovnog materijala 1 u ~eljusti elektrode 2 i njihovim dovo|enjem u me|usobni kontakt dejstvom aksijalne sile Fp. Propu{tanjem struje zavarivanja zagrevaju se kontaktne povr{ine i deo materijala ispod njih do temperature maksimalne plasti~nosti. Posle toga se isklju~i struja i dejstvom aksijalne sile Fz izvr{i se
1 2
Su~eono zavarivanje zbijanjem zavarivanje
Sl. 8.5 Izgled zavarenog spoja izvedenog su~eonim elektrootpornim zavarivanjem zbijanjem.
Sekundarni namotaj je ura|en od bakarnih traka ili je liven ili kovan od bakra, bronze ili aluminijuma. Veza izme|u sekundrnog namotaja i pokretne elektroda mora da bude elasti~na i mora da izdrì velike struje. 3 Sekundarno kolo sa~injavaju: sekundarni namotaj transformatora, provodnici od sekundarnog namotaja do elektroda, elektrode i deo konstrukcije koja se zavaruje, a nalazi se izme|u elektroda.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
45
zavarivanje uz lokalnu deformaciju. Izgled zavarenog spoja prikazan je na Sl. 8.5. Parametri reìma zavarivanja su: struja zavarivanja, sila pritiska Fp, vreme proticanja struje z, i sila zavarivanja Fz. S obzirom na me-|usobnu zavisnost parametara reìma zavarivanja, oni se odre|uju eksperimentalno za konkretne uslove zavarivanja1. Izabrani parametri treba da obezbede zagrevanje osnovnog materijala na temperaturu maksimalne plasti~nosti na izvesnoj udaljenosti od kontaktne povr{ine. Udaljenost "zone nulte deformacije" od kontaktne povr{ine za ~elike iznosi (0,30,5)dm, gde je dm- pre~nik osnovnog materijala2. Kod obojenih metala zagrevanje se vr{i do po~etka topljenja kontaktne povr{ine. Su~eono elektrootporno zavarivanje sabijanjem se primenjuje za zavarivanje metala i legura koji poseduju zadovoljavaju}u plasti~nost na povi{enim temperaturama, kao {to su: niskougljeni~ni ~elici, bakar, mesing, aluminijum. Popre~ni preseci osnovnog materijala su jednostavnog oblika, naj~e{}e kru`ni, pre~nika do 12 mm. Op{te karakteristike su~eonog zavarivanja varni~enjem su: Ovim postupkom se mogu zavarivati svi metali, a ne samo oni koji imaju relativno dobru plasti~nost; Mogu se me|usobno zavarivati raznorodni metali; Mogu se zavarivati obratci sloènog popre~nog preseka; Priprema ~eonih povr{ina pre zavarivanja ne mora biti detaljna kao kod su~eonog zavarivanja zbijanjem; Javlja se izvestan gubitak metala. Su~eono zavarivanje varni~enjem ima dve podvarijante: su~eono
Su~eono zavarivanje varni~enjem
Sl. Sl. 8.6 Zavareni spoj izve-
den su~eonim elektrotrootpornim zavarivanjem varni~enjem.
Obratci 1 se stegnu u ~eljust elektrode 2 tako da postoji zazor izme|u ~eonih povr{ina od nekoliko milimetara, Sl. 8.1. Zatim se uklju~i struja zavarivanja i mehanizam za pokretanje pokretne elektrode. êone povr{ine se dodirnu samo na pojedinim ispup~enjima na kojima se, usled velike gustine struje, osloba|a toplota koja izaziva njihovo topljenje. Pod dejstvom relativno visokih temperatura i elektromagnetnih sila, istopljeni metal se izbacuje u obliku sitnih usijanih ~estica koje li~e na varnice. Po{to se pokretna ~eona povr{ina stalno pribliàva nepokretnoj, proces lokalnog topljenja neravnina i izbacivanja te~ne faze se nastavlja uz prostiranje toplote u dubinu obratka i njegovo zagrevanje. Kada se osnovni materijal zagreje na odre|enu dubinu i kada se na celoj kontaktnoj povr{ini obrazuje te~na faza, deluje se silom Fz koja izvr{ava sabijanje tj. deformaciju. Sabijanje zapo~inje sa uklju~enom strujom zavarivanja, zavr{ava se sa isklju~enom strujom, a odvija se brzinom koja je znatno ve}a od brzine pribliàvanja ~eonih povr{ina u fazi varni~enja. Posle zbijanja oko spoja se obrazuje venac od oksida i pregrejanog metala, Sl. 8.6, koji se naknadno uklanja. Elektrootporno zavarivanje neprekidnim varni~enjem se uglavnom koristi za zavarivanje zatvorenih kontura (karike lanaca, to~kovi i dr.) ali se zbog pojave {antiranja struje struja zavarivanja mora pove}ati za 2050%. Obratci koji se zavaruju stegnu se u ~eljusti elektrode tako da izme|u ~eonih povr{ina postoji zazor. Zatim se uklju~i struja zavarivanja i
zavarivanje neprekidnim varni~enjem i su~eono varni~enjem sa predgrevanjem. Su~eono zavarivanje neprekidnim varni~enjem
zavarivanje
Sl. Sl. 8.7Su~eono zavarivanja
Su~eono zavarivanje varni~enjem sa predgrevanjem
zatvorenih kontura varni~enjem. I2=Iz+I{
Eksperimentalno je utvr|ena zavisnost: j0,5=k103, gde je: j- gustina struje, A/cm2; -vreme zavarivanja, s; k=10 za ~elike pre~nika do 10 mm; k=8 za ~elike pre~nika iznad 10 mm; k=27 za bakar; k=20 za mesing; k=1220 za aluminijum. 2 "Zona nulte deformacije" je popre~ni presek najbliì kontaktnoj povr{ini u kome je deformacija pri zavarivanju jednaka nuli.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
46
mehanizam za aksijalno pokretanje pokretne ~eljusti napred-natrag. Pri kretanju napred, ~eone povr{ine se dodiruju samo vrhovima ispup~enja, koji se zbog velike gustine strruje trenutno zagrevaju do topljenja. Pri kretanju natrag, ~eone povr{ine se razmi~u, te~an metal se rasteè i pod dejstvom elektromagnetnih sila izbacuje u obliku usijanih ~estica koje li~e na varnice. Kretanje natrag se vr{i sve do potpunog prekida struje u sekundarnom kolu. Postupak naizmeni~nog primicanja i odmicanja ~eonih povr{ina se ponavlja uz stalno uklju~enu struju, pri ~emu dolazi do topljenja neravnina na ~eonim povr{inama, izbacivanja te~nog metala i zagrevanja obradaka ispod kontaktne povr{ine. U trenutku kada se ~eone povr{ine obradaka ravnomerno rastope i kada se obratci zagreju po dubini na odgovaraju}u temperaturu, dejstvom sile Fz izvr{i se zbijanje tj. zavarivanje. Zbijanje zapo~inje sa uklju~enom strujom koja se u toku zbijanja isklju~i. Smanjenje duìne usled gubitaka u fazi varni~enja se mora predvideti. Na mestu spoja obrazuje se venac, Sl. 8.6, koji se naknadno uklanja. Vreme zadràvanja ~eonih povr{ina u kontaktu je 0,53 s, a vreme zadràvanja u razdvojenom stanju je 26 s. Broj ciklusa zavisi od veli~ine popre~nog preseka obradaka koji se spajaju i kre}e se od 530. Va`na osobina zavarivanja elektri~nim otporom varni~enjem sa predgrevanjem je spre~avanje pojave kaljenja u zoni uticaja toplote kod ~elika koji su skloni kaljenju.
8.4
Preklopno zavarivanje elektri~nim otporom
Preklopno zavarivanje elektri~nim otporom se moè izvoditi po dva postupka: ta~kasto zavarivanje i {avno zavarivanje. Ta~kasto zavarivanje je najrasprostranjeniji postupak elektrootpornog zavarivanja. Koristi se za zavarivanje relativno tankih limova i ìca, debljine 0,16,0 mm, od ~elika, Cu, Al i njihovih legura. Postupak ima relativno veliku produktivnost, do 600 zavarenih ta~aka u minutu. Sl. Sl. 8.8 Presek kroz zavareni spoj Ta~kasto elektrootporno zavarivanje . Obratci 1 se me|uizveden ta~kastim elektrootpornim sobno priljube dejstvom sile Fp preko eketroda 2, a zatim se zavarivanjem.1- istopljeno jezgro; kroz elektrode propu{ta struja zavarivanja, Sl. 8.1-b. Posle 2- zona uticaja toplote. izvesnog vremena, kada se osnovni materijal na kontaktnoj povr{ini u zoni spajanja, zbog otpora Rk i Rm zagreje do ta~ke topljenja, preko elektroda se deluje silom Fz>Fp sve dok se ne izvr{i kristalizacija te~ne faze u jezgru zavarene ta~ke1, Sl. 8.8. ^vrsto}a zavarenog spoja zavisi od vrste osnovnog materijala i pre~nika jezgra Dj. Pri istim ostalim uslovima, pre~nik jezgra zavisi od pre~nika vrha elektrode, sile prethodnog pritiska Fp, sile zavarivanja Fz, Sl. 8.9 [ema jednostranog ta~kastog zavarivanja: a i b- dvota~Sl. debljine obradaka, struje2 i kasto; a- sa bakarnom podlogom; b- bez bakarne podloge; vremena zavarivanja3. c- jednota~kasto sa jalovom elektrodom. Sila prethodnog pritiska elektrode, Fp, mora da savlada krutost konstrukcije i obezbedi potrebnu kontaktnu povr{inu, a sila zavarivanja4 Fz, treba da obezbedi odgovaraju}u plasti~nu deformaciju osnovnog materijala na mestu
Ta~kasto zavarivanje bez rastapanja metala na kontaktnoj povr{ini tj. u jezgru zavarene ta~ke ne daje spojeve sa zadovoljavaju}om ~vrsto}om, naro~ito kod materijala koji imaju malu plasti~nost. 2 Gustina struje zavarivanja ~elika, pri normalnim reìmima zavarivanja, manja je od 100A/mm2 a pri forsiranim reìmima je 120300 A/mm2. Pri zavarivanju Al i Mg i njihovih legura, gustine struje zavarivanja su, zbog ve}e toplotne provodnosti a kod Al i zbog ve}e specifi~ne toplote topljenja, 10001500 N/mm2, 3 Pre~nik jezgra zavarene ta~ke se kre}e od 315 mm. 4 Sila zavarivanja Fz obi~no izaziva pritisak od 3080 N/mm2.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
47
spoja1. Obe ove sile rastu sa pove}anjem debljine osnovnog materijala, zbog ~ega je ona ograni~ena na oko 6 mm. Kontaktne povr{ine tj. povr{ine spajanja se pre zavarivanja moraju potpuno odmastiti i o~istiti od oksida mehani~kim ili hemijskim putem ili njihovom kombinacijom. Kod konstrukcija koje nije mogu}e obuhvatiti elektrodama, izvodi se jednostrano ta~kasto zavarivanje koje se moè izvoditi kao dvota~kasto zavarivanje, Sl. 8.9-a i b, ili jednota~kasto zavarivanje sa jalovom elektrodom, Sl. 8.9-c. Jednostrano ta~kasto zavarivanje se izvodi na konstrukcijama koje nije mogu}e obuhvatiti elektrodama. Naj~e{}e se izvodi kao dvota~kasto jednostrano zavarivanje, na ure|ajima koji imaju nekoliko desetina elektroda (do 100) a mogu raditi na dva na~ina: sa uzastopnim dejstvom sile i sa istovremenim dejstvom sile. Kod ure|aja sa uzastopnim dejstvom sile sa jednim parom Sl. Sl. 8.10 [ema {antiranja struje elektroda istovremeno se zavaruju dve ta~ke tako {to se obratci pri jednota~kastom pritegnu sa jednim parom elektroda, odre|eno vreme se propu{ta zavarivanju: I2=Iz+I{. struja zavarivanja i posle kristalizacije jezgra elektrode se razmaknu. Zatim se sa slede}im parom elektroda, na isti na~in, izvr{i zavarivanje slede}e dve ta~ke. Kod ure|aja sa istovremenim dejstvom sile, obratci se istovremeno pritegnu sa svim elektrodama. Struja zavarivanja se odre|eno vreme propu{ta prvo kroz jedan par elektroda, a zatim kroz slede}i i tako redom. Pri ta~kastom zavarivanju dolazi do gubitka dela struje kroz prethodno zavarene ta~ke, {to je poznato kao {antiranje struje, Sl. 8.10 i Sl. 8.11.
Sl. Sl. 8.11 [ema {antiranja struje pri
jednostranom dvota~kastom zavarivanju2: I2=Iz+I{=Ip+Idl.
Struja {antiranja se smanjuje sa pove}anjem koraka t, koji zavisi od pre~nika vrha elektrode Sl. 8.12 [ema bradavi~astog zavarivanja. a- proces Sl. de: t>3de. Kod niskougljeni~nih ~elika je zavarivanja; b- zavareni spoj; c- oblik bradavica za t=(3,54,5)de /4 /. d<2 mm; d- oblik bradavica za d> 2mm. Bradavi~asto Bradavi~asto zavarivanje. zavarivanje je postupak ta~kastog elektro-otpornog zavarivanja pri kome se zavarene ta~ke obrazuju na mestima bradavica, koje su prethodno, utiskivanjem na presi, izra|ene na jednom obratku. Struja zavarivanja, uz istovremeno dejstvo sile Fz, se propu{ta istovremeno kroz sve bradavice3, tako da je proces produktivan. Trajnost elektroda je ve}a zbog manje gustine struje kroz njih, jer je radna povr{ina elektrode relativno velika, Sl. 8.12.
Pojava prslina ili poroznosti usled skupljanja pri kristalizaciji te~ne faze se spre~avaju odgovaraju}om Fz koja se na kraju procesa moè i pove}ati, i njenim delovanjem do potpune kristalizacije i hla|enja jezgra ispod temperature krtosti 2 Struja kroz donji lim, Idl, pri zavarivanju sa bakarnom podlogom je znatno manja od Ip, a pri zavarivanju bez bakarne podloge Idl je znatna i moè izazvati zagrevanje i deformaciju donjeg lima. 3 Broj ta~aka koje se mogu zavariti istovremeno, zavisi od snage ma{ine, vrste i debljine osnovnog materijala i kre}e se do 20 kod tanjih ~eli~nih limova. Potrebna sila za jednu bradavicu je 26 kN a snaga ure|aja 1530 kVA.
1
Jokovi}
ZAVARIVANJE
48
Bradavi~asto zavarivanje se koristi za zavarivanje limova od niskougljeni~nog ~elika, debljine 0,55 mm. Zavareni spoj se obrazuje propu{tanjem struje zavarivanja kroz obratke koji se zavaruju preko elektroda u obliku diskova, a koje se kre}u i vr{e pritisak na obratke. Pri tome se obrazuje kontinuirani zavareni spoj. Drugim re~ima, izme|u ta~kastog i {avnog zavarivanja nema su{tinske razlike, izuzev {to se kod {avnog zavarivanja zavarene ta~ke me|usbno delimi~no preklapaju za 2025%, Sl. 8.13. [avnim zavarivanjem se zavaruju niskougljeni~ni ~elici, ner|aju}i ~elici, aluminijum, bakar, titan i njihove legure. Zavarivanje se izvodi po vi{e postupaka, Tab. 8.1, i na razli~itim spojevima, Sl. 8.14. Tab. Tab. 8.1 Postupci elektrootprnog {avnog zavarivanja.
[avno elektrootporno zavarivanje
Sl. Sl. 8.13 [ema {avnog elektrootpornog zavarivanja. a- dvostrano {avno
zavarivanje; b- jednostrano {avno zavarivanje; c- uzdu`ni presek {ava; d- izgled elektrode.
14. Sl. 8.14. Oblici spojeva pri {avnom zavarivanju. a- najpovoljniji oblik; b- sa podlo`nim trakama1;
c- preklopni2; d- sa presavijenim ivicama3; e- sa ìcom; f- sa zako{enim ivicama.
1 2 3
Trake su od istog materijala kao i osnovni materijal {irine 45 mm i debljine 0,30,5 mm. Preklop p je 10 20 mm za debljinu osnovnog mareijala 0,53 mm. Koristi se za tanke limove. Preklop je (23)d.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
49
Prikaz procesa
Su{tina procesa
Karakteristika i primena Najrasprostranjeniji postupak {avnog zavarivanja. Periodi~no isklju~ivanje struje smanjuje potro{nju elektroda. Koristi se za zavarivanje niskougljeni~nih i ner|aju}ih ~elika debljine do 3 mm.
Prekidno (impulsno) uklju~ivanje i isklju~ivanje struje pri stalnom kretanju elektroda.
Neprekidno uklju~ena struja zavarivanja pri neprekidnom kretanju elektroda.
Pregrevanje i pove}ana potro{nja elektroda i nedovoljan kvalitet {ava. Koristi se za zavarivanje niskougljeni~nih ~elika debljine do 1 mm.
Struja zavarivanja se uklju~uje pri nepokretnim elektrodama, a kada se elektrode kre}u struja zavarivanja se isklju~uje.
Pregrevanje elektroda najmanje. Koristi se za zavarivanje Al i Al-legura debljine do 3 mm.
F- sila zavarivanja; Iz- struja zavarivanja; l- duìna puta elektrode ili lima; - vreme.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
50
9. RE\E KORI[]ENI POSTUPCI ZAVARIVANJA RE\

9.1 Zavarivanje pod troskom
Pri zavarivanju pod troskom, toplota se stvara prolaskom elektri~ne struje kroz rastopljenu trosku,Sl.9.1. /4/, mada proces zapo~inje kao elektrolu~no zavarivanje pod pra{kom. Zavarivani elementi postavljeni su vertikalno, me|usobno razmaknuti za 2040 mm, bez zako{enja njihovih ivica. Za oblikovanje {ava i spre~avanje isticanja rastopa i rastopljene troske, sluè bakarni grani~nici, koji se hlade vodom. Proces zavarivanja se izvodi u vertikalnom poloàju odozdo prema gore, uz upotrebu ulaznih i izlaznih plo~ica, Sl.9.2. Pra{ak za zavarivanje pod troskom naspe se u najniì deo ulazne plo~ice. Zatim se uspostavlja elektri~ni luk izme|u elektrodne ìce i dna ulazne plo~ice. Kada se pra{ak rastopi, obrazovana rastopljena troska plavi i gasi luk, pa proces prelazi u zavarivanje pod troskom. U toku daljeg procesa, struja Sl. Sl.9.1 Zavarivanje pod troskom; a- {ema zavarivanja; b- prolazi kroz rastopljenu trosku (dubine 2570 mm) izme|u elektrode i rastopa, oblici zavarenih spojeva; 1- elektrodna ìca; razvijaju}i toplotu usled otpora. Tempera2- osnovni materijal; 3- rastopljena troska; 4- grani~nici tura rastopljene troske je vi{a od temperastopa; 5- rastop; 6- {av. rature topljenja metala, pa se ispod nje tope elektroda i osnovni materijal, obrazu-ju}i rastop. Po{to zavarivanje napreduje prema gore, rastop se hladi obrazuju}i {av. U toku zavarivanja, pra{ak se stalno dodaje u rastopljenu trosku. Grani~nici rastopa se postepeno pomeraju prema gore, obrazuju}i {av. Na kraju se ulazna i izlazne plo~ice odseku do nivoa ivica zavarenih obradaka. Kod ovog postupka zavarivanja utro{ak pra{ka je 1530 puta manji nego pri zavarivanju pod pra{kom.
Sl. Sl.9.2. Primeri pripreme ivica limova pri zavarivanju pod troskom; 1- ulazna plo~ica; 2- izlazne plo~ice. [av se obrazuje uglavnom od rastopljenog metala Sl.9 elektrode. Pri zavarivanju sa jednom elektrodnom Sl.9.3. Zavarivanje pod troskom istovreme-no sa vi{e elektrodnih ìca. 1- elektrodne ìce; 2ìcom mogu se zavariti elementi do 60 mm debljine, rastopljena troska; 3- rastop; 4- {av; a ako se vrh elektrode popre~no kre}e i do 150200 5- grani~nici rastopa; 6- osnovni materijal mm. Ako se istovremeno zavaruje sa vi{e elektrodnih ìca, mogu se zavariti obratci i do 2000 mm debljine, Sl.9.3.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
51
Zbog usporenog zagrevanja i hla|enja, onemogu}ena je pojava kaljenja. Me|utim, dugi boravak metala na temperaturama iznad 10000C dovodi do rasta zrna, dok je {irina zone uticaja toplote nekoliko puta ve}a nego kod elektrolu~nog zavarivanja. Zato se posle zavarivanja vr{i normalizacija zavarenog spoja. Obi~no se koristi elektrodna ìca pre~nika 2,5 ili 3 mm, naizmeni~na struja 600900 A po jednoj elektrodi, radni napon 3050 V, pri ~emu je koeficijent topljenja 2535 g/A h. Za pove}anje produktivnosti rada, koriste se elektrode pre~nika 56 mm. Ako se koriste elektrode u obliku trake debljine 1012 mm i {irine do 120 mm, tada nije potrebno popre~no kretanje vrha elektrode, ali su zato potrebni vrlo sna`ni izvori struje. Zavarivanje pod troskom je ekonomi~no pri spajanju obradaka debljine iznad 30 mm. Koristi se za zavarivanje ~elika, livenog gvo`|a, aluminijuma, bakra, titana i njihovih legura. Zavarivanje se izvodi u jednom prolazu zavarivanja. Produktivnost rada je 515 puta ve}a nego kod vi{eslojnog automatskog zavarivanja pod pra{kom.
9.2
Aluminotermijsko zavarivanje
Izvor toplote zavarivanja je egzotermna reakcija izme|u krupnozrnog praha aluminijuma i oksida èleza iste veli~ine zrna (oko 1 mm). Zagrevanjem ove sme{e u jednoj ta~ki do temperature oko 10000C, zapo~inje njeno gorenje u trajanju 2030 s, prema reakciji: (9 . 1 ) 3Fe3O4 + 8Al = 4Al2O3 + 9Fe + Q
(Sl.9.4-a) koristi se vrlo retko. Ovde se na mesto spoja prvo sipa tanak sloj te~ne troske, koji spre~ava spajanje dodatnog i osnovnog materijala. Te~ni dodatni materijal sluì samo za zagrevanje mesta spoja i odstranjuje se posle zavarivanja. Kada se mesto spoja zagreje do plasti~nog stanja, zavarivanje se izvede pritiskom pomo}u prese. Sl.9 Sl.9.4 [ema aluminotermijskog zavarivanja. (Sl.9.4-b) ima ograni~enu primenu, za a- aluminotermijsko zavarivanje pritiskom; zavarivanje krupnih komada od sivog liva i b- aluminotermijsko zavarivanje topljenjem. ~elika, kao {to su èlezni~ke {ine. Izvodi se sa razmakom izme|u zavarivanih elemenata 1012 mm, dok se rastopljena sme{a ispu{ta kroz dno lonca. Zagrejani dodatni materijal topi osnovni materijal na mestu spoja i sa njim obrazuje {av. Te~na troska iz lonca sluì samo kao dopunski izvor toplote i omogu}ava sporije hla|enje {ava. Pri zavarivanju livenog gvo`|a koristi se specijalna sme{a sa velikim sadràjem ferosilicijuma.
Aluminotermijsko
zavarivanje
pritiskom
Aluminotermijsko
zavarivanje
topljenjem
9.3
Liva~ko zavarivanje
Sl.9 Sl.9.5. Liva~ko zavarivanje. 1- odlivak (nedoliven); 2- kalup; 3- kalupnik; 4- lonac; 5- te~ni liv; 6- vi{ak metala
Liva~ko zavarivanje je sli~no livenju. Mesto spoja obuhvati se kalupom, predgreje se i zaliva prethodno pripremljenim rastopljenim metalom. Ovaj postupak se koristi za zavarivanje plemenitih metala, bakra i bronze, kao i za popravku krupnih odlivaka od livenog gvo`|a.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
52
9.4
Zavarivanje elektronskim snopom
Kod ovog postupka zavarivanja, zagrevanje osnovnog materijala do topljenja na mestu spoja izvodi se bombardovanjem snopom elektrona u vakuumu, Sl.9.6, ~ija se kineti~ka energija pretvara u toplotu, Zagrevanjem katode od lantan-heksa-borida (LaB6) do visokih temperatura, dolazi do termoelektronske emisije sa povr{ine katode. Pove}anje brzine kretanja elektrona vr{i se pomo}u ubrzavaju}e anode, a koncentracija elektrona pomo}u fokusiraju}eg elektromagnetnog so~iva. Navo|enje elektronskog snopa po liniji spoja vr{i se pomo}u sistema elektromagneta. Zavarivanje se izvodi u hermeti~ki zatvorenoj komori, u kojoj se pomo}u vakuum pumpi odràva vakuum od 1,33 10-4 do 1,33 .10-6 mbar. Vakuum je neophodan zbog slobodnog kretanja elektrona, kao i zbog obezbe|enja ~isto}e rastopa (bez kiseonika i azota). Radni napon ure|aja iznosi 2030 kV, a struja je do 1A. Zagrevana povr{ina na osnovnom materijalu iznosi 0,120 mm2 i moè se menjati. Temperatura na mestu udaranja elektrona dostiè 500060000C. Velika gustina energije u elektronskom snopu omogu}ava postizanje velike dubine uvara, tj. dobijanje uskih {avova. Ovim postupkom se mogu zavariti limovi do 50 mm debljine u jednom prolazu zavarivanja i bez zako{enja ivica. Zavarivanje elektronskim snopom koristi se za spajanje elemenata od te{ko topivih i hemijski aktivnih metala, kao {to su: W, Mo, Nb, Ta, Zr, V i njihove legure. Mogu se zavarivati i konstrukcije od ner|aju}ih ~elika i lakih legura, a ovaj postupak je posebno interesantan za spajanje elemenata u kosmosu.
9.5
Zavarivanje plazmom
Sl. Sl.9.7. [ema zavarivanja plazmom. 1- drà~ elektrode; 2- izolator; 3- volframova elektroda (katoda); 4- mlaznica od bakra; 5- dodatni materijal; 6- plazma; 7- osnovni materijal
Kod ovog postupka osnovni materijal se zagreva plazmom, tj. visoko jonizovanim gasom, temperature 20000300000C. Za potrebe zavarivanja, plazma se obrazuje na taj na~in {to se radni gas (argon ili sme{a argona sa vodonikom) propu{ta kroz elektri~ni luk, koji se naj~e{}e odràva izme|u volframove elektrode i osnovnog materijala, Sl.9.6. [irenje gasa sa porastom temperature dovodi do pove}anja brzine njegovog isticanja iz mlaznice na 3001000 m/s. Plazmom se mogu zavarivati tanki limovi od niskougljeni~nih i ner|aju}ih ~elika, kao i te{kotopivih metala. êsto se u plazmatron dovode istovremeno (ali odvojeno) dva gasa. Jedan gas sluì za obrazovanje plazme (naj~e{}e argon), a drugi se dovodi oko plazme kao za{titni gas (naj~e{}e sme{a argona sa vodonikom). Za{titni gas spre~ava prodor vazduha u rastop i steè mlaz plazme, daju}i mu cilindri~ni ili konusni oblik.
elektronskim snopom. 1- katoda; 2- prikatodna elektroda; 3- elektronski snop; 4- ubrzavaju}a anoda; 5- fokusiraju}e elektromagnetno so~ivo; 6- upravlja~ko so~ivo; 7- osnovni materijal; 8- {av.
Sl. Sl.9.6. [ema zavarivanja
Jokovi}
ZAVARIVANJE
53
9.6
Zavarivanje laserom
Zagrevanje osnovnog materijala vr{i se pomo}u opti~kog kvantnog generatora (lasera), koji emituje svetlosne zrake koncentrisane na malu povr{inu, Sl.9.8. Pod dejstvom svetlosnih zraka, ta~ka na povr{ini osnovnog materijala zagreje se do temperature topljenja i na tom mestu obrazuje zavarenu ta~ku. Rubinova {ipka izra|ena je od sinteti~kog rubina ( Al2O3 sa malim dodatkom Cr2O3 ) i ima oba ~ela posrebrena. Gornje ~elo sa debljim slojem srebra odbija zrake, dok donje ~elo sa tankim slojem srebra odbija zrake samo iznad odre|enog intenziteta, ~ime se reguli{e ja~ina impulsa lasera. Trajanje impulsa zra~enja lasera je nekoliko milisekundi, a ta~ka u koju su fokusirani zraci lasera moè biti pre~nika od nekoliko mikrometara. U zavisnosti od vrste fokusiraju}eg so~iva, zraci lasera mogu biti fokusirani u ta~ku, liniju, grupu ta~aka itd. Zavarivanje laserom izvodi se bez dodatnog materijala, a moè se koristiti za spajanje elemenata do 0,5 mm debljine. Pogodno je za primenu u radio tehnici i srodnim granama industrije tj. za zavarivanje bakra, aluminijuma, nikla, zlata itd. kao i zavarivanje raznorodnih metala.
9.7
Kova~ko zavarivanje
Sl. Kova~ko zavarivanje je najstariji postupak zavarivanja metala Sl.9.8. [ema zavarivanja pritiskom. Zavarljivost pritiskom u plasti~nom stanju je razli~ita za razne laserom.1- rubinova {ipka; 2- reflektor; 3- svetlosni metale. Odli~no se zavaruju niskougljeni~ni ~elici (sa porastom sadràja ugljenika zavarljivost opada, a pri sadràju C>0,7% vrlo je lo{a), lo{e se zrak; 4- opti~ki fokusiraju}i zavaruju legirani ~elici i obojeni metali, dok se liveno gvo`|e uop{te ne sistem; 5- osnovni materijal; 6- impulsna lampa; moè zavariti pritiskom u plasti~nom stanju. Mesto zavarivanja moè se 7- pobu|iva~ lampe zagrevati u raznim vrstama pe}i (kod ~elika na 110013000C). Zatim se vr{i uklanjanje oksida sa mesta spoja pomo}u topitelja, koji ih prevede u lako topljive spojeve (te~ne pri temperaturi zavarivanja). Najzad se izvr{i zavarivanje kovanjem (ru~no ili ma{inski). Kova~ko zavarivanje dovodi do znatne deformacije na mestu spoja i rasta zrna. Da bi se pove}ala sigurnost {ava, povr{ina spoja treba da je {to ve}a. Osnovni nedostatak kova~kog zavarivanja je sporo zagrevanje metala i niska produktivnost rada, pa se ovaj postupak zavarivanja sve manje koristi.
9.8
Zavarivanje elektri~nom indukcijom
Sl. Sl.9.9 [ema zavarivanja cevi elektri~nom
Zagrevanje osnovnog materijala kod ovog postupka vr{i se propu{tanjem kroz njega struje visoke u~estanosti, Sl.9.9. Struja koja se dovodi u induktor, indukuje struju u zavarivanoj cevi i zagreva je. Zagrejana cev zavaruje se pritiskom, prolaskom kroz valjke konstantnom brzinom. Ovaj postupak se naj~e{}e koristi za zavarivanje ~eli~nih cevi, pre~nika 1260 mm sa brzinom zavarivanja do 50 m/min, zavarivanje aluminijumskih cevi i zavarivanje te{ko presuju}ih obojenih metala.
indukcijom. 1- jezgro; 2- induktor; 3- cev; 4- valjci za pritiskivanje.
9.9
Zavarivanje trenjem
Zavarivanje trenjem izvodi se na taj na~in {to se zavarivani elementi, usled uzajamnog trenja, zagreju do plasti~nog stanja, a zatim pritiskom izvr{i njihovo spajanje, Sl.9.10. Zavarivani obratci se prvo stegnu u ~eljusti ma{ine, a zatim se jedan obradak okre}e brzinom od 5001500 o/min uz istovremeni pritisak silom F1 na drugi obradak. Pri tome se taru}e ~eone povr{ine i materijal ispod njih zagreju do plasti~nog stanja. Po dostizanju odre|ene temperature i na odre|enom rastojanju od ~eone povr{ine, zaustavlja se obrtno kretanje i
Jokovi}
ZAVARIVANJE
54
izvr{i dodatni pritisak silom F2, koji dovodi do zavarivanja. Ovaj postupak zavarivanja odlikuje se visokom produktivno{}u rada i mogu}no{}u mehanizacije automatske regulacije parametara procesa. Trenjem se mogu zavariti raznorodni metali (na pr. aluminijum sa bakrom, aluminijum sa ~elikom, bakar sa ~elikom). Tako|e se dobro zavaruju rezni alati od ugljeni~nih i brzoreznih ~elika. Popre~ni preseci obradaka moraju biti kru`ni. Sl. Sl.9.10 [ema zavarivanja trenjem
9.10
Hladno zavarivanje
Sl. 11. Sl.9.11. [ema ta~kastog
Hladno zavarivanje izvodi se na sobnoj temperaturi (bez zagrevanja osnovnog materijala), tako {to se dejstvom sile, koja izaziva znatnu plasti~nu deformaciju, povr{inski atomi koji pripadaju razli~itim obratcima dovedu na me|uatomsko rastojanje. Neophodni uslovi za dobijanje kvalitetnog zavarenog spoja su: odgovaraju}a plasti~nost osnovnog materijala1, pritisak ve}i od kriti~nog i odgovaraju}a priprema povr{ine2. Hladno zavarivanje se moè izvoditi po vi{e postupaka: ta~kasto i {avno zavarivanje, zavarivanje valjanjem i zavarivanje eksplozijom. Ta~kasto i {avno zavarivanje se izvode na preklopnim spojevima prema Sl.9.11. Potrebna plasti~na deformacija se izraàva preostalom debljinom {ava posle zavarivanja i ona je za: aluminijum- 30%, duraluminijum- 20%, bakar-14%. Pre~nik zavarene ta~ke iznosi 48 mm, a mogu se zavarivati limovi debljine 0,115 mm. se koristi pri proizvodnji bimetalnih i sendvi~ traka, naj~e{}e na kombinovanim linijama, Sl.9.13.
hladnog zavarivanja. a- postupak; b- zavareni spoj (ta~ka).
Hladno zavarivanje valjanjem
Hladno zavarivaSl. Sl.9.12 Zavarivanje bimetalne trake nje eksplozijom se eksplozijom. 1- osnovna plo~a; koristi za zavarivanje 2- lim; 3- armirano postolje; bimetalnih provodni4- eksploziv; 5- detonator.
Sl. 13. Sl.9.13. Hladno zavarivanje "sendvi~" i bimetalnih traka valjanjem. 1 i 2- trake; 3- ure|aj za pripremu; 4- valja~ki stan za zavarivanje; 5- zavarena sendvi~ traka.
ka i traka ili za nastavljanje cevi /31/. Pri zavarivanju bimetalnih traka, osnovna plo~a 1 se, radi pove}anja mase, pri~vrsti na masivno postolje 3, a u odnosu na nju pod uglom od 310o postavlja se druga plo~a (lim) 2. Sa gornje strane plo~e 2 ravnomerno se rasporedi eksploziv 4 koji se aktivira detonatorom 5 koji je postavljen na donji kraj plo~e 2. Eksplozija se odvija u pravcu strelice, a udarni talas ubrza plo~u 2 do nekoliko stotina metara u sekundi, zahvaljuju}i ~emu se ona zavaruje sa plo~om 1 po~ev{i od donjeg kraja.
1 Mogu se zavarivati materijali koji imaju dobru plasti~nost: niskougljeni~ni ~elici, bakar, aluminijum, neki kvaliteti bronze i mesinga, nikal i dr. 2 Priprema povr{ine se sastoji u mehani~kom, hemijskom ili/i elektrohemijskom uklanjanju oksida i masno}e i pove}anju hrapavosti. Priprema se mora izvr{iti neposredno pre zavarivanja, u nekim slu~ajevima do 10 sec pre zavarivanja.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
55
9.11
Zavarivanje ultrazvukom
Ovaj postupak zavarivanja se zasniva na kori{}enju mehani~kih ultrazvu~nih vibracija, u~estanosti oko 20 kHz, koje se ostvaruju na mestu spoja, Sl.9.14, prevo|enjem elektri~ne energije u mehani~ku ultrazvu~nu, u magnetostrikcionom transformatoru. Mehani~ke ultrazvu~ne vibracije ~iste povr{inu osnovnog materijala i razaraju oksidni sloj na njemu. Zatim dovode do pojave smi~u}ih deformacija i lokalnog zagrevanja na kontaktu izme|u zavarivanih elemenata, {to omogu}uje obrazovanje zavarenog spoja. Ultrazvukom se mogu zavariti limovi do 1,5 mm (gornji lim, dok donji lim moè imati ve}u debljinu). Zavarivanje se moè izvoditi ta~kasto i {avno. Koristi se za zavarivanje aluminijuma, bakra i titana.
9.12
Zavarivanje difuzijom
Zavarivanje difuzijom se izvodi zagrevanjem obradaka u vakuumu strujom visoke u~estanosti, uz istovremeno vr{enje pritiska, Sl.9.15. Temperatura zavarivanja je iznad Sl. 14. Sl.9.14 [ema zavarivanja ultrazvukom. temperature rekristalizacije, a sam postupak zavarivanja a- ta~kasto zavarivanje; b- {avno zava- se zasniva na kori{}enju procesa difuzije metala. rivanje; 1- magnetostrikcioni transformOsnovni ator; 2- talasovod; 3- osnovni materijal. materijal se unese u vakuum komoru (u kojoj se odràva vakuum od 1,33.10-3 1,33.10-5 mbar) i u njoj se zagreva elektri~nom indukcijom (~elik do 8000C). Uz stalni pritisak na osnovni materijal, odvija se difuzija u toku 520 minuta, sve dok se ne izvr{i zavarivanje. Prethodno, povr{ine spoja moraju biti precizno mehani~ki obra|ene, da bi se ostvarilo njihovo dobro naleganje. Ovim postupkom moè se zavariti ~elik sa aluminijumom, volframom, titanom i molibdenom, zatim titan sa bakrom, bakar sa aluminijumom itd.
Sl. 15. Sl.9.15 [ema zavarivanja difuzijom. 1- osnovni materijal; 2- induktor visokofrekventnog ure|aja; 3- vakuum komora.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
56
10.
METALURGIJA ZAVARIVANJA ÊLIKA

10.1 Struktura {ava
Formiranje strukture zavarenog spoja obuhvata primarnu kristalizaciju materijala u {avu i strukturne promene u o~vrslom {avu i zoni uticaja toplote pri njihovom hla|enju do sobne temperature. Kristalizacija {ava se odvija u slede}im uslovima: relativno visoka tremperatura te~nog metala, velika brzina hla|enja ( oko 350oC/min kod gasnog zavarivanja i oko 15001600oC kod elektrolu~nog zavarivanja), usmereno odvo|enje najve}eg dela toplote preko ZUT u ostatak konstrukcije, a samo manjeg dela preko lica i nali~ja {ava u atmosferu i odvijanje kristalizacije u uslovima istovremenog zagrevanja pokretnim izvorom toplote i hla|enja. Zbog toga ne postoje uslovi da se centri kristalizacije formiraju u unutra{njosti rastopa, ve} kristalizacija {ava zapo~inje na kristalima osnovnog materijala koji se nalaze na granici topljenja, a po{to je brzina njihovog rasta najve}a normalno na granicu topSl. 10. Sl. 10.1 Obrazovanje i rast kristala u {avu. ljenja formiraju se usmereni stubi~asti kristali, Sl. 1- granica topljenja; 2- dendriti; 3- rastop; 10.1. Ovi kristali se nazivaju dendriti jer imaju bo~ne 4- ZUT; Q- smer odvo|enja toplote; v- smer grane koje su krupnije {to su vi{e udaljene od rasta kristala. korena kristala. Zbog dejstva latentne toplote topljenja, koja se osloba|a pri kristalizaciji, brzina rasta kristala se periodi~no menja od maksimalne do nule, {to dovodi do obrazovanja slojeva, Sl. 10.2. Rast kristala je pra}en segregacijom legiraju}ih elemenata, kojoj su kod ~elika naro~ito skloni ugljenik, fosfor i sumpor. Prema uzrocima nastanka, segregacija moè da bude: unutarkristalna1, me|ukristalna2 i lokalna3. Segregacija dovodi do neravnomernosti i pada mehani~kih osobina {ava i potpomaè nastanku vru}ih prslina. Zbog toga je potrebno izvoditi {avove sa odgovaraju}im koeficijentom oblika uvara i raditi sa osnovnim i dodattnim materijalom odgovaraju}eg hemijskog sastava. Stepen segregacije se moè smanjiti usitnjavanjem strukture, pove}anjem broja centara kristalizacije uno{enjem modifikatora u rastop ili lomljenjem dentrita mehani~kim ili ultrazvu~nim vibracijama. Opisana primarna struktura {ava moè se promeniti termi~kom obradom, koja se izvodi vi{eslojnim zavarivanjem, pri ~emu se toplota drugog i ostalih slojeva koristi za prekristalizaciju i usitnjavanje zrna prethodno izvedenog sloja. Sloj koji je poslednji izveden (pokrovni) ima dentritnu strukturu i on se obi~no uklanja bru{enjem. Pri zavarivanju ~elika, u toku primarne kristalizacije ili u toku prekristalizacije, pri odre|enim uslovima4 moè do}i do obrazovanja Vidman{tetenove strukture, kako u {avu tako i u ZUT. Vidman{tetenovu strukturu sa~injavaju krupni kristali koji imaju 24 pravca orijentacije i koja zbog toga daje izrazito malu udarnu ìlavost.
1 Unutarkristalna segregacija nastaje zbog kristalizacije legure u temperaturnom intervalu izme|u temperature likvidusa i solidusa. 2 Lakotopivi eutektikumi i nerastvorljive primese se skupljaju na ganicama zrna. Ako pri kraju kristalizacije do|e do uvla~enja lakotopivih eutektikuma i primesa u me|udendritni prostor na po~etak kristalizacije nastaje obrnuta segregacija. 3 Lokalna segregacija je posledica neistovremene kristalizacije svih delova kristala tj. pove}anja koncentracije legiraju}ih elemenata u rastopu koji poslednji o~vr{}ava. 4 Parametri koji pogoduju obrazovanju Vidman{tetenove strukture su: a) hemijski sastav tj. sadràj ugljenika od 0,20,4% i prisustvo mangana, hroma i molibdena; b) visoka temperatura pregrevanja u oblasti i krupno zrno austenita; c) pove}ana brzina hla|enja sa temperature pregrevanja iz oblasti.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
57
10.2
Struktura zone uticaja toplote
Struktura i osobine u nekoj ta~ki koja se nalazi u ZUT zavise od vrste materijala i termi~kog cilusa zavarivanja tj. od maksimalne temperature zagrevanja, vremena zadràvanja na maksimalnoj temperaturi i brzine zagrevanja i hla|enja. Veli~ina zone uticaja toplote i njenih delova zavisi od postupka i reìma zavarivanja, Tab. 10.1. Struktura zone uticaja toplote pri zavarivanju niskougljeni~nih ~elika data je na Sl. 10.3. /4/. Zona nepotpunog rastapanja predSl. 10. Sl. 10.2 [ema slojevite i stubaste strukture {ava. stavlja usko podru~je izme|u {ava i osnovnog materijala, ~ija je {irina pri Tab. 10. Tab. 10.1[irina delova i ukupna {irina ZUT, mm. gasnom zavarivanju 0,150,2 mm, a pri Ukupna elektrolu~nom zavarivanju 0,080,1 mm. U Postupak P N NN {irina ZUT ovoj zoni istovremeno egzistiraju te~na i REL obl. e 2,2 1,6 2,2 6 ~vrsta faza, tako da su zrna krupna i srasla su EPP 0,81,2 0,81,7 0,70,8 2,33,7 sa osnovom. Gasno 21 4 2 27 Zona pregrevanja se nalazi izme|u P- zona pregrevanja; N- zona normalizacije; temperature solidusa i 1100oC, ima krupna NN- zona nepotpune normalizacije zrna tj. smanjenu ~vrsto}u i plasti~nost, naro~ito ako se javi Vidman{tetenova struktura. U zoni zoni normalizacije ili kaljenja materijal se relativno kratko vreme nalazi na temperaturama izme|u Ac3 temperature i 1100oC. Zbog ovoga zrna austenita su relativno sitna a prekristalizacijom pri hla|enju se jo{ usitnjavaju tako da materijal ima visoke vrednosti plasti~nosti, ~vrsto}e i ìlavosti. Zona nepotpune normalizacije zagreva se na temperature izme|u Ac1 i Ac3 temperature. Struktura u ovoj zoni sastoji se od krupnih zrna primarnog ferita koja nisu uspela da se transformi{u pri zagrevanju i hla|enju. Oko ovih zrna nalaze Sl. 10. Sl. 10.3 Struktura ZUT pri zavarivanju niskougljeni~nog ~elika. se sitna zrna sekundarnog 1- zona nepotpunog rastapanja; 2- zona pregrevanja; 3- zona normalizacije ili kaljenja; 4- zona nepotpune normalizacije ili kaljenja; ferita i perlita, koja su nastala razlaganjem austenita koji je 5- zona rekristalizacije; 6- zona plave krtosti. nastao iz dela primarnog ferita pri njegovom zagrevanju. Osobine u ovoj zoni su lo{ije nego u zoni normalizacije. Kod niskougljeni~nih ~elika koji su hladno deformisani, u intervalu izme|u 500oC i Ac1 temperature nalazi se zona rekristalizacije. Izme|u 200oC i 500oC nalazi se zona plave krtosti u kojoj se javlja pad plasti~nosti usled izdvajanja submikroskopskih ~estica karbida iz ferita.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
58
10.3
Apsorpcija gasova u {avovima
Sl. 10. Sl. 10.4. Promena mehani~kih osobina niskougljeni~nog ~elika u funkciji sadràja kiseonika.
Za vreme prenosa metala sa elektrode u {av i za vreme o~vr{}avanja metala u {avu dolazi do apsorpcije gasova, usled ~ega se pogor{avaju mehani~ke osobine {ava. S obzirom da se prenos metala sa elektrode na {av uglavnom odvija u obliku kapljica, da je njihova temperatura vi{a nego temperatura metala u {avu i da kapljice imaju ve}i odnos reakcione povr{ine, apsorpcija gasova u kapljicama je znatno intenzivnija. Apsorpcija gasova se odvija u tri faze: 1. Adsorpcija ili prijanjanje molekula gasa na povr{inu metala; 2. Hemisorpcija ili obrazovanje hemijskih spojeva izme|u gasa i komponenti legure {ava; 3. Prodiranje produkata hemisorpcije u dubinu
{ava; Prodiranje produkata hemisorpcije u dubinu metala se odvija difuzijom i mehani~kim me{anjem, tako da je brzina celog procesa ograni~ena brzinom ove faze po{to se prve dve faze odvijaju skoro trenutno.
10.3.1 Apsorpcija kiseonika

Kiseonik sa èljezom obrazuje tri oksida: FeO, Fe2O3 i Fe3O4 pri ~emu su Fe2O3 i Fe3O4 nerastvorljivi u èljezu a FeO je rastvorljiv. Rastvorljivost FeO u èljezu se smanjuje sa 0,16% na temperaturi topljenja na oko 0,01% na sobnoj temperaturi. Na 527oC FeO koji nije u obliku ~vrstog rastvora razlaè se po reakciji: 4FeO Fe3O4+Fe a Fe3O4 ostaje u {avu kao uklju~ak. Prisustvo kiseonika u obliku FeO izaziva oksidaciju legiraju}ih elemenata (C, Si, Mn i dr.) i smanjenje njihovog sadràja u {avu. Uticaj kiseonika1 na mehani~ke osobine prikazan je na Sl. 10.4.
azota 10.3.2 Apsorpcija azota

Rastvorljivost azota u èljezu zavisi od temperature i kristalne strukture, Sl. 10.5. Maksimalna rastvorljivost od 0,13% je na 590oC a na sobnoj temperaturi rastvorljivost je 0,001%. Azot sa èljezom Sl. 10. Sl. 10.5 Rastvorljivost azota i vodonika u èljezu. i nekim legiraju}im elementima (Si i Ti) obrazuje nitride koji pove}avaju mehani~ke osobine a smanjuju plasti~nost i ìlavost ~elika, Sl. 10.6. Pri REL zavarivanju tip obloge uti~e na sadràj azota u {avu.2
10.3.3 Apsorpcija vodonika

Vodonik se u {avu nalazi u molekularnom (H2) obliku kao gasni uklju~ak, ~esto pod visokim pritiskom, ili u atomarnom obliku (H) kao intersticijski rastvoreni atomi koji imaju relativno veliku
Sadràj kiseonika u {avu pri REL zavarivanju zavisi od vrste obloge elektrode: gola elektroda- do 0,30%; elektroda oksidnog tipa- do0,20%; elektroda kiselog i rutilnog tipa- do 0,10%; elktroda baznog tipa- do 0,05%. 2 Oksidni tip obloge- do 0,04% N2; kiseli- do0,03%; celulozni- do 0,02%; rutilni- do 0,25%; bazni- do 0,018%.
1
Jokovi}
ZAVARIVANJE
59
brzinu difuzije tako da difunduju i u osnovni materijal tj. u ZUT. Koncentracija vodonika u {avu zavisi od vrste obloge elektrode.1 Prisustvo vodonika izaziva slede}e pojave: 1. Pra{tanje i pove}an gubitak metala usled burnog izdvajanja gasa zbog smanjenja rastvorljivosti pri hla|enju; 2. Pojava gasnih uklju~aka pri relativno velikoj brzini hla|enja. Gasni mehurovi se obrazuju na uklju~cima, dislokacijama i prazninama a sastoje se od H2O, H2S i CH4 koji nastaju reakcijom vodonika sa FeO, S i Fe3C; 3. Pove}ana osetljivost osnovnog materijala na obrazovanje prslina. Atomarni vodonik difunduje u ZUT gde se na gre{kama u re{etki rekombinuje u Sl. 10. Sl. 10.6 Zavisnost mehani~kih osobina molekularni vodonik, koji izaziva lokalno pove}anje niskougljeni~nog ~elika od sadràja azota. pritiska i napona; 4. Smanjenje plasti~nosti i pad udarne ìlavosti za 2025%; Da bi se smanjio negativni uticaj vodonika, zavarivanje treba izvoditi pod slede}im uslovima: 1. Zavarivanje sa elektrodama koje imaju mali sadràj vodonika tj. sa baznom oblogom i koje su suve; 2. Zavarivanje sa elektrodom maksimalnog pre~nika i sa maksimalnom ja~inom struje za date uslove; 3. Zavarivanje bez prekida tj. bez me|uhla|enja; 4. Termi~ka obrada zavarenih spojeva na 600650oC.
10.4
Prsline u zavarenim spojevima
Prsline u zavarenim spojevima mogu da se jave u {avu i u ZUT, a prema veli~ini mogu da budu mikroprsline, makroprsline i pukotine. U odnosu na {av mogu imati razli~ite poloàje /40/ a prema karakteru nastanka mogu da budu vru}e i hladne. Vru}e prsline su me|ukristalnog tipa, nastaju u toku o~vr{}avanja tj. kristalizacije a mogu se dalje {iriti pri hla|enju. U temperaturnom intervalu kristalizacije tj. izme|u likvidus i solidus temperature materijal {ava se nalazi u stanju pove}ane krtosti, tako da nije u stanju da se deformi{e pod dejstvom zateù}ih napona, koji nastaju usled termi~kog skupljanja {ava i termi~kog skupljanja2 ili uklje{tenja delova konstrukcije. Drugim re~ima, materijal {ava se skuplja usled sopstvenog hla|enja i ukoliko okolni osnovni materijal usled sopstvenog skupljanja ili uklje{tenja ne dozvoljava da se ovo skupljanje obavi slobodno u {avu se javljaju zateù}i naponi. Ako je u {avu prisutna faza3 koja ne moè da se deformi{e tj. izduì jer je te~na ovi zateù}i naponi izazivaju vru}e prsline. Ukoliko se u {avu jave deformacije saìmanja tj. pritisni naponi ne dolazi do pojave vru}ih prslina. Pojava zateù}ih napona u {avu se ne moè izbe}i. Oni }e se javiti na po~etku kristalizacije, Sl. 10.7-b ili na kraju, Sl. 10.7-a. Ovo ne zna~i da }e se vru}e prsline uvek pojaviti jer Sl. 10. Sl. 10.7 Deformacije {ava u toku kristalizacije i je za njihovu pojavu, osim zateù}ih napona, hla|enja.1- deformacija {ava na saìmanje koju neophodno istovremeno i prisustvo krtih ili te~izaziva okolni osnovni materijal; 2- deformacija {ava nih faza u {avu, koje u toku kristalizacije ne na saìmanje usled sopstvenog hla|enja. mogu da iza|u na povr{inu {ava, ve} ostaju
1 2 3
Elektrode sa celuloznom oblogom- do 27 cm3/100 g; oksidna i rutilna- do 15 cm3/100 g; bazna- do 8 cm3/100 g Promena mere usled skupljanja je l=loT Kao te~na faza kod ~elika se naj~e{}e javlja eutektikum Fe+FeS sa ta~kom topljenja 985oC.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
60
10. Sl. 10.8 Zavisnost temperature
predgrevanja od sadràja ugljenika u {avu pri u=4.
zarobljene na granicama zrna. Prema tome, da bi se spre~ila pojava vru}ih prslina, u {avu ne treba da deluju zateù}i naponi dok su prisutne maloplasti~ne i te~ne faze. Konkretne mere i postupci za spre~avanje nastanka vru}ih prslina su: 1. Predgrevanje osnovnog materijala na 150500oC u funkciji od hemijskog sastava {ava i debljine osnovnog materijala, Sl. 10.8; 2. Izbegavanje uklje{tenja, smanjenje broja i koncentracije {avova i izbegavanje ~vorova dovodi do smanjenja zateù}ih napona; 3. Izbor hemijskog sastava osnovnog materijala i tipa elektrode koji ne daju lakotopive faze. Da bi se spre~ila pojava lakotopivog eutektikuma Fe+FeS u {av se uvodi Mn koji vezuje S u te{ko topivi MnS koji se izdvaja u obliku globula. Koli~ina mangana koju treba dodati zavisi od koncentracije S i C; 4. Izbor postupka zavarivanja i parametara reìma zavarivanja koji obezbe|uju oblik {ava kod koga lakotopive faze izlaze na povr{inu tj. koji obezbe|uju u5, Sl. 10.11. 5. Usitnjavanje zrna u {avu uno{enjem modifikatora, naprimer titana, preko obloge elektrode ili pra{ka, ~ime se pove}ava grani~na povr{ina i smanjuje koncentracija lakotopivih faza po jedinici grani~ne povr{ine. 6. Pojava prslina u zavr{nom krateru kod REL zavarivanja najefikasnije se spre~ava smanjenjem razmaka u korenu `ljeba na manje od 3 mm i popunjavanjem zavr{nog kratera dodatnim materijalom vra}anjem elektrode, Sl. 10.10.
10. Sl. 10.9 Uticaj sumpora na pojavu vru}ih prsli-
na u zavisnosti sadràja mangana i ugljenika.
Sl. 10. Sl. 10.10 [ema obrazovanja prslina u
zavr{nom krateru pri REL zavarivanju
koeficijenta oblika uvara u na pojavu vru}ih prslina.
Sl. 10.11 Uticaj sadràja ugljenika i Sl. 10.
relativno velikim brzinama hla|enja, obrazuje se martenzit u ZUT koji je tvrd i krt. Po{to je
vodonika i unutra{nji naponi. Zakaljivanje zone uticaja toplote. U zakaljivim ~elicima, pri
Hladne prsline se obrazuju u zavarenim spojevima na temperaturama ispod 200oC a njihovo {irenje se moè nastaviti dugo posle zavarivanja. Hladne prsline se naj~e{}e javljaju u ZUT ali se mogu javiti i u {avu. Obrazuju se na granicama zrna ali se dalje mogu {iriti i kroz zrna. Hladne prsline izazivaju slede}i faktori: zakaljivanje ZUT, prisustvo
Jokovi}
ZAVARIVANJE
61
rastvorljivost vodonika u martenzitu mala, vodonik se rekombinuje u molekularni i ostaje zarobljen u martenzitu i pove}ava njegovu krtost. S druge strane, preobraàj austenita u martenzit je pra}en pove}anjem zapremine zrna, {to izaziva pojavu dopunskih lokalnih naprezanja. Prisustvo vodonika. Vodonik iz {ava, gde je dospeo u toku zavarivanja, u toku hla|enja difunduje u ZUT. Usled smanjenja rastvorljivosti sa padom temperature, atomarni vodonik se na gre{kama kristalne re{etke rekombinuje u molekularni, koji izaziva lokalno pove}anje pritiska tj. napona. Unutra{nji naponi. Usled neravnomernog hla|enja {ava i ZUT, u ZUT se javljaju zateù}i naponi normalni na osu {ava 2 i uzdu`ni pritisni naponi 1 paralelni osi {ava. Ovi naponi izazivaju maksimalne smi~u}e napone pod uglom od 45o prema uzdu`noj osi {ava. Ovo naponsko stanje iza-ziva inicijalnu pukotinu na 10. Sl. 10.12 [ema napona u ZUT granicama krupnih zrna, koje su orijentisane pod uglom od 45o u usled neravnomernog hla|enja odnosu na uzdu`nu osu {ava, Sl. 10.12. koji izazivaju prsline. Prema tome, zakaljivanje ZUT i prisustvo vodonika pove}avaju krtost ZUT, a sva tri navedena faktora izazivaju lokalno pove}anje napona u ZUT i ako su ovi naponi ve}i od ~vrsto}e osnovnog materijala izazivaju hladne prsline. Postupci za spre~avanje obrazovanja hladnih prslina: Zavarivanje sa elektrodama koje sadrè malo vodonika, kao {to su bazne elektrode i su{enje elektroda pre upotrebe na 300400oC; Upotreba austeni-tnih elektroda koje sadrè 18%Cr i 8%Ni i obezbe-|uju austenitnu strukturu {ava na sobnoj tempera-turi koja ima ve}u rastvorljivost vodonika; Predgrevanje osnovnog materijala je najefikasniji na~in za spre~avanje nastanka hladnih prslina, jer se smanjuje brzina hla|enja i strukturne transformacije se pomeraju ka ravnote`nim; smanjuju se lokalna naprezanja i olak{ava se difuzija tj. izlazak vodonika iz {ava i ZUT.
10.5
Predgrevanje Predgrevanje osnovnog materijala
Kao {to je ve} izneto, sa pove}anjem temperature predgrevanja smanjuje se brzina hla|enja, verovatno}a nastanka zakaljenih struktura u {avu i ZUT kao i veli~ina zateù}ih napona dok {av prolazi kroz zonu krtosti, olak{ava se izlazak vodonika iz {ava i ZUT i dr. Drugim re~ima, sa pove}anjem temperature predgrevanja smanjuje se verovatno}a nastanka vru}ih i hladnih prslina. Pored temperature predgrevanja, na 10. Sl. 10.14 Zavisnost brzine hla|enja {ava brzinu hla|enja vh uti~e i 10. od temperature predgrevanja i debljine debljina osnovnog materi- Sl. 10.13 Pravci odvo|enja toplote. a- dva pravca; osnovnog materijala pri izotermi 705oC. jala, Sl. 10.14. Prema metodi BWRA1 b- tri pravca; c- ~etiri 1- d=12,5 mm, predgrevanje 3oC; temperatura predgrevanja se pravca odvo|enja. 2- d=12,5 mm, predgrevanje 205oC; odre|uje iz Tab. 10.2 na 1a- d=25 mm, predgrevanje 3 oC, osnovu pokazatelja zavarljivosti, broja termi~ke strogosti 2a- d=25 mm, predgrevanje 205oC. BTS i pre~nika elektrode.
1
Metodu je razvilo British Welding Researsh Assotiation.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
62
Pokazatelj zavarljivosti se odre|uje iz Tab. 10.3 na osnovu hemijskog sastava osnovnog materijala koji se izraàva ekvivalentnim sadràjem ugljenika Ce i vrste elektrode: 10. ( 10.1) Ce=C+Mn/20+Ni/15+(Cr+Mo+V)/10 Broj termi~ke strogosti BTS se odre|uje na osnovu broja pravaca odvo|enja toplote p, Sl. 10.13, i srednje debljine osnovnog materijala dsr: 10. ( 10.2) BTS=pdsr/6
10. Tab. 10.2 Minimalne temperature predgrevanja ~elika

BTS Pokazatelj zavarljivosti D E F C D E F C D E F B C D E F A B C D E F A B C D E F A B C D E F A B C D E F Minimalna temperatura predgrevanja, oC. Pre~nik elektrode, mm 3,2 4 5 6 8 0 50 125 25 0 75 100 25 150 100 25 50 100 25 125 75 175 125 75 50 100 25 150 100 25 175 150 75 225 175 125 25 25 75 25 125 75 25 175 125 75 200 175 125 50 25 225 200 175 125 50 75 25 125 75 25 175 125 75 200 175 125 75 225 200 175 100 25 250 225 200 150 125 75 25 125 75 50 175 125 125 50 25 200 175 175 125 50 225 200 200 175 100 250 225 225 200 150 75 25 125 75 50 25 175 125 125 50 25 200 175 175 125 100 225 200 200 175 150 250 225 225 200 200
10. Tab. 10.3 Pokazatelj zavarljivosti za
~elike
Ekvivalentni ugljenik, Ce, %. rutilna elbazna elektroda ektroda do 0,2 do 0,25 0,210,23 0,260,30 0,240,27 0,310,35 0,280,32 0,360,40 0,330,38 0,410,45 0,390,45 0,460,50 iznad 0,45 iznad 0,50
Pokazatelj A B C D E F G
Me|unarodni institut za zavarivanje IIW defini{e zavarljivost na slede}i na~in: Materijal se smatra zavarljivim kada se odre|enim postupkom i odgovaraju}om tehnikom zavarivanja 12 postiè homogen zavareni spoj, sa odgovaraju}im mehani~kim osobinama za odre|enu namenu a tako|e zadovoljava kao sastavni deo ~itave konstrukcije. Prema tome, zavarljivost ne zavisi 16 samo od vrste i osobina osnovnog materijala, ve} i od postupka i tehnike zavarivanja, traènih osobina zavarenog spoja i njegove funkcije u celoj konstrukciji. Ako zavarljivost nije dob24 ra, moraju se preduzeti odgovaraju}e mere predostro`nosti koje obezbe|uju zadovoljavaju}i zavareni spoj. Zavarljivost ~elika se moè orijentaciono oceniti na osnovu hemijskog sastava, ~iji se uticaj na sklonost ka pojavi prslina odre|uje na osnovu ekvivalentnog sadràja ugljenika, prema izrazu ( 10.1). Ako je Ce<0,45% smatra se da ~elik ima zadovoljavaju}u zavarljivost, a ako je Ce>0,45% ~elik nema zadovoljavaju}u zavarljivost i potrebno je preduzeti mere predostro`nosti, kao {to je predgrevanje, da bi se spre~ila pojava prslina.
10.6
Zavarljivost
10.7
Probe zavarljivosti
Cilj proba zavarljivosti je odre|ivanje osetljivosti {ava i ZUT na pojavu prslina pri zavarivanju datog materijala, datim postupkom i tehnikom i sa datim dodatnim materijalom. Pri izvo|enju proba zavar-
Jokovi}
ZAVARIVANJE
63
ljivosti nije mogu}e obuhvatiti sve faktore koji uti~u na pojavu prslina, po{to je njihov broj relativno veliki. Zbog toga i postiji veliki broj proba zavarljivosti.
na 10.7.1 Ispitivanje zavarenih spojeva na pojavu hladnih prslina

Odre|ivanje sklonosti ka pojavi hladnih prslina kod niskougljeni~nih i niskolegiranih ~elika vr{i se pomo}u CTS probe (Controled Thermal Severity), koja se zasniva na pretpostavci da pojava hladnih prslina zavisi od brzine hla|enja kada se osnovni materijal u blizini linije topljenja nalazi na 300oC /41/. Proba se izvodi tako {to se uzorci prvo veù pomo}u zavrtnja a zatim se izvedu anker {avovi 1, Sl. 10.15. Uzorak se hladi do sobne temperature a zatim se u pozicioneru, koji je toplotno izolovan od uzorka, u koritu izvedu probni s{avovi 2 i 3. Probni {avovi se izvode sa elektrodom pre~nika 4 mm uz topljenje 10. Sl. 10.15 CTS proba. 1- anker {avovi; 0,5 cm elektrode po 1 cm {ava. Nakon zavarivanja uzorak 2 i 3- probni {avovi; d=6; 12 i 25 mm. se drì na sobnoj temperaturi najmanje 24 sata. Posle toga se se~enjem normalno na {avove 2 i 3 uzimaju tri uzorka koja se ispituju na mikroskopu. Zavarljivost je dobra ako na uzorcima uop{te nema pukotina.
10.7.2 Ispitivanje zavarenih spojeva na pojavu vru}ih prslina

Na donji lim, koji je oja~an sa popre~nim rebrima, pomo}u monta-`nih {avova 3 se pri~vrsti gornji lim, Sl. 10.16. Zatim se u koritu izvode ugaoni {avovi 1 i 2. Ugaoni {avovi 1 i 2 se izvode u koritu u jednom prolazu, bez njihanja vrha elektrode, konstan-tnom brzinom i maksimalnom ja~inom struje zavarivanja koju preporu~uje pro-izvo|a~ za upotrebljenu elektrodu. Po-{to se izvede {av 1 pre isteka 5 sekundi po~inje se sa izvo-|enjem {ava 2 u suprotnom smeru od smera izvo|enja {ava 1. Posle hla|enja na sobnu tempe-raturu vizuelnim pregledom se utrv|uje prisustvo pu10. Sl. 10.16 Proba sa dvostrukim ugaonim {avom. kotina na oba {ava. Zatim se {av 1 1 i 2- probni {avovi; 3- monta`ni {avovi. odstrani mehani~kom obra-dom i izvr{i lomljenje {ava 2. Pregle-dom preloma utvr|uje se prisustvo prslina. Zavarljivost je dobra ako se ne utvrdi prisusvo prslina.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
64
11.
PRORAÛN ZAVARENIH SPOJEVA

11.1 Uvod
Prora~un zavarenih spojeva se vr{i u cilju provere njihove izdr`ljivosti na predvi|ena naprezanja pri eksploataciji. Izdr`ljivost zavarenih spojeva zavisi od vrste optere}enja i osobina spoja. Me|unarodni institut za zavarivanje je propisao na~in prora~una zavarenih spojeva u dokumentu IIW/IIS-139-64 na osnovu koga je ura|en Pravilnik o tehni~kim propisima za zavarene ~eli~ne konstrukcije kod nose}ih ~eli~nih konstrukcija ~ija primena je obavezna u SRJ /4/. Na osnovu ovih dokumenata prora~un zavarenih spojeva se sastoji u slede}em: na osnovu vrste naprezanja i vrste optere}enja odre|uje se, iz odgovaraju}ih tabela za dati materijal, dozvoljeni napon doz, na osnovu vrste spoja, mera {ava i vrste napona koji se javljaju u {avu, izra~unava se uporedni ili merodavni napon u; dozvoljeno naprezanje i Tab. 11. Tab. 11.1 Dozvoljeni naponi za osnovni materijal, N/mm2. uporedni napon mora da su u slede}em odnosu: Vrsta Karakter ^.0361 ^.0461 naprezanja optere}enja ^.0362;^.0363 ^.0462;^.0463 11. u kdoz ( 11.1) Zatezanje I 160 240 gde je k- stepen sigurnosti koji se Pritisak odre|uje iz odgovaraju}ih tabela, u II 180 270 Savijanje zavisnosti od klase kvaliteta I 92,5 140 zavarenog spoja, vrste spolja{njeg Smicanje II 105 155 naprezanja i osnovnog materijala. Optere}enje I: sopstvena teìna konstrukcije+stalno Dozvoljeni naponi pri stati~kom optere}enje na konstrukciji optere}enju optere}enju za neke kvalitete ~elika Optere}enje II: optere}enje I+povremeno optere}enje kao dati su u Tab. 11.1. {to je sila vetra, sila ko~enja, sila toplotnih dilatacija i sl. Ra~unska debljina {ava su~eonih spojeva jednaka je debljini osnovnog materijala, a ako su debljine razli~ite, jednaka je debljini tanjeg dela. Ra~unska debljina ugaonih {avova jednaka je visini ravnokrakog pravouglog trougla upisanog u popre~ni presek {ava.
ravni {ava; b- naponi u ravni spoja; 1- merodavna ravan {ava; 2- ravan spoja. - normalni napon koji deluje normalno na merodavnu ravan {ava; - tangencijalni napon koji deluje u merodavnoj ravni {ava upravno na duìnu {ava; - normalni napon koji deluje u pravcu duìne {ava; -tangencijalni napon koji deluje u ravni {ava u pravcu duìne {ava; n- normalni napon koji deluje normalno na ravan spoja; t- tangencijalni napon koji deluje u ravni spoja upravno na duìnu {ava; t -tangencijalni napon koji deluje u ravni spoja u pravcu duìne {ava. Ra~unska duìna {ava l. Kod su~eonih i ugaonih spojeva ra~unska duìna {ava je duìna na kojoj
Sl. 11. Sl. 11.1 Merodavna ravan, ravan spoja i naponi u ugaonom spoju. a- naponi u merodavnoj
Jokovi}
ZAVARIVANJE
65
je ostvarena puna debljina {ava a. Ako na kraju i po~etku ugaonog {ava nije postignuta puna debljina a, tada se od ukupne duìne {ava oduzima vrednost 2a. Merodavna ravan {ava je prvougaonik ~ije su stranice a i l tj, prvougaonik ABCD na Sl. 11.1. Ako se merodavna ravan rotira u ravan AEFD dobija se ravan spoja, Sl. 11.1. Tab. 11. Tab. 11.2 Koeficijenti redukcije dozvoljenog napona Kvalitet {ava Specijalni kvalitet Kvalitet I Kvalitet II Vrsta normalnog naprezanja Zatezanje ili savijanje Pritisak Smicanje Zatezanje ili savijanje Pritisak Smicanje Zatezanje ili savijanje Pritisak Smicanje Koeficijent k ^.0361; ^.0461; ^.0362; ^.0462; ^.0363 ^.0463 1,0 1,0 1,0 1,0 0,6 0,6 0,8 0,8 1,0 1,0 0,6 0,6 0,72 0,65 1,0 0,8 0,55 0,5 Veza izme|u napona u ravni spoja i napona u merodavnoj ravni je selede}a: 11. ( 11.2) (11.3) 11. (11.4) 11. =0,707n= =0,707 t=; = t
11.2 Prora~un stati~ki optere}enih {avova

11.2.1 Su~eoni spojevi
Kvalitetno izveden {av u su~eonom spoju se u principu ne prora~unava jer ima istu ~vrsto}u kao i osnovni materijal. Ako se, me|utim , vr{i prora~un, onda za slu~aj dvoosnog napregnurog stanja uporedni napon u treba da zadovolji odnos: 11. ( 11.5) u=[2+2-+3(2+2)]0,5 kdoz
gde je: k- koeficijent redukcije dozvoljenog napona osnovnog materijala, Tab. 11.2; doz- dozvoljeni napon za osnovni materijal, Tab. 11.1
11.2.2 Prora~un ugaonih {avova

Uporedni napon za ugaone {avove se odre|uje prema izrazima1: 11. ( 11.6) u=(2+1,82) 0,5, odnosno u=[2+1,8(2+2)]0,5, odnosno u=[2+1,8(2+2)]0,5 Da bi se ugaoni {av smatrao nose}im, njegova duìna treba da bude ve}a od 50 mm. Debljina nose}eg ugaonog {ava treba da bude ve}a od 3 mm, najvi{e 0,7dmin a izuzetno moè biti dmin. Izrazi za prora~un karakteristi~nih spojeva sa ugaonim {avovima pri razli~itim optere}enjima dati su u Tab.11.3.
Ta~an prora~un ugaonih {avova je oteàn zbog neravnomerne raspodele napona po preseku i po duìni. Ova raspodela napona se menja u raznim stadijumima optere}enja.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
66
Tab.11. Tab.11.3 Prora~un stati~ki optere}enih zavarenih spojeva Vrsta optere}enja i izgled spoja 1 Izrazi za napone
t==F/(2 a l) u=(1,8 2)0,5=1,34 =F/(0,75*2 a l)
n=F/(2 a l ==n cos45o=(1/2)0,5F/(2 a l) u=(2+1,8 2)0,5=1,67 = =1,18F/(2 a l)=(1/0,85)F/(2 a l)
Ako je l2>1,5 l1 ~eoni {av nije optere}en i vaè izrazi za slu~aj 2. Ako je 0,5 l1<l2<1,5 l1 tada je F=Fbo~ni+(1/3)F~eoni F=a(2*0,75 l2+0,85 l1/3)doz u=F/[a(1,5l 2+0,28 l1)] 3
Ako je 0,5 l3<l21,5 l3 tada je F=(1/3)Fbo~ni+F~eoni F=a(2 0,75 l2/3)+0,85 l3)doz u=F/[a(2*0,75 l2/3)+0,85 l3)] 4 5 Po{to prednji ~eoni {av nije napregnut vaè odnosi kao pod 4 tj. Ako je 0,5 l3<l21,5 l3 tada je F=(1/3)Fbo~ni+F~eoni F=a(2 0,75 l2/3)+0,85 l3)doz u=F/[a(2 0,75 l2/3)+0,85 l3)]
Jokovi}
ZAVARIVANJE
67
Nastavak Tab.11.3 6 nmax=M/W{=FL/[(2 a l2)/6]=3 F L/(a l2) ,max=, max=(1/2)0,5nmax=3 F L/(20,5a l) t, srednje=, srednje=F/(2 a l) u=[,max2+1,8(, max2+, sred2)]0,5 Ako je L>l, odnosno ako je moment savijanja veliki u pore|enju sa silom smicanja tada je: u=M/(0,85 W{)
Merodavna ravan se okrene u ravan spoja. Smi~u}i naponi su ravnomerno raspore|.
U ta~ki 1 deluje samo moment savijanja:
,max=, max=0,50,5nmax=0,50,5M/W{ t, srednje=, srednje=F/(2 a3 l3)
U ta~ki 2 deluju smi~u}i i normalni naponi:
u=(,max2+1,8, max2) 0,5=nmax1,40,5 Odnosno: u=M/(0,85 W{) M/F=(2L2h2a2+0,5l32a3)/(0,6l3a3) u=[l3/(h1+a1)] ,max2,80,5= =[l3/(h1+a1)]n,max1,40,5, Odnosno: u=M y2/(0,85 {)
Uzdu`ni {avovi na I-nosa~u su izloèni dejstvu normalnog napona i smi~u}eg napona. u=(2+1,8 2)0,5; =M h/(2 x); =F Sx/(2 a x) Ako postoji i napon , na primer pritisak to~kova na kranskoj stazi, tada je: u=[2+1,8(2+2)]0,5 9 Merodavne ravni {avova su okrenute u ravan spoja. P L=F(h+a2); F=P L/(h+a2); =F/(a2 l2) t=P/(2a2 l2); ==0,50,5 t=20,5 P/(4a2 l2) u=[2+1,8(2+2)]0,5 10 P L=F(l+a1); F=P L/(a1+l); Smi~u}i napon od sile F je: , M=F/(a1 l1); Smi~u}i napon od sile P je: , p=P/(2 a1 l1) u=[1,8(, M+, p)2]0,5=1,34(, M+, p) Tako|e mora biti zadovoljen uslov: (, M+, p)/0,75doz
Jokovi}
ZAVARIVANJE
68
Nastavak Tab.11.3 11
Moment torzije se deli na bo~ne i ~eone {avove:Za [1: Mb,max= =0,75doz a2 l2(h+a2); Za [2 je:M~, max=0,75 doz a1 l1(h+a1). Moment torzije za ~eone {avove je: M~=Mt M~,max/(Mb,max+ M~,max); Moment torzije bo~nih {avova je: Mb=Mt-M~; Mt=P L; F{1= =M~//(l+a1); F{2=Mb/(h+a2); ,M,{1=F{1/a1 l1; ,M,{2=F{2/a2 l2; Popre~na sila se deli na {avove: Fmax=F1, max/3+F2, max; F{1[ (F1, max/3)/( F1, max+F{2, max); F{2, max=Fmax-F{,1. Naponi od popre~ne sile: ,p,{1= F{1/(2 a1 l1); ,p,{2= , p, {2=2-0,5(F{2/a2 l2). Za ~eone spojeve je: u=[1,8(, M+, p)2]0,5=1,34(, M+, 2 2 0,5 2 p). Za bo~ne spojeve je: u=[ p +1,8(p +M )]
12 Merodavna ravan {ava je okrenuta u ravan spoja a merodavni napon je: =Mt/(2A a), gde je Apovr{ina koju zatvaraju simetrale svih ugaonih {avova; a- najmanja debljina ugaonog {ava. Ako se plo~a, za koju je nosa~ zavaren, ne protivi ispup~enju pri optere}enju, merodavni napon je: =Mt/(2A a), gde je A- povr{ina popre~nog preseka koji se zavaruje.
13 Ako je l/h=0,52 ukupni moment torzije se deli prema mo}i no{enja {avova: M2, max=0,75doz a2 l2(h+a2); M1, max=0,75doz a1 l1(h+a1). M2=Mt[ M2, max/( M2, max+ M1, max)]=F2(h+a2); M1=Mt-M2=F1(l+a1). Naponi su: za {avove 1: M=F1/(a1 l1) za {avove 2: M=F2/(a2 l2). Uporedni naponi se dobijaju dodavanjem ovih napona naponima koji nastaju usled aksijalnih sila i momenata savijanja.
14 Ovi nosa~i mogu da prime manje momente torzije nego njihovi ugaoni {avovi pa se zbog toga i ne vr{i prora~un ovih {avova na torziju. Za debele nosa~e koji su zavareni tankim {avovima za plo~u vaì: =3 Mt a/l a3.
A- aksijalno napregnuti spojevi; B- zavareni spojevi izloèni normalnim i smi~u}im naponima; C- spojevi napregnuti smi~u}im naponima usled torzije;
Jokovi}
ZAVARIVANJE
69
11.3
Prora~us Prora~usn dinami~ki optere}enih ugaonih {avova
Kod dinami~ki optere}enih zavarenih spojeva upore|uju se ra~unske vrednosti maksimalnih normalnih (max), smi~u}ih (max) i uprednih ((u, max) napona sa dozvoljenim naponom na zamor (D, doz). Pri tome moraju biti zadovoljeni slede}i odnosi: maxD, doz; maxD, doz; u, maxD, doz.
Sl. 11. Sl. 11.2 Vrste optere}enja za odre|ivanje D, doz. Dozvoljeni napon, D, doz, zavisi od vrste osnovnog materijala, vrste i kvaliteta zavarenog spoja i vrste naprezanja i odre|uje se iz odgovaraji}ih tabela ili dijagrama. Ako je zavareni spoj izloèn vi{eosnom napregnutom stanju, merodavno naprezanje se izraàva preko uporednog napona, koji se odre|uje po postupku koji je predvi|en za stati~ki opere}ene zavarene spojeve.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
70
Sl. 11. Sl. 11.3 Vrednosti D, doz u zavisnosti od odnosa r=min/max i vrste optere}enja za ^.0361; ^.0362; ^.0363
Sl. 11. Sl. 11.4. Vrednosti D, doz u zavisnosti od odnosa r=min/max i vrste optere}enja za ^.0461; ^.0462; ^.0463
Jokovi}
ZAVARIVANJE
71
12.
KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA

12.1
42
Kvalitet zavarenih spojeva
Prema JUS C.T3.010:1995 , Prilog B, zavareni spojevi na konstrukcijama i proizvodima, izuzev nose}ih ~eli~nih konstrukcija, izvode se u tri nivoa kvaliteta A, B i C. Ovi nivoi kvaliteta odgovaraju klasama I, II i III koje su definisane u ovom standardu iz 1984 godine. Ovo omogu}ava primenu dosada vaè}ih pravilnika o tehni~kim normativima i standarda koji se pozivaju na JUS C.T3.010. Tako|e je omogu}ena i direktna primena standarda JUS U.E7.150:1987 /43/ pri ~emu nivoima kvaliteta B, C i D respektivno odgovaraju kvaliteti S- specijalni kvalitet, I- kvalitet jedan i II- kvalitet dva Standardi JUS ISO 5817:1995 i JUS ISO 10042:1995 utvr|uju tri nivoa kvaliteta zavarenih spojeva, Tab. 12.1 za elektrolu~no zavarene spojeve na ~eliku, odnosno aluminijumu i njegovim legurama. Za svaki konkretan slu~aj tj. zavareni spoj nivo kvaliteta mora biti utvr|en standardom, dogovorom konstruktora sa proizvo|a~em, korisnikom i/ili drugim zainteresovanim stranama. Nivo kvaliteta mora biti utvr|en pre po~etka proizvodnje, po mogu}stvu u fazi ugovaranja. U slu~aju da se od konstrukcije u eksploataciji zahtevaju posebne osobine (nepropustljivost, dugotrajno dinami~ko optere}enje, pojedine vrste ~elika i dr.) mogu se utvrditi druga~iji nivoi kvaliteta za druge gre{ke za istu vrstu zavarenog spoja ili da se utvrde dodatni zahtevi. Pri izboru nivoa kvaliteta moraju se uzeti u obzir: konstrukcione karakteristike, naknadna obrada, vrsta naprezanja, uslovi eksploatacije, posledice loma, tro{kovi izvo|enja zavarenog spoja, kontrole, ispitivanja i popravke. Za svaki nivo kvaliteta (B, C i D) u navedenim standardima 12. Tab. 12.1 Nivoi kvaliteta JUS ISO 5817:1995 i JUS ISO 10042:1995 date su grani~ne zavarenih spojeva vrednosti 25 pojedinih gre{aka. Zavareni spoj se mora posebno oceniti sa aspekta svake od navedenih gre{aka. Oznaka Nivo kvaliteta Navedene grani~ne vrednosti gre{aka za pojedine nivoe D Niski kvaliteta, odnose se za debljine materijala 363 mm i elektrolu~ne C Srednji postupke zavarivanja. Me|utim, ovaj standard se moè primeniti i za B Visoki druge debljine osnovnog materijala i za druge postupke zavarivanja kada se uzmu u obzir faktori koji su od uticaja u datom slu~aju. Standardi JUS ISO 3834-1, 2, 3 i 4:1995 /44, 45, 46, 47/ su identi~ni sa standardom EN 729 i defini{u sve zahteve kvaliteta pri zavarivanju koji su usagla{eni sa principima kvaliteta datim u seriji ISO 9000. Pri tome unutar serije standarda ISO 9000 zavarivanje treba tretirati kao specijalni proces jer se zavareni spojevi ne mogu u potpunosti ispitati kako to standardi o kvalitetu zahtevaju radi njihove kompletne verifikacije. Drugim re~ima, kvalitet zavarenih spojeva se ne moè ispitati na proizvodu ve} kvalitet mora biti ugra|en u proizvod. Zbog ovoga i zbog zna~aja zavarenih konstrukcija u proizvodnji i eksploataciji1 neophodno je osigurati kontrolu u fazi pripreme proizvodnje,
u fazi proizvodnje i posle proizvodnje.
Uputstva za izbor zahteva kvaliteta, definisana u JUS ISO 3834, mogu se koristiti za proizvodnju bilo kog tipa zavarene konstrukcije u radionici ili na terenu i odnose se samo na one aspekte kvaliteta konstrukcije na koje moè uticati zavarivanje i naknadna obrada uslovljena zavarivanjem. Uputstva su namenjena za ostvarivanje slede}ih ciljeva2: 1. Interpretacija zahteva iz serije standarda ISO 9000, kao uputstva za specifikaciju i uvo|enje dela sistema kvaliteta koji se odnosi na kontrolu zavarivanja kao specijalnog procesa, 2. Obezbe|enje uputstava za utvr|ivanje specifikacije i zahteva kvaliteta pri zavarivanju, u delu koji nije obuhva}en sistemom kvaliteta prema ISO 9001 i ISO 9002;
Zavarivanjem se proizvode konstrukcije ~ije otkazivanje realno moè imati nepovoljne posledice kao {to su: ure|aji za doma}instvo, transportna sredstva, sudovi pod pritiskom, kranovi, mostovi, brane, ustave itd. 2 Tipi~na primena ovih zahteva je u slede}im slu~ajevima: a- u ugovornim situacijama: specifikacija zahteva za sistem kvaliteta pri zavarivanju; b- kod proizvo|a~a: utvr|ivanje i odràvanje zahteva kvaliteta pri zavarivanju; ckod subjekata koji pripremajustrukturna pravila ili primenu drugih standarda: specifikacija zahteva kvaliteta pri zavarivanju; d- kod zainteresovanih strana kao {to je rukovodstva kupca ili proizvo|a~a: pri oceni zahteva kvaliteta pri zavarivanju.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
72
3. Procena zahteva kvaliteta pri zavarivanju datih pod 1 i 2. Zahtevi kvaliteta se biraju tako da zadovolje vrstu zavarene konstrukcije, Tab. 12.2. 12. Tab. 12.2 Izbor zahteva kvaliteta za zavarene spojeve Zahtevi kvaliteta Kada se zahteva sistem kvaliteta1) u Kada se ne zahteva sistem Ugovoreni zahtevi pri skladu sa ISO 9001 ili ISO 9002 kvaliteta u skladu sa ISO 9001 ili zavarivanju ISO 9002 Koristiti Koristiti Op{ti zahtevi kvaliteta ISO 3834-21) ISO 3834-2 Standarni zahtevi kvaliteta ISO 3834-21) ISO 3834-3 Osnovni zahtevi kvaliteta ISO 3834-21) ISO 3834-4 1) U okviru ISO 9001 i ISO 9002, zahtevi iz ISO 3834-2 mogu se smanjiti do nivoa prihvatljivog za vrstu zavarene konstrukcije.
12. Sl. 12.1 Dijagram toka izbora zahteva kvaliteta pri zavarivanju
Jokovi}
ZAVARIVANJE
73
12. Tab. 12.3 Upore|enje zahteva kvaliteta pri zavarivanju u odnosu na ISO 3834-2; ISO 3834-3 i
ISO 3834-4.
Elementi Preispitivanje ugovora Preispitivanje konstrukcije Podugovara~ Zavariva~i-operatori Koordinacija u zavarivanju Osoblje za kontrolu Proizvodna oprema Odràvanje ure|aja Plan proizvodnje Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) Kvalifikacija tehnologije zavarivanja Radna uputstva Dokumentacija Ispitivanje potro{nog materijala Skladi{tenje i rukovanje potro{nim materijalom Skladi{tenje osnovnog materijala Termi~ka obrada posle zavarivanja Kontrola pre, u toku i posle zavarivanja Neusagla{enosti
ISO 3834-2 (op{ti zahtevi kvalitta) Preispitivanje kompletne dokumentacije
ISO 3834-3 (standardni zahtevi kvalitta) Manje detaljna preispitivanja
ISO 3834-4 (elementarni zahtevi kvalitta) Utvrditi da postoje sposobnost i informacije
Tehnologija zavarivanja potvr|ena Posmatrati isto kao i glavnog proizvo|a~a
Moraju se zadovoljiti svi zahtevi Provereni prema ISO 9606 tj. JUS EN 287 Rukovode}e osoblje sa odgovaraju}im znanjem Ne zahteva se ali proizvoprema EN 719 ili osobe sa istim znanjem |a~ raspolaè osobljem Dovoljan i kompetentan Mora biti na raspolaganju dovoljno osoblja i prilaz za tre}u stranu ako kompetetno osoblje je potrebno Potrebna za pripremu, rezanje, zavarivanje, preno{enje, dizanje, zajedno sa bezbednosnim Zahtevi nisu utvr|eni ure|ajima i za{titnom ode}om Mora se vr{iti. Potreban Zahtevi nisu utvr|eni, Nema zahteva plan odràvanja moraju biti adekvatni Potreban Neophodan Nema zahteva orijentacioni plan Zavariva~ mora imati instrukcije (ISO 9956-2) U skladu sa odgovaraju}im delom standarda ISO 9956 potvrditi primenu standarda ili zahteve ugovora Mora postojati specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) ili odgovaraju}e radno uputstvo Neophodna Nije utvr|eno Samo ako je utvr|eno Nije utvr|eno ugovorom Nema zahteva Zahtevi nisu utvr|eni Nema zahteva Nema zahteva Nema zahteva
Minimalno prema preporuci dobavlja~a Za{tita zavisi od uticaja okoline. Mora se definisati Neophodna specifikacija i kompletan zapis Neophodna potvrda specifikacije Nema zahteva Nema zahteva Obavezno kada je utvr|eno ugovorom
Kada se zahteva za odre|enu operaciju
Mora postojati procedura Mora postojati Ba`darenje Nije utvr|eno procedura Identifikacija Potrebno, kada je Potrebno, kada je Nije utvr|eno izvodljivo izvodljivo Sledljivost Nije utvr|eno Mora postojati radi utvr|ivanja odgovornosti za Kada se traì ugovorom proizvodnju Zapisi o kvalitetu Mora se ~uvati najmanje pet godina Op{ti zahtevi kvaliteta, definisani u JUS ISO 3834-2, su najstroìji i obuhvataju:
Jokovi}
ZAVARIVANJE
74
1. Preispitivanje ugovora. Proizvo|a~ mora da izvr{i preispitivanje zahteva iz ugovora kao i
dobijenih projektnih podataka od kupca ili sopstvenih podataka za konstrukciju projektovanu od strane proizvo|a~a da bi se pre po~etka proizvodnje obezbedile sve informacije neophodne za otpo~injajne proizvodnje. Preispitivanje ugovora treba da potvrdi da je dokumentacija jasna i nedvosmislena i da proizvo|a~ svojim resursima moè da zadovolji sve zahteve iz ugovora. Zahtevi iz ugovora moraju obuhvatiti: a- standarde i sve dodatne propise koji }e se primenjivati; b- specifikaciju tehnologije zavarivanja, procedure ispitivanja bez razaranja i procedure termi~ke obrade; c- postupak koji treba koristiti za kvalifikaciju tehnologije zavarivanja; d- proveru stru~ne osposobljenosti kadrova; e- termi~ku obradu posle zavarivanja; f- kontrolu i ispitivanje; g- izbor, indentifikaciju i/ili sledljivost, npr. za materijale, zavariva~e, zavarene spojeve i dr. h- na~in kontrole kvaliteta uklju~uju}i i nezavisni inspekcijski nadzor; i- druge zahteve pri zavarivanju, npr. ispitivanje potro{nog i dodatnog materijala, sadràj ferita u metalu {ava, starenje, sadràj vodonika i dr. j- uslove okoline bitne pri zavarivanju na terenu kao {to su: niska temperatura sadràj vlage u vazduhu, potrebna za{tita od nepovoljnih vremenskih uslova i dr. k- podugovaranje; l- postupak u slu~aju neusagla{enosti. 2. Preispitivanje projekta (konstrukcije). Zahtevi za konstrukciju moraju obuhvatiti: Preispitivanje a- poloàj, pristupa~nost i redosled izvo|enja zavarivanja; b- stanje povr{ine i profila {ava; c- specifikaciju osnovnih materijala i karakteristike zavarenih spojeva; d- stalnu podlo{ku; e- zavarene spojeve koji treba da budu izvedeni na terenu ili radionici; f- mere i detalje pripreme spoja i kompletnog spoja; g- upotrebu specijalnih metoda, npr. obezbe|enje potpune provarenosti pri jednostranom zavarivanju bez upotrebe podlo{ke; h- kvalitet i nivoe prihvatljivosti za zavarene spojeve; i- druge specijalne zahteve, npr. prihvatljivost iskivanja (~eki}anja), termi~ka obrada. 3. Podugovaranje. Kada proizvo|a~ treba da koristi usluge podizvo|a~a u bilo kojoj fazi proizvodnje, npr. zavarivanje, kontrola, ispitivanje bez razaranja, termi~ka obrada i dr. podizvo|a~ treba u potpinosti da ispuni sve zahteve ovog standarda. Proizvo|a~ mora da obezbedi uslove da podizvo|a~ moè da ispuni sve zahteve kvaliteta iz ugovora. 4. Osoblje za zavarivanje. Proizvo|a~ mora da raspolaè dovoljnim brojem i kompetentnim osobljem za planiranje, izvo|enje, nadzor i kontrolu zavariva~ke proizvodnje prema utvr|enim zahtevima. Zavariva~i koji u~estvuju u izvo|enjeu zavarenih spojeva moraju imati vaè}a uverenja o proveri stru~ne osposobljenosti prema ISO 9606 odnosno prema /48, 49/ JUS EN 287. Osoblje za koordinaciju proizvodnje mora da bude osposobljeno prema EN 719 tako da osoblju za zavarivanje obezbedi potrebnu specifikaciju postupka ili potrebna radna uputstva. Osoblje za koordinaciju mora da bude odgovorno za aktivnosti vezane za kvalitet i da ima autoritet da preduzme i sprovede odgovaraju}e aktivnosti. Obaveze, me|usobni odnosi i granice odgovornosti svake osobe moraju biti jasno definisane. Osoblje za planiranje, vr{enje kontrole i ispitivanje zavarenih spojeva prema utvr|enim zahtevima mora da bude na raspolaganju u dovoljnom broju i da je kompetentno. 5. Oprema. Proizvo|a~ mora raspolagati slede}om proizvodnom i ispitnom opremom: ure|aji za zavarivanje i druge ma{ine; oprema za pripremu spoja i rezanje uklju~uju}i i termi~ko rezanje; oprema za predgrevanje i oprema za zagrevanje posle zavarivanja uklju~uju}i i pokaziva~e temperature; alati za pode{avanje i pri~vr{}ivanje;
Jokovi}
ZAVARIVANJE
75
kranovi i pomo}na oprema koja se koristi u zavariva~koj proizvodnji; li~na za{titna sredstva i druga bezbednosna oprema koja je direktno vezana za zavarivanje; pe}i, tobolci i druga oprema koja se koristi za tretman dodatnih i pomo}nih materijala za zavarivanje; sredstva za ~i{}enje; ure|aji za ispitivanje sa i bez razaranja. Da bi se realno ocenio kapacitet i mogu}nosti zavariva~kog pogona proizvo|a~ mota da odràva listu osnovne opreme koja uklju~uje: kapacitet najve}ih kranova; veli~inu komponenti kojima se moè rukovati u radionici; mogu}nosti mehanizovane ili automatizovane opreme; maksimalnu temperaturu i mere pe}i za termi~ku obradu posle zavaravivanja; mogu}nosti opreme za valjaje, savijanje i rezanje. Druga oprema treba da bude specificirana ukupnim brojem za svaki tip opreme, npr. ukupan broj ure|aja za zavarivanje za razli~ite postupke zavarivanja. Oprema mora da bude odgovaraju}a za primenu koja se èli a njena provera se vr{i samo ako je to predvi|eno ugovorom. Posle remontovanja stare opreme ili nabavke i instaliranja nove opreme vr{i se njeno ispitivanje, saglasno odgovaraju}im standardima, da bi se prakti~no utvrdilo njeno korektno funkcionisanje. Zapis o svakom ispitivanju se ~uva. Proizvo|a~ mora da ima utvr|ene planove za odràvanje opreme. Planom mora biti obezbe|ena provera onih elemenata na opremi koji kontroli{u parametre reìma zavarivanja koji su navedeni u odgovaraju}oj specifikaciji tehnologije zavarivanja. To su npr: vo|ica na opremi za termi~ko rezanje, stezni alati pri mehanizovanom zavrivanju, ampermetri, voltmetri, kablovi, nosa~i, konektori, vo|ice ìce, instrumenti za merenje temperature, protoka za{titnog gasa i dr. 6. Plan proizvodnje. Proizvo|a~ mora imati odgovaraju}e planove proizvodnje koji uklju~uju: specifikaciju redosleda operacija potrebnih da konstrukcija bude proizvedena; identifikaciju pojedina~nih postupaka koji se primenjuju u proizvodnji konstrukcije; pozivanje na primenljive specifikacije tehnologije zavarivanja i srodnih postupaka; redosled izvo|enja zavarenih spojeva ako je to od zna~aja; cilji i vreme u kojem pojedina~ni postupci treba da budu izvedeni; specifikaciju za kontrolu iispitivanje uklju~uju}i i potrebu za angaòvanjem nezavisnog ispitnog organa; ograni~enja vezana za uslove sredine koji mogu nepovoljno da uti~u na kvalitet spoja; identifikaciju preko serija, komponenata ili delova ako se zahteva. 7. Specifikacija tehnologije zavarivanja1. Proizvo|a~ mora da pripremi specifikaciju tehnologije zavarivanja u skladu sa ISO 9956 odnosno sa JUS EN 288 /50, 51/. 8. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja2. Tehnologija zavarivanja mora da bude kvalifikovana pre po~etka proizvodnje u skladu sa serijom standarda ISO 9956 odnosno serijom standarda /52, 53/ JUS EN 288. 9. Radna uputstva. Proizvo|a~ moè koristiti specifikaciju tehnologoje zavarivanja direktno u radionici sa ciljem davanja uputstava zavariva~u. Alternativno, on moè koristiti namenska radna uputstva koja mogu biti preuzeta iz neke kvalifikovane tehnologije zavarivanja tako da se ne zahteva posebna kvalifikacija. 10. Dokumentacija. Proizvo|a~ mora da formira i odràva procedure za kontrolu relevantnih dokumenata kvaliteta kao {to su specifikacija tehnologije zavarivanja, izve{taj o kvalifikaciji
Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) se izra|uje pre kvalifikacije tehnologije zavarivanja odnosno pre otpo~injanja proizvodnje i mora da sadrì sve podatke koji se odnose na uslove izvo|enja zavarivanja kao {to su: podaci o proizvo|a~u, vrsta i mere osnovnog materijala, postupak zavarivanja, priprema spoja, poloàj zavarivanja, priprema `ljeba, `ljebljenje, podlo{ka, dodatni materijal, elektri~ni parametri zavarivanja, predgrevanje, me|uslojna temperatura, termi~ka obrada i dr. 2 Na osnovu prethodno ura|ene specifikacije tehnologije zavarivanja (pWPS) vr{i se prakti~na izrada i ispitivanje uzoraka koji predstavljaju vrstu zavarivanja u proizvodnji. Ako rezultati ispitivanja zadovolje dogovoreni nivo kvaliteta prema JUS ISO 5817 smatra se da proizvo|a~ ima kvalifikovanu tehnologiju zavarivanja za odre|enu vrstu i debljinu osnovnog materijala, za odre|ene postupke zavarivanja, za odrene poloàje zavarivanja, za odre|ene dodatne materijale, za odre|ene reìme zavarivanja, za odre|ene temperature predgrevanja i odre|ene postupke termi~ke obrada. Nadle`na organizacija, koja radi na atestiranju kadrova, izdaje izve{taj (uverenje) o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja WPAR.
1
Jokovi}
ZAVARIVANJE
76
tehnologije zavarivanja, uverenje o proveri stru~ne osposobljenosti zvariva~a i dr. 11. Ispitivanje potro{nog i pomo}nog materijala. Ispitivanje potro{nog i pomo{nog materijala se materijala izvodi samo ako je to ugovorom predvi|eno. 12. Skladi{tenje i rukovanje potro{nim materijalom. Proizvo|a~ mora da utvrdi i uvede procedure za skladi{tenje, rukovanje i upotrebu potro{nih materijala kako bi se spre~ila degradica njihovih svojstava. Procedure moraju da budu u skladu sa preporukom isporu~ioca materijala. 13. Skladi{tenje osnovnog materijala. Osnovni materijal mora biti tako skladi{ten da se spre~i bilo kakav {tetan uticaj na njega. Indentifikacija materijala u toku skladi{tenja mora biti obezbe|ena. 14. Termi~ka obrada posle zavarivanja. Proizvo|a~ je potpuno odgovoran za proceduru i sprovo|enje bilo kakve termi~ke obrade posle zavarivanja. Procedura mora da je kompatibilna sa osnovnim materijalom, zavarenim spojem, konstrukcijom itd. i u skladu sa primenjenim standardom i/ili utvr|enim zahtevima. Zapis (dijagram) o termi~koj obradi mora da bude napravljen u toku samog procesa. Zapis mora da potvrdi da je po{tovana procedura i da je sledljiva svaka pojedina~na operacija termi~ke obrade. 15. Kontrola pre, u toku i nakon zavarivanjab. Kontrola i ispitivanje moraju da budu ugra|eni u odgovaraju}im ta~kama proizvodnog procesa da bi se obezbedila saglasnost sa zahtevima iz ugovora. Mesto i u~estalost svake kontrole i/ili ispitivanja zavise od ugovora i /ili primenjenog standarda, postupka zavarivanja i tipa konstrukcije. Proizvo|a~ moè vr{iti dodatna ispitivanja bez ograni~enja a zapisi o takvim ispitivanjima se ne zahtevaju. Pre zavarivanja, kada je potrebno, proverava se: upotrebljivost i va`nost uverenja o stru~noj osposobljenosti zavariva~a; upotrebljivost kvalifikacije tehnologije zavarivanja; identitet osnovnog materijala1; identitet potro{nih materijala; priprema spoja za zavarivanje (oblik i mere `ljebova treba da odgovaraju standardu2 JUS ISO 9692:1995 /54/); pode{avanje, pritezanje i pripajanje3; neki posebni zahtevi iz specifikacije tehnologije zavarivanja, npr. spre~avanje krivljenja; pogodnost radnih uslova za zavarivanje uklju~uju}i i meteorolo{ke uslove. U toku zavarivanja kontroli{e se sprovo|enje propisane tehnologije zavarivanja preko inènjera specijalista za zavarivanje i/ili nadzornog organa, putem dnevnika zavarivanja u koji se unose svi relevantni podaci, kao {to su: osnovni parametri zavarivanja kao {to su struja zavarivanja, napon luka, brzina zavarivanja; temperatura predgrevanja i me|uslojna temperatura; ~i{}enje i oblik zavara i prolaza u metalu {ava; `ljebljenje korena (podlo{ke); redosled zavarivanja; pravilna upotreba i rukovanje potro{nim materijalima; kontola krivljenja;
Osnovni materijal svojim sastavom i osobinama mora zadovoljiti ugovorene zahteve. S obzirom na ta~nost izrade zavarene konstrukcije su podeljene u dva razreda. Prvi razrad su visoko napregnute i dinami~ki optere}ene konstrukcije (~eli~ni mostovi, transportna postrojenja, hidroenergetski objekti, zgrade, rezervoari, antenski stubovi, dalekovodi i dr. Drgi razred su ostale konstrukcije. Mere elemenata koji se spajaju zavarivanjem moraju odgovarati traènoj ta~nosti konstrukcije. Iz ovoga proizilazi i na~in njihog se~enja (na makazama ili termi~ko se~enje), ta~nost mera i dodaci za obradu posle termi~kog se~enja (JUS C.T3.022:1984; JUS C.T3.025:1987; JUS ISO 9013:1998), Tab. 12.4, Sl. 12.2 i Sl. 12.3. 2 Stranice `ljeba i okolina pre zavarivanja se moraju o~istiti od oksida, masno}e, farbe i drugih premaza. î{}enje se izvodi mehani~ki (~etkama, peskiranjem ili ~eli~nom sa~mom) ili hemijskim putem u rastvorima kiselina. 3 Montaà elemenata ili delova konstrukcije vr{i se pomo}u odgovaraju}ih dizalica, platformi, skela, centrira~a. Pripajanje elemenata konstrukcije vr{i se kratkim {avovima ~ija duìna zavisi od debljine osnovnog materijala i kre}e se 2080 mm a me|usobni razmak je na 200250 mm. U zavisnosti od nivoa kvaliteta zavarenog spoja pripoji mogu biti uklju~eni u {av ili se pre zavarivanja odstranjuju bru{enjem.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
77
meteorolo{ki uslovi1; bilo koja me|ufazna ispitivanja, npr. provera mera. 12. Tab. 12.4 Dozvoljena odstupanja mera i zako{enja
pri se~enju elemenata na makazama, mm.

Nazivna mera elementa, M.
250 do 1000 1000 do 2500 2500 do 5000
Debljina do 3 36 610 1018
do 250
Zako{enje S
2,0 12. Sl. 12.2Mera elementa 2,5 konstrukcije. 3,0 1,0 4,0 1,5 Posle zavarivanja proverava se usagla{enost sa ugovorenim kriterijumima prihvatljivosti putem: vizuelne kontrole; ispitivanja bez razaranja; ispitivanja razaranjem; kontrole oblika, izgleda i mera zavarene konstrukcije; analize rezultata i zapisa o operacijama posle zavarivanja kao {to su bru{enje, termi~ka obrada posle zavarivanja, starenje i dr. 16. Neusagla{enost i korektivne mere. Za elemente koji se Neusagla{enost 12. Sl. 12.3 Dozvoljena zako{enja i kontroli{u neophodno je predvideti korektivne mere u konkavnost ivica elemenata slu~aju da elementi ne odgovaraju specificiranim konstrukcije. zahtevima kako bi se spre~ila njihova nepravilna upotreba. Kada se popravka i/ili pobolj{anje preduzimaju od strane proizvo|a~a potrebno je da postoji odgovaraju}a procedura na svim radnim mestima gde se vr{i popravka i pobolj{anje. Posle izvr{ene popravke ili pobolj{anja moraju se izvr{iti ponovna kontrola i ispitivanje u skladu sa prvobitnim zahtevima 17. Ba`darenje. Proizvo|a~ je duàn da obezbedi odgovaraju}e ba`darenje opreme za kontrolu i Ba`darenje. ispitivanje. Sva oprema koja se koristi za obezbe|enje kvakiteta zavarene konstrukcije mora se na odgovaraju}i na~in kontrolisati i ba`dariti u utvr|enim vremenskim intervalima. 18. Identifikacija i sledljivost. Identifikacija i sledljivost moraju se odràvati kroz ceo proces proizvodnje. Sistem za obezbe|enje identifikacije i sledljivosti pri zavariva~kim operacijama treba da sadrì: planove proizvodnje; prate}e kartice; podatke o poloàju zavarenih spojeva u konstrukciji; obeleàvanje zavaenih spojeva, ìgove, nalepnice i dr. sledljivost; uverenje o sposobnosti zavariva~a i kvalifikaciji tehnologije zavarivanja; procedure ispitivanja bez razaranja i osoblje; potro{ni materijal, npr. tip, partija ili broj {arè; osnovni materijal, npr. tip, partija; mesta popravke; 19. Zapisi o kvalitetu. Prema zahtevima iz ugovora zapisi o kvalitetu moraju da sdrè: zapis o preispitivanju ugovora/projekta; atest materijala; 0,5 1,0 1,5 2,0 1,0 1,5 2,0 2,5 1,5 2,0 2,5 3,0
Zavarivanje se moè izvoditi bez naro~ite predostro`nosti ako je temperatura okoline vi{a od 0oC i ako nema padavina; ako je temperatura okoline izme|u -5 i 0oC zavarivanje se izvodi sa predgrevanjem osnovnog materijala; ako je temperatura okoline ispod -5oC zavarivanje treba obustaviti. 1 Kontrola raspona i duìna konstrukcije i kontrola linearnosti ravnih povr{ina vr{i se i u toku pripreme elemenata i u toku montaè.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
78
atest potro{nih materijala; specifikaciju tehnologije zavarivanja; uverenje o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja; uverenje o stru~noj osposobljenosti zavariva~a; uverenje o osposobljenosti kadrova za ispitivanje bez razaranja; zapis o specifikaciji postupka termi~ke obrade; zapis o ispitivanju bez razaranja i sa razaranjem; zapis o kontroli mera; zapis o popravkama i drugim nedostacima; Zapisi o kvalitetu ~uvaju se najmanje 5 godina ukoliko druga~ije ugovorom nije utvr|eno.
12.2
Gre{ke u zavarenim spojevima

Prema JUS C.T3.020:1982 gre{ke u zavarenim spojevima su razvrstane u {est grupa i vi{e podgrupa koje imaju broj~ane oznake1, Tab. 12.5. Grupa 1 su prsline ili diskontinuitet usled lokalnog loma, koji moè nastati kao posledica hla|enja ili naprezanja. Grupa 2 su uklju~ci gasa i {upljine usled skupljanja. Grupa 3 su gre{ke usled uklju~aka u ~vrstom stanju. Grupa 4 su nalepljivanje ili nedostatak provara tj. nepostojanje veze izme|u dodatnog i osnovnog materijala ili izme|u dva susedna sloja u {avu. Grupu 5 sa~injavaju gre{ke oblika {ava i spoja. Grupu 6 ~ine sve ostale gre{ke koje se ne mogu svrstati u prethodne grupe. Izgled nekih gre{aka dat je na Sl. 12.4 do Sl. 12.5.
Sl. 12. Sl. 12.4. Izgled nekih gre{aka iz grupe 1.
Sl. 12. Sl. 12.6 Uklju~ci: 1- gasa; 3- troske; 2- {upljina usled skupljanja. 4- nalepljivanje. 12. Sl. 12.5 Gre{ke oblika. a- nalepljivanje; b- utonulost; c- zajed (zarez); d- prokapljina; e- preveliko nadvi{enje; f- nesimetri~nost.
1
ISO 6520-1:1998, Welding and allied processes- Classification of geometric imperfections in metallic materials, daje detaljniju klasifikaciju gre{aka u zavarenim spojevima. ISO 6520-2:2001. Welding and allied processes- Classification of geometric imperfections in metallic materials. Welding with pressure, daje klasifikaciju gre{aka u zavarenim spojevima ostvarenim pritiskom.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
79
Tab. 12. Tab. 12.5 Gre{ke u zavarenim spojevima Uporedna oznaka po IIW Up.radiBroj ogram 100 Grupa 1 101 102 103 104 105 106 201 202 301 302 303 304 400 402 500 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 601 602 603 604 605 606 D E Ea Eb E Ec E E A, Aa, Ab K Ba G J H Grupa Podgrupa i primedba
Diskontinuitet usled lokalnog loma zbog hla|enja ili napona 1001-mikroprslina tj.prslina sa mikroskopskim merama Podu`na prslina. 1011 -u {avu; 1012- na granici rastapanja; 1013- u ZUT; 1014- u osnovnom materijalu Podu`na prslina. 1021- u {avu; 1022- u ZUT; 1023- u osnovnom materijalu Zrakaste prsline. 1031- u {avu; 1032- u ZUT; 1033- u osnovnom materijalu Prslina u zavr{nom krateru. 1041- podu`na; 1042- popre~ne; 1043- zvezdaste Ggrupa odvojenih prslina. 1051- u {avu; 1052- u ZUT; 1053- u osnovnom materijalu Razgranate prsline. 1061- u {avu; 1062- u ZUT; 1063- u osnovnom materijalu Gasni mehur obrazovan prisustvom zarobljenog gasa. 2011- loptasti gasni mehur; 2012- ravnomerno raspore|eni loptasti gasni mehurovi; 2013- grupa gasnih mehurova; 2014- gasni mehurovi u nizu; 2015- izduèni gasni mehur, paralelno osi {ava; 2016izduèni gasni mehurovi. [upljine usled skupljanja. 2021- me|udendritne; 2022- mikro {upljine; 2023me|udendritne mikro {upljine; 2024- {upljine u zavr{nom krateru Uklju~ak troske. 3011- u nizu; 3012- pojedina~an (izolovan); 3013-ostali. Uklju~ak praha. 3021- u nizu; 3022- izolovan (pojedina~an); 3023- ostali. Uklju~ak oksida. 3031- skrama ili film oksida kod Al- legura. Uklju~ak metala. 3041- volfram; 3042- bakar; 3043- drugi metali. Nalepljivanje. 4011- nalepljivanje na stranici `ljeba; 4012- nalepljivanje izme|u slojeva; 4013- nalepljivanje u korenu {ava. Nedostatak provara. Gre{ke oblika. 5011 i 5012- zajed; 5013- brazda. Radiogram F. Preveliko nadvi{enje; Prevelika ispup~enost. Prevelik provar. 5041- prokapljina Gre{ka prelaza Prelivanje Smaknu}e Odstupanje od pravca Utonulost. 5091- utonulost horizontalnog {ava u vert. ravni; 5092- utonulost poloènog ili nadglavnog {ava; 5093- utonulost ugaonog {ava; 5094- utonulost ivice {ava. Rupa Nedovoljna debljina Gre{ka simetri~nosti ugaonog {ava Neravnomerna {irina Neravnomerno lice {ava. [upljina usled skupljanja u korenu Sun|erast {av u korenu. Lo{ nastavak {ava Trag uspostavljanja zavariva~kog luka Raspr{ene kapljice te~nog metala. 6021- raspr{ene kapljice volframa. O{te}enje osnovnog materijala usled uklanjanja pomo}nih zavarenih elemenata. O{te}enje usled neodgovaraju}eg bru{enja. O{te}enje od seka~a. Smanjena debljina usled preteranog bru{enja.
Grupa 6.
Grupa 5.
Gr.4
Grupa 3
Grupa 2
Jokovi}
ZAVARIVANJE
80
12.3
Kontrola zavarenih spojeva posle zavarivanja
Kontrola zavarenih spojeva ima dve specifi~nosti: iz zavarene konstrukcije se ne mogu uzimati uzorci za fizi~ko-mehani~ka i hemijska ispitivanja metodama sa razaranjem; s obzirom na neponovljivost proizvodnog procesa i vrednost konstrukcije, primarna uloga kontrole zavarenih spojeva je kontrola pre i u toku zavarivanja. Posle zavarivanja, na konstrukciji i zavarenim spojevima vr{i se kontrola postupcima koji se mogu podeliti u dve grupe: kontrola bez razaranja i kontrola sa razaranjem. Postupci kontrole bez razaranja su /55/: 1. Vizuelna kontrola. Vizuelna kontrola se vr{i golim okom ili lupom sa pove}anjem 10 puta. Ova kontrola obuhvata sve zavarene spojeve sa obe strane i pomo}u nje se mogu otkriti gre{ke kao {to su: nedostatak provara u korenu, prokapljine, prelivanje, prsline, zarezi, utonulost itd. 2. Kontrola raspona i duìna konstrukcije1. Duìne pojedinih delova konstrukcije ili rasponi konstrukcije manji od 10 m ne smeju odstupati od nazivne vi{e od 3 mm. Za duìne konstrukcije i raspone iznad 10 m dozvoljeno odstupanje je 3 mm za prvih 10 m, a za svakih narednih 10 m ili zapo~etih 10 m dozvoljeno odstupanje je 1 mm. Dozvoljena odstupanja pojedinih duìna ili raspona konstrukcije ne sabiraju se, jer dozvoljeno odstupanje vaì za ukupnu duìnu konstrukcije koja je sastavljena iz vi{e delova. Duìne delova konstrukcije koji su sa obe strane ~eono spojeni mogu da odstupaju u minusu do max 2 mm. 12. Tab. 12.6 Dozvoljena odstupanja ravnih elemenata po 1 m duìne za konstrukcije I i II razreda. Naziv Oblik I razred II razred i u glavnoj ravni nosa~a 0,8 mm/1m; max 8 mm 1 mm/1 m; max 10 mm [tapovi glavnih re{etkastih nosa- Ugaonici i neuklje{teni {ta~a, veza~i, 0,6 mm/1m; max 6 mm 0,8 mm/1m; max 8 mm povi oblika u ravni norpodvlake. malnoj na glavnu ravan Nosa~i u ravni 0,5 mm/1m; max 16 1 mm/1m; max 15 mm savijanja mm Nosa~i u ravni 0,5 mm/1m; max 7,5 mm na ravan savijanja Rebra limenih 1 mm za h1000 mm; 1 mm/1m za h>1 m nosa~a h- visina rebra (izbo~ine) Glavna ukru}enja 1 mm/1m Dozvoljeno odstupanje ravnih delova u obliku slova S je polovina navedenih vrednosti. 3. Kontrola linearnosti ravnih povr{ina. Dozvoljeno odstupanje ravnih delova od prave linije jednako je proizodu duìne dela i dozvoljenog odstupanja na 1 m duìne, prema Tab. 12.6. 4. Kontrola nadvi{enja konstrukcije. Dozvoljena odstupanja nadvi{enja od teorijskih vrednosti u pojedinim ta~kama konstrukcije su:y=2 mm za y<50 mm; :y=1 mm za svako dalje celo ili zapo~eto pove}anje mere y za 25 mm, Sl. 12.7.
12. Sl. 12.7Odstupanje nadvi{enja konstrukcije. 1- teoretska kriva;
2- stvarna kriva nadvi{enja.
Kontrola raspona i duìna konstrukcije i kontrola linearnosti ravnih povr{ina vr{i se i u toku pripreme elemenata i u toku montaè.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
81
5. Kontrola oblika i mera {ava. Mere i oblik {avova1 se kon-troli{u pomo}u {ablona, Sl. 12.8 i Sl. 12.9. 6. Kontrola zavarenih Kontrola Zavareni spojevi koji treba da su nepropustljivi za fluide pod normalnim ili povi{enim pritiskom (kotlovi, parovodi, vodovodi, gasovodi) ispituju se na nepropustljivost po vi{e postupaka, a jedan od njih je i kontrola hidrauli~nim pritiskom. Ispitivana konstrukcija se napuni vodom, pa se pritisak pove}a 1,52 puta u odnosu na radni pritisak, drì se 56 minuta, posle ~ega se spu{ta na radni pritisak. Zona oko {ava, {irine 1520 mm, se lako udara ~eki}em ~ije je ~elo zaobljeno, da ne bi do{lo do o{te}enja konstrukcije. Na ispitivanoj konstrukciji nigde se ne smeju pojaviti tragovi vode. Konstrukcije koje ne rade pod povi{enim pritiskom ispituju se
spojeva na nepropustljivost.
Sl. 12.8 Odre|ivanje mera {ava univerzalnim {ablonima. 12. a- merenje nadvi{enja {ava; b- merenje debljine su~eonog {ava; c- merenje debljine ugaonog {ava; d- merenje nadvi{enja {ava. nalivanjem vode u njih pod pritiskom od 2 bara.
7.
Za otkrivanje skrivenih gre{aka (prsline, nedostatak provara, uklju~ci gasa i troske) u su~eonim, preklopnim i T-spojevima koristi se impulsni eho metod ultrazvu~nog ispitivanja. Ultrazvu~na glava 12. Sl. 12.9 [abloni za merenje grani~nih mera {ava. a- za emituje impulse ultrazvu~nih talasa2 kroz kontrolu {irine i nadvi{enja; b- za kontrolu debljine zavareni spoj i prima odbijene talase ugaonog {ava. pretvaraju}i ih u elektri~ni impuls. Nailaskom na gre{ku pove}ava se intenzitet odbijenih talasa koji se primaju u istoj glavi i registruju na ekranu defektoskopa kao pikovi (maksimumi), koji ukazuju na postojanje gre{ke u spoju.
Kontrola zavarenih spojeva ultrazvukom.
Mere {avova na crteìma smatraju se minimalnim i nije dozvoljeno njihovo negativno odstupanje. Odstupanje debljine ugaonih {avova u plusu je a(50-a0,5)-5. Dozvoljeno nadvi{enje kod su~eonih spojeva je 0,1d a kod ugaonih 0,1a, odnosno u oba slu~aja mora biti manje od 2 mm. Ovde je a- ra~unska debljina {ava; d- debljina osnovnog materijala. 2 Ultrazvu~ni talasi predstavljaju elasti~ne vibracije materijalnih ~estica frekvencijom iznad 20kHz. Za kontrolu zavarenih spojeva koriste se transverzalni talasi (vibracije su normalne na pravac prostiranja talasa) koji se upu{taju u materijal pod odre|enim uglom. Nailaskom na granicu gre{ke, koja ima razli~itu zvu~nu propustljivost od osnove, ultrazvu~ni talas se prelama i odbija, a merenjem intenziteta odbijenog ili prelomljenog zraka odre|uje se prisustvo gre{ke u materijalu. Dobijanje ultrazvu~nih talasa zasniva se na pijezoelektri~nom efektu tj. osobini nekih kristala, kao {to su kvarc ili barijum titanat, da vibriraju u skladu sa promenom polarnosti naizmeni~nog napona koji se dovodi na krajeve kristala. Ove vibracije predstavljaju ultrazvuk ako im je frekvencija iznad 20 kHz. Pijezoelektri~ni efekat se koristi i za prijem odbijenih ultrazvu~nih talasa i njihovo pretvaranje u elektri~ni signal ~iji se intenzitet, posle poja~avanja, moè pratiti na ekranu defektoskopa.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
82
12.10. Sl. 12.10 Kontrola su~eonih spojeva ultrazvu~nim talasima. a- direktnim impulsom za d>20 mm; b- sa jednostruko odbijenim impulsom za d<20 mm; c- sa dvostruko odbijenim impulsom za d<20 mm; d- sa vi{estruko odbijenim impulsom za d<8 mm. Pre po~etka kontrole, povr{ina oko {ava, {irine 5080 mm, mora se o~istiti i premazati slojem kontaktnog ulja, koje obezbe|uje kvalitetan zvu~ni kontakt izme-|u ultrazvu~ne glave i osnovnog materi-jala. Ultrazvu~na glava se pomera sa obe strane {ava, Sl. 12.11, pri ~emu se mogu koristiti direktni ili jednostruko, dvostruko ili vi{estruko odbijeni talasi, Sl. 12.10. Odre|ivanje mere gre{ke vr{i se prema Sl. 12.12. Ultrazvu~nim ispitivanjem ne moè se dobiti snimak otkrivene gre{ke, kao dokaz njenog postojanja, zbog ~ega se ovaj postupak koristi kao prethodni postupak 12. Sl. 12.11 Kontrola zavarenog spoja ultrazvukom. 1- kosa za gama ili rentgensku radiografiju. ultrazvu~na glava; 2- {av. zavarent 8. Kontrola zava-renih spojeva rentgenskim zracima. Rentgenski ili X- zraci su elektromagne-tni talasi relativno malih talasnih duìna, (0,0063,1)x10-8 cm, tako da mogu prolaziti kroz metale relativno velikih debljina1. Inten-zitet zraka koji su pro{li kroz ispitivani materijal smanjuje se ako zraci nai|u na gre{ku, tako da se njegovim merenjem, naprimer osvetljavanjem fotografske folije, moè otkriti gre{ka u materijalu i napraviti njen snimak, 12. Sl. 12.12.Kontrola ultrazvukom. a- odre|ivanje duìne gre{ke 2; Sl. 12.13.
b- odre|ivanje visine gre{ke 2; 1- ekran defektoskopa.
Rentgenski zraci se dobijaju u rentgenskoj cevi u kojoj je visoki vakuum. Prolaskom struje kroz katodu od volframove ìce(1) koja je vezana za negativan pol generatora, ona se zagreva na 20002400oC. Zbog toga dolazi do termoelektronske emisije elektrona. Anoda (3) od volframove plo~ice vezana je za pozitivan pol generatora tako da ubrzava i privla~i elektrone emitovane sa katode. Pri udaru u anodu elektroni svoju kineti~ku energiju tro{e na zagrevanje anode i osloba|anje rentgenskih zraka.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
83
Pri ispitivanju zavarenih spojeva rentgenskim zracima potrebno je odrediti parametre ispitivanja kao {to su /56, 57, 58/: vreme prozra~ivanja ili vreme ekspozicije, fokusno rastojanje, intenzitet zra~enja i pravac i smer zra~enja. Vreme ekspozicije zavisi od: ja~ine zra~enja, fokusnog rastojanja, vrste i osetljivosti filma, vrste folije1, debljine i vrste materijala koji se ispituje. Intenzitet zra~enja zavisi od vrste i debljine materijala koji se ispituje, odnosno od napona izme|u katode i anode, Tab. 12.7. Pravac zra~enja uglavnom treba da je normalan na lice {ava a fokusno rastojanje treba da obezbedi dobijanje jasnog snimka. S obzirom da su parametri ispitivanja me|usobno zavisni i uslovljeni, oni se naj~e{}e odre|uju eksperimentalno za date uslove ispitivanja ili iz odgovaraju}ih dijagrama /4/. Kvalitet dobijene slike tj. minimalna veli~ina gre{ke koja je registrovana na snimku, potvr|uje se pomo}u indikatora kvaliteta snimka koji se postavlja preko {ava na mestu snimanja, Sl. 12.15. 12. Sl. 12.13 Princip rentgenske kontrole Indikatori kvaliteta snimka su izra|eni od serije ìca zavarenih spojeva. 1- katoda; 2- snop razli~ite debljine ili od perforiranog lima razli~ite ili iste elektrona; 3- anoda; 4- rentgenski debljine sa rupama razli~itog pre~nika /59/.
zraci; 5- kaseta; 6- film; 7- folija.
12. Tab. 12.7. Naponi na rendgenskoj cevi Debljina Debljina lakih ~elika, mm legura, mm do 30 do 30 60150kV do 100 do 150 200400 kV do 200 12 MV do 500 1030 MV Op{te karakteristike ispitivanja rentgenskim zracima su: jasni i kontrastni snimci, vreme ekspozicije kra}e nego kog ispitivanja zracima; ure|aji nisu opasni kada se ne koriste; ure|aji su te{ki za rukovanje, ~esto su u otkazu i odràvanje je skupo. Napon
9.
Kontrola zavarenihb spojeva -zracima
12.14. Sl. 12.14 Kontrola zavarenih spojeva -zracima. 1- ekspona`ni ure|aj; 2- radioaktivni izvor- izotop; 3- -zraci; 4- kaseta; 5- film; 6- folije od Pb; 7- poklopac.
Principijelna {ema ispitivanja zavarenih spojeva -zracima2 data je na Sl. 12.14. Parametri snimanja tj. ispitivanja su isti kao i kod ispitivanja rentgenskim zracima, pri ~emu se ja~ina zra~enja pode{ava izborom vrste radioaktivnog izotopa /56, 57, 58, 59/ Karakteristike -radiografije su: ure|aj je malih mera pa je mogu}e snimanje te{ko pristupa~nih mesta; mogu}e je panoramsko snimanje; mogu}e je snimanje na terenu jer nije potreban izvor struje; tro{kovi ispitivanja su relativno mali; radioaktivni izotop stalno zra~i, pa je potrebna konstantna i
Folije su naj~e{}e od olova, postavljaju se sa obe strane filma, a sluè da ubrzaju razlaganje srebro nitrata tj. obrazovanje slike i da spre~e uticaj sekundarnog zra~enja. 2 Jezgra radioaktivnih elemenata se raspadaju i emituju i ~estice i elektromagnetne talase, -zrake, ~ija je talasna duìna relativno mala, (0,0031,14)x10-8 cm, tako da imaju mo} prodiranja u metale na veliku dubinu. U zavisnosti od vrste osnovnog materijala i njegove debljine, kao izvori zra~enja koriste se radioaktivni izotopi: Co60; Cs132; Ir192; Tm170 i dr.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
84
12.15. Sl. 12.15 Poloàj indikatora kvaliteta snimka i broja snimka. 1- broj snimka; 2- ì~ani indikator.
sloèna za{tita i ~uvanje; snimci manje kontrastni i jasni nego pri ispitivanju rentgenom; vreme ekspozicije je duè nego kod rentgenografije. 10. Kontrola zavarenih spojeva magnetnim poljem. Pri nailasku na gre{ke u zavarenom spoju, linije magnetnog polja skre}u, Sl. 12.16. Ovo skretanje toka magnetnih linija se snima na magnetnu traku, a zatim se sa magnetne trake na ekranu defektoskopa moè dobiti vidljiv prikaz magnetnog polja. Ovim postupkom se vr{i kontrola zavarenih spojeva debljine osnovnog materijala 116 mm.
11. Kontrola zavarenih spojeva penetrantima. Postupak se koristi za otkrivanje gre{aka koje izlaze na povr{inu zavarenog spoja. Na povr{inu zavarenog spoja nanese se sloj penetranta koji moè biti obojen ili fluorescentan. Zbog kapilarnog dejstva penetrant prodire u gre{ke (prsline ili poroznost). Posle toga se odstrani vi{ak penetranta i na ispitivanu povr{inu nanese razvija~ u obliku te~nosti ili praha. Po isteku vremena razvijanja na povr{ini zavarenog spoja }e se pojaviti vizuelni prikaz gre{ke. 12. Sl. 12.16 [ema magnetografi~ke kontrole 12. Ispitivanje zavarenih spojeva razaranjem zavarenih spojeva. 1- pokretni magnet; 2- to~Ovim ispitivanjima se odre|uju mehani~ke osobine i kovi; 3- magnetna traka; 4-gre{ka u {avu. mikrostruktura. Postupci ispitivanja zavarenih spojeva definisani su u odgovaraju}im standardima /60, 61, 62, 63/. Uzorci za ova ispitivanja se ne odsecaju iz konstrukcije ve} se posebno izra|uju na privarenim nastavcima ili posebnim komadima od istog materijala koji se zavaruju istovremeno, istim postupkom, istim materijalom i sa istim zavariva~em kao i konstrukcija kojoj pripadaju tj. koju reprezentuju.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
85
13.
13.1
TERMI^KO REZANJE
Oksiacetilensko rezanje
Osnovni metal prvo se predgreje plamenom do temperature po~etka sagorevanja, a zatim se kroz sredi{nji kanal pusti kiseonik za rezanje, koji pada na zagrejani metal, Sl.13.1. Tada po~inje sagorevanje metala uz izdvajanje toplote, koja, zajedno sa toplotom od plamena za predgrevanje, zagreva donje slojeve metala. To omogu}ava da se proces sagorevanja metala postepeno pro{iri na ~itavu debljinu osnovnog materijala koji se reè. Na kraju, mlaz kiseonika za rezanje probija metal, stvaraju}i u njemu otvor. Zatim se gorionik za rezanje kre}e, pravolinijski ili krivolinijski, potrebnom brzinom rezanja, {to dovodi do stvaranja reza. U toku rezanja, mlaz kiseonika za rezanje izbacuje iz reza sagoreli metal (trosku), tako da povr{ine reza postaju ravne i ~iste. Da bi se neki metal mogao oksiacetilenski rezati, mora da ispunjava slede}e uslove /4/: Temperatura po~etka sagorevanja metala mora biti nià od njegove temperature topljenja, tj. metal mora sagoreti pre nego {to se rastopi. Temperatura topljenja oksida metala (koji se obrazuju pri rezanju), mora biti nià od temperature topljenja samog metala. To omogu}ava da se oksidi u te~nom stanju lako izduvaju iz reza, pa kiseonik za rezanje moè da do|e u dodir sa donjim slojevima metala. Oksidi u ~vrstom stanju (na pr. kod aluminijuma) prekrivaju povr{inu metala i onemogu}avaju dodir kiseonika za rezanje sa Sl.13. Sl.13.1 [ema oksiacetilen-skog metalom. Metal ne treba da ima veliku toplotnu provodnost, po{to rezanja. 1- plamen za ona pove}ava brzinu hla|enja i oteàva predgrevanje metala. predgreva-nje; 2- kiseonik za Navedene uslove ispunjavaju samo niskougljeni~ni i rezanje; 3- rez; 4- metal koji se niskolegirani ~elici. reè; 5- sagoreli metal (troska) Oksidacija èleza pri oksiacetilenskom rezanju ~elika odvija se po reakcijama: (13.1) 13. (13.2) 13. (13.3) 13. Fe + 0,5 O2 = FeO+Q1 2Fe + 1,5 O2= Fe2O3+Q2 3Fe + 2O2= Fe3O4+Q3
Sl.13. Sl.13.2. [ema gorionika za oksi13
acetilensko rezanje. 1- mlaznica (dizna); 2-injektor; 3- ventil zakiseonik; 4- ventil zaacetilen; 5- ventil za kiseonik za rezanje.
Oslobo|ena koli~ina toplote (Q1+Q2+Q3) ~ini 85% potrebne toplote za rezanje, dok se 15% dobija od plamena za predgrevanje. Predgrevanje je neophodno za po~etak odvijanja reakcija sagorevanja. Temperatura predgrevanja za èlezo i ~elik iznosi 130015000C, a pove}ava se sa porastom sadràja ugljenika u metalu. Visok kvalitet reza postiè se samo ako metal sagori u ~vrstom stanju, tj. ako sagori pre nego {to se rastopi. Me|utim, ako metal sagoreva pri topljenju, dobija se {irok i hrapav rez zbog isticanja metala sa njegove povr{ine.
13.1.1 Gorionici za oksiacetilensko rezanje

Na Sl.13.2. prikazana je {ema gorionika za oksiacetilensko rezanje na principu injektora, koji se naj~e{}e koristi u industriji. Otvaranjem ventila za kiseonik i ventila za acetilen dobija se sme{a, koja na izlazu iz mlaznice daje plamen za predgrevanje. Kada se metal predgreje na potrebnu temperaturu, otvaranjem ventila 5 dovodi se u mlaznicu kiseonik za rezanje, Sl.13.2. Na taj na~in je
Jokovi}
ZAVARIVANJE
86
omogu}eno da se sa istim gorionikom vr{i predgrevanje i rezanje metala. Deo gorionika za predgrevanje je isti kao kod gorionika za gasno zavarivanje sa usisavanjem. Na Sl.13.3 prikazan je izgled mlaznica za rezanje /31/. Najpodesnije su mlaznice sa isticanjem sme{e za predgrevanje oko kiseonika za rezanje. Ovde je deo za predgrevanje i deo za rezanje sme{ten u jedan gorionik, dok je mogu}e rezanje u svim pravcima. Ovakve mlaznice se naj~e{}e koriste kod ru~nog i ma{inskog oksiacetilenskog rezanja. U zavisnosti od debljine lima koji se èli rezati, na telo gorionika za rezanje stavlja se mlaznica (sa unutra{njom i spolja{njom diznom za rezanje) odgovaraju}eg pre~nika, odnosno broja:
13.1.2 Tehnologija rezanja

Pre po~etka rezanja, povr{ina metala na liniji reza treba da bude o~i{}ena od boje i korozije. Ru~no rezanje moè se vr{iti u svim poloàjima, dok se ma{insko rezanje izvodi naj~e{}e u horizontalnom poloàju. Sa zadnje strane osnovnog materijala koji se reè mora biti slobodan prostor, kako bi se izbeglo odbijanje i vrtloènje mlaza kiseonika za rezanje, {to moè dovesti do ometanja procesa rezanja i znatnog pro{irenja reza. Rezanje po~inje predgrevanjem metala u po~etnoj ta~ki do temperature po~etka sagorevanja. U zavisnosti od debljine metala i stanja njegove povr{ine, vreme po~etnog predgrevanja iznosi 540 sekundi. Tada se Sl.13. Sl.13.3 Izgled mlaznica za rezanje. otvara ventil kiseonika za rezanje, ~iji mlaz probija ~itavu 1- sme{a za predgrevanje; 2- kiseonik za debljinu metala, stvaraju}i otvor. Gorionik za rezanje se, rezanje zatim, ravnomerno pomera po liniji reza. U toku ~itavog procesa rezanja, odràva se plamen za predgrevanje. Rezanje se naj~e{}e po~inje od ivice a ako je debljina osnovnog materijala od 5080 mm mogu}e je probiti poTab.13.1. Izbor dizni (mlaznica) za oksiacetilensko rezanje Tab.13. ~etni otvor na ma kom mestu njegoBroj unutra{nje dizne 1 2 3 4 5 6 ve povr{ine, odakle Debljina lima, mm 310 1030 3060 60100 100200 200300 se nastavlja rezaBroj spolja{nje dizne 1 2 3 4 nje po liniji reza. U Debljina lima, mm 330 30100 100200 200300 toku procesa rezanja, vrh gorionika za rezanje mora zadràti isto odstojanje od povr{ine osnovnog materijala. Brzina kretanja gorionika bitno uti~e na kvalitet reza. Suvi{e velika brzina rezanja daje grubo izbrazdanu povr{inu reza, dok suvi{e mala brzina dovodi do rastapanja ivice reza na ulaznoj strani i pove}anje {irine reza. Produktivnost rezanja u velikoj meri zavisi od ~isto}e kiseonika, koja treba da je 99%. Sniènje ~isto}e kiseonika za 1% pove}ava vreme rezanja za 1015% i potro{nju kiseonika za 2030%. [irina reza zavisi od debljine oanovnog mareijala koji se reè i iznosi: (13.4) 13. = a+ k d mm
gde je: - {irina reza, mm; d - debljina osnovnog materijala, mm; a i k - konstante, koje zavise od konstrukcije gorionika za rezanje (srednje vrednosti su: a=2 mm; k= 0,02 mm). Formula (13.4) odre|uje {irinu reza na ulaznoj strani, dok se na izlaznoj strani rez pro{iruje za 1015%. Zbog neravnomernog zagrevanja u toku procesa rezanja, dolazi do obrazovanja sopstvenih napona. Zato se ivica reza posle hla|enja skra}uje, dok se u sloju metala oko ivice reza pojavljuju zateù}i naponi. Ovi naponi se mogu poni{titi samo otpu{tanjem. Smanjivanje napona i deformacija osnovnog materijala, moè se posti}i mehani~kim skidanjem sloja metala oko ivica reza. Sloj metala pored ivice reza {irine 25 mm zagreva se iznad AC3, a zatim brzo hladi zbog
Jokovi}
ZAVARIVANJE
87
odvo|enja toplote u hladan metal oko reza, {to zna~i da postoje uslovi za kaljenje metala. Ugljeni~ni ~elici sa sadràjem ugljenika do 0,3%, pri oksiacetilenskom rezanju prakti~no se ne zakaljuju, ve} se pojavljuje samo sorbit. [irina zone uticaja toplote zavisi od hemijskog sastava i debljine metala koji se reè. Pri rezanju niskougljeni~nog ~elika debljine 10 mm, {irina zone uticaja toplote iznosi 1 mm, dok kod debljine 150200 mm iznosi oko 3 mm. Me|utim, ~elici sa pove}anim sadràjem ugljenika debljine 100 mm imaju zonu uticaja toplote {irine do 6 mm. Skidanje sloja metala oko ivice reza pre zavarivanja nije potrebno kod niskougljeni~nog ~elika, ali je neophodno kod ~elika sklonih kaljenju. Ukoliko se kod takvih ~elika neposredno pre rezanja izvr{i predgrevanje, mogu}e je smanjiti promenu strukture oko ivica reza. U tu svrhu moè se na gorionik za rezanje montirati vi{eplameni gorionik za predgrevanje. Sa gorionicima za rezanje normalne konstrukcije mogu se rezati materijali debljine do 300 mm. Za rezanje materijala ve}e debljine (do 2000 mm) upotrebljavaju se gorionici specijalne konstrukcije.
13.1.3 Ure|aji za oksiacetilensko rezanje

Pri ru~nom oksiacetilenskom rezanju dobija se neravna povr{ina reza, pa je naj~e{}e potrebna njena naknadna mehani~ka obrada. To nastaje kao posledica vibracija ruke radnika i neravnomerne brzine kretanja gorionika. Rez visokog kvaliteta, ~ije povr{ine nije potrebno naknadno mehani~ki obra|ivati, moè se dobiti samo upotrebom ure|aja za oksiacetilensko rezanje, koji se u praksi naj~e{}e i koriste. Oni mogu biti op{te i specijalne namene, odnosno mogu biti prenosni i stacionarni. Prenosni ure|aji Sl.13.4, su poluautomati, mali su i lako se prenose. Kre}u se po povr{ini metala koji se reè. Mogu da reù pravolinijski i kru`no. Imaju jedan, dva ili tri gorionika za rezanje, sa kojima mogu da reù istovremeno. Ovi poluautomati su samohodni ure|aji, ~ija se brzina kretanja moè kontinualno menjati. Stacionarni ure|aji mogu biti automatski i poluautomatski. Mogu imati 120 gorionika, koji mogu da reù istovremeno. Na Sl.13.5-a prikazana je principijelna kinematska {ema stacionarnih ure|aja, za pravougli koordinatni sistem. [ine (3) su Sl.13. Sl.13.4 Poloàj gorionika za rezanje kod nepokretne, dok se po njima kre}u kolica (6). Greda poluautomata. (7) je normalna na {ine i moè da se kre}e u pravcu svoje ose, prolaze}i kroz kolica. Na taj na~in, greda moè da se kre}e u svim pravcima, pri ~emu uvek ostaje normalna na {ine. Na gredi se nalazi glava za navo|enje (4) i gorionik za rezanje (1). Kada se glava za navo|enje vodi po ozna~enoj konturi (5), gorionik }e na limu (2) izrezati obradak identi~an konturi.
Sl.13. Sl.13.5 Kinematske {eme stacionarnih ure|aja za oksiacetilensko rezanje Na Sl.13.5-b prikazana je principijelna kinematska {ema za polarni koordinatni sistem. Greda (1) jednim krajem vezana je za nepokretni oslonac, a drugim za gredu (2) preko zgloba. Na drugom kraju grede (2) nalazi se glava za navo|enje (3) i gorionik za rezanje (4). Elektromagnetna osovinica vodi glavu za navo|enje po otvoru {ablona (5), pri ~emu gorionik za rezanje reè lim (6) po konturi identi~noj sa konturom otvora na {ablonu.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
88
Kod stacionarnih ure|aja za oksiacetilensko rezanje, koristi se nekoliko sistema za navo|enje po konturi. Kod ru~nog sistema, igla glave za navo|enje se rukom vodi po konturi crteà. Kod mehani~kog sistema, glava za navo|enje je snabdevena to~ki}em sa zupcima, koji se kre}e po konturi u obliku rebra postavljenog na metalnu traku. Kod elektromagnetnog sistema, glava za navo|enje se uz pomo} elektromagnetne osovinice vodi po ~eli~nom {ablonu. Kod foto sistema, glava za navo|enje se pomo}u fotoelementa vodi po liniji crteà. Pri tome, crte` i izrezani obradak mogu biti u razli~itoj razmeri (na pr. 1:5 ili 1:10). Pri rezanju limova debljine 5 mm i vi{e, oksiacetilensko rezanje je ekonomi~nije od mehani~kog rezanja. Oksiacetilensko rezanje prema crteù ili {ablonu moè biti izvedeno sa ta~no{}u od 0,10,15 mm, dok odstupanje pravog ugla izme|u povr{ine lima i povr{ine reza nije ve}e od 1015. Stacionarni ure|aji za oksiacetilensko rezanje koriste se prvenstveno kod serijske proizvodnje i to naro~ito ure|aji sa vi{e gorionika za rezanje.
13.2
Rezanje plazmom
Rezanje plazmom sastoji se u topljenju metala mlazom plazme, koji se zatim oduva iz reza /4, 31, 64/. Ovim postupkom se mogu rezati niskougljeni~ni, niskolegirani i ner|aju}i ~elici, aluminijum, bakar i njihove legure. Na Sl.13.6-a data je {ema gorionika (plazmatrona) za rezanje plazmom. Netopljiva elektroda izra|ena je od volframa ili cirkonijuma, a mlaznica od bakra. Obe se hlade vodom, a od tela gorionika izolovane su elektri~nim izolatorom. Pre~nik kanala mlaznice iznosi 35 mm. Koristi se jednosmerna struja prave polarnosti. Luk se uspostavlja izme|u netopive elektrode i metala koji se reè. U plazmatron se neprekidno dodaje radni gas. Prolaze}i kroz elektri~ni luk, radni gas se ubrzava, disocira i jonizuje, obrazuju}i mlaz plazme. Plazma izlazi iz mlaznice velikom brzinom i udara u povr{inu metala koji se reè. Temperatura plazme iznosi do 20 00030 0000C, a zavisi od vrste radnog gasa. Pri kori{}enju vodonika kao radnog gasa, zbog vrlo visokih temperatura njegove plazme pove}ava se tro{enje otvora mlaznice vi{e nego kod drugih gasova. Zato se preporu~uje da se vodonik koristi u sme{i sa argonom ili azotom. Kao radni gas moè se koristiti i samo argon ili azot. Produktivnost rezanja sa argonom ili azotom je nià nego kod rezanja sa vodonikom. Na Sl.13.6-b prikazan je plazmatron Sl.13. Sl.13.6 [ema rezanja plazmom. a- plazmatron sa jednim koji koristi dva nezavisna gasa i to : gasom; b- plazmatron sa dva gasa. tehni~kog azota kao radnog gasa i argona kao za{titnog gasa. Za{titni gas {titi elektrodu od oksidacije. Rezanje plazmom se moè vr{iti ru~no ili sa ure|ajima za rezanje.
13.3
Elektrolu~no rezanje
Ovaj postupak se koristi za rezanje ugljeni~nih i ner|aju}ih ~elika, livenog gvo`|a i obojenih metala. Pri elektrolu~nom rezanju ugljenom elektrodom, koristi se jednosmerna struja prave polarnosti. Pri rezanju sa grafitnom elektrodom, za istu struju moè se koristiti elektroda manjeg pre~nika a {irina reza je tako|e manja. Kod rezanja ovim elektrodama, treba omogu}iti da rastopljeni metal slobodno oti~e iz reza. Pri debljinama metala koji se reè iznad 15 mm, oksiacetilensko rezanje ima ve}u produktivnost nego elektrolu~no rezanje ugljenom elektrodom.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
89
Kod elektrolu~nog rezanja metalnom obloènom elektrodom, koristi se jednosmerna ili naizmeni~na struja, koja je za 2030% ve}a od struje potrebne za zavarivanje. Specijalna obloga ovih elektroda pove}ava stabilnost luka, usporava topljenje elektrode i izolacije jezgra elektrode od osnovnog materijala, pri uno{enju elektrode u rez. I ovde se mora obezbediti slobodno oticanje rastopljenog metala iz reza. Kvalitet i ~isto}a ivica reza kod elektrolu~nog rezanja su znatno lo{iji nego kod oksiacetilenskog rezanja. Zbog toga, elektrolu~no rezanje nema {iroku primenu, ve} se naj~e{}e koristi pri rezanju konstrukcija za otpad. Kada se ne zahteva kvalitetan rez, elektrolu~no rezanje se koristi za rezanje materijala debljine 2030 mm. Bolji kvalitet reza postiè se ako se iz zone reza udaljava pomo}u mlaza vazduha pod pritiskom. Taj postupak rezanja metala zove se vazdu{no-elektrolu~no rezanje.
13.4
rezanje Termi~ko rezanje pod vodom
Pri rezanju pod vodom, metal koji se reè u toku procesa rezanja intenzivno se hladi vodom, pa je oteàno njegovo rezanje. Pod vodom se naj~e{}e koriste slede}i postupci rezanja: Elektrolu~no rezanje. Izvodi se metalnom obloènom elektrodom, pre~nika 67 mm. Obloga elektrode je specijalnog sastava, a prevu~ena je vodonepropusnim premazom. Mogu se rezati materijali debljine do 80 mm. Koristi se jednosmerna struja prave polarnosti, ja~ine 5001000 A. Nedostaci ovog postupka su: potreba za sna`nim izvorom struje i nagli pad brzine rezanja sa porastom debljine metala koji se reè. Preporu~uje se za rezanje materijala debljine do 1015 mm. Za ovaj postupak moè se koristiti i ugljena ili grafitna elektroda. Oksiacetilensko rezanje. Proces oksiacetilenskog rezanja pod vodom izvodi se na isti na~in kao na vazduhu, ali sa 1015 puta ja~im plamenom, zbog intenzivnog hla|enja. Zato gorionici imaju deo za predgrevanje pove}ane snage. Oksiacetilenski plamen gori u gasnom mehuru, koga obrazuju produkti sagorevanja. Zbog mogu}eg ga{enja plamena za predgrevanje pri njegovom spu{tanju u vodu do mesta rezanja, koristi se podvodno paljenje plamena pomo}u specijalnog upalja~a. Oksiacetilensko rezanje pod vodom ima veliku produktivnost, a glavni problem predstavlja paljenje i regulisanje plamena za predgrevanje. Elektrolu~no-kiseoni~no rezanje. Kod ovog postupka rezanja, predgrevanje vr{i elektri~ni luk, dok kiseonik sluì za rezanje metala, Sl.13.7-a. Elektroda je u obliku cevi, a luk se uspostavlja izme|u elektrode i metala koji se reè. Kiseonik za rezanje se dovodi kroz elektrodu. Naj~e{}e se koriste elektrode ~iji je presek prikazan na Sl.13.7-b. Koristi se jednosmerna Sl.13. Sl.13.7. [ema elektrolu~no-kiseoni~nog struja prave polarnosti, ja~ine 250350 A. Potro{nja rezanja. 1- za{titni sloj; 2- metalna cev; kiseonika iznosi 610 m3/h, {to je 45 puta manje u 3-kanal za dovod kiseonika za rezanje. odnosu na oksiacetilensko rezanje pod vodom. Mogu se rezati materijali debljine 100120 mm. Kao izvori struje koriste se standardni ure|aji za zavarivanje. Tako|e se mogu koristiti ugljene i grafitne elektrode, koje imaju tanku metalnu oblogu i vodonepropusni premaz.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
90
14.
LEMLJENJE
14.1 Uvod
Lemljenje je postupak spajanja pri kome se osnovni materijal ne topi. Me|uatomska veza izme|u atoma razli~itih obradaka ne uspostavlja se direktno ve} preko atoma lema koji se nalazi u zazoru izme|u obradaka. Lem se moè unositi u zazor na razli~ite na~ine: prethodno se umetne u ~vrstom stanju, unosi se u toku lemljenja u te~nom stanju ili se formira odgovaraju}im fizi~ko-hemijskim reakcijama u toku lemljenja. Lemljenje se vr{i na povi{enim temperaturama ali ispod temperature topljenja osnovnog materijala tako da se, za razliku od zavarivanja, osnovni materijal ne rastapa. Obrazovanje zalemnog spoja se sastoji iz nekoliko stadijuma: zagrevanje osnovnog materijala do temperature koja je blizu temperature topljenja lema; topljenje ili formiranje lema; razlivanje te~nog lema po povr{ini osnovnog materijala i popunjavanje zazora; hla|enje i kristalizacija lema u zazoru. Razli~ite faze obrazovanja lemnog {ava (lemljenja) se me|usobno preklapaju tj. odvijaju se istovremeno i pra}ene su sporednim procesima. Osnovni faktori koji utu~u na prirodu uzajamnog dejstva osnovnih materijala i lema su: elektronska struktura atoma, veli~ina atoma, valentnost, potencijal jonizacije i elektronegativnost. Veza izme|u atoma osnovnog metala i atoma lema se uspostavlja na grani~noj povr{ini izme|u osnovnog materijala i {ava koja se naziva lemni spoj kao rezultat slede}ih procesa: 1. Atomi osnovnog metala se rastvaraju u te~nom lemu obrazuju}i te~ni rastvor. Pri dostizanju zasi}enja moè do}i do obrazovanja ~vrste faze, koja predstavlja hemijsko jedinjenje atoma osnove i atoma lema ili do izotermi~ke kristalizacije ~vrstog rastvora. Pri hla|enju nezasi}enog rastopa on kristali{e i popunjava zazor. 2. Komponente tj. atomi te~nog lema difunduju u ~vrsti osnovni materijal obrazuju}i zonu ~vrstog rastvora (difuzionu zonu), ~ija {irina zavisi od temperature, vremena trajanja i hemijskog sastava osnove i lema. 3. Atomi lema i osnove me|usobno reaguju obrazuju}i intermetalna jedinjenja na lemnom spoju. 4. Atomi lema i osnove uspostavljaju me|uatomske veze tako {to se atomi osnove i lema pomeraju iz ~vornih mesta sopstvenih kristalnih re{etki obrazuju}i prelaznu dvoatomsku zonu. Me|uatomsko dejstvo ima istu prirodu kao i veza izme|u susednih kristala u polikristalu Struktura spoja ostvarenog lemljenjem je nehomogena, Sl. 14.1, i zavisi od: postupka lemljenja, uslova i reìma lemljenja (temperatura, vreme, zazor i dr.), fizi~ko-hemijski procesi koji se odvijaju pri lemljenju, vrsta osnovnih materijala, lema i topitelja. Osnovne karakteristike lemljenja su: Lemljenjem se mogu spajati istorodni metali, raznorodni metali, nemetali i metali sa nemetalima1, Lemljenje se moè izvoditi u masovnoj proizvodnji tj. istovremeno na ve}em broju obradaka, Struktura, osobine, oblik i mere obradaka se ne menjaju, jer se lemljenje izvodi na relativno niskim temperaturama. Zalemni spoj se moè rasturiti bez o{te}enja obradaka. 14. Pri korektnom projektovanju obradaka i korektno izvedenom Sl. 14.1 [ematski prikaz mogu}e strukture zalemlemljenju, pouzdanost spojeva je znatno ve}a nego pouzdanost ljenog spoja. 1- difuziona zavarenih spojeva2 /66 /. zona; 2- primarno kristaliPostoji vi{e desetina postupaka lemljenja koji se me|usobno razlikuju sala faza; 3- sekundarno po vi{e osnova. kristalisala faza; 4- lemni Prema temperaturi lemljenja, spojevi. Prema na~inu popunjavanja `ljeba tj. zazora,
1
Mogu se lemiti keramika, staklo, porcelan, tvrdi metal, grafit i poluprovodnici, kako me|usobno tako i sa metalima 2 U avioindustriji pouzdanost je ve}a 4 puta, a u gradnji kosmi~kih aparata ~ak 25 puta.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
91
Prema na~inu dobijanja lema, Prema na~inu ukljanjanja oksidnog sloja, Prema fizi~ko-hemijskim procesima koji se odvijaju pri lemljenju, Prema na~inu (postupku) zagrevanja. Prema temperaturi na kojoj se odvija, lemljenje se deli na meko i tvrdo lemljenje. Meko lemljenje se odvija na temperaturama ispod 4500C, a tvrdo na temperaturama vi{im od 4500C. Prema na~inu popunjavanja `ljeba tj. zazora lemljenje moè da bude kapilarno i nekapilarno. Kod kapilarnog leljenja lem popunjava zazor i zadràva se u njemu zahvaljuju}i dejstvu kapilarnih sila. Zazor treba da bude manji od 0,7 mm a moè biti i promenjljiv.1 Nekapilarno lemljenje se odlikuje popunjavanjem `ljeba pod dejstvom gravitacione sile. @ljeb se izra|uje kao kod postupaka zavarivanja toplenjem. Prema na~inu dobijanja lema razlikuju se postupci lemljenja (ve}ina postupaka) kod kojih se lem proizvodi u posebnom postupku i unosi se u ~vrstom ili te~nom stanju i postupci kod kojih lem nastaje u toku lemljenja2. Prema na~inu uklanjanja oksidnog sloja ili spre~avanja njegovog nastanka lemljenje moè da bude: sa topiteljima, ultrazvu~no, u aktivnom gasu, u neutralnom gasu i u vakuumu. Prema fizi~ko-hemijskim procesima koji se odvijaju pri lemljenju odnosno prema vrsti lemnog spoja, lemljenje moè biti: bezdifuziono, rastvorno difuziono, kontaktno reakciono, disperziono, Prema na~inu zagrevanja razlikuju se slede}i postupci lemljenja: lemljenje u pe}ima, indukciono lemljenje, elektrootporno lemljenje, lemljenje potapanjem, lemljenje talasom lema, lemljenje radijacijom, plameno lemljenje, lemljenje lemilicama, lemljenje infracrvenim zracima, lemljenje laserom, lemljenje elektronskim snopom, elektrolu~no lemljenje i dr.
reakciono lemljenje sa topiteljem, kontaktno sa sublimacijom.
14.2
Kva{enje osnovnog materijala te~nim lemom
Da bi do{lo do uspostavljanja me|uatomskih athezionih veza izme|u atoma lema i atoma osnovnog materijala lem mo-ra da kvasi osnovni materijal, mora da se razliva po njemu i mora da popunjava kapilar-ne zazore izme|u ob-radaka koji se leme tj. mora da ima osobinu kapilarne atrakcije. Kva{ljivost, razlivanje i kapilrna atrakcija zavi-se od velikog broja fak-tora a jedan od najuti-cajnijih je povr{inski napon.3 Kap te~nog lema na ~vrstom osnovnom materijalu }e zauzeti oblik Sl.14. Sl.14.2 Pona{anje te~nog lema na povr{ini i u kapilarnom zazoru sa minimalnom grani~nom osnovnog materijala u funkciji od me|ufaznih povr{inskih napona. povr{inom tj. oblik koji zavisi od me|ufaznih povr{inskih napona, Sl.14.2. Uslov ravnoteè povr{inskih napona je definisan jedna~inom:
1 2
Zazor se u toku lemljenja smanjuje usled kristalizacije. Lem se formira u toku lemljenja pri: lemljenju kompozitnim lemovima, kontaktno-reakcionom lemljenju, reakcionom lemljenju topiteljem, kontaktno-sublimacionom lemljenju. 3 Osobina te~nosti da zauzme oblik koji ima minimalnu grani~nu povr{inu prema drugoj gasovitoj, te~noj ili ~vrstoj sredini naziva se povr{inski napon. Povr{inski napon predstalja rad W potreban da se grani~na povr{ina te~nosti pove}a za jedinicu A=1. Odnosno W=A. Ovde je koeficijent povr{inskog napona u J/m2 ili u N/m
Jokovi}
ZAVARIVANJE
92
(14.1) 14.
SG-SL-LGcos=0
gde je: SG- povr{inski napon na granici ~vrsto-gas; SL- povr{inski napon na granici ~vrsto-te~no; LGpovr{inski napon na granici te~nost-gas; - grani~ni ugao kva{enja ~vrste faze te~nom. Iz (14.1) dobija se1: (14.2) 14. cos=(SG-SL)/LG Ako je povr{ina hrapave podloge n puta ve}a od povr{ine glatke podloge jedna~ina (14.1) ima oblik nSG-nSL-LGcos=0 pa se dobija2: (14.3) 14. (14.4) 14. cos=n(SG-SL)/LG h=2LGcos/[gr(L-G)], Veli~ina kapilarne atrakcije tj. visina penjanja lema u vertikalnom kapilarnom zazoru je :
gde je: h- visina penjanja u kapilarnoj cevi polupre~nika r ili izme|u plo~a na rastojanju r; LG- povr{inski napon na granici te~nog lema i gasovite faze; - grani~ni ugao kva{enja; g- ubrzanje zemljine teè; L- zapreminska masa te~nog lema; G- zapreminska masa gasovite faze iznad lema. Kva{ljivost osnovnog materijala te~nim lemom nije individualna osobina lema ili osnovnog materijala ve} je to zajedni~ka osobina konkretnog sistema koji sa~injavaju: osnovni materijal, te~ni lem i topitelj. Pode{avanjem odre|enih osobina elemenata ovog trojnog sistema prakti~no je mogu}e izvr{iti lemljenje svih metala i velikog broja nemetala3 /65, 66, 67, 68/.
14.3
14.3.1 Bezdifuziono lemljenje
Postupci lemljenja
Bezdifuzioni lemni spoj nastaje kada je uzajamno delovanje osnovnog metala i lema vremenski ograni~eno na stadijum hemisorbcije i obrazovanja hemijskih veza i kada se proces heterogene difuzije kroz granicu izme|u lema i osnovnog materijala ne odvija. Za obrazovanje bezdifuzionog lemnog spoja neophodno je da na temperaturi lemljenja te~ni lem kvasi osnovne materijale, a uzajamno delovanje ~vrste i te~ne faze da se zavr{i pre po~etka difuzionih procesa kroz grani~nu povr{inu4. Prema tome, karakteristika bezdifuzionog lemnog spoja je odsustvo prenosa mase kroz me|ufaznu granicu i odsustvo pojave intermetalnih faza. ^vrsto}a veze pri ovome nastaje na ra~un hemijskih veza u dvoatomskom sloju koji se obrazuje u zoni spoja. Kod bezdifuzionog lemljenja ne menjaju se fizi~ko-hemijska svojstva osnovnog materijala, {to mu i omogu}ava naj{iru primenu pri spajanju poluprovodnika sa metalima.
Analiza izraza (14.2) daje slede}e zaklju~ke: a) Ako je SG>SL ugao kva{enja je o{tar (<90o) odnosno te~ni lem kvasi osnovni materijal a ako je SG<SL ugao kva{enja je tup (>90o) i te~ni lem ne kvasi osnovni materijal; b) Smanjenje SG izaziva smanjenje cos (pove}anje ) tj. pogor{ava kva{ljivost; c) Smanjenje SL izaziva pove}anje cos (smanjenje ) odnosno pobolj{ava kva{enje; d) Promena LG deluje dvojako: I- pri SG-SL>0 smanjenje LG izaziva pove}anje cos i smanjenje u granicama 90o0o tj. pobolj{ava kva{enje; II- pri SG-SL<0 smanjenje SL izaziva smanjenje cos, odnosno, pove}anje u granicama 90o180o tj. pogor{ava kva{ljivost. 2 Iz ovog izraza proizilazi dvojako destvo pove}anja hrapavosti na kva{ljivost. Ako lem kvasi osnovni materijal tj. ako je cos>0 pove}anje hrapavosti dovodi do pove}anja cos odnosno do smanjenja ugla kva{enja u granicama 900o i pobolj{anja kva{ljivosti. Ako te~ni lem ne kvasi osnovni materijal tj. ako je cos<0 pove}anje hrapavosti dovodi do smanjenja cos odnosno pove}anja u granicama 90180o i pogor{anja kva{ljivosti. 3 Legiranjem lema sa odgovaraju}im legiraju}im elementima, izborom odgovaraju}eg topitelja, izborom i odgovaraju}om pripremom povr{ine `ljeba (zazora) i izborom odgovaraju}eg postupka lemljenja moè se u {irokim granicama uticati na povr{inski napon, kva{ljivost, razlivanje, viskozitet i kapilarnost, kao i na osobine {ava tj. na celokupan proces obrazovanja {ava i dobijanje kvalitetnog spoja. 4 Ovaj postupak lemljenja se ~esto naziva i kapilarno lemljenje, a po{to su kapilarne pojave prisutne i kod drugih postupaka lemljenja ovaj naziv nije korektan.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
93
14.3.2 Difuziono lemljenje.

U zazoru 1 izme|u obradaka koji se leme, Sl.14.4, istopi se lem koji se sa obradcima drì na temperaturi lemljenja Tl koja je nià od temperature topljenja osnovnog materijala. Osnovni materijal i lem (ili neka komponenta lema) poseduju uzajamnu rastvorljivost ili sposobnost obrazovanja intermetalnih faza, a vreme delovanja ~vrste i te~ne faze je dovoljno dugo, za datu temperaturu, za odvijanje difuzionih procesa1. Kristalizacija tj. o~vr{}avanje rastopa u zazoru se odvija na temperaturi koja je vi{a od temperature topljenja lema, odnosno odvija se bez hla|enja iz te~ne faze. Odmah posle kva{enja osnovnog materijala te~nim lemom po~inje njegovo rastvaranje u lemu. Usled toga se sastav te~ne faze menja od ta~ke A ka ravnote`nom sastavu, ta~ka C na Sl.14.3. Istovremeno se vr{i i difuzija atoma lema u osnovni materijal. Po{to je brzina rastvaranja osnovnog materijala u te~nom lemu znatno ve}a od brzine difuzije atoma lema u osnovni materijal, ne obrazuje se difuziona zona (~vrsti rastvor ) u povr{inskom sloju osnovnog materijala. Sa pribliàvanjem hemijskog sastava te~ne faze ravnote`nom, brzina rastvaranja osnovnog materijala se smanjuje a brzina difuzije atoma lema u osnovni materijal se pove}ava i po~inje obrazovanje difuzione zone. Ako je vreme zadràvanja na temperaturi lemljenja dovoljno dugo, te~na faza }e posti}i ravnote`ni sastav, ta~ka C, a difuziona zona tj. ~vrsti rastvor uz kontaktnu povr{inu ravnote`ni sastav definisan ta~kom D. Daljom difuzijom atoma lema u osnovni materijal, koncentracija atoma osnovnog materijala u te~nom lemu se pove}ava iznad C tj. te~na faza postaje presi}ena atomima osnovnog metaSl.14. Sl.14.3[ema obrazovanja difuziola. Usled toga na povr{ini difuzione zone sastava D kristali{e ~v- nog spoja.T - temperatura lemljel rsti rastvor ~iji sastav tako|e odgovara ta~ki D. Proces se nastanja; L- lem; O.m.- osnovni materijal vlja sve dok se potpuno ne utro{i te~na faza izotermi~kom klristalizacijom. Difuziono-rastvornim lemljenjem dobijaju se zalemljeni spojevi ~ija je struktura najhomogenija u pore|enju sa drugim postupcima lemljenja, Sl.14.4, zbog ~ega oni imaju dobru plasti~nost i korozionu postojanost i povi{enu temperaturnu postojanost. Ukoliko, zbog kratkog vremena, sastav te~ne faze ne dostigne ta~ku C a ~vrste ta~ku D, (ne uspostavlja se ravnoteà) tada se u osnovnom materijalu javlja difuziona zona a u zazoru, pri hla|enju, kristali{e lem koji je oboga}en atomima osnovnog materijala. Sastav difuzione zone je promenljiv, ako nije postignuta granica rastvorljivosti, ili stalan, ako je postignuta granica rastvorljivosti Sl.14 14. Sl.14.4 [ema strukture difuatoma lema u osnovnom materijalu. ziono-rastvornog spoja. 1- poPrema tome, obrazovanje difuzionog lemnog spoja uslovno se ~etni zazor; 2- zasi}eni ~vrsti moè podeliti na tri stadijuma: rastvor nastao kristalizacijom iz U prvom stadijumu je dominantno rastvaranje osnovnog materastopa; 3- zasi}eni ~vrsti rijala u te~nom lemu, ~ija se koncentracija menja od A do C; rastvor nastao difuzijom lema U drugom stadijumu se uspostavlja dinami~ka ravnoteà u osnovni materijal; 4- nezaizme|u rastopa sastava C i ~vrstog rastvora satava D koji stalno si}eni ~vrsti rastvor u difuziokristali{e sve dok se ne utro{i sav lem tj. te~na faza. noj zoni; 5- difuziona zona; U tre}em stadijumu ne postoji te~na faza a difuzija se odvija u 6-osnovni materijal. ~vrstim fazama izme|u osnovnog materijala i difuzione zone tj. ~vrstog rastvora sastava D. Po{to se u kontaktu osnovni materijal - rastop (uslovno: te~ni lem) reakcije odvijaju u heterogenoj sredini, tj. izme|u metala koji se nalaze u razli~itim agregatnim stanjima, to je njihovo odvijanje uslovljeno ne samo hemijskim reakcijama, ve} i prenosom materije iz dubine faza ka povr{ini, a tako|e i odvo|enjem produkata reakcije iz zone odvijanja reakcije. Rastvorno difuzioni lemni spoj
1
U istom spoju se mogu obrazovati i ~vrsti rastvori i intermetalna jedinjenja. Obrazovanje ~vrstih rastvora pove}ava plasti~nost i ~vrsto}u spoja a obrazovanje intermetalnih faza, koje su naj~e{}e tvrde, krte i te{kotopive, pove}ava ~vrsto}u spoja na povi{enim temperaturama.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
94
mogu obrazovati metali sa neograni~enom rastvorljivo{}u u ~vrstom stanju, sa ograni~enom rastvorljivo{}u i oni koji grade intermetalna jedinjenja1. Osnovni parametri prcesa difuzionog lemljenja su: veli~ina zazora, temperatura i vreme. Difuziono lemljenje se koristi za lemljenje aluminijuma, magnezijuma, ~elika i te{kotopivih metala /66/.
Kontaktno14.3.3 Kontaktno-reakciono lemljenje

Izme|u razli~itih ~vrstih metala koji se spajaju dolazi do kontaktnog obrazovanja te~ne legure koja popunjava zazor i pri kristalizaciji obrazuje {av izme|u dva lemna spoja. Da bi do{lo do kontaktnog topljenja, metali koji su u kontaktu moraju da obrazuju eutektikum ili neprekidan niz ~vrstih rastvora sa minimumom na liniji likvidusa2. Kontaktno reakciono lemljenje se odvija u tri faze na temperaturi koja je nià od temperature topljenja i lema i osnovnog metala, Sl. 14.5 U prvoj fazi se vr{i difuzija atoma u ~vrstom stanju i obrazovanje ~vrstih rastvora i . Pri odre|enoj, ravnote`noj, koncentraciji legiraju}ih elementa A i D javljaju se klice te~ne faze koje difuziono rastu, spajaju se i obrazuju tanak film te~nosti na kontaktnoj povr{ini. U drugoj fazi, posle obrazovanja te~ne faze, vi{e ne postoji kontakt izme|u osnovnih materijala ve} se prenos materije izme|u njih vr{i kroz te~nu fazu. Iz te~ne faze u osnovni materijal (O.m.1) difunduju atomi drugog osnovnog materijala (O.m.2) a njegovi atomi (O.m.1) 14. difunduju u te~nu fazu. Zbog toga koncentracija atoma O.m.2 u Sl. 14.5 [ema kontaktno-reakcionog lemljenja. O.m.1 i povr{inskom sloju O.m.1 raste dok se ne dostigne ravnote`na konO.m.2- osnovni materijali; centacija presi}enog ~vrstog rastvora definisana ta~kom A, Sl. 14.5. Tl- temperatura lemljenja; Po{to je ovaj ~vrsti rastvor termodinami~ki nestabilan dolazi do 3 njegovog topljenja . Proces kontaktnog topljenja osnovnih materijala na me|ufaznim granicama sa te~nom fazom se nastavlja sve dok se ne prekine ili dok se ne utro{i jedan od osnovnih materijala. U tre}oj fazi se vr{i hla|enje i kristalizacija rastopa pri ~emu se obrazuju dva lemna spoja koji se me|usobno razlikuju po strukturi. Ako temperatura lemljenja odgovara eutekti~koj ili temperaturi minimuma na krivoj likvidusa (u sistemima sa neograni~enom rastvorljivo{}u), onda spoj ima homogeni sastav (eutekti~ki), ili sastav ~vrstog rastvora koji kristali{e pri konstantnoj temperaturi. Spoj u ovom slu~aju ima difuzionu zonu na koju kristali{e zona legiranja. Ako je temperatura lemljenja vi{a od eutekti~ke, ili temperature minimuma na krivoj likvidusa, onda kristalizacija ({ava) zone legiranja po~inje sa 14. Sl. 14.6 [ematski prikaz izdvajanjem "suvi{ne" faze ( ili ) stalnog ili promenljivog sastava a strukture kontaktno-reakciozavr{ava se izotermi~kom kristalizacijom eutektikuma ili ~vrstog nog spoja. 1 i 2- osnovni rastvora stalnog sastava. materijali; 3- zona legiranja Prema tome, kontaktno-reakciono lemljenje ima slede}e ({av); 4- -~vrsti rastvor; karakteristike: 5- ~vrsti rastvor; 6- -~vrsti lemljenje se odvija na temperaturi koja je nià od temperature rastvor sastava A; 7- -~vrsti topljenja metala koji se spajaju; rastvor sastava D. proces obrazovanja spoja na temperaturi lemljenja zapo~inje bez prisustva te~ne faze; u trenutku obrazovanja te~ne faze, metali koji su u neposrednom dejstvu su zasi}eni atomima drugog osnovnog metala koji su u njih difundovali;
Izloèni mehanizam difuzionog lemljenja sa odvo|enjem lakotopive faze (lema) u osnovni materijal difuzijom je najvi{e izu~en. Postoje i drugi mehanizmi: isparavanjem ili njenim vezivanjem u te{kotopiva jedinjenja. 2 Difuziono-reakciono lemljenje obradaka od istog materijala ili od materijala koji ne grade neprekidan niz ~vrstih rastvora i ne obrazuju eutektikum moè se ostvariti umetanjem izme|u obradaka me|usloja od materijala koji sa osnovnim materijalima gradi eutektikum ili neprekidan niz ~vrstih rastvora. Me|usloj se moè umetnuti i obliku plo~ice ili se galvanski nanosi na osnovni materijal. 3 Istovetan proces se odvija i na drugoj me|ufaznoj granici tj. na granici te~ne faze i drugog osnovnog materijala O.m.2 u koji difunduju atomi O.m.1 obrazuju}i ~vrsti rastvor sastava D koji se odmah po obrazovanju topi.
1
Jokovi}
ZAVARIVANJE
95
dalje odvijanje procesa ide u smeru pove}avanja koli~ine te~ne faze u {avu; kristalizacija te~ne faze, zavisno od njenog sastava, se odvija po poznatom mehanizmu za eutekti~ke sisteme ili sisteme sa minimumom na krivoj neograni~ene rastvorljivosti. Struktura {ava je heterogena, Sl. 14.6. [av se sastoji od dve difuzione zone, i , promenljivog sastava, dva lemna spoja 6 i 7, ~iji sastavi odgovaraju ta~kama A i D na Sl. 14.5, a izme|u njih se nalazi zona legiranja 3 nastala kristalizacijom iz te~ne faze. Sastav ove zone je tako|e heterogen, zavisno od tipa kristalizacije. Parametri procesa su: temperatura lemljenja, vreme, sila kojom se ostvaruje kontakt, debljina i vrsta umetnute plo~ice ili prevlake. Kontaktno-reaktivno lemljenje se koristi za lemljenje aluminijuma, bakra, titana i volframa /66 /.
14.3.4 Reakciono lemljenje sa topiteljem

Kod reakcionog lemljenja sa topiteljem lem se obrazuje kao rezultat redukcije metala iz lako redukuju}ih jedinjenja prema reakciji (14.5) ili kao rezultatat termi~ke disocijacije komponente topitelja prema reakciji (14.6). (14.5) 14. (14.6) 14. AnXm+iMnA+MiXm AnXmnA+mX
gde je: AnXm- halogenid metala u topitelju; M- osnovni materijal; A- redukovani metal iz topitelja; MiXmhalogenid osnovnog materijala koji je naj~e{}e gasovit; X- halogeni elemenat. Izdvojeni metali A obrazuju te~ni lem a gasoviti halogenidi MiXm i halogeni gasovi X obrazuju za{titnu atmosferu ili olak{avaju uklanjanje oksida sa osnovnog materijala. Komponente lema se tako|e mogu dobiti iz topitelja redukcijom oksida osnovnog materijala i oksida iz topitelja vodonikom i fluorom koji nastaju razlaganjem hidrida i fluorida iz topitelja. Izdvojeni metal A ne mora biti komponenta lema, ve} moè obrazovati prevlaku na osnovnom materijalu koja olak{ava lemljenje posebnim lemom koji se naknadno unosi. Reakciono lemljenje sa topiteljem je na{lo najve}u primenu pri lemljenju legura aluminijuma1 i legura na bazi èleza2 i tvrdog metala /66/. Najve}u primenu u proizvodnji lemljenih konstrukcija danas ima bezdifuziono lemljenje. Difuziono i kontaktno-reakciono lemljenje su nedovoljno izu~eni, ali obezbe|uju visoki kvalitet lemnog spoja. Njihova primena je celishodna u slu~ajevima kada je u procesu lemljenja mogu}e obezbediti minimalni zazor izme|u delova koji se spajaju. Reakciono lemljenje sa topiteljem relativno je malo prou~eno zbog sloènosti tehnologije i velike potro{nje topitelja, pa zbog toga nije na{lo {iru primenu.
Lemljenje 14.3.5 Lemljenje u pe}ima

Lemljenje u pe}ima obezbe|uje ravnomerno zagrevanje obradaka koji se leme, bez znatne deformacije, bez obzira na njihove gabarite i konfiguraciju. Za zagrevanje se koriste: elektrootporne, indukcione i plamene pe}i, a za meko lemljenje mogu se koristiti i pe}i zagrevane infracrvenim zracima ili toplim gasovima. Postupak je produktivan i moè se mehanizovati. Lemljenje relativno velikih obradaka se izvodi u komornim pe}ima. Za serijsko lemljenje relativno malih obradaka, primenjuju se pe}i sa mreàstim konvejerom ili valjkastim podom (transporterom). U ovim pe}ima se za za{titu od oksidacije i pove}anje kvaliteta lemnog spoja koristi za{titna atmosfera3 (neutralna ili redukciona), ili vakuum.
Pri lemljenju aluminijuma koristi se topitelj sastavljen od: ZnCl2, SnCl2, NH4Br, NH4Cl i NaF. Iz njega se na 320420oC, u zavisnosti od sastava topitelja, izdvajaju Zn i Sn koji imaju ulogu lema. 2 Reakcioni topitelj sadrì okside bakra, mangana, srebra i nikla koji se redukuju hidridima bakra, mangana, cinka, litijuma, barijuma, aluminijuma, magnezijuma i natrijuma. 3 Za{titne atmosfere su: vodonik, azot, vodonik +azot, argon, helijum, krekovani amonijak, generatorski gas i dr.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
96
14.3.6 Indukciono lemljenje

Obratci koji se leme zagrevaju se elektri~nom energijom, pri ~emu toplota nastaje usled indukovanih struja u obratcima (direktno zagrevanje), Sl. 14.7 i Sl.14.8, a re|e se toplota razvija u specijalnim drà~ima od grafita ili ~elika (indirektno zagrevanje). Karakteristike indukcionog lemljenja su: relativno velika produktivnost, mogu}nost automatizacije, kratko vreme zagrevanja1, lako se postiè i odràva temperatura lemljenja, lemljenje je 14. Sl. 14.7 Induktori. a- sa jednim; b- sa vi{e namotaja. mogu}e u kontejnerima sa za{titnom ili neutralnom atmosferom ili u vakuumu, higijenskotehni~ki uslovi rada su relativno dobri. Nedostaci indukcionog lemljenja su skupa oprema i te{ko}e kod lemljenja obradaka sloènog oblika. Za indukciono lemljenje koriste se struje niske, srednje i visoke u~estalosti (od 60450 kHz). Za pojedina~no lemljenje koriste se generatori snage do 40 kW a za grupno i mehanizovano lemljenje generatori snage 2560 kW. Generatori snage 100160 kW koriste se za visokotemperaturno i mehanizovano lemljenje. Izbor snage generatora za lemljenje feromagnetnih materijala vr{i se na osnovu pravila da je za zagrevanje 1 cm2 povr{ine potrebna snaga od 1 kW. Osim snage generatora i u~estalosti struje, na kvalitet spoja Sl.14 14. Sl.14.8 Primeri postavljanja induktora pri lemljenju. uti~e i rastojanje izme|u induktora i obratka, koje se kre}e od 2 mm (za obratke sa tanjim zidom) do 20 mm (za obratke sa debljim zidom). Indukciono se mogu lemiti svi materijali koji provode struju, kao i keramika, ukoliko je prekrivena slojem metala.
14.3.7 Elektrootporno lemljenje

Obratci koji se spajaju zagrevaju se toplotom koja nastaje prolaènjem elektri~ne struje kroz njih, Sl.14.9. Veoma retko koristi se i zagrevanje propu{tanjem struje kroz elektrolit, pri ~emu su obratci koji se leme vezani kao katoda. Na obratke koji se leme nanosi se topitelj, izme|u njih se ume}e lem, a zatim se postavljaju izme|u elektroda i pritiskaju jedan uz drugog, pri ~emu se propu{ta struja odre|ene, relativno velike gustine, koja se moè lako i pouzdano regulisati. Po isteku odre|enog vremena prekida se proticanje struje, a pritisak se produàva do potpunog o~vr{}avanja lema /65/. Elektrootporno lemljenje ima veliku primenu kod spajanja tankih limova, kao i kod spajanja tanko1
Zbog ovoga je oksidacija mala a difuzioni procesi su ograni~eni.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
97
Sl.14 14. Sl.14.9 [eme elektrootpornog lemljenja. a- elektrodama ma{ine za elektroptporno zavarivanje; b- valjkastom elektrodom; c- sa dve elektrode sa iste strane; d- sa jednom elektrodom; e- ra~nim kle{tima. zidnih i debelozidnih elemenata. Koristi se kod lemljenja elektro pribora, alata od tvrdog metala itd.
14.3.8 Lemljenje potapanjem

Lemljenje potapanjem ostvaruje se zagrevanjem obradaka istopljenim lemom, topiteljem ili uljem a odlikuje se: velikom produktivno{}u, velikom brzinom zagrevanja i visokom ta~no{}u regulacije i odràvanja temperature lemljenja. U ovaj postupak lemljenja spadaju: lemljenje u te~nom lemu, lemljenje u kupatilu soli, u kupatilu pregrejanog ulja i talasom lema. Lemljenje potapanjem u rastopljeni lem na{lo je primenu kod lemljenja obradaka sa ve}om duìnom {ava ili ve}im brojem {avova. Obratci koji su pripremljeni za lemljenje (o~i{}eni od oksida i prljav{tine, me|usobno povezani i namazani topiteljem na mestu `ljeba), potpuno ili delimi~no se potapaju u rastopljeni lem, koji je pokriven odgovaraju}im topiteljem. Delovi obradaka koji se ne èle lemiti prekrivaju se odgovaraju}im za{titnim premazima. Ovaj postupak se {iroko koristi u automobilskoj industriji za izradu hladnjaka, pribora, u elektrotehnici i elektronici za lemljenje {tampanih kola. Pri lemljenju potapanjem u rastopljenu so, pripremljeni obratci za lemljenje, sa umetnutim lemom, potapaju se u rastvor soli, koja sluì kao izvor toplote za zagrevanje obradaka i {titi ih od Sl.14.10 Lemljenje potapanjem u l.14 14. oksidacije. Ovaj postupak obezbe|uje: visoki kvalitet i veliku rastopljeni lem. brzinu lemljenja, ravnomerno progrevanje obradaka, mali rashod lema, mogu}nost istovremenog lemljenja vi{e obradaka tj. sklopova, istovremeno izvo|enje procesa lemljenja i termi~ke obrade, pouzdano odràvanje zadate temperature. U rastopljenim solima leme se naj~e{}e vatrostalne legure, ugljeni~ni i konstrukcioni ~elici, bakar nikal, aluminijum i njihove legure. Kao sono kupatilo tj. rastopljena so, naj~e{}e se koriste rastopljeni topitelji ili specijalne sme{e soli. Posle lemljenja i hla|enja do 2002500C sklopovi se ispiraju u vru}oj vodi do uklanjanja ostataka soli i su{e u struji vazduha ili u pe}i na 1001200C. Lemljenje u kupki pregrejanog ulja izvodi se lakotopivim lemovima (meko lemljenje sitnih sklopova u proizvodnji aparata). Izvodi se u zagrejanom glicerinu ili ricinusovom ulju. Pre potapanja sklopovi se prekrivaju topiteljem, umetne se lem, a posle lemljenja obradci se ~iste u benzinu, {piritusu ili alkoholu.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
98
Lemljenje talasom lema sastoji se u istovremenom lemljenju vi{e spojeva talasom, koji se obrazuje iznad nivoa te~nog lema. Talasi lema se obrazuju na vi{e na~ina: pumpom se te~ni lem ubacuje u cevi iz kojih on isti~e na odre|enu visinu, Sl.14.11-a; u kadu sa te~nim lemom postavlja se pumpa koja tera lem kroz usku mlaznicu, usled ~ega se nad povr{iSl.14 14. Sl.14.11 Lemljenje talasom lema. a- kroz cevi; b- kroz mlaznicu; c- kroz nom te~nog lema javlja talas, Sl.14.11-b; te~ni lem perforiranu plo~u. se iz rastopa pomo}u klipa dovodi do svake ta~ke za lemljenje, kroz odgovaraju}e otvore na perforiranoj plo~i, Sl.14.11-c. Ovaj postupak lemljenja ima veliku primenu u elektronskoj industriji, kod montaè {tampanih kola mekim lemovima.
14.3.9 Lemljenje lemilicama

Lemljenje lemilicama ima {iroku primenu zbog jednostavnosti konstrukcije i op{te dostupnosti lemilica. Toplota za zagrevanje osnovnog metala i za topljenje lema dobija se iz akumulirane toplote u metalu lemilice, koja se pred lemljenje zagreje a u toku procesa lemljenja povremeno se dogreva.
Sl.14. Sl.14.12 Benzinska lemilica. 1- rezervoar za benzin; 2- nepovratni ventil; 3- klip i cilindar; 4- cev 14
za punjenje; 5- ventil za regulaciju ja~ine plamena; 6- plamenik; 7- lemilo.
Lemilice se mogu svrstati u ~etiri grupe: sa periodi~nim zagrevanjem, sa neprekidnim zagrevanjem, ultrazvu~ne i abrazivne. Lemilice sa neprekidnim i periodi~nim zagrevanjem naj~e{}e se koriste za lemljenje crnih i obojenih metala uz primenu topitelja. Temperatura lemljenja je nià od 3500C. Zagrevanje lemilica se vr{i sagorevanjem benzina, butana, propana ili elektrootpornim greja~ima. Sl.14 14. Sl.14.13 Lemilica zagrevana elektri~nim otporom. Kod ultrazvu~nih lemilica, oscilacije 1- kabel; 2- rukohvat; 3- kerami~ki elektroizolator; ultrazvu~ne u~estalosti koriste se za 4- elektrootporni namotaj; 5- lemilo. razbijanje oksidne kore na povr{ini osnovnog metala ispod te~nog lema. Ultrazvu~ne lemilice mogu imati i pomo}ni izvor toplote. Ultrazvu~ne lemilice se uglavnom koriste za niskotemperaturno lemljenje u atmosferi vazduha, bez primene topitelja. Najve}u primenu su na{le kod mekog lemljenja aluminijuma.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
99
Abrazivne lemilice, kao i ultrazvu~ne, koriste se za uklanjanje oksidne kore sa aluminijuma i aluminijumovih legura, bez primene topitelja.
Sl.14 14. Sl.14.14 Gasne lemilice. a- sa zatvorenim; b- sa otvorenim plamenom. 1- priklju~ak; 2- rukohvat; 3- ventil; 4- komora za me{anje i sagorevanje; 5- lemilo; 6- cev za me{anje.
14.3.10
plameno lamenom Lemljenje plamenom
Toplota potrebna za zagrevanje obradaka i lema ostvaruje se na ra~un sagorevanja benzina, kerozina, butana, propana i acetilena u struji vazduha i/ili kiseonika. Sagorevanje se vr{i u univerzalnim ili specijalnim gorionicima, Sl. 7.4, Sl.14.15, /65/. Postupak je univerzalan i koristiti se kod pojedina~nog i serijskog lemljenja, omogu}ava lokalno zagrevanje u ograni~enim zonama, koristi se za lemljenje obradaka svih mera i oblika, ne zahteva skupocenu i sloènu opremu, a mogu}a je mehanizacija i automatizacija procesa i primena u masovnoj proizvodnji.
Sl.14 14. Sl.14.15 Gorionik za plameno lemljenje zemnim gasom ili propan-butanom. 1- priklju~ak; 2- rukohvata~; 3- ventil; 4- sprovodna cev; 5- komora za me{anje i mlaznica.
14.3.11
Ostali postupci lemljenja
Kod lemljenja radijacijom zagrevanje se izvodi infracrvenim zracima, elektronskim snopom ili laserom, koje omogu}ava znatno skra}ivanje procesa lemljenja i preciznu regulaciju temperature i vremena lemljenja. Lemljenje plazmom. Plazmeni gorionici daju relativno visoku temperaturu i imaju perspektivu ve}e primene kod lemljenja te{ko topivih metala (volfram, tantal, molibden, niobium). Elektrolu~no lemljenje. Elektri~ni luk indirektnog dejstva, izme|u grafitnih elektroda je na{ao malu primenu u procesu lemljenja zbog nemogu}nosti i sloènosti regulacije temperature i nemogu}nosti lemljenja slabo pristupa~nih mesta zbog relativno velikog pre~nika elektroda tj. velikog izvora toplote.
14.4
Lemovi
Lemovi su metali i legure koji se unose ili obrazuju u zazoru izme|u obradaka koji se leme, sluè za popunjavanje {ava i obrazovanje spoja i imaju niù temperaturu topljenja od temperature topljenja osnovnog materijala. Da bi spoj izveden lemljenjem bio kvalitetan, primenjeni lem treba da zadovolji slede}e zahteve:
Jokovi}
ZAVARIVANJE
100
temperatura topljenja lema mora biti nià od temperature topljenja metala koji se spajaju; na temperaturi lemljenja lem treba da ima dobru te~ljivost, da kvasi povr{ine obradaka koji se leme i da se razliva po njima, da prodire u uske zazore tj da ima osobinu kapilarne atrakcije; da ima koeficijent termi~kog {irenja blizak koeficijentu termi~kog {irenja osnovnog materijala; da omogu}ava dobijanje ~vrstih spojeva; koroziona postojanost lema, {ava i osnovnog materijala treba da bude pribli`no ista, zbog spre~avanja pojave mikrogalvanskih spregova, tj. elektrokorozije; poèljno je da u svom sastavu nema skupih i deficitarnih metala; da ima relativno jednostavnu tehnologiju proizvodnje i primene. Pored ovih op{tih zahteva, u zavisnosti od mesta njegove primene, od lema se zahtevaju i neke druge specifi~ne osobine, kao {to su: elektroprovodnost, toplotna provodnost, koroziona postojanost u odre|enim sredinama, sposobnost za toplu ili hladnu deformaciju, odre|ena boja, ~vrsto}a spoja u odre|enim uslovima itd. Lemovi se mogu svrstati u dve grupe: gotovi lemovi i lemovi koji se obrazuju pri lemljenju. Gotovi lemovi se mogu podeliti po vi{e osnova: Prema hemijskom sastavu, dele se na: bakarne, srebrne, zlatne, paladijumove, platinske, niklove, èlezne, manganove, magnezijumove, olovno-kalajne, indijumove, cinkove, galijumove, cirkonijumove, itd. Od svih ovih lemova, najve}u primenu u industriji na{li su lemovi na bazi bakra, srebra, nikla, olova i kalaja. Prema tehnolo{kim osobinama lemovi se dele na: lemove koji se mogu koristiti bez topitelja1 i lemove koji se moraju koristiti sa topiteljima. Prema temperaturi topljenja lemovi mogu biti: meki lemovi, sa temperaturom topljenja niòm od 4500C i tvrdi lemovi, sa temperaturom topljenja iznad 4500C, mada se prave i uè podele, kao {to je: naro~ito lakotopivi lemovi, sa temperaturom topljenja niòm od 1450C lakotopivi lemovi, sa temperaturom topljenja 1454500C srednjetopivi lemovi, sa temperaturom topljenja 45011000C visokotopivi lemovi, sa temperaturom topljenja 110018500C te{kotopivi lemovi, sa temperaturom topljenja vi{om od 18500C. Prema geometrijskom obliku preseka i obliku isporuke lemovi mogu da budu u obliku ìce, {ipke, cevi sa jednim ili vi{e kanala koji su punjeni topiteljem, u obliku trake, praha ili me{avine praha i topitelja u obliku paste.
14.5
Topitelji
Topitelji su pomo}ni materijali u procesu lemljenja, ~ija je osnovna uloga da spre~e obrazovanje oksida, da uklone ve} prisutne okside, da smanje povr{inski napon na granici te~ni lem-osnovni materijal i da pove}aju kva{ljivost osnovnog materijala te~nim lemom. Topitelj treba da ima slede}e osobine: da stupa u reakciju sa oksidima pre topljenja lema; da kvasi osnovni materijal; da ne izaziva koroziju osnovnog materijala i lema; da smanjuje povr{inski napon te~nog lema, da pove}ava kva{ljivost osnovnog materijala lemom i da pove}ava kapilarnu atrakciju; da ne menja svoju aktivnost u temperaturnom intervalu lemljenja; da ne sadrì skupe, deficitarne i ekolo{ki neprihvatljive komponente. Topitelji se me|usobno razlikuju po vi{e osnova: Prema radnoj temperaturi topitelji su visokotemperaturni (radne temperature iznad 450oC) i niskotemperaturni (radne temperature ispod 450oC). Visokotemperaturni topitelji su na bazi halogenida alkalnih i zemnoalkalnih metala, borata i borida. Niskotemperaturni topitelji su na bazi kalafonijuma, halogenida, na bazi hidrazina, anilina, stearina i fluorborata; Prema agregatnom stanju topitelji su: tvrdi, pra{kasti, te~ni i u obliku paste; Prema prirodi rastvara~a topitelji su: vodeni i nevodeni.
1
Ovo su takozvani samoza{titni lemovi, koji u svom sastavu sadrè legiraju}e elemente koji vr{e dezoksidaciju i za{titu od oksidacije u procesu lemljenja tj. imaju ulogu topitelja.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
101
Postoji nekoliko stotina topitelja od kojih su neki standardizovani /65, 66, 67, 69, 70/. Sastav topitelja zavisi od osnovnog materijala, upotrebljenog lema, na~ina lemljenja i dr.1 Ulogu topitelja imaju i redukcioni gasovi i gasne sme{e2 od kojih se naj~e{}e koriste vodonik, ugljenmonoksid, sme{a vodonika i azota, disocirani amonijak koji sadrì 25% vodonika i 75% azota, ugljovodonici, generatorski gas, halogenidi vodonika i amonijaka i dr /66/.
14.6
Tehnologija lemljenja
Izrada `ljeba za lemljenje se sastoji iz njegove izrade i pripreme povr{ine `ljeba i okoline. Izgled `ljeba tj. veli~ina zazora odre|uje se jo{ u fazi projektovanja, imaju}i u vidu postupak lemljenja, a izra|uje se u fazi izrade obratka. Pri tome treba teìti da se lemljenje izvede po {to ve}oj kontaktnoj povr{ini /65,67/, Sl.14.16. Priprema se sastoji iz ~i{}enja, odma{}ivanja i eventualnog nano{enja Sl.14. Sl.14.16 Neki oblici zalemljenih spojeva. prevlaka na povr{ine koje se spajaju. î{}enje povr{ine spajanja i okoline od oksida, prevlaka i drugih ne~isto}a izvodi se termi~kim, mehani~kim, ultrazvu~nim, hemijskim i elektrohemijskim postupcima /66/. Termi~ki postupak ~i{}enja se izvodi gorionicima, a koristi se za sagorevanje organskih prevlaka. Mehani~ko ~i{}enje se izvodi brusnim papirima, metalnim ~etkama i bombardovanjem peskom i metalnom sa~mom u struji komprimovanog vazduha. Cilj mehani~ke pripreme nije samo uklanjanje oksida ve} i dobijanje hrapave povr{ine sa minimalnom visinom neravnina 1015 m. Hemijsko ~i{}enje se izvodi u rastvorima baza ili kiselina na sobnoj temperaturi ili na povi{enim temperaturama do 80oC sa ciljem rastvaranja oksida1.
Topitelj za lemljenje ner|aju}ih, konstrukcionih i vatrostalnih ~elika visoko temperaturnim lemovima. Njihov sastav u te`. %: Na2B2O7- 1820; B2O3- 6567; CaF2- 1416. Topitelj za lemljenje ner|aju}ih i konstrukcionih ~elika, bakra i legura bakra visokotemperaturnim lemovima, sa sastavom u te`. %: CaF2- 4143; B2O3- 3436; KBF4- 2224. Topitelj za lemljenje aluminijuma i legura aluminijuma koje ne sadrè vi{e od 1,5% Mg. Lemljenje se vr{i u pe}ima ili gasno izuzev oksiacetilenskog. Sastav topitelja u te`. %: KCl- 5456; LiCl- 2935; NaF- 911; ZnCl2812. Radna temperatura 420620oC Za niskotemperaturno lemljenje legura na bazi èljeza i bakra koriste se topitelji ~iji je sastav u te`. %: NH4Cl- 4; ZnCl2- 6; HCl- 5; H2O-85%. Topitelj u obliku paste za meko lemljenje bakra u elektrotehnici ima slede}i sastav u te`. %: vazelin- 45; kalafonijum- 30; glicerin- 15; ZnCl2-6; parafin- 4. Radna temperatura 180300oC. Topitelj za lemljenje aluminijuma i legura Al-Mn sa bakrom i ~elikom lemovima na bazi Sn-Zn i Zn-Cd imaju slede}i hemijski sastav, u teìnskim %: trietanolamin- 82,5; kadmijumfluorborat- 10; cinkfluorborat- 2,5; amonijumfluorborat- 5. 2 Upotreba gasnih sme{a i gasova umesto topitelja, naj~e{}e pri lemljenju u pe}ima, ima niz prednosti: bolji kvalitet spoja, ve}a produktivnost, mogu}nost mehanizacije i automatizacije, nije potrebno ~i{}enje posle lemljenja i dr.
1
Tehnolo{ki postupak lemljenja se sastoji od slede}ih operacija: 1. Izrada `ljeba2. Priprema `ljeba3. Montaà4. Lemljenje5. î{}enje
Jokovi}
ZAVARIVANJE
102
Odma{}ivanje se izvodi hemijskim, elektrohemijskim ili ultrazvu~nim postupkom. Hemijsko odma{}ivanje se izvodi u rastvorima baza i nekih soli2, ili u organskim rastvara~ima3 /66/. Elektrohemijsko odma{}ivanje se izvodi u rastvorima baza anodnim, katodnim ili me{anim postupkom /66/. Ultrazvu~no odma{}ivanje se izvodi na relativno manjim obratcima u kadama u rastvorima koji se koriste za hemijsko odma{}ivanje. Posle ~i{}enja i odma{}ivanja obratci se montiraju i leme pre nego {to se ponovo oksidi{u ili zamaste. Ako je vreme ~ekanja na lemljenje relativno duga~ko, potrebna je njihova za{tita lakovima na bazi topitelja ili polimernim prevlakama, koje se pri lemljenju razlaù bez ostatka. Nano{enje metalnih prevlaka na povr{ine spajanja se izvodi sa ciljem: olak{avanja procesa lemljenja kod materijala koji se te{ko leme; spre~avanja neèljenog dejstva lema i osnovnog materijala i radi omogu}avanja lemljenja nemetalnih materijala. Montaà. Ciljevi montaè su: da se obratci koji se leme dovedu u potreban me|usobni poloàj sa formiranjem odgovaraju}eg zazora izme|u povr{ina spajanja i da se fiksiraju u tom poloàju, da se postavi odgovaraju}a koli~ina topitelja i lema. U toku projektovanja obradaka vodi se ra~una o na~inu montaè tako da se, ako je to mogu}e, predvi|aju odgovaraju}i tehnolo{ki dodaci za montaù. Montaà i fiksiranje se izvode specijalnim drà~ima4, vezivanjem, lokalnim raskivanjem, pomo}u opruga, vatrostalnim masama, i dr. /65, 66, 67, 71/ Topitelj se nanosi na prethodno o~i{}eno i odma{}eno mesto spajanja a na~in nano{enja topitelja zavisi od postupka zagrevanja i vrste tj. agregatnog stanja topitelja5. Uneta koli~ina topitelja mora da odgovara tehnolo{ki predvi|enoj koli~ini6. Pri~vr{}ivanje prethodno unetog lema se izvodi njegovim postavljanjem u odgovaraju}a udubljenja, lepljenjem, ta~kastim elektrootpornim zavarivanjem i dr. Povr{ine obradaka koje ne treba da reaguju sa lemom premazuju se premazima koji su nekva{ljivi lemom, naj~e{}e su to oksidni premazi /65, 71/. Posle lemljenja mesto spoja se ~isti od eventualnog vi{ka lema i od topitelja. Uklanjanje izreagovalog topitelja se vr{i njegovim rastvaranjem u toploj ili hladnoj vodi, u posebnim rastvara~ima ili mehani~ki, ~etkama i peskarenjem. Posle tretiranja kiselinama ili bazama vr{i se njihova neutralizacija, obratci se ispiraju i za{ti}uju od korozije /71/.
Hemijsko ~i{}enje se izvodi u rastvorima HCL, H2SO4, HNO3 ili u carskoj vodi. Proces se moè ubrzati primenom ultrazvuka. 2 Za odma{}ivanje ~elika i sivog liva koristi se rastvor sastava (g/dm3): NaOH=1530; Na2CO3=1025; Na3PO4=1035; emulgator=0,5; Na2SiO3 =1025. Za odma{}ivanje bakra i njegovih legura koristi se rastvor (g/dm3): NaOH=510; Na2CO3=1530; Na3PO4=3060; emulgator=0,5. Za odma{}ivanje aluminijuma i njegovih legura koristi se rastvor (g/dm3): Na2CO3=4070; Na3PO4=1020; emulgator=0,5; Na2SiO3=2030. 3 Alkohol, benzin, trihloretilen, tetrahloretilen, aceton i dr. 4 Drà~i treba da su jednostavne konstrukcije, funkcionalni, male mase, da se ne deformi{u ili lome na temperaturi lemljenja, da ne reaguju sa topiteljem, lemom ili gasnom sredinom. 5 Nano{enje topitelja se vr{i mazanjem, potapanjem, prskanjem, sa lemom, u obliku presovanih tableta i dr. 6 Manja koli~ina ne obezbe|uje popunjavanje zazora a ve}a koli~ina je neekonomi~na i poskupljuje kasniju doradu.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
103
15.
NAVARIVANJE I METALIZACIJA
15.1 Uvod
U mnogim oblastima tehnike i industrije postoji potreba za pobolj{anjem osobina osnovnog konstrukcionog materijala ili potreba za u{tedom skupog materijala. U tu svrhu se osnovni materijal prevla~i slojem drugog materijala, pri ~emu se izme|u njih uspostavljaju me|uatomske veze, {to postupke prevla~enja svrstava u postupke zavarivanja. Ve}i broj postupaka nano{enja metalnih i nemetalnih prevlaka na metale je na{ao industrijsku primenu, Tab. 15.1.1 Tab. 15. Tab. 15.1 Postupci nano{enja metala i materijali za nano{enje Postupak
Oksigasni El. lu~no zavarivanje REL TIG postupak EPP* Plazma El. lu~no pod troskom REL El. lu~no zavarivanje TIG postupak EPP* Plazma Prskanje plamenom Tvrdo lemljenje
Na~in
R ili A R R ili P P, A R R A P, A A
Dodatni materijal Nano{enje tvrdog metala

Na osnovi Co, Ni, Fe W-C kompoziti na osnovi Co, Ni, Fe Austenitni manganski ~elik Na osnovi Fe Na osnovi Co, Ni, Fe; W-C kompoziti Na osnovi Co, Fe i Ni; W-C kompoziti Na osnovi Co, Ni, Fe i W-C kompoziti Na osnovi Fe Na osnovi Co, Ni, Fe i W-C kompoziti Ner|aju}i ~elik, na osnovi Ni, Fe
Oblik dodatnog materijala

Gola livena {ipka, ìca ili cev. Prah @ica, kapilara, punjena kapilara Punjena elektroda Obloèna livena {ipka, ìca ili cev Gola livena {ipka ili kapilarna cev Gola livena {ipka, cev i prah Gola ìca, traka ili gola cev Gola ìca, cev ili prah Traka ili ìca Obloèna ìca Punjena ìca Livena {ipka ili ìca Gola ìca, traka ili gola cev Prah, ìca ili cev Gola ìca @ica, lim, prah
Platiranje i reparatura
R P, A R P, A A P, A Ner|aju}i ~elik, na osnovi Co, Ni, Fe Ner|aju}i ~elik, na osnovi Co, Ni, Fe Ner|aju}i ~elik, na osnovi Co, Ni, Fe Ner|aju}i ~elik, na osnovi Cu, Ni, Fe Ner|aju}i ~elik, na osnovi Ni, Cu i Fe Ner|aju}i ~elik, na osnovi Ni, Cu, Al, Zn Ag, Ni, Au i njihove legure
Prevla~enje (metalizacija)
Prskanje plamenom P, A Na osnovi Co, Fe, Ni, W-C kompoziti @ica, prah Detonaciono prskanje A W-C sa oksidima i posebnom osnovom Prah Plazma P, A Co, Fe, Ni, W-C kompoziti, keramika Prah Tvrdo lemljenje Na osnovi Fe, Ni, Cu, Co @ica, lim, prah * Postupak moè da se izvodi sa jednom ì~anom elektrodom, sa vi{e elektroda, trakastom elektrodom i pomo}nom trakom, i elektrodom sa pomo}nim prahom. A- automatski; R- ru~no; P- poluatomatski.
15.2
Navarivanje metala
Navarivanje tvrdog metala preko postoje}e povr{ine vr{i se iz slede}ih razloga: pobolj{anje osobina, reparatura i nano{enje me|usloja. Pobolj{anje osobina. Izborom odgovaraju}eg materijala i njegovim navarivanjem na osnovni materijal pobolj{avaju se osobine konstrukcije kao {to je pove}anje: tvrdo}e na sobnoj ili povi{enim temperaturama2, otpornosti na udar, otpornosti na abraziju, korozione postojanosti, otpornosti na oksidaciju i dr. Ovi efekti su ~esto puta pra}eni i u{tedom u skupocenom materijalu pri istim osobinama konstrukcije. Reparatura. Navarivanjem sloja od istog materijala ili materijala sa boljim osobinama na pohabanim i polomljenim delovima vratila, zup~anika, delovima gra|evinskih i poljoprivrednih ma{ina
Pored ovih postupaka koriste se i postupci hladnog zavarivanja valjanjem i eksplozijom pri proizvodnji bimetelnih traka, sendvi~ traka i bimetalnih provodnika. 2 Pove}anje tvrdo}e se moè ostvariti samim navarivanjem a nekada je potrebna i naknadna termi~ka obrada.
1
Jokovi}
ZAVARIVANJE
104
i dr. moè se izvr{iti reparatura ovih delova sa znatno boljim finansijskim efektima nego pri nabavci novih delova. Nano{enje me|usloja. Zavarivanje dva materijala koji su me|usobno nezavarljivi moè se izvr{iti navarivanjem me|usloja od materijala koji je zavarljiv sa njima.1
15.3
15.3.1 Osnovne karakteristike
Metalizacija
Metalizacija je postupak nano{enja sloja metala na pripremljenu povr{inu obratka radi popravke pohabanih delova, radi dorade obradaka koji su ma{inski pogre{no obra|eni ili radi postizanja posebnih svojstava povr{inskog sloja. Posebna svojstva povr{inskog sloja su: pove}ana tvrdo}a,2 pove}ana otpornost prema koroziji,3 pove}ana sposobnost podmazivanja,4 pove}ana elektri~na i toplotna provodnost i dekorativnost. Metalizacijom se mogu prevla~iti obratci svih veli~ina u pogonu ili na terenu ru~nim ili mehanizovanim postupcima. Primena postupka je ograni~ena oblikom obratka, jer se ne mogu metalizirati otvori i udubljenja malog pre~nika i zakrivljeni otvori i udubljenja. Za metalizaciju su najpogodniji obratci cilindri~nog oblika naro~ito ako se mogu rotirati oko ose u toku procesa. Osobine prevlaka. Osobine metalnih prevlaka zavise od materijala prevlake, postupka metalizacije i naknadne obrade. Nano{enjem metalnih prevlaka mogu se posti}i osobine koje se ne mogu posti}i navarivanjem. Najzna~ajnije osobine metalnih prevlaka su: Osobine prevlake nisu homogene po debljini; Prevlake su porozne {to omogu}ava zadràvanje podmaznog sredstva i pove}anje podmaznih svojstava; Ve}ina metalnih prevlaka, izuzev prevlaka na bazi Zn i Al, ima relativno veliku ~vrsto}u i malu plasti~nost, tako da se ne mogu naknadno obra|ivati plasti~nom deformacijom. Materijali za metalizaciju. Prakti~no se mogu nanositi svi metali i njihove legure kao i oksidi i to samostalno ili u kombinaciji u okviru jednog sloja ili u vi{e raznorodnih slojeva. Priprema povr{ine. Povr{ina za metalizaciju mora da ispuni dva zahteva: da bude ~ista, bez oksida, ulja, maziva ili drugih prevlaka5; da ima odre|enu hrapavost koja omogu}ava ostvarivanje Tab. 15. Tab. 15.2 Minimalna debljiodgovaraju}e veze izme|u obratka i prevlake6. na prevlake na osovinama Debljina prevlake. Prihvatljiva cena i uslovi eksploatacije defini{u Pre~nik os- Debljina premaksimalnu debljinu prevlake. Minimalna debljina prevlake kod ovine, mm vlake, mm osovina zavisi od pre~nika osovine, Tab. 15.2. Za preseke kod kojih do 25,4 0,25 se zahteva naleganje pod pritiskom, minimalna debljina prevlake je 0,38 25,450,8 0,13 mm za sve pre~nike. 0,51 50,876,2 Skupljanje prevlake. Pri hla|enju nanetog sloja dolazi do njegovog 0,64 76,2102 skupljanja koje zavisi od vrste materijala i kre}e se od 0,0018 mm/mm 0,76 debljine kod martenzitnih ner|aju}ih ~elika do 0,01 mm/ mm debljine 102127 kod kalajne bronze i cinka /64/. Usled ovoga se u prevlakama javljaju 0,89 127152 naponi na istezanje, koji mogu izazvati pojavu prslina u njima7. Kod preko 152 1,0
Pri zavarivanju ner|aju}eg ~elika sa ugljeni~nim ~elikom dolazi do razblaìvanja ner|aju}eg ~elika i degradacije njegovih osobina. Zbog toga se na ugljeni~ni ~elik navaruje sloj legure sa visokim procentom Ni i Cr. 2 Tvrde legure se nanose na rudarsku i gra|evinsku opremu kao {to su noèvi, gusenice, {ine i dr. 3 Prevlake od Al i Zn se nanose na trupove brodova, mostova, ustave, cisterne, rezervoare i dr. 4 Prevlake od bronze i belog metala. 5 Ulja, maziva i druge organske ne~isto}e se uklanjaju pogodnim rastvara~ima. Obratci od poroznih materijala, kao {to je sivi liv, pre odma{}ivanja se predgrevaju na 260430oC radi izbacivanja upijenog ulja. Kod obradaka koji se repariraju, o{te}ena mesta se obra|uju skidanjem strugotine da bi se ujedna~ila debljina nanetog sloja i odstranila defektna povr{ina. 6 Odgovaraju}a hrapavost povr{ine se ostvaruje: obradom (bombardovanjem) abrazivnim sredstvom, narezivanjem navoja i `ljebova i nano{enjem me|usloja od Mo ili nikal-aluminida koji ima dobra vezivna svojstva. 7 Ako osnova ima relativno veliki koeficijent skupljanja i bila je predgrejana, ne javljaju se naponi na istezanje.
1
Jokovi}
ZAVARIVANJE
105
relativno debelih prevlaka na unutra{njim povr{inama ovi naponi mogu izazvati odvajanje prevlake od osnove ako je veza slaba. Osetljivost na pojavu prslina i pojavu odvajanja moè se smanjiti nano{enjem me|usloja koji ima mali koeficijent skupljanja, a ostvaruje dobru vezu sa osnovom ili/i predgrevanjem osnove.
15.3.2 Postupci metalizacije

Industrijsku primenu su na{la ~etiri postupka metalizacije: prskanje oksigasnim plamenom sa naknadnim stapanjem, prskanje oksigasnim plamenom sa istovremenim stapanjem, prskanje plazmom i prskanje detonacionim pi{toljem.
Su{tina svih postupaka je ista: materijal koji se nanosi pretvara se u prah, zagreje se na temperaturu topljenja ili temperaturu neposredno ispod temperature topljenja, ubrza i usmeri na povr{inu osnove. Usled velike kineti~ke energije i povi{ene temperature ~estice prevlake pri udaru u osnovni materijal obrazuju me|uatomske veze sa osnovom i me|usobno. Ako ja~ina veze obrazovane pri prskanju nije dovoljna osnovni materijal se prethodno predgreva ili/i se spoj naknadno zagreva do stapanja prevlake pri ~emu se usled difuzionih procesa pove}ava ~vrsto}a veze. oksigasnim Metalizacija oksigasnim plamenom sa naknadnim stapanjem. Metalizacija prskanjem sa naknadnim stapanjem je dvofazni postupak, u kome se u prvoj fazi pra{kasti metal za metalizaciju nanese na osnovu pomo}u pi{tolja sa gorivim gasom ili pi{tolja sa plazmom. U drugoj fazi se prevlaka stapa zagrevnim gorionikom ili u pe}i. [ema prskanja pi{toljem sa gorivim gasom data je na Sl. 15.1. Ovim postupkom se mogu nanositi legurae sa niskom ta~kom topljenja, kao {to su legure aluminijuma i cinka, ali se naj~e{}e nanose legure na bazi kobal-ta i nikla u koje su dodate ~estice karbida volframa. Debljina prevlake se kre-}e od 0,52,0 mm pri ~emu se u jednom prolazu nanese sloj debljine 0,130,75 mm. Prose~na brzina metalizacije je 3,55,5 kg/h. Postoji ve}i broj varijanti pi{tolja za prskanje u zavis-nosti od toga u kom obliku se koristi materijal za nano-{enje, kako se vr{i njegovo uno{enje u plamen i 15. Sl. 15.1[ema prskanja pi{toljem sa gorivim gasom iz ìce. 1zagre-vanje do rastapanja i kako pripre-mljena povr{ina obratka; 2- naneti sloj; 3- mlaz atomiziranih se vr{i njegov transport do povr~estica metala; 4- vazdu{ni omota~; 5- komprimovani vazduh; 6- {ine na koju se nabacuje.1 sme{a kiseonika i gorivog gasa; 7- mlaznica za vazduh; 8Kao gorivi gas naj~e{}e se mlaznica za gas; 9- ìca; 10- konus plamena. korist acetilen, dok je upotreba propana, butana i njhove sme{e ograni~ena na materijale sa niskom ta~kom topljenja. Tehnolo{ki proces metalizacije se sastoji iz slede}ih faza: Priprema povr{ineMaskiranjePrskanjeStapanjeZavr{na obrada Priprema povr{ine. Priprema povr{ine za metalizaciju se sastoji iz slede}ih operacija: ma{inska obrada, odma{}ivanje, obrada abrazivnim sredstvom. Ciljevi ma{inske obrade su:
Materijal za metalizaciju moè da bude u obliku ìce, {ipke ili praha. Prah se moè unositi na tri na~ina: 1-komprimovanim vazduhom prah se injektira u plamen kroz sredi{nji otvor mlaznice pi{tolja ili kroz mlaznicu gorionika; 2- Prah se uvodi u struju gorivog gasa ispred mlaznice koji ga uvla~i u plamen; 3- prah se gravitaciono ubacuje neposredno u plamen. Produkti sagorevanja ili komprimovani vazduh vr{e ubrzavanje rastopljenih ~estica praha ili ìce i njihov transport na osnovu.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
106
da se obezbedi ravnomerna debljina nanetog sloja na pohabani deo, a njena minimalna dubina je 0,25 mm, jer se smatra da je to najmanja debljina obloge bez gre{ke; pove}anje kontaktne povr{ine urezivanjem brazdi koksijalnih sa osom, sa uglom na dnu od 120o ili narezivanjem navoja sa korakom 0,60,8 mm i maksimalnom dubinom od 0,2 mm. da se na spolja{njem uglu formira radijus od najmanje 0,8 mm. Odma{}ivanje se vr{i u odgovaraju}im rastvara~ima. Obrada abrazijom se izvodi bombardovanjem povr{ine zdrobljenim uglastim ~esticama odbeljenog gvo`|a ili ~esticama silicijum-karbida ili aluminijum-oksida. Vrsta i granulacija materijala za bombardovanje zavise od vrste i tvrdo}e osnove. Maskiranje. Delovi povr{ine koji ne treba da se prevuku premazuju se za{titnom prevlakom koja spre~ava stvaranje ~vrste veze izme|u nanetog sloja i osnove. Za{titne prevlake se lako uklanjaju ~eli~nom ~etkom.Otvori se zatvaraju ~epovima od grafita ili drveta koji su u nivou povr{ine, da ne bi stvarali senku pri prskanju. Prskanje. Prskanje1 se izvodi sa rastojanjem vrha pi{tolja od radne povr{ine od 180300 mm i relativnoj brzini pomeranja pi{tolja2 od 915 m/min. Debljina pojedinih slojeva pri vi{eslojnom prskanju je 0,120,76 mm. Kod prskanja delova velikog preseka, prskanja na unutra{ne povr{ine i prskanja debelih slojeva na spolja{njoj povr{ini, obradak se predgreva na 200260oC. Stapanje. Stapanje se izvodi odmah posle prskanja sa ciljem da se obloga i osnova dovedu na temperaturu na kojoj }e obloga izvr{iti kva{enje osnove i formiranje hemijsko-metalur{kih veza. Pri tome obloga ne sme da promeni oblik ili izgubu neprekidnost. Temperatura stapanja zavisi od materijala prevlake i kre}e se od 10101120oC. Zagrevanje do temparature stapanja vr{i se oksiacetilenskim gorionikom Sl.15 15. Sl.15.2 [ema pi{tolja sa gorivim gasom za prskanje praha. ili u pe}i. Pri stapanju gorionikom treba koristiti vi{eplamenu mlaznicu sa neutralnim plamenom `bunastog oblika. Plamen treba usmeriti na povr{inu pod uglom od 90o tako da spolja{nji konus plamena bude blizu povr{ine, ali da je ne dodiruje. Stapanje se vr{i tako da se prvo zagreje osnovni materijal, 50 mm od kraja obloge, do tamno-crvenog usijanja (najmanje 700oC), a tek onda se pre|e na oblogu, zagrevaju}i je do stapanja uz pomeranje du` obloge Sl.15 15. Sl.15.3 [ema prskanja keramike iz {tapa pi{toljem sa gorivim gasom. gorionika odgovaraju}om brzinom. Stapanje u pe}ima je pogodno za masovnu proizvodnju obradaka koji imaju nepravilnu spolja{nju povr{inu. Pri tome se bolji rezultati dobijaju ako se koriste vakuum pe}i ili pe}i sa kontrolisanom ili
1 2
Prskanje treba izvoditi neposredno posle pripreme povr{ine da ne bi do{lo do njene oksidacije i one~i{}avanja. Najbolji rezultati se postiù ako pi{tolj stoji a obradak rotira konstantnom brzinom.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
107
redukcionom atmosferom, nego pe}i sa oksidacionom atmosferom. Tako|e se moè koristiti indukciono zagrevanje, pri kome se toplota koncentri{e u povr{inske slojeve. Zavr{na obrada. Prskane i stopljene prevlake, ~ija je tvrdo}a ispod 55 HRC, obra|uju se struganjem alatom sa karbidnom o{tricom, a prevlake tvrdo}e iznad 55 HRC obra|uju se bru{enjem silicijum-karbidnim tocilom tvrdo}e H, I ili J ili dijamantskim tocilom. Metalizacija oksigasnim plamenom sa istovremenim stapanjem. Povr{ina osnovnog materijala se predgreva na 9501100oC u zavisnosti od vrste praha, a zatim se vr{i prskanje praha pomo}u pi{tolja sa gorivim gasom, Sl.15.2. Naprskani sloj se topi i mehani~ki i difuzijom vezuje za osnovni materijal. Tehnolo{ki postupak je isti kao kod prskanja sa naknadnim stapanjem, ali bez operacije naknadnog stapanja. Za prskanje keramike iz {tapa koriste se pi{tolji sa gorivim gasom ~ija je {ema data na Sl.15.3. Metalizacija plazmom. Gasnom strujom plazme ~estice praha se zagrevaju do topljenja, ubrzavaju i potiskuju na osnovni materijal, sa kojim ostvaruju mehani~ku vezu pri udaru, Sl. 15.4. Zbog relativno visoke temperature plazme1 i velike brzine praha2, postupak se koristi za nano{enje metala, keramike, stakla i vatrostalnih materijala na relativno hladne obratke, koji se eventualno zagrevaju do 150oC. Pri tome se dobija prevlaka ~ija je ~vrsto}a veze do 6900 kPa i ve}a je nego kod obloga dobijenih prskanjem gorivim gasom bez naknadnog stapanja. Deformacija obratka i zaostali naponi su relativno mali. Prevlaka je porozna ali ve}e gustine nego kod prskanja gorivim gasom bez naknadnog stapanja. U ve}ini slu~ajeva, debljina prevlake od 0,130,38 mm je zadovoljavaju}a, mada se mogu nanositi i znatno deblje prevlake. Zbog relativno velike ~vrsto}e obloge sa osnovom postupak je naj~e{}e jednofazan tj. nije potrebno naknadno stapanje. Osnovni nedostatak plazma postupka je skuplja oprema nego 15. Sl. 15.4 [ematski prikaz metalizacije pomo}u plazme. 1- netopiva kod oksigasnog postupka. vodom hla|ena elektroda; 2- voda za hla|enje; 3- plazma gas; Oprema. Oprema za 4- prah suspendovan u nose}em gasu; 5- izvor jednosmerne metalizaciju plazmom sastoji se struje; 6- elektri~ni luk; 7- plazma; 8- telo plazmatrona. od plazmatrona za obrazovanje plazme u koju se uvodi prah za nabacivanje, Sl. 15.4. Gas za obrazovanje plazme je argon ili me{avina argona i azota. Postoji i varijanta vakuumskog prskanja u vakuumu, gde su ure|aj za obazovanje plazme i obradak sme{teni u vakuum komoru /64/. Materijal za prskanje. Za prskanje plazmom koristi se prah veli~ine zrna 1044 m. Priprema povr{ine. Povr{ina se priprema ma{inskom obradom, odma{}ivanjem i abrazijom, kao i kod oksigasnog postupka metalizacije. Hrapavost povr{ine moè da bude manja nego kod oksigasne metalizacije, ali treba da je ve}a od 3,8 m rms. Naj~e{}e se izvodi bombardovanjem zakaljenom ~eli~nom sa~mom. Maskiranje. Postupci maskiranja koji se koriste kod oksigasne metalizacije nisu efikasni kod plazma metalizacije. Maskiranje se vr{i visokotemperaturnim trakama oja~anim staklenim vlaknima, samolepljivim ~eli~nim i aluminijumskim folijama ili tankim limovima. Zavr{na obrada. Prevlake nanete plazmom se ~esto koriste bez naknadne obrade, a po potrebi mogu se brusiti silicijum-karbidnim i dijamantskim tocilima ili lepovati pri ~emu se dobija hrapavost povr{ine od 0,05 m rms. Metalizacija detonacionim pi{toljem. Za nano{enje vrlo tvrdih prevlaka, na bazi oksida i karbida, koje su otporne na habanje, koristi se postupak sa detonacionim pi{toljem. Zbog izuzetno velike brzine ~estica praha, do 730 m/sec, prevlake su kompaktne sa gustinom koja je ve}a nego kod
1 2
2000030000oC Brzina praha pri sudaru sa osnovom je 122305 m/sec
Jokovi}
ZAVARIVANJE
108
drugih postupaka, veza sa osnovom je mehani~ka i vrlo ~vrsta. Uobi~ajena debljina prevlake je manja od 0,04 mm a za mnoge potrebe manja od 0,008 mm posle zavr{ne obrade. Oprema. Osnovni deo ure|aja za metalizaciju ili detonacionog pi{tolja je vodom hla|ena cev za ispaljivanje praha, Sl. 15.5. Duìna cevi je oko 1000 mm a unutra{nji pre~nik je oko 25 mm. U cev se uvodi odre|ena koli~ina praha (punjenje) i 15. Sl. 15.5 [ematski prikaz metalizacije pomo}u detonacionog pi{tolja. me{avina kiseonika i aceti1- dovod kiseonika; 2- prah suspendovan u azotu; 3- dovod acetile- lena. Sme{a gasova se zapali na; 4- varnica; 5- osnovni materijal; 6- prevlaka. a detonacioni talas ubrzava prah u cevi i ispaljuje ga prema osnovnom materijalu. Istovremeno se prah zagreva do temperature koja je blizu ta~ke topljenja. Posle ispaljivanja punjenja praha, u cev se uvodi odre|ena koli~ina azota pod pritiskom, koji o~isti cev i pripremi je za slede}e punjenje. Ciklus se ponavlja vi{e puta u sekundi. Materijal za metalizaciju. Materijali za metalizaciju su na bazi ~istih metala, legura, oksida, karbida, kompozita ili mehani~ka sme{a dve ili vi{e komponenti. Materijal mora biti u obliku praha. Priprema povr{ine. Priprema povr{ine se sastoji iz ma{inske obrade, odma{}ivanja i abrazije. Ma{inska obrada i abrazija nisu uvek neophodne. Maskiranje. Maskiranje se vr{i tankim limom, po{to drugi postupci, zbog velike kineti~ke energije ~estica praha, nisu efikasni. Zavr{na obrada. Povr{inska hrapavost detonacionih prevlaka je u granicama 3,26,4 m rms i ~esto nije potrebna zavr{na obrada. Prema zahtevima kvaliteta povr{ine i tvrdo}e obloge, ona se moè obra|ivati abrazijom radi pove}anja hrapavosti, brusiti ili lepovati, pri ~emu se postiè hrapavost od 0,05 m rms. Prskanje elektri~nim lukom. Postupak se koristi za na{pricavanje te{kotopivih metala (molibden, volfram, titan) a izvodi se pi{toljem prema Sl.15.6. Zbog vi{e temperature elektri~nog luka (oko 5200oC) u odnosu na temperaturu oksiacetilenskog Sl.15. Sl.15.6 [ema mlaznice za prskanje metala iz ìce plamena, vezivanje naprskanih ~estica elektri~nim lukom je bolje i postiè se ~vrsto}a vezivanja od oko 80 N/mm2. Kapacitet postupka je 20 kg/h. Osnovni nedostaci postupka su veliko zra~enje luka, pove}ana oksidacija i gubici metala zbog visoke temperature i njene nepouzdane regulacije, te{ko}e pri rukovanju pi{toljem za prskanje zbog relativno velike buke.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
109
16.
PRILOG A: ZAVARENI SPOJEVI OSTVARENI TOPLJENJEM NA ÊLIKU

16.1 I {avovi {avovi
16.1.1 Su~eoni i ugaoni spoj sa I {avom

Su~eoni spoj sa I {avom se izvodi elektrolu~nim i gasnim zavarivanjem. Gasno zavarivanje: Obratci debljine do 6 mm pri s=00,5d. Izuzetno se mogu zavarivati obratci debljine do 8 mm ako se zavarivanje izvodi u vertikalnom poloàju istovremeno sa obe strane. Elektrolu~no zavarivanje: Obratci debljine d=14 mm zavaruju se sa jedne strane, sa jednim zavarom pri s=00,5d, Sl.16.1-a. Spojevi izloèni dinami~kim optere}enjima posle izvo|enja se `ljebe i izvodi se pokrovni koreni zavar, Sl.16.1-b. Obratci debljine 38 mm kod kojih je nali~je {ava nepristupa~no za `ljebljenje i izvo|enje pokrivnog korenog zavara. a zahtevaju dobro provarivanje, zavaruju se kori{}enjem podlo`ne trake od istog materijala ili od bakra, Sl.16.1-c, pri ~emu je s=28 mm.
Sl.16. Sl.16.1 Su~eoni i ugaoni spojevi sa I {avom. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala u spoj sa I {avom, bez pokrivnog korenog zavara je: (16.1) 16. Au= s d+0,75b c 1,075 s d
pri ~emu je: b s; c 0,1d.
16.2
Spojevi sa V {avom
V {avovi se izvode na prethodno pripremljenim V `ljebovima za zavarivanje obradaka u su~eonom spoju, Sl.16.2- a, b i c, ili ugaonom spoju, Sl.16.2- d, e i f. Gasno zavarivanje se izvodi na obratcima debljine do 12 mm sa merama `ljeba: =5070o; h=13 mm; s=24 mm. Elektrolu~no zavarivanje se izvodi na obratcima debljine do 16 mm na `ljebu ~ije su mere: za simetri~ne `ljebove =5070o; h=13 mm; s=24 mm. za nesimetri~ne `ljebove =5055o; 1=1015o; h=13 mm; s=24 mm. za zavarivanje iznad glave Sl.16. =6070o; h=03 mm; s=04 Sl.16.2 Spojevi izvedeni na V `ljebu. a- op{ti slu~aj su~eonog spoja; b- nesimetri~an `ljeb za horizontalno-vertikalni mm. Kada se zahteva potpuno provarispoj; c- su~eoni spoj sa podlo`nom trakom; d, e i f- ugaoni spojevi. vanje korena {ava, koren se posle
Jokovi}
ZAVARIVANJE
110
zavarivanja sa lica iz`ljebi do dela koji nema gre{aka, pa se izvede koreni pokrivni zavar sa nali~ja. Ukoliko nali~je {ava nije pristupa~no, spoj se izvodi sa podlo`nom trakom, Sl.16.2-c i sa slede}im merama `ljebova: zavarivanje u poloènom poloàju: =40o i s 5 mm; =30o i s 9 mm; =20o i s 12 mm. zavarivanje u horizontalno-vertikalnom poloàju: sa jednim korenim varkom =4050o i s=35 mm; sa dva korena varka =40o i s 7 mm. zavarivanje u vertikalnom poloàju: =50o i s 5 mm. zavarivanje iznad glave: =4050o i s=35 mm. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za V {avove prema Sl.16.2- a, c, e i f, bez pokrivnog korenog zavara je: 3.16 16. ( 3.16.2) (16.3) 16. Au=(d-h)2tg(0,5)+d s+1,5c[s+2(d-h)tg(0,5)] Au=0,5(d-h)2(tg 1+tg 2)+d s+0,75c[s+(d-h)(tg 1+tg2) a za {avove prema Sl.16.2 -b i d:
pri ~emu je c 2 mm tj. c 0,1d kod su~eonih i c 0,1a kod ugaonih spojeva; b s+d(tg 1+tg 2)
16.3
Spojevi sa V {avom
Spojevi sa V {avom se izvode na prethodno pripremljenom V `ljebu elektrolu~nim zavarivanjem na obratcima debljine do 15 mm. V {av je naro~ito je pogodan za izvo|enje su~eonih i T spojeva u horizontalno-vertikalnom poloàju, Sl.16.3.
Sl.16. Sl.16.3 Spojevi sa V {avom. a- su~eoni spoj u horizontalno-vertikalnom poloàju;
b- ugaoni spoj; c- T spoj; d, e i f- ; g- su~eoni spoj sa podlo`nom trakom.
Mere `ljeba su: =5055o; h=12 mm; s=03 mm u zavisnosti od debljine, na~ina zavarivanja i ugla zako{enja . Kod visoko optere}enih spojeva koren se `ljebi i izvodi se pokrivni koreni zavar. Ako nali~je {ava nije pristupa~no za `ljebljenje i izvo|enje korenog pokrivnog zavara, izvodi se {av sa podlo`nom trakom na `ljebu ~ije su mere, Sl.16.3-g: zavarivanje u poloènom poloàju: =35o; s 5 mm, zavarivanje u vertikalnom, iznad glave i horizontalno-vertikalnom poloàju: =45o; s=5 mm; za vi{eprolazne zavare: =45o; s7 mm. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za spojeve prema Sl.16.3- a, b, c i g je: (16.4) 16. Au=0,5(d-h)2tg+0,75[(d-h)tg+s]c+s d a za spojeve prema Sl.16.3-d, e i f je:
Jokovi}
ZAVARIVANJE
111
(16.5) 16.
Au d2tg(0,5)+s d/[cos(0,5)]+1,5c d tg(0,5)
gde je c 0,1d 2 mm, odnosno c 0,1a 2 mm.
16.4
Spojevi sa X {avom
X {av se primenjuje umesto V {ava u su~eonim spojevima, da bi se postigla ve}a dubina uvarivanja i da bi se zavarivanjem sa obe strane smanjile ugaone deformacije. Spojevi se izvode na X `ljebu ga000snim zavarivanjem na obratcima debljine preko 10 mm i elektrolu~nim zavarivanjem na obratcima debljine 1540 mm, odnosno elektrolu~nim zavarivanjem na obratcima debljine preko 40 mm na specijalnom `ljebu sa dva varka, Sl.16.4-d.
Sl.16. Sl.16.4 Su~eoni spoj sa X {avom. a- pravilan simetri~an; b- nepravilan simetri~an; c- asimetri~an;
d- sa dva varka.
Preporu~ene mere `ljeba za X {av za elektrolu~no zavarivanje su: gasno zavarivanje u vertikalnom poloàju sa dva zavariva~a: =5070o; h=13 mm; s=24 mm pravilan simetri~an `ljeb, Sl.16.4-a: =5070o; h=03 mm; s=24 mm. nepravilan simetri~an `ljeb za el.lu~no zavarivanje, Sl.16.4-b: =5070o; h=03mm; s=24 mm. asimetri~an `ljeb, Sl.16.4-c: =5055o; 1=1015o; h=03 mm; s=24 mm. `ljeb sa varcima za obratke deblje od 40 mm, Sl.16.4-d: =015o; h i v- u funkciji od debljine d. Uobi~ajeno je da se koristi pravilan simetri~an `ljeb, dok se nepravilan simetri~an `ljeb koristi u slede}im slu~ajevima: kada se zavarivanje sa jedne strane mora izvr{iti u poloàju iznad glave i u tom slu~aju se pli}a strana zavaruje u poloàju iznad glave; kada je potrebno olak{ati `ljebljenje korenog zavara i tada se prvo zavaruje dublja strana `ljeba; kada se èli uno{enje iste koli~ine metala u toku zavarivanja sa obe strane `ljeba u slu~aju kada se vr{i `ljebljenje korenog zavara. Povr{ina popre~nog preseka unetog matrijala za simetri~an `ljeb, Sl.16.4-a je: (16.6) 16. (16.7) 16. (16.8) 16. Au=(d-h)2tg(0,5)+d s+1,5c[(d-h)tg(0,5)+s]+d s Au=(h12+h22)tg(0,5)+0,75c[2(h1+h2)tg(0,5)+2s]+s d Au= 0,25(d-h)2[tg(-)+tg]+1,5c (d-h)[tg(-)+tg+s]+s d za simetri~an nepravilan `ljeb, Sl.16.4-b je: a za asimetri~an `ljeb, Sl.16.4-c je:
pri ~emu je c 0,1d 2 mm.
16.5
Spojevi sa K {avom
K {av se izvodi na K `ljebu u su~eonim, ugaonim i T spojevima elektrolu~nim zavarivanjem. Pri tome `ljeb moè da bude pravilan, nepravilan i plitak, Sl.16.5. K {av se naj~e{}e upotrebljava u ugaonim i T spojevima za obratke debljine preko 15 mm jer omogu}ava ostvarivanje potpunog uvara i smanjivanje ugaonih deformacija. U su~eonim spojevima se upotrebljava za obratke debljine iznad 15 mm pri zavarivanju u horizontalno-vertikalnom poloàju. Uobi~ajeno je da se koristi pravilan K `ljeb, a nepravilan `ljeb se koristi u slu~aju:
Jokovi}
ZAVARIVANJE
112
kada se zavarivanje sa jedne strane mora izvr{iti u poloàju iznad glave i u tom slu~aju se pli}a strana zavaruje u poloàju iznad glave; kada je potrebno olak{ati `ljebljenje korenog zavara i tada se prvo zavaruje dublja strana `ljeba; kada se èli uno{enje iste koli~ine metala u toku zavarivanja sa obe strane `ljeba u slu~aju kada se vr{i `ljebljenje korenog zavara. Plitki K `ljeb se ne preporu~uje za op{tu upotrebu zbog oteànog zavarivanja, nemogu}nosti da se utvrdi stepen uvarivanja i zbog pove}ane mogu}nosti pojave pukotina u korenom zavaru. Preporu~ene mere K `ljebova su: za pravilan `ljeb: =5055o; h=0 mm; s=24 mm. za nepravilan `ljeb: =5055o; h=0 mm; h1=(0,60.75)d; s=24 mm. za plitki `ljeb: =4555o; s=03 mm; h- u funkciji od namene {ava. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za pravilan `ljeb, Sl.16.5- a i c je: (16.9) Au=0,5d2 tg+d s+1,5c(s+0,5d tg) 16. za nepravilan `ljeb, Sl.16.5-b, je: (16.10) Au=h12 tg+h22 tg+0,75c(2s+h1 tg+h2 tg)+s d 16.10) a za pravilan plitki `ljeb, Sl.16.5-d, je: (16.11) Au=0,5(d-h)2tg+(d-h)s+1,5c[s+0,5(d-h)tg] 16.11) Nadvi{enje {ava je: c 0,1d 2 mm, odnosno c 0,1a 2 mm.
Sl.16. Sl.16.5 Spojevi sa K {avom. a- pravilan `ljeb u su~eonom spoju; b- nepravilan `ljeb u ugaonom
spoju; c- pravilan `ljeb u T spoju; d- plitak pravilan `ljeb u T spoju.
16.6
16.6.1 Jednostruki U {av
Spojevi sa U {avom
Sl.16. Sl.16.6 Jednostruki U {avovi. a- u su~eonom; b i c- u ugaonom spoju. deformacije konstrukcije. Mere `ljeba, Sl.16.6: =1015o; h 3 mm; R=35 mm; Nadvi{enje {ava c 0,1d 2 mm. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala je: (16.12) 16.12)
Jednostruki U {av se koristi u su~eonim i ugaonim spojevima umesto V {ava za obratke debljine iznad 16 mm u slu~ajevima kada je te{ko zavarivati sa obe strane, kada se èli u{teda na dodatnom materijalu i kada se èle smanjiti
Au=r2 (90-0,5)/180+r2tg(0,5)+(d-h-r)2tg(0,5)+2r(d-h-r)/cos(0,5)+ +s d+0,75c[s+2r/cos(0,5)+2(d-h-r)tg(0,5)]
Jokovi}
ZAVARIVANJE
113
a kod plitkog `ljeba je: (16.13 16. Au=r2 (90-0,5)/180+r2tg(0,5)+(d-h-r)2tg(0,5)+2r(d-h-r)/cos(0,5) + +s(d-h)+0,75c[s+2r/cos(0,5)+2(d-h-r)tg(0,5)]
pri ~emu je: c 0,1d odnosno c 2 mm.
16.6.2 Dvostruki U {av

Dvostruki U {av se koristi za elektrolu~no izvo|enje su~eonih spojeva na obratcima debljine iznad 40 mm. Njegova primena smanjuje ugaone deformacije i obezbe|uje dobar provar. Pravilan simetri~an `ljeb, Sl.16.7-a se koristi ako se obe strane zavaruju u vertikalnom ili poloènom poloàju. Nepravilan simetri~an `ljeb, Sl.16.7-c se koristi ako se jedna strana (pli}a) zavaruje iznad glave. Pravilan asimetri~an `ljeb, Sl.16.7-b, se koristi pri zavarivanju u horizontalno-vertikalnom poloàju, pri ~emu se manji ugao 1 nalazi na donjoj strani. Mere `ljebova su: pravilan simetri~an: =1015o; h 3 mm; s=03 mm; r=35 mm. nepravilan simetri~an: =1015o; h1 0,66d; s=03 mm; r=35 mm. nesimetri~an pravilan: =1015o; 1=510o; h 3 mm; s=03 mm; r=35 mm.
Sl.16. Sl.16.7 Spojevi sa dvostrukim U {avom. a- su~eoni spoj na pravilnom simetri~nom dvostrukom U `ljebu; b- su~eoni spoj na pravilnom asimetri~nom U `ljebu; c- su~eoni spoj na nepravilnom simetri~nom `ljebu; d- su~eoni spoj na dvostrukom plitkom U `ljebu. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za pravilan simetri~an `ljeb, Sl.16.7-a, je: (16.14) 16.14) Au=r2(90-0,5)/90+2r2tg(0,5)+0,5(d-h-2r)2tg(0,5)+s d+2r(d-h-2r)/cos(0,5)+ +1,5c[s+2r/cos(0,5)+(d-h-2r)tg(0,5)] Au=r2(180- 1- 2)/180+r2(tg 1+tg 2)+0,25(d-h-2r)2(tg1+tg 2)+d s+ +r(d-h-2r)(1/cos 1+1/cos/2)+1,5c[s+r/cos 1+r/cos2+0,5(d-h-2r)( tg 1+tg 2)]
Za pravilan asimetri~an `ljeb, Sl.16.7-b, povr{ina popre~nog preseka unetog materijala je: (16.15) 16.15)
Za nepravilan simetri~an `ljeb, Sl.16.7-c je: (16.16) Au= r2(90-0,5)/90+2r2tg(0,5)+(h1-r)2tg(0,5)+(h2-r)2tg(0,5)+s d+2r(h1-2r)/cos(0,5) 16.16) +2r(h2-2r)/cos(0,5)+1,5c[s+2r/cos(0,5)+tg(0,5)(h1+h2-2r)] Za dvostruki plitki `ljeb, Sl.16.7-d, je: (16.17) 16.17) Au=r2[(90-0,5)/90]+2r2tg(0,5)+0,5(d-h-2r)2tg(0,5)+s(d-h)+2r(d-h-2r)/cos(0,5)+ +1,5c{s+[2r/cos(0,5)]+(d-h-2r)tg(0,5)]
16.7
16.7.1 Jednostrani J {avovi
Spojevi sa J {avom
Jednostrani J {av se primenjuje za zavarivanje obradaka debljine 2040 mm kada je nemogu}e
Jokovi}
ZAVARIVANJE
114
zavarivanje sa obe strane1 i to prvenstveno za su~eone, ugaone i T- spojeve koji se izvode u horizontalno-vertikalnom poloàju, a potrebno je da visina {ava bude jednaka debljini obratka, Sl.16.8. Preporu~ene mere `ljeba su: =1525o; h 3 mm; r=610 mm; s=03 mm. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala je: (16.18) 16.18) Au=r2(90-)/360+0,5r2tg+0,5(d-h-r)2tg+r(d-h-r)/cos+d s+ +0,75c[s+r/cos+(d-h-r)tg]
Plitki `ljeb za jednostruki J {av se koristi kada je dozvoljeno da visina {ava bude manja od debljine obratka, Sl.16.8-d. Primenjuje se u ugaonom, T- spoju i udvojenom spoju. Preporu~ene mere `ljeba su: =20o; r=610 mm; s=03 mm, a povr{ina preseka unetog materijala je: (16.19) 16.19) Au=r2(90-)/360+0,5r2tg+0,5(d-h-r)2tg+r(d-h-r)/cos+(d-h) s+ +0,75c[s+r/cos+(d-h-r)tg]
U oba slu~aja je c 0,1d 2 mm, odnosno c 0,1a 2 mm.
Sl.16. Sl.16.8 J {av. a- u su~eonom spoju; b- u ugaonom spoju; c- u T- spoju; d- plitki J {av.
16.7.2 Dvostruki J {avovi

Dvostruki J {avovi se koriste za elektrolu~no zavarivanje elektrodama normalne prodornosti su~eonih, ugaonih i T- spojeva na obratcima debljim od 40 mm. U su~eonim Sl. 16. Sl. 16.9 Dvostruki J {avovi. a- pravilan; b- nepravilan; c- plitak. spojevima ovaj {av se koristi uglavnom za zavarivanje u horizontalno-vertikalnom poloàju, dok je za ostale poloàje zavarivanja pogodniji dvostruki U {av. Pravilan dvostruki J {av, Sl. 16.9-a, preporu~uje se za zavarivanje sa obe strane u poloènom, vertikalnom ili horizontalno-vertikalnom poloàju. Nepravilan dvostruki J {av, Sl. 16.9-b, preporu~uje se ako se jedna strana zavaruje u poloènom poloàju a druga, pli}a, u poloàju iznad glave. Preporu~ene mere `ljeba za dvostrani J {av su: =1525o; h 3 mm; r=610 mm. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za pravilan dvostruki {av, Sl. 16.9-a, je: (16.20) 16.20) Au=r2(90-)/180+r2tg+0,25(d-h-2r)2tg+r(d-h-2r)/cos+d s+ +1,5c[s+r/cos+0,5(d-h-2r)tg]
Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za dvostruki nepravilan J {av, Sl. 16.9-b, je:
1
Pri zavarivanju sa dve strane koreni zavar iz`ljebiti i zavariti sa druge strane.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
115
(16.21) 16.21)
Au=r2(90-)/180+r2tg+0,5tg[(h2-r)2+(h1-r)2]+r(h1+h2-2r)/cos+d s+ +1,5c[2s+2r/cos+tg(h1+h2-2r)]
pri ~emu je c 0,1d 2 mm, odnosno c 0,1a 2 mm. Dvostruki plitki J {av, Sl. 16.9-c, primenjuje se u T- spojevima kada nije neophodno potpuno provarivanje tj. kada visina {ava moè biti manja od debljine obratka. Za izvo|enje ovog {ava koriste se elektrode normalne ili povi{ene prodornosti. Preporu~ene mere `ljeba su: =1525o; R=610 mm; s=03 mm; h- u funkciji od debljine obratka, namene {ava i na~ina zavarivanja. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za dvostruki plitki J {av, Sl. 16.9-c, je: 16.22) ( 16.22) Au=r2(90-)/180+r2tg+0,25(d-h-2r)2tg+r(d-h-2r)/cos+(d-h) s+ +1,5c[s+r/cos+0,5(d-h-2r)tg]
pri ~emu je c 0,1a 2 mm.
16.8
Pribli`ne povr{ine popre~nih preseka nekih {avova
16.10. Sl. 16.10. Zavisnost ukupne povr{ine popre~nog
preseka navarenog materijala u funkciji od debljine osnovnog materijala d i vrste {ava
16. Sl. 16.11. Zavisnost ukupne povr{ine popre~nog preseka {ava (navarenog metala) kod T- spojeva u funkciji debljine osnovnog materijala d, katete {ava k i vrste {ava.
Komentar: Povr{ina popre~nog preseka pokrivnog korenog zavara, Ak. p, koji se izvodi posle `ljebljenja korenog zavara, zavisi od na~ina i dubine `ljebljenja i moè znatno varirati. Za obratke debljine 612 mm je : Ak. p=(0,30,4)Au. Za obratke debljine 1416 mm je: Ak. p=(0,150,25)Au, a za obratke debljine 1618 mm je: Ak. p=(0,100,15)Au. Ovde je Au- povr{ina popre~nog preseka {ava. Za priblian i brz proraun potronje elektroda pri REL zavarivanju koriste se podaci iz Tab. 6.1 i Tab. 6.2.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
116
16. Tab. 16.1 Teina zavara izvedenog REL postupkom na V- ljebu.
Ugao otvora `ljeba je 60o.
Debljina osnovnog materijala, mm

6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
Razmak u korenu `ljeba, mm.

1 1,5 1,5 1,5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
Pre~nik elektrode, mm.

Koreni zavar: 3,25 Ostali zavari: 4 Koreni zavar: 3,25 Ostali zavari: 4 Koreni zavar: 3,25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3,25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3,25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3,25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3,25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3,25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3,25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6
Povr{ina popre~nog preseka `ljeba, mm2.

27 39 49 60,5 77,5 92 108 123 142 161 180 201 223 246 271
Teìna zavara, N/m.

1,0 1,2 1,0 2,1 1,0 2,0 1,0 3,0 1,0 4,5 1,0 6,0 1,0 7,0 1,0 8,7 1,0 10,2 1,2 11,4 1,2 13,0 1,2 14,0 1,2 17,2 1,2 18,1 1,2 20,1
Primedba 1. Minimalna teìna naknadno izvedenog korenog zavara (posle `ljebljenja) jednaka je teìni korenog zavara, , Primedba 2. Teìna zavara izvedenih na X-`ljebu jednaka je dvostrukoj teìni zavara na V-`ljebu na polovini debljine osnovnog materijala za X-`ljeb.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
117
16. Tab. 16.2 Potronja (broj) elektroda u funkciji teìne zavara i veli~ine elektrode pri iskori{}enju
elektrode od 90%.
Tab. 16.1 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0 5,5 6,0 6,5 7,0 7,5 8,0 8,5 9,0 9,5 10,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0 80,0 90,0 100,0
Teìna zavara, N/mm2. Prema
2 250
2 4,1 6,1 8,2 10,2 12,3 14,3 16,4 18,4 20,4 30,7 40,9 51,1 61,3 71,5 81,8 92,0 102 113 123 133 143 153 164 174 184 194 204 409 613 818 1020 1230 1430 1640 1840 2040
2,5 250
1,3 2,6 3,9 5,3 6,5 7,9 9,2 10,5 11,8 13,1 19,4 26,2 32,8 39,4 46,0 52,2 59,1 65,6 72,2 78,8 85,4 92,0 98,5 105 112 118 125 131 262 394 460 525 788 920 1050 1180 1310
2,5 350
0,9 1,8 2,7 3,6 4,4 5,4 6,3 7,2 8,1 9,0 13,5 18,1 22,6 27,1 31,3 36,4 40,7 45,2 49,7 54,3 58,8 63,3 67,8 72,2 76,9 81,4 85,9 90,4 181 271 362 452 543 633 723 814 904
Pre~nik elektrode, mm 3,25 Duina elektrode, mm 350

0,5 1,1 1,6 2,1 2,7 3,2 3,7 4,3 4,8 5,3 8,0 10,7 13,3 16,0 18,7 21,4 24,0 26,7 29,4 32,0 34,7 37,4 40,0 42,7 54,4 48,0 50,7 53,3 107 160 214 267 320 374 427 480 534
4,0 450
0,3 0,5 0,8 1,1 1,3 1,6 1,9 2,2 2,4 2,7 4,0 5,4 6,7 8,1 9,4 10,8 12,1 13,4 14,8 16,1 17,5 18,8 20,2 21,5 22,8 24,2 25,6 26,9 53,8 80,7 108 134 161 188 215 242 269
5,0 450
0,2 0,3 0,5 0,7 0,9 1,0 1,2 1,4 1,5 1,7 2,6 3,4 4,3 5,2 6,0 6,9 7,7 8,6 9,4 10,3 11,1 12,0 12,9 13,7 14,6 15,4 16,3 17,2 34,3 51,5 68,8 85,7 103 120 137 154 172
6,0 450
0,1 0,2 0,4 0,5 0,6 0,7 0,9 1,0 1,1 1,2 1,8 2,4 3,0 3,6 4,2 4,8 5,4 6,0 6,6 7,2 7,7 8,3 8,9 9,5 10,1 10,7 11,3 11,9 23,8 35,7 47,6 59,5 71,5 83,4 95,3 107 119
450
0,4 0,8 1,2 1,6 2,0 2,4 2,9 3,3 3,7 4,1 6,1 8,1 10,2 12,2 14,2 16,3 18,3 20,3 22,4 24,4 26,4 28,5 30,5 35,2 34,6 36,6 38,6 40,7 81,3 122 162 203 244 285 325 366 407
350
0,4 0,7 1,1 1,4 1,8 2,1 2,5 2,8 3,2 3,5 5,3 7,0 8,8 10,6 12,3 14,1 15,8 17,6 19,4 21,1 22,9 24,6 26,4 28,2 30,0 31,7 33,5 35,2 70,4 106 141 176 211 246 282 317 352
Jokovi}
ZAVARIVANJE
118
17.
TEHNI^KI PRILOG B: TEHNI^KI USLOVI ZA ZAVARENE SPOJEVE IZVEDENE TOPLJENJEM NA ÊLIKU

Nivo kvaliteta zavarenih spojeva B C D Sve vrste zavarenih spojeva sa provarom korena i sa provarom Sve vrste zavarenih spojeva preseka Zavareni spojevi moraju biti izvedeni sa ispitanim osnovnim, dodatnim i pomo}nim materijalom i sa dokazima o njihovom kvalitetu Dodatni materijal mora biti pogodan za one polo`je zavarivanja za koje se primenjuje Rezanje makazama osnovnog Rezanje i obrada stranica `ljeba se materijala samo do 25 mm. obavljaju se mehani~kim ili termi~kim Obrada stranica `ljeba struganjem, postupcima glodanjem, bru{enjem i sl. Termi~o rezanje i obrada stranica su dozvoljeni samo ako se: -vo|enje gorionika vr{i mehanizovano; -sa povr{ine reza uklanjaju sve gre{ke koje uti~u na kvalitet spoja. Ru~no rezanje i obrada stranica gorionikom uz dodatnu obradu povr{ine Povr{ine elemenata u zoni spajanja moraju biti suve i ~iste (metalno svetle). Metalne za{titne prevlake i za{titni premazi (boje) moraju se pre zavarivanja ukloniti ako uti~u na kvalitet spoja; @ljebovi moraju biti izvedeni tako da zadovolje uslove iz Tab. 17.2 Mora biti proverena prema JUS EN 288-1, 2 i 3. Provera stru~ne osposobljenosti zavari- Provera stru~ne osposobljenosti va~a prema standardu JUS EN 287-1 zavariva~a za zavarivanje osnovnog mora biti izvr{ena sa odre|enim materijala iste grupe kvaliteta i debljine osnovnim i dodatnim materijalom, sa odgovaraju}im dodatnim materijalom, poloàjem zavarivanja, postupkom a za one poloàje i postupke koji se zavarivanja i podru~jem debljine javljaju u konstrukciji. Provera se obavlja osnovnog materijala. prema standardu JUS EN 287-1. Zavareni spojevi se mogu izvoditi samo u radnom prostoru koji je za{ti}en od padavina, vetra, niske temperature itd. Zavareni spojevi se moraju izvoditi u najpovoljnijem poloàju zavarivanja. Postavljanje elemenata u poloàj za zavarivanje obavlja se u alatima i ure|ajima bez pripojnih zavara ili sa pripojnim zavarima koji se u toku zavarivanja moraju odstraniti mehani~kim postupcima `ljebljenja. Pripojni zavari smeju se uklju~iti u {av ako su ispunjeni uslovi iz Tab. 17.3. Koren zavara mora biti izveden tako da budu zadovoljeni kriterijumi prihvatljivosti utvr|eni u JUS ISO 5817. Po~etak i zavr{etak {ava moraju biti bez gre{aka. Povr{ine u blizini {ava ne smeju se o{tetiti elektri~nim lukom ili na drugi na~in. Postupci kontrole kvaliteta moraju pojedina~no i/ili u kombinaciji da omogu}e potpuni uvid u kvalitet zavarenog spoja. Vrste i obim kontrole bez razaranja za zavarene spojeve svih vrsta date su u Tab. 17.4 Kriterijumi prihvatljivosti gre{aka u zavarenim spojevima prema JUS ISO 5817. Prema zahtevima konstrukcione dokumentacije.
17. Tab. 17.1 Tehni~ki uslovi za zavarene spojeve zavisno od nivoa kvaliteta
Uslovi Vrste zavarenih spojeva Osnovni, dodatni i pomo}ni materijali
Priprema elemenata za zavarivanje
Tehnologija zavarivanja
Stru~na osposobljenost zavariva~a
Radni uslovi i poloàji za izvo|enje zavarenog spoja
Uslovi za izradu
Kontrola kvaliteta zavarenih spojeva Obrada lica i korena {ava
Jokovi}
ZAVARIVANJE
119
17. Tab. 17.2 Uslovi u odnosu na `ljebove za zavarivanje

Nivo kvaliteta zavarenih spojeva Tipovi zavarenih spojeva Minimalni zahtevi za kontrolu kvaliteta stranica `ljeba dobijenih termi~kim postupcima rezanja Smaknu}e elemenata iste debljine Obostrani zavar Jednostrani zavar Zavar na cevima B (S) su~eoni ugaoni iukrsni C (I) su~eoni su~eoni ukrsni ostali MK ili PK izuzev za niskougljeni~ne ~elike debljine manje od 25 mm i nelegirane niskougljeni~ne ~elike debljine manje od 50 mm e0,15T emax=5 mm e0,1T emax=3 mm e0,5 T emax=3 mm T/8 max 3 mm D (II) su~eoni su~eoni ukrsni ostali -
MK ili PK izuzev za niskougljeni~ne ~elike debljine manje od 25 mm e0,1T emax=2 mm e0,1T emax=2 mm e0,5T emax=2 mm T/10 max 1 mm -
VK e0,2T emax=5 mm e0,15T emax=4 mm e0,5T emax=4 mm T/5 max 3 mm
Zazori izme|u elemenata u ugaonim i ukrsnim spojevima Zazor izme|u elemenata u max 1 03 0,20,35 preklopnim spojevima, mm VK- vizuelna kontrola; PK- penetrantska kontrola; MK- magnetna kontrola; T- debljina obratka.
17. Tab. 17.3 Uslovi za uklju~ivanje pripojnih zavara u {av.

Nivo kvaliteta zavarenih spojeva Tipovi zavarenih spojeva Pripoje su izveli zavariva~i proverene stru~ne sposobnosti za odre|eni nivo kvaliteta Postupak i parametri za zavarivanje pripoja odgovaraju tehnolo{kom postupku Proveren dodatni i pomo}ni materijal Predgrevanje, ukoliko se zahteva za zavarivanje {ava Ostali tehnolo{ki uslovi kao za zavarivanje {ava Krajevi pripoja su obra|eni radi izvo|enja nastavka {ava Kontrola pripoja su~eoni B (S) ugaoni iukrsni C (I) ugaoni su~eoni ukrsni ostali Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Preporu~eno Preporu~eno Preporu~eno D (II) ugaoni su~eoni ukrsni ostali Preporu~eno Preporu~eno
Jokovi}
ZAVARIVANJE
120
17. Tab. 17.4 Zahtevi za vrstu i obim1) kontrole2) bez razaranja4).

Nivo kvaliteta zavarenih spojeva Tipovi zavarenih spojeva B (S) su~eoni ugaoni ukrsni C (I) su~eoni ugaoni ukrsni D (II) su~eoni ugaoni ukrsni ostali
Vizuelna i merna kontrola sa strane lica i 100% 100% 100% 100% 100% 100% nali~ja, ako je pristupa~no. Uslovi u Tab. 17.3. Magnetna kontrola (MK) zavarenih spojeva od feromagnetnih materijala, uklju~uju}i 20 mm sa svake strane, ili penetrantska kontrola (PK) 100% 50% 30% zavarenih spojeva od neferomagnetnih materijala, uklju~uju}i 20 mm sa svake strane Ultrazvu~na kontrola (UK) zavarenih spojeva u 70% pojasu {irine jednake debljini materijala T, a 50%3) 10%3) T6 mm 70% 50% najmanje 20 mm sa svake strane, ili glatka T6 mm T6 mm radiografska kontrola (RK) povr{ina 1) Procenat pregleda se udvostru~uje kod svih parcijalnih pregleda ako se otkriju nedozvoljene gre{ke, i to sve do 100%. Posle otklanjanja gre{aka kontrola tih mesta se ponavlja. 2) Merodavni su rezultati kontrole posle termi~ke obrade ukoloko je ona predvi|ena. 3) 100% ukrsna mesta. 4) Metode kontrole bez razaranja moraju da imaju takvu osetljivost da se mogu identifikovati grani~ne veli~ine gre{aka.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
121
18.
LITERATURA
1. \. Drobnjak, Fizi~ka metalurgija, TMF Univerziteta u Beogradu, 1981. 2. JUS C.T3.001:1971. Tehnika zavarivanja metala. Definicije pojmova i naziva. 3. V. V. Fr ol ov a i d r . , T e o r eti ~es k ie o sn ov} sv ar k i, V}s {a q { ko l a, M os k va, 1 9 7 0. 4. V. Pali}, Zavarivanje, Univerzitet u Novom Sadu, FTN, 1987. 5. Bakar, legure bakra i proizvodi na njihovoj bazi: serija standarda JUS C.D0.***, JUS.C.D1.***, i JUS.C.D2.***. 6. Aluminijum, legure aluminijuma i proizvodi na njihovoj osnovi: serija standarda JUS C.CO.***, JUS C.C2.*** i JUS C.C3.***. 7. JUS C.B0.500:1970, Dopune 1972. Op{ti konstrukcioni ~elici. 8. JUS C.H3.011:1982 Obloène elektrode za REL zavarivanje niskougljeni~nih, nelegiranih i niskolegiranih ~elika 9. JUS C.H3.015:1981 Obloène elektrode za REL zavarivanje ~elika otpornih na puzanje. 10. JUS C.H3.016:1984 Obloène elektrode za REL zavarivanje livenog gvo`|a 11. JUS C.H3.017:1982 Obloène elektrode za REL zavarivanje ner|aju}ih i visokolegiranih ~elika. 12. JUS C.H3.019:1985 Obloène elektrode za REL navarivanje ~elika. 13. JUS C.D2.306:1994 @ica i {ipke za zavarivanje od bakra i legura bakra. 14. JUS C.H3.061:1965 @ica i {ipke za zavarivanje Al i Al-legura. 15. JUS C.H3.010:1982 Obloène elektrode za REL zavarivanje ~elika. 16. JUS C.H3.011:1982. Obloène elektrode za REL zavarivanje niskougljeni~nih, nelegiranih i niskolegiranih ~elika-ozna~avanje. 17. JUS C.H3.020:1982 Obloèna elektrode za REL zavarivanje-odre|ivanje koeficijenta iskori{}enja i konstanti topljenja. 18. JUS C.H3.052:1974 @ica za zavarivanje pod za{titom pra{ka. 19. Preporuka ISO/R 544-67 20. JUS C.H3.051:1991 @ica za zavarivanje gasnim plamenom niskougljeni~nih, nelegiranih i niskolegiranih ~elika. 21. JUS C.H3.030:1986 Volframove elektrode za elektrolu~no zavarivanje u za{titi inertnih gasova i za zavarivanje i rezanje plazmom. 22. JUS C.H3.074:1982 Elektrode za elektrootporno zavarivanje. 23. B. P. K oni w ev i d r . Sv ar o~n }e mat er i al } d l q d u g ov oj sv ar k i, t o m 1 , Ma {i nos tr o en ie, Mo s kva , 1 9 8 9. 24. JUS B1.060:1974 Postupak zavarivanja pod pra{kom-ozna~avanje pra{kova. 25. JUS H.F1.020:1986 Acetilen. 26. JUS K.M6.030:1986 Boce sa rastvorenim acetilenom pod pritiskom. 27. JUS H.F1.018:1986 Vodonik, gasoviti. 28. JUS H.F1.010 Kiseonik, gasoviti. 29. JUS H.F1.011 Kiseonik, te~ni. 30. . V. R . A br a m ovi ~ i d r , S pr av o~ ni k sv ar w i ka s ud o str o ite l q, Su d o str oe ni e, L enj ing r ad , 1 9 81 . 31. K. K. Hr e n ov, Sv ar ka, r e zk a i p aj k a m eta l l o v, Ma {in ostr o eni e, M os k va, 1 9 7 3. 32 . C. Hase, W. Reitze, Lehruch des Lichtogenschweissens, Essen, 1976. 33 . Z. B . Dr e jz en{ to k, Sva r ka v su d o str oe nii, Su d ostr o eni e, L eni ng r a d , 1 9 8 3. 34. M. @iv~i}, A. Remenar, Zavarivanje-tehnolo{ke podloge, Dru{tvo zavariva~a Hrvatske, Zagreb 1976. 35. R. M. Mili}evi}, Zavarivanje, Tehni~ka knjiga, Beograd, 1992. 36. JUS G.C6.020:1970, Proizvodi od gume. Gumena creva za zavarivanje. 37. JUS K.M6.022:1984, Sigurnosni ure|aji protiv povratnog udara plamena. 38. JUS K.M6.020:1987, Gorionici za ru~no gasno zavarivanje. 39 . K. A. K o~er g in, K ont a kt na q s var k a, M a{i no str oe nie , Le ning r ad , 1 9 87 . 40. JUS C.T3.020:1982. Klasifikacija gre{aka u zavarenim spojevima izvedenim topljenjem metala. 41. A. Baggerud, Metalurgija zavarivanja, IIW, Dokument XIV-196-64 42. JUS C.T3.010:1995, Teni~ki uslovi za zavarene spojeve topljenjem na ~eliku. Nivoi kvaliteta.
Jokovi}
ZAVARIVANJE
122
43. JUS U.E7.150, Zavarene nose}e ~eli~ne konstrukcije. Tehni~ki uslovi. 44 . JUS ISO 3834:1995-1. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. Uputstva za izbor i upotrebu. 45. JUS ISO 3834-2:1995. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. Op{ti zahtevi kvaliteta. 46. JUS ISO 3834-3:1995. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. Standardni zahtevi kvaliteta. 47. JUS ISO 3834-4:1995. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. Elementarni zahtevi kvaliteta. 48. JUS EN 287-1:1998. Zavarivanje topljenjem, Ispitivanje stru~ne osposobljenosti zavariva~a. êlici. 49. JUS EN 287-2:1998. Zavarivanje topljenjem, Ispitivanje stru~ne osposobljenosti zavariva~a. Aluminijum i legure aluminijuma. 50. JUS EN 288-1:1995. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. Op{ta pravila za zavarivanje topljenjem. 51. JUS EN 288-2:1995. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. Specifikacija tehnologije zavarivanja za elektrolu~no zavarivanje. 52. JUS EN 288-3:1995. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. Kvalifikacija tehnologije elektrolu~nog zavarivanja ~elika. 53. JUS EN 288-4:1995. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. Kvalifikacija tehnologije elektrolu~nog zavarivanja aluminijuma i legura aluminijuma. 54. JUS ISO 9592:1995. Zavarivanje. Oblici i mere `ljebova za elektrolu~no zavarivanje obloènim elektrodama, zavarivanje u za{titnom gasu i gasno zavarivanje ~elika. 55. JUS C. T3.035, Postupci kontrole kvaliteta 56. JUS C. T3. 042, Radiografsko ispitivanje su~eonih spojeva ~eli~nih cevi debljine zida ispod 50 mm 57. JUS C. T3. 040, Radiografsko ispitivanje ~eli~nih su~eonih spojeva. 58. JUS C. T3. 041, Radiografsko ispitivanje su~eonih spojeva ~eli~nih limova debljine do 50 mm. 59. JUS C. T3. 048, Indikatori kvaliteta snimka pri radiografskom ispitivanju zavarenih spojeva. 60. JUS C. T3.051, Ispitivanje razaranjem ~eli~nih spojeva zavarenih elektrolu~no ili gasno. 61. JUS C. T3.052, Zavarivanje pod pra{kom- priprema uzoraka za ispitivanje mehani~kih osobina ~istog vara. 62. JUS C. T3. 054, Ispitivanje popre~nim bo~nim savijanjem. 63. JUS C. T3. 055, Ispitivanje savijanjem lica i korena {ava. 64. D. Smith, Welding Skills and Technology, McGraw-HillI International Editions, New York, 1986. 65. V. E . Hr qp in, S pr av o~n i k pa q l | wi k a, M a{i no str o eni e, M os k va, 1 9 81 . 66. L. L. G r ` i mal |s k ij i d r . , S pr a vo ~ni k p o pa j ke , Ma {in os tr o en ie, Mo sk va, 1 9 8 4. 67. S. V. L a{ k o, N. F. L a{ k o i d r . , Pr oe k tir ova ni e t eh no l og ii p aj ki m et al l i ~es ki h izd el ij, Me tal l ur g i q, Mo s kva 1 9 8 3. 68. @. Jokovi}, Stanje razvoja i proizvodnje tvrdih lemova i ìca za zavarivanje na bazi bakra, Dodatni materijali- Me|unarodno savetovanje, Sarajevo, 1983. 69. JUS H. Z9. 010:1985, Topitelji za lemljenje. 70. DIN 8511, Flussmittel zum Loten metallischer Werkstoffe 71 I. E . P etr un in, S. N. L o c ma no v, G . A . Ni ko l a ev, P a jk a m eta l l o v, M eta l l ur g iq, Mos k va, 1 9 73 .

Zavarivanje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zavarivanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mr @ivko Jokovi}, dipl ing

ZAVARIVANJE, LEMLJENJE I METALIZACIJA

Novi Sad, 2003

U Novom Sadu, novembar 1999

SADR@AJ _________________________________________ 1. FIZI^KI OSNOVI ZAVARIVANJA _________________________________________ 1

_____________________________________________ 2. ZAVARIVA^KI MATERIJALI _____________________________________________ 5

___________________________________________________ 3. ZAVARIVA^KI LUK ___________________________________________________ 11

4. RU^NO ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE - REL __________________________ 15

5. ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE POD PRA[KOM - EPP __________________ 22

6. ZAVARIVANJE U ATMOSFERI ZA[TITNIH GASOVA ______________________ 29

_______________________________________________ 7. GASNO ZAVARIVANJE _______________________________________________ 37

____________________________________ 8. ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE ____________________________________ 43

RE\ 9. RE\E KORI[]ENI POSTUPCI ZAVARIVANJA ____________________________ 50

__________________________________ 10. METALURGIJA ZAVARIVANJA ^ELIKA__________________________________ 56

____________________________________ 11. PRORA^UN ZAVARENIH SPOJEVA ____________________________________ 64

12. KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA __________________________ 71

________________________________________________ 13. TERMI^KO REZANJE ________________________________________________ 85

________________________________________________________ 14. LEMLJENJE ________________________________________________________ 90

______________________________________ 15. NAVARIVANJE I METALIZACIJA ______________________________________ 103

16. PRILOG A: ZAVARENI SPOJEVI OSTVARENI TOPLJENJEM NA ^ELIKU _ 109

1. FIZI^KI OSNOVI ZAVARIVANJA

pritiska; c-spoj posle rekristalizacije.

materijala u zoni spoja; b-zavareni spoj posle kristalizacije.

Toplotni procesi pri zavarivanju

2.3.1 Elektrode za REL zavarivanje

2.3.2 Proizvodnja oblo`enih elektroda za REL zavarivanje

2.3.3 Elektrodna `ica za EPP postupak zavarivanja

zavarivanje 2.3.4 Elektrodna `ica za zavarivanje u atmosferi CO2

2.3.5 @ica za zavarivanje gasnim plamenom

Netopive elektrode za zavarivanje u za{titnom gasu

Netopive elektrode za elektrootporno zavarivanje

Pra{kovi za EPP zavarivanje

gasno Gasovi za gasno zavarivanje

Ostali gorivi gasovi

Prenos energije kroz luk i zagrevanje katode i anode

elektri~nim poljem, prema reakciji:

Uspostavljanje i gorenje zavariva~kog luka

Prenos metala u zavariva~kom luku

a- REL zavarivanje; b- EPP automatski postupak.

4. RU^NO ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE - REL

Re`imi REL zavarivanja

4.2.1 Pre~nik elektrode

Tab. Tab. 4.2 Pre~nik elektrode za ugaone spojeve k, mm De, mm 2 2 3 3 4 44 5 4 68 35

4.2.2 Struja zavarivanja

4.2.3 Broj zavara

preseka zavara u su~eonom i ugaonom spoju, mm2.

4.2.4 Brzina zavarivanja

Kretanje 4.2.5 Kretanje (vo|enje) vrha eketrode

Su~eoni, iznad glave

Ugaoni, polo`eni polo`aj "u koritu"

Vo|enje vrha elektrode: P- prvi zavar: O- drugi i ostali zavari.

4.2.6 Nagib elektrode

4.2.7 Du`ina zavariva~kog luka

postupkom Izvo|enje spojeva REL postupkom

4.3.1 Izvo|enje su~eonih spojeva

ISu~eoni spoj sa I-{avom

Su~eoni spoj sa V- {avom

XSu~eoni spoj sa X- {avom

USu~eoni spoj sa dvostrukim U-{avom.

Su~eono zavarivanje obradaka razli~ite debljine

Sl. Sl. 4.7 Ugaoni spojevi. a- na 1/2 V-{avu;

Izvo|enje preklopnih spojeva

Postupci izvo|enja spojeva

Modifikovani postupci REL zavarivanja

SADR@AJ _ 1. FIZI^KI OSNOVI ZAVARIVANJA _ 1

_ 2. ZAVARIVA^KI MATERIJALI _ 5

_ 3. ZAVARIVA^KI LUK _ 11

_ 7. GASNO ZAVARIVANJE _ 37

8. ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE 43

10. METALURGIJA ZAVARIVANJA ^ELIKA 56

11. PRORA^UN ZAVARENIH SPOJEVA 64

13. TERMI^KO REZANJE 85

14. LEMLJENJE 90

15. NAVARIVANJE I METALIZACIJA 103