Osnovna verzija PRIRUNIK ZA PRIPREMU STRUNOG ISPITA IZ MAINSTVA

NOVEMBAR 2007

UDK 621(76)-861 PRIRUNIK ZA PRIPREMU STRUNOG ISPITA IZ MAINSTVA sedmo, dopunjeno izdanje Za tampu priredili Miodrag Isailovi, dipl.in.ma. Dr Martin Bogner, dipl.in.ma. Duan urii, dipl.in.ma. Izdava Savez mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije (SMEITS) Kneza Miloa 7a/II, 11001 Beograd Urednik Dr Aleksandar Petrovi, dipl.in.ma. Za izdavaa Milo Galebovi Slog SMEITS NOVEMBAR 2007.

SADRAJ
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Uvod Poslovi izgradnje za koje je potrebno imati licencu Poslovi izgradnje za koje je potrebno imati samo poloen struni ispit Ko ima pravo da polae struni ispit Prijavljivanje za polaganje strunog ispita Izbor teme za pismeni struni rad Ispitni rokovi Naknada za polaganje ispita Struni ispit Opti deo strunog ispita Posebni deo strunog ispita Pismeni deo ispita Izrada pismenog strunog rada (projekta) Tehnika obrada strunog rada Dostavljanje strunog rada Ocenjivanje strunog rada Usmeni deo ispita Odbrana strunog rada Poznavanje zakona, tehnikih normativa, standarda i drugih propisa iz oblasti iz koje se polae struni ispit 11.2.3 Pravni izvori za usmeni deo ispita 11.2.3.1 Izgradanja objekata 11.2.3.2 Grejanje i ventilacija 11.2.3.3 Zatita ivotne sredine 11.2.3.4 Zatita na radu- opti propisi 11.2.3.5 Zatita na radu- propisi za industrijske grane 11.2.3.6 Sudovi pod pritiskom 11.2.3.7 Zapaljivi gasovi 11.2.3.8 Zapaljive tenosti 11.2.3.9 Zatita od poara 11.2.3.10 Transportni ureaji 11.2.3.11 Energetika 11.2.3.12 eline konstrukcije 11.2.3.13 Opti propisi 11.2.3.14 Standardi 12. 13. 14. 15. 16. Ocenjivanje Popravni ispit Odustajanje od ispita Uverenje o strunom ispitu Pripremni seminar Literatura 11.1 11.1.1 11.1.2 11.1.3 11.1.4 11.2 11.2.1 11.2.2

Prilog 1. Projektni zadataka za izradu glavnog mainskog projekta instalacija centralnog grejanja Prilog 2. Projektni zadataka za izradu glavnog mainskog projekta instalacija klimatizacije Prilog 3. Projektni zadataka za izradu glavnog mainskog projekta vrelovodne kotlarnice kapaciteta 2x 9,3 MW Prilog 4 Projektni zadatak za izradu glavnog mainsko tehnolokog projekta Pogona za proizvodnju traktorskih diferencijala Prilog 5. Izgled naslovne strane pismenog strunog rada Prilog 6. Detalj situacije objekta Prilog 7. Izgled sastavnice na crteima

1.UVOD
Zakonom o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS broj 47/2003 i 34/2006) uveden je niz novina u pogledu sticanja prava na bavljenje poslovima vezanim za izradu tehnike dokumentacije i graenje objekata. Uvedena je lina licenca za odgovornog planera, urbanistu, projektanta i izvoaa radova a poloen struni ispit je jedan od uslova za dobijanje te licence. Licencu za odgovornog projektanta mainskih instalacija moe da stekne lice sa visokom strunom spremom mainske struke odgovarajueg smera sa poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa strunim rezultatima na izradi tehnike dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inenjerske komore. Strunim rezultatima za projektanta smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju i izradi ili saradnji najmanje na dva projekta. Licencu za odgovornog izvoaa mainskih instalacija moe da stekne lice sa visokom strunom spremom mainske struke odgovarajueg smera sa poloenim strunim ispitom, najmanje tri godine radnog iskustva sa visokom strunom spremom i sa strunim rezultatima na graenju objekata. Licencu za odgovornog izvoaa radova moe da stekne i lice sa viom kolskom spremom mainske struke, odgovarajueg smera, sa poloenim strunim ispitom, sa najmanje 5 godina radnog iskustva sa viom strunom spremom i sa strunim rezultatima na graenju objekata. Strunim rezultatima na graenju objekata smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju najmanje dva objekta. Statutom Inenjerske komore (Slubeni glasnik RS, br.88/2005) predviene su sledee licence za mainsku struku:

Visoka struna sprema

330 332 333 334 430 432 433 434 Odgovorni projektant termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike, Odgovorni projektant mainskih instalacija objekata vodosnabdevanja i industrijskih voda, hidrotehnike i hidroenergetike Odgovorni projektant transportnih sredstava, skladita i mainskih konstrukcija i tehnologije Odgovorni projektant mainskih delova skretnica, eleznike opreme i pribora Odgovorni izvoa radova termotehnike, termoenegetike, procesne i gasne tehnike, Odgovorni izvoa radova mainskih instalacija objekata vodosnabdevanja i industrijskih voda, hidrotehnike i hidroenergetike Odgovorni izvoa radova transportnih sredstava, skladita i mainskih konstrukcija i tehnologije Odgovorni izvoa radova mainskih delova skretnica, eleznike opreme i pribora

Via kolska sprema

Odgovorni izvoa mainskih instalacija: - instalacije grejanja i provetravanja, - rashladne instalacije pod uslovom da temperatura vazduha u hlaenoj prostoriji nije nia od -100C, - kune kotlarnice i kune toplotno-predajne stanice, - instalacije za skladitenje i distribuciju vrstih i tenih goriva , - instalacije gasne tehnike za skladitenje i transport prirodnog i drugih gorivih

830

gasova, instalacije za korienje obnovljivih vidova energije-suneve energije, energije vetra, geotermalnih voda, biomase, gorivog i industrijskog otpada, instalacije za razvod fluida u proizvodnim procesima i za pneumatski i hidraulini transport, instalacije za transport i skladitenje rasutog tereta, instalacije u okviru linija metalopreraivake industrije, instalacije sistema za automatsko upravljanje.

Lica sa zavrenom viom ili srednjom kolskom spremom odgovarajue struke mogu da rukovode graenjem stambenih i pomonih objekata za svoje potrebe i potrebe lanova porodinog domainstva kao i izvoenjem pojedinih graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova, radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena pod uslovom da imaju poloen struni ispit. Za ovu grupu poslova nije predvieno izdavanje line licence. Struni ispit koji je kao uslov za obavljanje navedenih poslova propisan zakonom polae se pred komisijom koju obrazuje Ministar za infrastrukturu.

2.POSLOVI IZGRADNJE OBJEKATA ZA KOJE JE POTREBNO IMATI LICENCU

Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da licencu za odgovornog projektanta moraju imati lica koja: -uestvuju u izradi prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, -izrauju tehniku dokumentaciju (generalne, idejne, glavne i izvoake projekte i projekte izvedenog objekta), -vre tehniku kontrolu glavnih projekata, -vre reviziju (strunu kontrolu) projekata za objekte iz l.89 st.4 Licencu za odgovornog izvoaa radova moraju imati lica koja: -rukovode graenjem objekata odnosno izvoenjem radova, -vre struni nadzor tokom graenja objekata -vre tehniki pregled objekata Licencu za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta odgovornog izvoaa radova izdaje : Inenjerska komora Srbije, 11000 Beograd, Kneza Miloa br.9 potanski fah 73-35, telefoni: predsednik 32 48 585, matina sekcija projektanata 32 35 515, matina sekcija izvoaa radova 32 33 956, faks: 32 48 586 E-mail info@ingkomora.org.yu

www.ingkomora.org.yu
Poslovi konstruisanja maina, ureaja i alata i instalacija na njima (hidraulika, pneumatika i dr.), razrade tehnologije proizvodnje i zavarivanja, kontrole proizvodnih procesa, odravanja postrojenja i maina, rukovoenja proizvodnim i drugim procesima i sl. - nisu u vezi sa izgradnjom ili rekonstrukcijom objekata i za obavljanje tih poslova ne zahteva se posedovanje licence a samim tim

ni polaganje strunog ispita.

3.POSLOVI IZGRADNJE OBJEKATA ZA KOJE JE POTREBNO IMATI SAMO POLOEN STRUNI ISPIT
Rukovoenje graenjem stambenih i pomonih objekata za svoje potrebe i potrebe lanova porodinog domainstva kao i izvoenjem pojedinih graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova, radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena. radova mogu vriti lica sa zavrenom viom ili srednjom kolskom spremom odgovarajue struke i sa poloenim strunim ispitom. Za ostale poslove poput konstruisanja, razrade tehnolokih postupaka, odravanja i sl. ne zahteva se polaganje strunog ispita.

4.KO IMA PRAVO DA POLAE STRUNI ISPIT

Struni ispit mogu da polau lica koja imaju visoku, viu i srednju kolsku spremu mainske struke. Pravo na polaganje strunog ispita stie se sa najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajuim poslovima (poslovi u vezi izgradnje objekata navedeni u prethodnom stavu). Lice koje je poloilo struni ispit za nii stepen strune spreme a naknadno zavri vii stepen polae samo poseban deo ispita predvin za taj stepen. Licima koja su poloila struni ispit prema drugim propisima (napr. za rad u pedagokoj struci, za rad u dravnim organima i dr.) priznaje se opti deo ispita a polau samo poseban deo strunog ispita koji odgovara stepenu strune spreme. Lica koja su poloila struni ispit kojim je izvrena provera strune osposobljenosti za rad na poslovima u vezi izgradnje objekata, po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima je tim propisima priznato pravo vrenja odreenih poslova, ispunjavaju i dalje uslove za vrenje tih poslova i ne preba ponovo da polau struni ispit.

5.PRIJAVLJIVANJE ZA POLAGANJE STRUNOG ISPITA

Pismenu prijavu za polaganje strunog ispita podnosi kandidat. Prijava se popunjava itko (pisaom mainom ili tampanim slovima) u jednom primerku i bez takse. Prijava se podnosi Savezu mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije, Beograd, ul.Kneza Miloa br.7a/II, 11000 Beograd, sa naznakom struke za koju se kandidat prijavljuje. Prijava se moe poslati i potom. Pored prijave, kandidat podnosi: 1. izvod iz matine knjige roenih (u sudu ili optini overena fotokopija ili prepis izvoda), 2. diplomu ili svedoanstvo o zavrenoj koli (u sudu ili optini overena fotokopija ili prepis), 3. potvrdu izdatu od strane preduzea ili druge organizacije o vrsti poslova na kojima je kandidat trenutno radi ili je radio a koji spadaju u poslove u vezi izgradnje objekata i to najmanje dve godine pre podnoenja prijave za polaganje strunog ispita (projektovanje, graenje, nadzor, tehniki pregledi objekata, kontrola tehnike dokumentacije i dr.) sa steenom kolskom spremom u vreme podnoenja prijave za polaganje strunog ispita 4. predlog teme (glavnog projekta) za pismeni struni rad, sa opirnijim projektnim zadatkom, kao obrazloenjem odnosno opisom predmeta teme. Na osnovu prijave i priloenih dokaza komisija utvruje da li kandidat ispunjava propisane uslove i donosi reenje kojim se predloena tema prihvata ili odreuje odgovarajua tema za pismeni rad, zatim odreuje ispitivaa pod ijim e se nadzorom izraivati pismeni rad kao i rok za dostavljanje pismenog rada. Reenje se dostavlja kandidatu na adresu navedenu u prijavi.

6.IZBOR TEME ZA PISMENI STRUNI RAD

Za visoku kolsku spremu mogu se predlagati teme koje se odnose na projekte za graenje sloenijih i tehniki i tehnoloki specifinih objekata ili sloenih rekonstrukcija, projekte sloenih postrojenja, ureaja i instalacija kao i mainsko-tehnolokih projekata i reenja za sloene i tehniki i tehnoloki specifine industrijske i druge privredne objekte. Za viu strunu spremu mogu se predlagati teme koje se odnose na projekte za graenje manje sloenih objekata ili razradu glavnih projekata za takve objekte, manje sloenih postrojenja, ureaja i instalacija, izradu mainsko-tehnolokih projekata za manje sloene objekte ili tehnoloka reenja za te objekte i sl. Za srednju strunu spremu mogu se predlagati teme koje se odnose na projekte jednostavnijih objekata, projekte rekonstrukcija takvih objekata, projekte unutranjih instalacijai ureaja i sl. Projektnim zadatkom koji se prilae uz predlog teme treba da budu definisane tehnikotehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta, opreme i instalacija program proizvodnje po asortimanu i planiranim godinjim koliinama za krajnju fazu) kao i posebni uslovi koji su od znaaja za funkciju objekta (zatita na radu, zatita od poara, zatita ivotne sredine i sl.). Radi lakeg sagledavanja obima teme projektni zadatak treba da bude dopunjen podacima napr. o gabaritima objekta ili opreme, vrsti materija koje uestvuju u tehnolokim procesima, karakteristikama opreme, kapacitetima i sl. Prilozi 1,2,3 i 4 sadre primere projektnih zadataka.

7.ISPITNI ROKOVI
Ispiti se odravaju tri puta godinje.Ispitni rokovi su sledei: Februarski rok; ispiti se prijavljuju do 15 novembra, ispit se polae krajem februara ili poetkom marta Junski rok; ispiti se prijavljuju do 1 marta, ispit se polae polovinom juna, Novembarski rok; ispiti se prijavljuju do 1 septembra, ispit se polae krajem novembra ili poetkom decembra.

8.NAKNADA ZA POLAGANJE STRUNOG ISPITA

Trokove polaganja strunog ispita, kao i trokove polaganja popravnog ispita, snosi lice koje polae struni ispit ili preduzee odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen. Naknadu za polaganje odreuje Ministarstvo za infrastrukturu, uoi svakog ispitnog roka. Obavetenje o visini trokova polaganja strunog ispita kandidat dobija zajedno sa pozivom na ispit, po pravilu 15 dana pre polaganja. Prilikom predaje pismenog strunog rada kandidati su duni da priloe dokaz o izvrenoj uplati trokova polaganja ispita.

9.STRUNI ISPIT
Struni ispit se polae na nain propisan Pravilnikom o uslovima, programu i nainu polaganja strunog ispita u oblasti izrade tehnike dokumentacije i graenja (Slubeni glasnik RS, broj 18/2004 i 47/2006) i sastoji se od: - opteg dela - posebnog dela. Opti deo strunog ispita polae se prema jedinstvenom programu. Poseban deo strunog ispita obuhvata: 1.Pismeni deo ispita:

- izradu pismenog strunog rada, odnosno glavnog projekta; 2.Usmeni deo ispita: -odbranu strunog rada; - proveru poznavanja zakona, tehnikih propisa, normativa, standarda i drugih koje kandidat polae struni ispit. Opti deo i usmeni deo ispita polau se istog dana.

propisa iz oblasti iz

10.OPTI DEO STRUNOG ISPITA

Opti deo ispita polae se usmeno. Opti deo strunog ispita ne polau kandidati koji su struni ispit poloili po odredbama drugih propisa pod uslovom da program ispita u sadrinskom smislu odgovara programu strunih ispita u tehnikoj struci. O oslobaanju od polaganja opteg dela strunog ispita odluuje komisija na zahtev kandidata Opti deo strunog ispita obuhvata sledee gradivo: 1.Drutveno i ekonomsko ureenje: Republika Srbija - osnovi ustavnog ureenja Republike Srbije; slobode prava i dunosti oveka i graanina po Ustavu RS; ekonomsko i socijalno ureenje; prava i dunosti Republike Srbije; republiki organi (Narodna skuptina, Predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, sudovi i javna tuilatva); ustavnost i zakonitost; teritorijalna organizacija Republike Srbije (Autonomna pokrajina Vojvodina, Autonomna pokarjina Kosovo i Metohija), optina, grad Beograd); donoenje i promena Ustava RS.

2.Radni odnosi: Osnovna prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada i zabrana diskriminacije; zasnivanje radnog odnosa (uslovi za zasnivanje radnog odnosa, ugovor o radu, stupanje na rad, probni rad, radni odnos na odreeno vreme, radni odnos za obavljanje poslova sa poveanim rizikom, radni odnos sa nepunim radnim vremenom, radni odnos za obavljenje poslova van prostorija poslodavca, radni odnos sa kunim pomonim osobljem, pripravnici); radno vreme (puno radno vreme, nepuno radno vreme, skraeno radno vreme, prekovremeni rad, raspored radnog vremena, preraspodela radnog vremena, noni rad); odmori i odsustva (odmori zaposlenih, odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor, godinji odmor, odsustvo uz naknadu- plaeno odsustvo, neplaeno odsustvo, mirovanje radnog odnosa); zatita zaposlenih (opta zatita, posebna zatita ena i omladine, zatita materinstva, porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, zabrana otkaza, zatita invalida, obavetenje o privremenoj spreenosti za rad); zarada, naknada zarade i ostala primanja (zarada, uveana zarada, minimalna zarada, naknada zarade, naknada trokova i druga primanja, zatita zarade i naknade zarade); zabrana diskriminacije, naknada tete; prestanak radnog odnosa (sluajevi prestanka radnog odnosa, prestanak radnog odnosa nezavisno od volje poslodavca i zaposlenog, otkaz od strane zaposlenog, otkaz od strane poslodavca, postupak u sluaju otkaza, nezakoniti otkaz, udaljenje zaposlenog sa rada, viak zaposlenih, pravo na otpremninu i druga prava po prestanku radnog odnosa); ostvarivanje i zatita prava zaposlenih (ovlaenje za odluivanje o pravima i obavezama, arbitraa, sudska zatita, rokovi zastarelosti potraivanja iz radnog odnosa); posebni oblici rada i radna knjiica (privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, samozapoljavanje); savet i sindikat zaposlenih; kolektivni ugovori (predmet i oblik kolektivnog ugovora, vrste kolektivnih ugovora, uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora prema vrsti kolektivnog ugovora, odbor za pregovore, postupak i ovlaenja za pregovaranje i zakljuivanje kolektivnog

ugovora, primena kolektivnih ugovora, vanje i otkaz kolektivnog ugovora, reavanje sporova, registracija i objavljivanje kolektivnog ugovora); inspekcijski nadzor nad priomenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, optih akata i ugovora o radu kojima se ureuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih.
3.Upravni postupak Dunost postupanja po zakonu- dravni organi kada u upravnim stvarima reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica ili druge stranke i preduzea i druge organizacije kada u vrenju javnih ovlaenja, koja su ima poverena zakonom, reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica ili druge stranke; osnovna naela upravnog postupka - naelo zakonitosti, naelo zatite interesa graana i zatite javnog interesa, naelo efikasnosti, naelo istine, naelo sasluanja stranke, naelo ocene dokaza, naelo samostalnosti u reavanju, naelo dvostepenosti u reavanju (pravo na albu), naelo pravosnanosti reenja, naelo ekonominosti postupka, naelo pruanja pomoi stranci, upotreba jezika i pisma u postupku; nadlenost u upravnom postupku- stvarna nadlenost, mesna nadlenost; stranka u upravnom postupku- stranaka sposobnost, procesna sposobnost i stranaka legitimacija, zastupanje stranke (zakonski zastupnik, privremeni zastupnik , zajedniki predstavnik, punomonik); pokretanje upravnog postupka (po zahtevu stranke, po slubenoj dunosti, spajanje stvari u jedan postupak, izmene zahteva, odustajanje od zahteva, poravnanje); dokazivanje u upravnom postupku (isprave, uverenje kao poseban vid isprave, svedoci, izjava stranke, vetaci i tumai, uviaj, obezbeenje dokaza); dostavljanje (posredno i obavezno lino dostavljanje, posebni sluajevi dostavljanja); rokovi( rokovi odreeni zakonom i rokovi koje odreuje slubeno lice); reenje u upravnom postupku- oblik (pismena forma) i sastavni delovi reenja (uvod, dispozitiv, obrazloenje, pouka o pravnom leku, broj reenja, datum donoenja, potpis slubenog lica i peat organa), rok za izdavanje reenja; alba, dejstvo albe, postupak po albi (rad prvostepenog organa po albi, reavanje albe od strane drugostepenog organa); izvrno, konano i pravosnano reenje; izvrenje reenja (postupak izvrenja, obustava izvrenja, odlaganje izvrenja, administrativno izvrenje, izvrenje putem prinude, izvrenje radi obezbeenja i privremeni zakljuak o obezbeenju); trokovi upravnog postupka, oslobaanje od obaveze plaanja trokova. Pravni izvori za opti deo strunog ispita: 1 Ustav Republike Srbije ( Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 79/2006); 2 Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama (Slubeni list Srbije i Crne Gore, broj 6/2003); 3 Zakon o radu ( Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 24/2005, 61/2005); 4 Zakon o optem upravnom postupku ( Slubeni list SRJ, broj 33/97 i 31/2001);

11.POSEBAN DEO STRUNOG ISPITA

11.1. PISMENI DEO ISPITA
11.1.1 IZRADA PISMENOG STRUNOG RADA (PROJEKTA)

Pismeni struni rad - projekat mora da bude uraen samostalno. Struni rad se radi pod nadzorom ispitivaa iz ije je oblasti tema strunog rada koga odreuje predsednik ispitne komisije . Struni rad treba da bude uraen u obliku projekta odnosno kao:

A- glavni mainski projekat, B- glavni mainsko -tehnoloki projekat ili C- glavni mainsko- montani projekat. A) Struni rad uraen u obliku GLAVNOG MAINSKOG PROJEKTA termoenergetskih postrojenja (toplane, termoelektrane, industrijske energane i sl.), postrojenja u hemijskoj, farmaceutskoj, prehrambenoj industriji, poljoprivredi, metalurgiji i dr. ili termotehnikih instalacija (grejanje, ventilacija, klimatizacija, otpraivanje i sl.), gasnih instalacija, transportnih ureaja, dizalica, postrojenja za preradu nemetala i sl. treba da ima sledea delove: 1 naslovnu stranu sa sadrajem, (vidi Prilog 5) 2 izjavu o samostalnoj izradi rada 3 detaljan projektni zadatak, (vidi Prilog 1,2,3,4 ) 4 tehniki opis i obrazloenje, 5 opte uslovi za ugovaranje i izvoenje radova, 6 tehnike uslove za izvoenje radova, 7 sve potrebne proraune, 8 predmer i predraun, 9 prilog o primenjenim merama zatite na radu 10 spisak koriene literature i propisa, 11 grafiku dokumentaciju, 12 projektne zadatke (podloge) za izradu ostalih projekata. Napomene: 1. Prorauni treba da obuhvate glavne elemente postrojenja i instalacija na osnovu kojih se definie njihov kapacitet, nosivost, vrstoa i sl. Ako se, na primer, radi projekat toplane proraunava se potrebni kapacitet toplane, a zatim se vri dimenzionisanje kapaciteta za snabdevanje i skladitenje goriva, hemijsku pripremu vode, preiavanje dimnih gasova, opreme za transport fluida i sl. Proraunima se odreuje visina dimnjaka kao i vrstoa nestandardne opreme. Za instalacije grejanja, ventilacije i klimatizacije proraunavaju se toplotni gubici i dobici i dimenzioniu elementi instalacije (pumpe, ventilatori, razmenjivai, kanali, cevovodi, grejna tela, oprema za regulaciju i dr.). Kod transportnih ureaja proraunavaju se kapaciteti kao i vrstoa noseih elemenata itd. 2. Prilog o primenjenim merama zatite na radu treba da sadri opis svih opasnosti i tetnosti kao i mere za njihovo otklanjanje odnosno dovoenje u propisane i dozvoljene granice. 3. Grafika dokumentacija treba da sadri situacioni plan, dispoziciju opreme u objektu,

eme, karakteristine horizontalne i vertikalne preseke i izglede, sklopne crtee (kod dizalica i transportnih ureaja) i druge crtee koji definiu funkciju, obim, izgled i

konstrukciju objekta. Crtei u sastavu grafike dokumentacije moraju biti numerisani i navedeni u sadraju strunog rada. Prvi crte mora da bude situacioni plan (situacija objekta i sl.) na kome je prikazan objekat na koji se odnosi struni rad (rafiranao), susedni objekti, saobraajnice, spoljne instalacije (toplovodi, gasovodi i sl.). Karakteristike objekta (ose objekta, unutranje povrine zidova, ose stubova i sl.) moraju biti oznaene u koordinatnom sistemu (x,y) u odnosu na postavljeni koordinatni sistem fabrikog kompleksa ili sistema u kome se odvijaju i neki drugi procesi ili se jednostavno nalaze drugi objekti.(vidi Prilog 6) Drugi crte mora biti ema postrojenja ili instalacija, ema veza ili tehnoloka ema a obavezno mora biti izraena u skladu sa srpskim standardima: SRPS M.E4.021/98 - eme procesnih postrojenja. Vrste ema, SRPS M.E4.022/98 - eme procesnih postrojenja. Uputstva za crtanje, SRPS M.E4.023/98 - eme procesnih postrojenja. Grafiki simboli, SRPS M.E4.024/98 eme procesnih postrojenja. Oznake, SRPS M.E7.012/93 - Rashladna postrojenja. eme rashladnih postrojenja. Grafiki simboli, SRPS M.E7.011/93 - eme rashladnih postrojenja. Vrste ema, SRPS A.A0.063/96 - Grafiki simboli za tehniko crtanje. Cevovodi. Funkcionalno prikazivanje SRPS ISO 6412-1 -Tehniki crtei- Uproeno prikazivanje cevovoda- Deo 1: Opta pravila i ortogonalno prikazivanje SRPS ISO 6412-2 -Tehniki crtei- Uproeno prikazivanje cevovoda- Deo 2: Izometrijsko prikazivanje SRPS ISO 6412-3 -Tehniki crtei- Uproeno prikazivanje cevovoda- Deo 3: Granine konture ventilacionih i drenanih cevovoda (Standardi SRPS M.E7.011 i 012 dati su u literaturi [8] , SRPS A.A0.063 u literaturi [14] a ostali standardi u literaturi [24]).

Crtei moraju biti izraeni u skladu sa standardima. Na crteima koji predstavljaju dispoziciju opreme i instalacija (osnove i preseci) moraju se koristiti iste oznake kao u tehnolokoj emi odnosno emi veza ili emi postrojenja i instalacija. Na crteima treba dati potrebne napomene, objanjenja i legende za potpunije razumevanje crtea. Svaki crte mora obavezno imati sastavnicu (zaglavlje) sa potrebnim podacima i samo sa imenom kandidata kao realizatorom i mora biti potpisan od strane kandidata. (vidi Prilog 7) Poslednji crtei treba da budu izraeni na osnovu odgovarajuih projektnih zadataka odnosno da predstavljaju podloge za projektovanje graevinskog objekta, elektroinstalacija ili za izradu drugih glavnih projekata. Tako, naprimer, graevinska podloga treba da sadri podatke o masi, broju obrtaja, podacima o fizikim veliinama vibracija, snazi motora, rasponima i rasporedu ankera itd. dok u podlogama za projektovanje elektro instalacija treba da budu dati podaci o mestu, instalisanu i efektivnu vrstu i snagu tehniko tehnolokih potroaa, trasi kablova ili regala, poloaju elektro ormana, optem i lokalnom osvetljenju i sl. B) Struni rad uraen u vidu GLAVNOG MAINSKO-TEHNOLOKOG PROJEKTA iz oblasti metalopreraivake industrije (fabrike ili pogoni za proizvodnju delova, sklopova ili maina, pogoni za remont vozila, maina i sl.) treba da ima sledea delove: 1. naslovnu strana sa sadrajem, 2. izjavu o samostalnoj izradi rada 3. detaljan projektni zadatak (vidi Prilog 4), 4. tehniki opis i obrazloenje usvojene koncepcije,

5. 6. 7. 8. 9.

opte uslove za ugovaranje i izvoenje radova, tehnike uslove za izvoenje radova, opis glavnih i pomonih tehnolokih procesa, opis i prikaz tehnolokih operacija, bilans svih potrebnih osnovnih i pomonih materijala-sirovina a posebno opasnih

materija
10. proraun svih potrebnih tehnolokih kapaciteta za sva osnovna i pomona tehnoloka odeljenja i skladita, 11. proraun potrebnih sredstava za obavljanje unutranjeg transporta, 12. proraune potrebne eneregije, fluida i sl.. 13. proraun ljudskih resursa i specifikaciju ljudskih resursa po zanimanjima i kvalifikacijama,

specijalizacijama, licencama, atestima i sl. 14. specifikaciju potrebne tehnoloke opreme, pribora, alata i sl. 15. predmer i predraun, 16. projektne zadatke za izradu svih potrebnih glavnih projekata (arhitektonskograevinskog projekta, projekta elektrinih instalacija jake i slabe struje, mainsko montanog projekta, projekta vodovoda i kanalizacije i drugih instalacija) sa svim potrebnim podacima za njihovu izradu. 17. prilog o primenjenim merama zatite na radu 18. spisak koriene literature i propisa 19. grafiku dokumenatacija.
Napomene: 1. Projektni zadaci za izradu svih potrebnih projekata neophodnih za realizaciju investicije treba da sadre spisak svih ostalih potrebnih glavnih projekata (arhitektonsko- graevinski, mainski, elektroenergetski i elektroinstalaterski, zatite od poara, montani i dr.) 2. Za svaki glavni projekat drugih struka koji je potrebno uraditi, treba dati sve podatke i uslove na osnovu kojih e odgovarajui projektanti moi uraditi svoje projekte, 3. Prilog o primenjenim merama zatite na radu, zatite ivotne sredine i zatite od poara koji treba da sadri opis svih opasnosti i tetnosti kao i mere za njihovo otklanjanje odnosno dovoenje u propisane i dozvoljene granice, 4. Specifikacija opreme i pribora treba da sadri i podatke o njihovim tehniko-tehnolokim karakteritstikama, 5. Za grafiku dokumentaciju vae iste napomene kao kod glavnog mainskog projekta . C) Struni rad uraen u vidu GLAVNOG MAINSKO-MONTANOG PROJEKTAmainskih postrojenja, ureaja i instalacija u industrijskim, poljoprivrednim, metalurkimobjektima (toplane, termoelektrane, kotlarnice, rezervoari, velike dizalice i dr.) , noseih elinih konstrukcija industrijskih, poljoprivrednih i drugih privrednih objekata i sl. treba da ima sledea delove: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. naslovnu strana sa sadrajem, izjavu o samostalnoj izradi rada, detaljan projektni zadatak, tehniki opis postupka i plan izvoenja montanih radova, plan organizacije gradilita, izbor osnovne i pomone opreme za izvoenje radova sa navedenim karakteristikama, termin plan izvoenja radova,

proraun ljudskih resursa i specifikaciju ljudskih resursa po zanimanjima i kvalifikacijama, specijalizacijama, licencama, atestima i sl.

9. proraune elemenata i konstrukcija koji se koriste pri montai 10. opte uslovi za ugovaranje i izvoenje radova,

11. 12. 13. 14. 15. 16.

tehnike uslove za izvoenje radova, predmer i predraun, elaborat o zatitnim merama pri izvoenju radova, postupak sa otpadnim i opasnim materijama, spisak koriene literature i propisa, grafiku dokumenataciju.

Napomene: 1. Tehniki opis postupka montae treba da obuhvati sve radnje pri istovaru, transportu i montiranju delova postrojenja, opreme ili konstrukcije kao i njihov redosled. 2. Prorauni elemenata i konstrukcija koji se koriste pri montai treba da obuhvate skele koje se koriste za montau, podupirae, grede, koturae, vitla i sl. i to u pogledu nosivosti a kod specifinih sredstava i u pogledu vrstoe. 3. Za grafiku dokumentaciju vae iste napomene kao kod glavnog mainskog projekta .
11.1.2 TEHNIKA OBRADA STRUNOG RADA

Tekst i grafika dokumentacija strunog rada moraju se uraditi na istom papiru bez oznaka preduzea i druge organizacije tako da budu jasni i itljivi. Za obradu teksta i crtea mogu se koristiti odgovarajui raunarski programi uz primenu srpskih standarda kako za obradu teksta tako i za crtee. Ne mogu se koristiti fotokopije crtea i drugih listova iz originalnih projekata. Rad mora biti ukorien za nazivom teme i imenom i prezimenom kandidata na naslovnoj stranici. Izjavu o samostalnoj izradi rada mora potpisati kandidat svojeruno.
11.1.3 DOSTAVLJANJE STRUNOG RADA

Struni rad se dostavlja u jednom primerku na adresu: Savez mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije, Beograd, ul.Kneza Miloa br.7a, 11000 Beograd. Rad se moe poslati i potom.Rok za dostavljanje strunog rada odreen je u reenju o odreivanju teme. Uz pismeni struni rad kandidati su duni da priloe dokaz o izvrenoj uplati trokova polaganja ispita.
11.1.4 OCENJIVANJE STRUNOG RADA

Struni rad po pravilu ocenjuje ispitiva pod ijim je nadzorom kandidat izradio rad. O pozitivnoj oceni rada obavetava se kandidat i tom prilikom obavetava se i o terminu polaganja ispita. Ukoliko struni rad ne dobije pozitivnu ocenu od strane ispitivaa kandidat ne moe pristupiti polaganju usmenog dela ispita (opti deo, odbrana strunog rada i poznavanje propisa). U tom sluaju komisija obavetava kandidata da mu rad nije prihvaen, kao i o razlozima zbog kojih se rad ne moe prihvatiti. U dogovoru sa ispitivaem, kandidat moe ponovo izraditi ili dopuniti odbijeni rad i ispit prijaviti u sledeem ispitnom roku. Ukoliko ispitiva oceni da je rad potrebno dopuniti, kandidat moe do odreenog datuma dostaviti dopunu,kako bi u prijavljenom roku mogao polagati ispit. 11.2. USMENI DEO ISPITA Usmeni deo ispita obuhvata: -odbranu strunog rada; -proveru poznavanja zakona tehnikih propisa, normativa, standarda i drugih koje kandidat polae struni ispit
11.2.1 ODBRANA STRUNOG RADA

propisa iz oblasti iz

Odbrana strunog rada obuhvata usmeno obrazloenje koncepcije projekta i opravdanosti projektovanih reenja, funkcije, konstrukcija i dr. sa obrazloenjem predloenih reenja sa aspekta savremenih tehnikih, tehnolokih i drugih naunih dostignua u oblasti iz koje je izraen struni rad i ekonomske prednosti tih reenja. Osim toga, daje se struno miljenje o nainu realizacije projekta sa aspekta lokacije, uslova za zatitu ivotne sredine, zatite na radu i zatite od poara i drugih uslova propisanih za vrstu i namenu objekta koji je predmet strunog rada Odbrana obuhvata proveru poznavanja zakona i drugih propisa, standarda, tehnikih normativa i normi kvaliteta koji su neposredno primenjeni pri izradi dokumentacije koja je predmet strunog rada. Pri odbrani rada proverava se stepen samostalnosti i samoinicijativnosti pri izradi projekta.
11.2.2. POZNAVANJE ZAKONA, TEHNIKIH I NORMATIVA, STANDARDA I DRUGIH PROPISA IZ OBLASTI IZ KOJE SE POLAE STRUNI ISPIT

Ovaj deo ispita polae se usmeno pri emu se ne moraju doslovno citirati lanovi propisa ve samo sutina odredbi.Program za ovaj ispitni predmet obuhvata sledea pitanja: prethodni radovi, izrada prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, izrada tehnike dokumentacije (namena i sadraj generalnog, idejnog, glavnog i izvoakog projekata i projekta izvedenog objekta, uslovi za preduzea koja izrauju tehniku dokumentaciju, uslovi za lica koja izrauju tehniku dokumentaciju), kontrola tehnike dokumentacije (sadraj strune kontrole revizione komisije, sadraj tehnike kontrole, uslovi za lica koja vre kontrolu, kontrola dokumentacije izraene u drugim zemljama), odobrenje za izgradnju ( nadlenost za izdavanje odobrenja, dokumentacija koja se prilae uz zahtev za izdavanje odobrenja, izgradnja objekata i izvoenje radova po prijavi, uvanje tehnike dokumentacije), graenje objekta (pripremni radovi, prijava poetka izvoenja radova, uslovi za pravna lica koja se bave graenjem objekata, uslovi za lica koja rukovode graenjem objekta odnosno izvoenjem radova,obaveze izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova, graevinski dnevnik, knjiga inspekcije, struni nadzor i njegov sadraj, uslovi za lica koja vre struni nadzor, upotrebna dozvola ( tehniki pregled objekta, probni rad, podobnost objekta za upotrebu) inspekcijski nadzor, Osim navedenih pitanja iz oblasti izgradnje objekata ovaj deo ispita obuhvata i : poznavanje propisa kojima se utvruju osnovni uslovi za projektovanje i graenje objekata, instalacija, ureaja, postrojenja i opreme, poznavanje propisa kojima su utvreni uslovi i mere zatite objekata, ureaja, postrojenja i opreme i to: zatita od poara i eksplozija i drugih tetnih dejstava, zatita na radu, zatita od elementarnih nepogoda, zatita ivotne sredine itd. poznavanje tehnikih normativa i normi kvaliteta za izvoenje radova zavisno od njihove vrste i to za toplotnu i zvunu zatitu, zatitu od korozije, provetravanje sklonita, liftove, stabilne ureaje za gaenje poara i dr. poznavanje i primenu standarda.

11.2.3. PRAVNI IZVORI ZA USMENI DEO ISPITA

U cilju olakanja pripremanja dela ispita koji se odnosi na poznavanje zakona, tehnikih propisa, normativa, standarda i drugih propisa iz oblasti iz koje kandidat polae struni ispit, sledi spisak najee primenjivanih propisa o izgradnji objekata odnosno tehnikih normativa i standarda grupisanih po oblastima. Propisi koji se odnose na izgradnju objekata su obavezni za sve kandidate. Propise i tehnike normative koji budu objavljeni, izmenjeni ili dopunjeni posle izrade ove broure kandidati takoe treba da poznaju.
11.2.3.1 IZGRADNJA OBJEKATA

a) b) c) d)

e)

f) g)

h) i)

j) k) l) m) n) o) p) q)

r) s)

Zakon o planiranju i izgradnji ( Slubeni glasnik RS, br.47/2003 i 34 /2006), Pravilnik o sadrini i izradi planskih dokumenata ( Slubeni glasnik RS, br.60/2003), Pravilnik o sadrini, nainu izrade, nainu vrenja strune kontrole urbanistikog plana, kao i uslovima i nainu stavljanja plana na javni uvid ( Slubeni glasnik RS, br.12/2004) Pravilnik o nainu uvida u doneti urbanistiki plan, overavanja, potpisivanja, dostavljanja, arhiviranja, umnoavanja i ustupanja urbanistikog plana uz naknadu ( Slubeni glasnik RS, br.75/2003), Pravilnik o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadrini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje izdaje optinska, odnosno gradska uprava ( Slubeni glasnik RS, br.75/2003), Pravilnik o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata ( Slubeni glasnik RS, br.80/2005), Pravilnik o metodologiji i proceduri realizacije projekata za izgradnju objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva odnosno autonomna pokrajina( Slubeni glasnik RS, br.59/2006), Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja odobrenja za izgradnju i sadrini prijave poetka izvoenja radova ( Slubeni glasnik RS, br.60/2003), Pravilnik o nainu, postupku i sadrini podataka za utvrivanje uslova za izdavanje licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokarjina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci ( Slubeni glasnik RS, br.114/2004), Pravilnik o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvoaa radova i odgovornog planera ( Slubeni glasnik RS, br.116/2004 i 69/2006), Pravilnik o nainu i postupku vrenja strunog nadzora u toku graenja objekta ( Slubeni glasnik RS, br.105/2003), Pravilnik o sadrini i nainu voenja knjige inspekcije i graevinskog dnevnika ( Slubeni glasnik RS, br.105/2003) Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnikog pregleda objekta i izdavanju upotrebne dozvole ( Slubeni glasnik RS, br.111/2003), Pravilnik o uslovima, programu i nainu polaganja strunog ispita u oblasti izrade tehnike dokumentacije i graenja ( Slubeni glasnik RS, br.18/2004 i 47/2006) Pravilnik o uslovima, programu i nainu polaganja strunog ispita za prostornog planera i urbanistu ( Slubeni glasnik RS, br.121/2003 i 47/2006), Pravilnik o obrascu i sadrini legitimacije urbanistikog, graevinskog i geodetskog inspektora ( Slubeni glasnik RS, br.105/2003) Pravilnik o projektu izvedenog objekta, odnosno tehnikoj dokumentaciji i o izdavanju odobrenja za izgradnju i upotrebne dozvole za obejkte ija je izgradnja zavrena bez graevinske dozvole ( Slubeni glasnik RS, br.79/2006) Pravilnik o sadraju elaborata o ureenju gradilita ( Slubeni glasnik RS, br.31/92), Uredba o objektima i rejonima od posebnog znaaja za odbranu Republike Srbije (Slubeni glasnik SRS, br.18/92),

t)

Posebne uzanse o graenju ( Slubeni list SFRJ, br.18/77).

11.2.3.2 GREJANJE I VENTILACIJA

a) Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u graevinarstvu (SRPS U.J5.600),( Slubeni list SRJ, br.7/98), b) Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u graevinarstvu(SRPS U.J5.510),( Slubeni list SRJ, br.69/87), c) Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u graevinarstvu (SRPS U.J5.520 i JUS U.J5.530 ),( Slubeni list SRJ, br.60/97), d) Pravilnik o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ( Slubeni list SFRJ, br.38/89), e) Pravilnik o tehnikim normativima za sklonita ( Slubeni list SFRJ, br.55/83), f) Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za termoizolacione materijale ( Slubeni list SCG, br.54/2005), g) Standardi SRPS M.E6.200, 201, 202, 203, 204, 205,206, 207 i SCS M. E7. 100, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 110, 011, 012 i dr.
11.2.3.3 ZATITA IVOTNE SREDINE

a) b) c) d) e) f) g) h)

i) j)

Zakon o zatiti ivotne sredine ( Slubeni glasnik RS, br.135/2004), Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ( Slubeni glasnik RS, br.135/2004) Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ( Slubeni glasnik RS, br.135/2004) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ( Slubeni glasnik RS, br.135/2004) Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br.69/2005) Pravilnik o radu tehnike komisije za ocenu studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br.69/2005), Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentacije i o javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br.69/2005) Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Slubeni glasnik RS, br.54/92, 30/99, 19/2006), Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ( Slubeni glasnik RS, br.30/97, 35/97), Pravilnik o bliim uslovima koje moraju da ispunjavaju strune organizacije koje vre merenja emisije i imisije ( Slubeni glasnik RS, br.5/2002),

11.2.3.4 ZATITA NA RADU - OPTI PROPISI

a) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ( Slubeni glasnik RS, br. 101/2005), b) Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja radne sredine, opasnih materija, orua za rad, instalacija i sredstava i oreme line zatite( Slubeni glasnik RS, br.7/99), c) Pravilnik o uslovima za vrenje pregleda tehnike dokumentacije, pregleda i ispitivanja orua za rad, opasnih materija, instalacija i radne sredine, sredstava i opreme line zatite i osposobljavanje radnika za bezbedan rad ( Slubeni glasnik RS, br.7/99), d) Pravilnik o optim merama zatite na radu za graevinske objekte namenjene za radne i pomone prostorije ( Slubeni glasnik SRS, br.29/87) e) Pravilnik o optim merama i normativima zatite na radu od buke u radnim prostorijama (

Slubeni list SFRJ, br. 21/92), f) Pravilnik o merama i normativima zatite na radu na oruima za rad ( Slubeni list SFRJ, br.18/91), g) Pravilnik o zatiti na radu i o tehnikim merama za razvijae acetilena i acetilenske stanice ( Slubeni list SFRJ, br. 6/67, 27/69) h) Pravilnik o zatiti na radu pri izvoenju graevinskih radova ( Slubeni glasnik RS, br.53/97)
11.2.3.5 ZATITA NA RADU - PROPISI ZA INDUSTRIJSKE GRANE

a) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu pri proizvodnji i preradi obojenih metala ( Slubeni glasnik SRS, br. 19/85), b) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu u crnoj metalurgiji ( Slubeni glasnik SRS, br.25/87), c) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu pri mehanikoj preradi i obradi drveta i slinih materijala ( Slubeni glasnik SRS, br.51/88), d) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu na preradi nemetalnih minerala ( Slubeni glasnik SRS, br.2/83), e) Pravilnik o higijenskim i tehnikim merama pri radu u grafikim preduzeima ( Slubeni list FNRJ, br.56/47) f) Pravilnik o tehnikim normativima za pripremanje mineralnih sirovina - ruda obojenih metala ( Slubeni list SFRJ, br.36/79), g) Pravilnik o tehnikim normativima za livniku industriju ( Slubeni list SFRJ, br.14/79 i 11/80) h) Pravilnik o tehnikim normativima za plastinu preradu obojenih metala (Slubeni list SFRJ, br.25/86). i) Pravilnik o tehnikim normativima za pekare (Slubeni list SRJ, br.13/92). j) Pravilnik o tehnikim normativima za mlin za preradu ita u mlinske proizvode (Slubeni list SFRJ, br.13/92).
11.2.3.6 SUDOVI POD PRITISKOM

a) Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne posude pod pritiskom (Slubeni list SFRJ, br.16/83), b) Pravilnik o tehnikim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove ( Slubeni list SFRJ, br.25/80, 9/86, 21/94, 56/95 i 1 /2003), c) Pravilnik o tehnikim normativima za postavljanje stabilnih sudova pod pritiskom za tene atmosferske gasove ( Slubeni list SFRJ, br.39/88), d) Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne sudove pod pritiskom za tene atmosferske gasove ( Slubeni list SFRJ, br.9/86), e) Pravilnik o tehnikim normativima za postavljanje stabilnih sudova pod pritiskom za teni ugljen-dioksid ( Slubeni list SFRJ, br.39/90), f) Pravilnik o tehnikim normativima za pregled i ispitivanje stabilnih sudova pod pritiskom za teni ugljen-dioksid ( Slubeni list SFRJ, br.76/90), g) Pravilnik o tehnikim normativima za cevne vodove za gasoviti kiseonik (Slubeni list SFRJ, br.52/90), h) Pravilnik o tehnikim normativima za radove pri ienju i odmaivanju opreme za kiseonik 74/90), i) Pravilnik o tehnikim normativima za cevne vodove za acetilen ( Slubeni list SFRJ, br.6/92),

Pravilnik o tehnikim zahtevima za elektrine akumulacione zagrejae vode (Slubeni list SRJ, br.5/99), k) Zakon o elektroenergetskoj i graevinskoj inspekciji i inspekciji parnih kotlova ( Slubeni glasnik SRS, br.5/83, 15/83, 45/85, 53/93, 67/93,48/94) (primenjuje se samo deo koji se odnosi na inspekciju parnih kotlova).
11.2.3.7 ZAPALJIVI GASOVI

j)

a) Zakon o energetici ( Slubeni glasnik RS, br. 84/2004), b) Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava energetski subjekt za transport i distribuciju prirodnog gasa ( Slubeni glasnik RS, br. 93/2005), c) Pravilnik o uslovima, nainu polaganja strunog ispita za lica koja obavljaju poslove tehnikog rukovoenja, odravanja i rukovaoca u objektima za transport i distribuciju prirodnog gasa ( Slubeni glasnik RS, br. 93/2005), d) Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tenih ugljovodonika ( Slubeni list SRJ, br. 29/97), e) Odluka o uslovima koje mora ispunjavati preduzee ili drugo pravno lice za obavljanje poslova projektovanja i izgradnje gasovoda, naftovoda i produktovoda ( Slubeni list SRJ, br.22/98), f) Odluka o uslovima koje moraju ispunjavati lica koja obavljaju poslove rukovanja transportom gasovitih ili tenih ugljovodonika i poslove odravanja gasovoda, naftovoda ili produktovoda ( Slubeni list SRJ, br.22/98), g) Odluka o nainu voenja evidencije o transportovanim koliinama gasovitih ili tenih ugljovodinika gasovodima, naftovodima ili produktovodima za meunarodni ili magistralni transport i rokovima za dostavljanje podataka iz te evidencije ( Slubeni list SRJ, br.22/98), h) Pravilnik o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan transport tenih i gasovitih ugljovodonika magistralnim gasovodima i naftovodima i gasovodima za meunarodni transport ( Slubeni list SFRJ, br. 26/85), i) Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje i polaganje distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bar ( Slubeni list SRJ, br. 20/92), j) Pravilnik o tehnikim normativima za kuni gasni prikljuak za radni pritisak do 4 bar ( Slubeni list SRJ, br.20/92) k) Pravilnik o tehnikim normativima za unutranje gasne instalacije ( Slubeni list SRJ, br. 20/92, 33/92), l) Uslovi i tehniki normativi za projektovanje i izgradnju gradskog gasovoda ( Slubeni list grada Beograda, br. 14/77, 19/77, 18/82, 26/83, 6/88), m) Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje, graenje, pogon i odravanje gasnih kotlarnica ( Slubeni list SFRJ, br. 10/90, 52/90) n) Pravilnik o izgradnji postrojenja za teni naftni gas i o uskladitavanju i pretakanju tenog naftnog gasa ( Slubeni list SFRJ, br.24/71, 26/71).
11.2.3.8 ZAPALJIVE TENOSTI

a) Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tenih ugljovodonika ( Slubeni list SRJ, br. 29/97), b) Pravilnik o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan transport tenih i gasovitih ugljovodonika magistralnim gasovodima i naftovodima i gasovodima za meunarodni transport ( Slubeni list SFRJ, br. 26/85), c) Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti ( Slubeni list SFRJ, br. 20/71, 23/71), d) Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladitavanju i

e) f) g) h)

pretakanju goriva ( Slubeni list SFRJ, br. 27/71), Pravilnik o smetaju i dranju ulja za loenje ( Slubeni list SFRJ, br. 45/67) Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva naftnog porekla ( Slubeni list SRJ, br. 51/2004), Pravilnik o tehnikim normativima za ureaje u kojima se nanose i sue premazna sredstva ( Slubeni list SFRJ, br. 57/85), Naredba o zabrani upotrebe motornih benzina za odmaivanje ili ienje metalnih delova i predmeta od drugog materijala ( Slubeni list SFRJ, br. 23/67)

11.2.3.9 ZATITA OD POARA

a) Zakon o zatiti od poara ( Slubeni glasnik SRS, br. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05), b) Zakon o eksplozivnim materijama zapaljivim tenostima i gasovima (Slubeni glasnik SRS, br. 44/77, 45/85, 18/89, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05), c) Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu visokih objekata od poara (Slubeni list SFRJ, br. 7/84), d) Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozija( Slubeni list SFRJ, br. 24/87), e) Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja i ureaja od poara ( Slubeni list SFRJ, br. 74/90), f) Pravilnik o tehnikim normativima za sisteme za odvoenje dima i toplote nastalih u poaru 45/83), g) Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne ureaje za gaenje poara ugljendioksidom ( Slubeni list SFRJ, br. 44/83, 31/89), h) Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu od poara i eksplozije pri ienju posuda za zapaljive tenosti ( Slubeni list SFRJ, br. 44/83, 60/86), i) Pravilnik o tehnikim normativima za ureaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema poaru ( Slubeni list SFRJ, br. 35/80), j) Uredba o merama zatite od poara pri izvoenju radova zavarivanja rezanja i lemljenja ( Slubeni glasnik SRS, br. 50/79). k) Pravilnik o tehnikim zahtevima za sisteme za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolom ( Slubeni list SRJ, br. 58/99) l) Pravilnik o tehnikim zahtevima za zatitu garaa za putnike automobile od poara i eksplozija (Slubeni list SCG, br.31/2005) m) Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu od statikog elektriciteta ( Slubeni list SFRJ, br. 62/73).
11.2.3.10 TRANSPORTNI UREAJI

a) Pravilnik o tehnikim normativima za liftove na elektrini pogon za vertikalni prevoz lica i tereta ( Slubeni list SFRJ, br. 16/86, 28/89, 22/92, 14/96), b) Pravilnik o tehnikim normativima za liftove na elektrini pogon za vertikalni prevoz tereta, sa kabinom u koju nije mogu pristup ljudi (Slubeni list SFRJ, br. 55/87), c) Pravilnik o tehnikim normativima za liftove na elektrini pogon za kosi prevoz lica i tereta ( Slubeni list SFRJ, br. 49/86) d) Pravilnik o tehnikim normativima za fasadne liftove na elektrini pogon ( Slubeni list SFRJ, br. 19/86, e) Pravilnik o tehnikim normativima za dizalice ( Slubeni list SFRJ, br. 65/91), f) Pravilnik o tehnikim normativima za pokretne stepenice (eskalatore) i pokretne trake i staze za prevoz ljudi ( Slubeni list SRJ, br. 83/94)

11.2.311 ENERGETIKA

a) Zakon o energetici ( Slubeni glasnik RS, br. 84/2004), b) Pravilnik o tehnikim normativima za pogon i odravanje elektroenergetskih postrojenja i vodova ( Slubeni list SRJ, br. 41/93), c) Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja i ureaja od poara ( Slubeni list SFRJ, br. 74/90), d) Zakon o elektroenergetskoj i graevinskoj inspekciji i inspekciji parnih kotlova ( Slubeni glasnik SRS, br.5/83, 15/83, 45/85, 53/93, 67/93,48/94). (primenjuje se samo deo koji se odnosi na inspekciju parnih kotlova).
11.2.3.12 ELINE KONSTRUKCIJE

a) Pravilnik o tehnikim normativima za nosee eline konstrukcije (Slubeni list SFRJ, br. 61/86), b) Pravilnik o optim tehnikim propisima za izradu predmeta i konstrukcija zavarivanjem ( Slubeni list SFRJ, br.19/59), c) Pravilnik o tehnikim propisima o kvalitetu zavarenih spojeva za nosee eline konstrukcije ( Slubeni list SFRJ, br. 41/64), d) Pravilnik o tehnikim normativima i uslovima za montau elinih konstrukcija ( Slubeni list SFRJ, br. 29/70) e) Pravilnik o tehnikim propisima za toleranciju mera i oblika kod noseih elinih konstrukcija ( Slubeni list SFRJ, br. 41/64). f) Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozije( Slubeni list SFRJ, br. 32/70) g) Standardi iz grupe SRPS U.E7
11.2.3.13 OPTI PROPISI

a) b) c) d)

Zakon o standardizaciji ( Slubeni list SCG, br. 44/2005), Zakon o akreditaciji ( Slubeni list SCG, br. 44/2005), Zakon o metrologiji ( Slubeni list SCG, br. 44/2005), Zakon o tehnikim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglaenosti proizvoda s propisanim zahtevima ( Slubeni list SCG, br. 44/2005),

e) Reenje o oznaavanju standarda i srodnih dokumenata u Republici Srbiji (Slubeni glasnik RS, broj 27/2007)
11.2.3.14 SRPSKI STANDARDI

a) Grana A - Osnovni i opti standardi - Glavne grupe A.A i A.K, b) Grana C - Metalurgija i tehnologija prerade metala - Glavna grupa C.B ,

c) Grana M - Mainogradnja i metalska industrija - Glavne grupe, M.A ; M.B ; M.C ; M.E ; M.Z
d) Grana U -Graevinarstvo - Glavne grupe U.J, U.E e) Grana Z - Glavne grupe Z.C i Z.P.

12.OCENJIVANJE
Kandidat se na strunom ispitu ocenjuje za opti deo jednom ocenom a za posebni deo ocenjuje se posebno svaki predmet (struni rad, odbrana rada i poznavanje propisa). Uspeh kandidata na strunom ispitu ocenjuje se ocenom poloio ili nije poloio. Ocenom nije poloio ocenjuje se kandidat koji nije pokazao dovoljan uspeh iz opteg dela i jednog predmeta iz posebnog dela ispita ili ako nije pokazao dovoljan uspeh iz dva predmeta posebnog dela.

13.POPRAVNI ISPIT
Kandidat koji nije pokazao dovoljan uspeh iz opteg dela ili iz jednog predm,eta posebnog dela moe polagati popravni ispit u roku koji ne moe biti krai od tri meseca od dana kada je ispit polagao odnosno u narednom ispitnom roku.

14.ODUSTAJANJE OD ISPITA
Ako kandidat ne pristupi polaganju strunog ispita ili ako pre poetka polaganja strunog ispita izjavi da odustaje od ispita, smatrae se da nije ni polagao ispit s tim da moe da pristupi polaganju u narednom ispitnom roku. Ako kandidat neopravdano odustane od zapoetog polaganja strunog ispita smatrae se da ispit nije poloio. Ukoliko je kandidat zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga bio spreen da pristupi zapoetom polaganju ispita (napr. struni rad je ocenjen pozitivno a ne moe da pristupi usmenom delu ispita) podnosi pismeni zahtev komisiji za odlaganje ispita za sledei ispitni rok. Komisija obavetava kandidata da li je njegov zahtev usvojen.

15.UVERENJE O POLOENOM STRUNOM ISPITU

Na osnovu zapisnika o poloenom strunom ispitu, kandidatu se izdaje uverenje o poloenom ispitu. Kako uverenje potpisuje Ministar za infrastrukturu, to iz tehnikih razloga kandidat na dan polaganja ispita dobija potvrdu o poloenom strunom ispitu a mesec dana kasnije uverenje o poloenom strunom ispitu koje mora lino da preuzme jer se pri prijemu reenja potpisuje u knjigu evidencije.

16.PRIPREMNI SEMINAR
U cilju pruanja pomoi kandidatima koji namerevaju da polau struni ispit, Savez mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije (SMEITS) organizuje jednodnevni pripremni seminar. Na seminaru, kandidati se upoznaju sa nainom izrade strunog rada i postupkom na usmenom delu ispita. U saetom obimu kandidatima se izlae materija koje se neposredno odnosi na izgradnju objekata (zakon i pravilnici) kao i na opte propise koji se posredno odnose na izradu tehnike dokumentacije i graenje objekata (standardizacija merne jedinice i merila, zatita na radu, zatita od poara, zatita ivotne sredine i sl.). Obavetenje o vremenu odravanja i sadraju seminara dostavlja se kandidatima zajedno sa reenjem komisije o odobravanju teme kako bi se kandidati mogli blagovremeno odluiti o prisustvovanje seminaru. Seminar se odrava u prostorijama Saveza mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije, Beograd, ul.Kneza Miloa br.7a/II.

LITERATURA
1) 2) 3) 4) Isailovi, M., M.Bogner : Tehniki propisi o posudama pod pritiskom, SMEITS, Beograd, 2003 , ivkovi, B., Z.Staji; Mali termotehniki prirunik, SMEITS, Beograd, 2003. Bogner, M., A.Petrovi: Procena usluga u izgradnji objekata, SMEITS, Beograd, 1999, oki, M. N. Mitrovi-itko, S. Vukoti: Prirunik za pripremu opteg dela strunog ispita za

5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) 12) 13) 14) 15) 16) 17) 18) 19) 20) 21) 22) 23) 24) 25) 26) 27) 28) 29) 30) 31) 32) 33)

radnike tehnikih struka, SITS-SMEITS, Beograd, 2007. Bogner, M., M. Isailovi : Prirodni gas, ETA, Beograd 2005, Bogner, M.: Propan i butan, ETA, 2005, Bogner, M., M. Isailovi : Tehniki i medicinski gasovi, ETA, Beograd 2005, Bogner, M., M.Isailovi : Tehniki propisi u grejanju, hlaenju i klimatizaciji, II izdanje,SMEITS, 2002, Topi R., M.Bogner: Tehnika suenja, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002. Isailovi, M.: Tehniki propisi o zatiti od poara i eksplozija, SMEITS, Beograd, 2004, **** Pravila prorauna toplote potrebne za grejanje zgrada, Prevod DIN 4701 sa komentarima, SMEITS, Beograd, 1985, Petrovi, V.: Principi projektovanja gasnih instalacija, SMEITS, Beograd, 1993, Todorovi, B., M.Milinkovi : Razvod vazduha u sistemima klimatizacije, SMETS, 2004, Bogner, M.: Projektovanje termotehnikih i procesnih sistema, ETA, Beograd 2007. Bogner, M., i dr. : Zavarivanje- teorija , konstruisanje i prorauni,ETA, Beograd, 2007. Reknagel, prenger, ramek,eperkovi : Grejanje i klimatizacija 05/06, esto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Interklima, Vrnjaka banja, 2004. Todorovi, B.: Klimatizacija, SMEITS, Beograd, 2005. Milenkovi, B.: Prirunik za merenje protoka fluida, SMEITS, Beograd, 2000, Vueti, R.: Prirunik o uravnoteavanju cevnih mrea u grejanju, hlaenju i klimatizaciji, SMEITS, Beograd, 2002 Isailovi, M., M. Bogner : Stanadardizacija: Jugoslovenski standardi za opte mainstvo, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002, Bogner, M., A.Petrovi: Posude pod pritiskom, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. Bogner, M., Z.Staji : Tehnika hlaenja, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. Rikalovi, M.: Doboasti razmenjivai toplote, SMEITS, Beograd, 2002. Bogner, M. i dr. : Termotehniar, tom 1 i 2, tree, dopunjeno i proireno izdanje, Interklimagrafika, Vrnjaka Banja-SMEITS, Beograd 2004. M.Mranov: Zbirka zakona i pravilnika o planiranju i graenju objekata i izradi tehnike dokumentacije, SMEITS, Beograd, 2006. Isailovi,M., Bogner,M.: Propisi o planiranji i izgradnji, ETA, Beograd 2005. Bogner,M., Stanojevi, M.: O vodama, ETA, Beograd 2006. Bogner, M., Stanojevi, M., Livo, L.: Preiavanje i filtriranje gasova i tenosti, ETA, Beograd 2006. Bogner, M., Isailovi, M.: Termotehnika i termoenergetska postrojenja, ETA, Beograd 2006. ivkovi, M., Maneski,T.: Termomehaniki naponi cevovoda i posuda, SMEITS, Beograd, 2006 amalovi D., amalovi, S.: Vodi kroz standarde i propise o grejanju, hlaenju i klimatizaciji, SMEITS, Beograd, 2007, Bogner, M., Zekonja, P., Ivanovi,D.: Prirunik za izradu projektne dokumentacije, ETA, Beograd,2007 Bode,E., Bogner.M,; Ugljendioksid, ETA, 2007.

Knjige iji je izdava Savez mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije(SMEITS) [1,2,3,4,8,10,11, 12,13, 17,18,19, 23, 25, 30 i 31] mogu se nabaviti u prostorijama Saveza u Beogradu ul.Kneza Miloa br.7a (2 sprat) soba 29, tel.011/3230 041, faks 011/3231 372, Email:smeits@eunet.yu. Knjige pod rednim brojem 5, 6, 7, 14, 15, 16, 24, 26, 27, 28, 29, 32 i 33 mogu se naruiti od izdavaa ETA, Beograd, Milana Rakia 4 (www.eta-beograd.co.yu) , preko telefona/faksa 011/2423-974, E-mail:info@eta-beograd.co.yu.

PRILOG 1 PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mainskog projekta instalacija centralnog grejanja
2

Stambeno-poslovni objekat se nalazi u gradskom jezgru. Objekat je povrine 2280 m i sastoji se od suterena, prizemlja, etiri sprata i potkrovlja. U prizemlju se nalaze lokali i poslovni prostor, a stanovi su u ostalom delu objekta. Magacini i tehnike prostorije nalaze se u suterenu.Meuspratna visina je 3 m. Objekat je sa izraenom orijentacijom istok-zapad. Spoljna projektna temperatura za 0 zimski period u Zrenjaninu je -18 S (klimatska zona II, vetrovito podruje). Podatke o koeficijentima prolaza toplote uzeti iz projekta graevinske fizike koji je u sklopu arhitektonsko-graevinskog projekta. Predvideti instalaciju centralnog grejanja u celom objektu. Kao grejna tela predvideti eline radijatore Termik. Visinu radijatora prilagoditi visini parapeta. Boju radijatora u poslovnom delu objekta uskladiti sa bojom enterijera. Na radijatorskim prikljucima predvideti termoregulacione ventile i radijatorske navijke. U pomonim prostorijama kao grejna tela mogu se 0 predvideti registri od glatkih elinih cevi. Temperaturski reim radijatorskog grejanja je 90/70 S. Za cirkulaciju tople vode u sistemu predvideti avne i beavne eline cevi oblika i mera po SRPS C.B5.221 i SRPS C.B5.225. Horizontalnu cevnu mreu voditi vidno pod plafonom suterena odnosno prizemlja. Predvideti odvojene cevne mree za stambeni i poslovni deo objekta, to treba da omogui zasebno merenje i registrovanje utroka toplotne energije. Na mestima gde je potrebno predvideti toplotnu izolaciju cevovoda. Odravanje pritiska u sistemu ostavriti primenom zatvorene ekspanzione posude. Odvoenje vazduha iz instalacije predvideti na najvioj etai objekta. Dopunjavanje instalacije vriti omekanom vodom. Svu potrebnu opremu za rad instalacije centralnog grejanja predvideti u podstanici. Objekat se snabdeva toplotnom energijom iz gradske 0 vrelovodne mree temprature vode 130/70 S i pritiska 8 bar. Predvideti indirektno prikljuenje objekta na vrelovodnu mreu pomou razmenjivaa toplote. Toplotnu podstanicu predvideti u suterenu objekta. Primarni deo podstanice nije predmet ovog projekta. Svi elementi instalacije centralnog grejanja i podstanice predvieni ovim projektom moraju imati odgovarajue ateste i certifikate. Sve ostalo jepotrebno uraditi u skladu sa vaeim propisima i tehnikim normativima za ovu vrstu instalacija. INVESTITOR

PRILOG 2 PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mainskog projekta instalacije klimatizacije Ugostiteljski objekat se nalazi na planini, na 680 m nadmorske visine, u podruju zatienih 2 prirodnih dobara. U objektu, ukupne povrine 2960 m , nalaze se hol, restoran, kuhinja, sala za sastanke, vienamenska sala, disko klub i sobe za spavanje. Objekat ima tri etae i nalazi se na otvorenom poloju u vetrovitom podruju. Spoljanji priojektni uslovi za klimatsku zonu u kojoj je 0 objekat su: leto: t=30 S, f=32%, 0 zima: t= - 21 S, f=80% Projektom predvideti instalaciju klimatizacije za sledee prostorije: -hol sa recepcijom i kafe-barom, -restoran za 100 ljudi, -sala za sastanke za 50 ljudi, -disko-klub, 0 vienamenska sala za 160 ljudi. Unutranjni projektni uslovi su: leto: t=26 2 S, fmax = 60%, zima: 0 0 t= 20 2 S, fmax = 30%. U kuhinji obezbediti unutranju temperatiru od 28 S. Podatke o koeficijentima prolaza tioplote uzeti iz projekta graevinske fizike koji je u sastavu arhitektonskograevinskog projekta. Predvieno zastakljivanje objekta je sa koeficijentomzatite 0,6. Sistem klimatizacije odrditi tako da je mogu nezavisan rad svake od navedenih prostorija.Predvienim sistemom klimatizacije obezbediti utedu energije. Dobitke toplote od osvetljenja i opreme uzeti iz projekta elektrinih instalacija. Koliinu sveeg vazduha odrediti na bazi obroka sveeg vazduha po oveku, a u zavisnosti od namene prostorije. U restoranu predvideti 100% sve vazduh. Uzimanje sveeg vazduha odrediti tako da ne doe do naruavanja fasade objekta. Otpadni vazduh iz kuhinje izbaciti na najvioj taki objekta. Nain izbacivanja ovog vazduha odrediti tako da se sprei irenje mirisa prema sobama za spavanje. Kanale za razvod vazduha predvideti od pocinkovanog lima. Elemente za ubacivanje vazduha izabrati tako da u prostorijama nema oseaja promaje. Sve elemente za distribuciju vazduha predvideti sa regulatorom protoka.Tip i mesto ugradnje elementa za distribuciju vazduha usaglasiti sa projektom enterijera. Sve kanale sveeg vazduha i kanale potisnog vazduha koji prolaze kroz neklimatizovane prostorije izolovati termikom izolacijom sa parnom branom. Na mestima prolaza kanala kroz protivpoarne zidove i meuspratne konstrukcije predvideti protivpoarne klapne. Upogledu dozvoljenog nivoa buke u prostorijama, pridravati se vaeih propisa i preporuka. Za smetaj opreme za klimatizaciju predvideti tehniku prostoriju. Objekat se nsabdeva toplotnom energijom iz samostalne kotlrnice. Za potrebe grejaa u sastavu klima-komora na raspolaganju je 0 topla voda temperature 70/90 S, kapaciteta 150 kW. Grejanje objekta je predvieno posebnim projektom.Za potrebe hlaenja objekta predvideti rashladni agregat sa kondenzatorom hlaenimvazduhom. Agregat postaviti na postolje van objekta. Projektom predvideti zatitu instalacije hladne vode od smrzavanja. Pri odreivanju vrste rashladnog medija, mesta uzimanja i izbacivanja vazduha i stepena filtriranja vazduha, voditi rauna o zahtevima iz propisa o zatiti ivotne sredine. Za kontrolu rada, upravljanje i regulaciju svih parametara instalacije klimatizacije predvideti elektronsku DDS automatiku. INVESTITOR

PRILOG 3 PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mainskog projekta vrelovodne kotlarnice kapaciteta 2 x 9,3 MW Projektom predvideti dva vrelovodna kotla kapaciteta po 9,3 MW sledeih parametara: -priprema 0 vrele vode (potis/povrat) 150/70 C, -hemijska priprema vode prema analizi sirove vode,-u okviru kotlarnice obezbediti primarne cirkulacione pumpe kao i recirkulacione pumpe kotlovskog kruga, -odravanje pritiska u sistemu obezbediti u kotlarnici, -predvideti dvostruki limeni samostojei dimnjak (u blizini kotlarnice nema veih zagaivaa), -gorivo je mrki ugalj aleksinac, sortiran na 15 do 30 mm, sledeeg elementranog sastava: S=44,04%, N= 3,62%, O=8,60%, N=0,40%, S=5,99%, A=23,85%, W=13,5%, donja toplotna mo Nd=18268 kJ/kg. -za kotlarnicu se predvia nov objekat, sa skladitenjem goriva i skladitenjem ljake i pepela i prilazima za deponovanje, odnosno odvoenje. U toku izrade projekta pridravati se tehniki propisa za ovu vrstu obajekata, posebno sa stanovita zatite na radu, zatite od poara i zatite ivotne sredine. INVESTITOR

PRILOG 4 PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mainskog tehnolokog projekta Pogona za proizvodnju traktorskih diferencijala Za fabriku traktora NN potrebno je uraditi glavni mainsko tehnoloki projekat Pogona za proizvodnju diferencijala ukupnog godinjeg kapaciteta od 25.000 komada godinje u 2008. godini i 35.000 komada godinje u 2012. godini i to po sledeem asortimanu: za traktor tipa Traktor tipa A - 1 Traktor tipa A - 2 Traktor tipa A - 3 br. komada za 2008. god. 12.000 10.000 3.000 br. kom za 2012. god. 15.000 15.000 5.000

Pogon za proizvodnju traktorskih diferencijala treba da bude u novoj hali u krugu preduzea na mestu posebno oznaenom u priloenom situacionom planu. U projektovanoj hali treba smestiti: Radionicu za obradu delova rezanjem Liniju protone montae diferencijala Skladite delova iz kooperacije Skladite alata sa Alatnicom Remontno odelenje sa prirunim skladitem rezervnih delova

Garderobe i sanitarne vorove Administrativne i pomone prostorije. Napomena: termika obrada delova diferencijala e se obavljati u kooperaciji. Ostali uslovi: Pogon za proizvodnju diferencijala treba da radi u dve radne smene, izuzev montae, koja e se obavljati u jednoj radnoj smeni. Broj radnih dana nedeljno je 5 (pet) Fond radnih asova je 7,5 asova dnevno Prisutnost zaposlenih na radu je 90% godinjeg fonda radnih asova Pri odreivanju potrebne tehnoloke opreme koristiti prvenstveno postojeu opremu, po priloenom spisku, ali ne i za visokoproduktivne i sloene tehnoloke operacije Planirati nabavku vijanih i zaptivnih elemenata i kotrljajue leajeve iz kooperacije Iz kooperacije e se nabavljati i odlivci kuita diferencijala Skladitne prostore projektovati za 5 (pet) dana skladitenja za odlivke i 15 dana za ostalu robu.

Sva proizvodna i pomona odelenja projektovati tako da zadovolje konaan program proizvodnje od 35.000 traktora godinje, a za prvu fazu proizvodnje ostaviti slobodna mesta na kojima e se naknadno postaviti oprema za drugu fazu proizvodnje. Pri tome voditi rauna o najkraim transportnim tokovima pri emu za nefleksibilne sisteme prednost dati drugoj fazi. Projektovati u podu hale posebne transportere za odvod opiljaka (''pona'') od rezanja metala. Za svu nestandardnu opremu treba uraditi detaljne projektne zadatke na osnovu kojih se takva oprema moe naruiti od odgovarajuih proizvoaa. Toplotna i elektrina energija se obezbeuju iz sopstvene kotlarnice i trafo stanice, za koje treba izvriti proveru kapaciteta. U krugu preduzea postoje skladita opasnih materija, ali se mora proveriti njihov kapacitet, tj. moraju se definisati potrebe za tim materijama. Traenim projektom treba da bude omoguena racionalna proizvodnja diferencijala u traenom kvalitetu. Tehnoloki projekat mora biti kompletan tako da se na osnovu njega mogu uraditi svi ostali potrebni glavni projekti!

Prilog: -Kompletna konstruktivna dokumentacija svih tipova diferencijala -Aurirani situacioni plan preduzea sa ucrtanim svim graevinskim objektima, unutranjim i pristupnim saobraajnicama, nadzemnim i podzemnim instalacijama, susednim objektima, orijentacijom i ruom vetrova. -Izvod iz urbanistikog plana (ili akt o urbanistikim uslovima) -Lista raspoloive tehnoloke opreme sa tehniko tehnolokim karakteristikama i inventarskim brojevima.

INVESTITOR

PRILOG 5 - Izgled naslovne strane Savez mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara SrbijeKomisija za mainsku struku

Pismeni rad za struni ispit GLAVNI MAINSKI PROJEKAT KOTLARNICE KAPACITETA 2x5 t/sat ZASIENE VODENE PARE PRITISKA 12 bar, LOENE MAZUTOM Kandidat Jovan Jovanovi dipl.ma.in

Beograd, NOVEMBAR 2007

PRILOG 6

OF je koordinatni poetak koordinatnog sistema fabrike koji je na AF geografske irine i VF a

zaokrenut je za 7 30 20 u odnosu na meridijan u smeru kretanja kazaljke na satu. Koordinate unutranjih temena predstavljenog objekta su A(xA, yA), B(xB, yB), C(xC, yC), D(xD, yD). PRILOG 7 Izgled sastavnice na crteima
0