Izbor materijal za zavarene eline konstrukcije

Meunarodni institut za zavarivanje je izradio jedan

dokument koji se naziva PREPORUKA ZA IZBOR I KLASIFIKACIJU ELIKA ZA ZAVARENE KONSTRUKCIJE, koja se odnosi na ugljeninomanganske elike. Prema ovoj preporuci elici su podeljeni u etiri kategorije i to od A D. A oznaava najnii kvalitet elika u odnosu na krti lom, dok kategorija D najvii kvalitet u odnosu na krti lom. Najkarekteristini elik je 0560 kod koga klasa A i B nisu propisane dok klasa C propisuje da ugljenik C 0,22%, Mn<1,5%, Si0,55%, S0,05%, P0,06%. Klasa D propisuje za 0560 ugljenik C0,22%; Mn1,5%; Si0,55%; S0,05% i P0,05%.

 Zavarljivost se ispituje na savijanje i odreuje se tvrdoa

(HV) ispod zavara, a to odreuje otpornost prema krtost loma na arpijevoj V-e epruveti. Kod zavarivanja razmotriemo materijal sa viom granicom velikih izduenja prema plastinosti p > 35 daN/mm. Prvu grupu ine feritno-perlitni elici, povienje mehanikih osobina kod ovih elika se dobija dodatkom mangana, nikla, bakra i silicijuma od kojih su Mn i Ni rastvorljivi u feritu i na taj nain poveavaju jainu ferita. Takoe poboljavaju ilavost i temperaturu prelaza u krtost. Drugu grupu ine niskolegirani elici koji pored mangana sadre hrom, molibden, volfram koji sa ugljenikom stvaraju sitnoraprene karbide i na taj nain poveavaju mehanike osobine elika.

 Treu grupu ine elici ispod sadraja ugljenika ispod 0,1 % kod kojih osobina ilavosti izraena, a nisu osetljivi pri zavarivanju.

Fizike osnove zavarivanja

Idealnim telima, u smislu zavarivanja, smatraju se dva tela savreno ravnih i istih povrina, istog ili slinog tipa

kristalne reetke, iste ili priblino iste vrednosti parametra reetke. Uslov za nastanak atomskih veza, odnosno formiranje zavarenog spoja idealnih tela, je dovoenje povrinskih atoma na rastojanje jednako parametru reetke. U sluaju zavarivanja pritiskom (mehanika energija) tokom meusobnog pribliavanja dva tela nastaju elektrostatike sile privlaenja i odbijanja usled dejstva jona i elektrona rasporeenih na graninim povrinama, i gravitaciona sila. U realnim uslovima zavarivanja pritiskom potrebno je jo savladati uticaj neravnina graninih povrina i povrinskih neistoa.

 Povrinske neravnine realnih tela su znatno vee od parametra

reetke, pa se dovoenje na potrebno rastojanje u prvoj fazi ostvaruje samo u nekoliko graninih kristala, sl.a. U drugoj fazi dovoenje atoma na rastojanje koje odgovara parametru reetke ostvaruje se silom pritiska koja izaziva plastinu deformaciju na mestu spoja, sl.b. Ako se pri tome primeni i odreena koliina toplote poveava se plastinost i pospeuje proces difuzije, sl.c, pa povrinski atomi mogu lake da savladaju energetsku barijeru.

a) dovoenje na potrebno rastojanje b) dejstvo sile pritiska

c) difuzija i prekristalizacija

 Kada se koristi samo toplotna energija nastaje lokalno

topljenje metala i obrazovanje zajednike metalne kupke od rastopljenog osnovnog i dodatnog materijala (ako se koristi). U tom sluaju energetska barijera je savladana po prirodi stvari, jer se atomske veze uspostavljaju hlaenjem i ovravanjem metalne kupke.

Zavareni spoj: a) pre ovravanja b) posle ovravanja

 Imajui u vidu mehaniku i toplotnu energiju potrebnu za zavarivanje, na dijagramu pritisaktemperatura mogu

da se izdvoje etiri razliite oblasti, ukljuujui i oblast nedovoljne energije. Oblast 1 oznaava oblast nedovoljnog pritiska i temperature, u kojoj je zavarivanje nemogue, oblast 2 oznaava zavarivanje velikim pritiskom, oblast 3 oznaava zavarivanje kombinovanim delovanjem pritiska i temperature, a oblast 4 oznaava zavarivanje topljenjem (T > Ttop). Najee korieni postupci zavarivanja spadaju u oblast 4 (elektro-luno, gasno), a u oblasti 3 je elektrootporno zavarivanje.

Oblasti zavarivanja u zavisnosti od pritiska i temperature

 KLASIFIKACIJA POSTUPAKA ZAVARIVANJA

Postupci zavarivanja se esto dele prema izvoru energije: elektrina (luk, otpor, snop), hemijska (plamen, eksploziv), mehanika (pritisak, trenje, ultrazvuk) i ostale (svetlost). U svakom sluaju postupci zavarivanja i spajanja su definisani u standardu JUS C.T3.001, a njihova podela na 6 grupa (elektroluno, elektrootporno, gasno, zavarivanje u vrstom stanju, drugi postupci zavarivanja, lemljenje) i nain oznaavanja su definisani u standardu JUS C.T3.012.