P. 1
pravna_etika

pravna_etika

|Views: 518|Likes:
Published by jovanafilip

More info:

Published by: jovanafilip on Sep 13, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/13/2014

pdf

text

original

Sections

  • Posebna pitanja pravne etike za tužioce
  • Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije
  • Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji
  • Prilog 3 Statut advokatske komore Srbije
  • Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi

PROJEKAT “VLADAVINA PRAVA U SRBIJI“ 1

MATERIJALI ZA IZBORNI PREDMET

PRAVNA ETIKA
ZA PRAVNE FAKULTETE U SRBIJI : SRPSKI STANDARDI UZ KOMPARATIVNI PREGLED

Priredio Džejms E. Moliterno,

1

Ovaj projekat je sproveden pod pokroviteljstvom Nacionalnog Centra za Državne Sudove u skladu sa donacijom USAID-a.

Pravna etika

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

2

Pravna etika

Pravna etika/ Srpski standardi uz komparativni pregled Profesor Džejms Moliterno Na ovom kursu studentima će biti ponuđeni materijali iz Srbije, Evropske unije, nekih evropskih zemalja, Sjedinjenih Američkih Država i Japana, vezani za profesionalnu odgovornost advokata, sudija i tužilaca. U svakom poglavlju će biti predstavljeni nakon uvodnog dela prvo srpski propisi. Zatim će, biti prikazani standardi usvojeni u zemljama Evropske unije kao i lokalni zakoni pojedinih evropskih država. Propisi Sjedinjenih Američkih Država i Japana takođe su priloženi radi komparativne analize pružajući često interesantan kontrast srpskim i evropskim zakonima. Pisani materijal se sastoji iz objavljenih i originalnih materijala uključujući, gde je prikladno, tekst zakona, statuta, kodeksa i drugih propisa, kao i upućivanje na sudske odluke. Pisani materijal će takođe sadržati hipotetičke probleme za raspravu na predavanjima. Za svaku nedelju, pisani materijal će biti organizovan kao celina koja se sastoji od uvodnog teksta, citata propisa relevantnih za pravnu etiku, kao i problema za raspravu. Studenti će u toku semestra između ostalog dobijati zadatke da napišu pisane radove na zadatu temu. Nastava će predstavljati kombinaciju predavanja i diskusije o problemima iznetim u materijalu. NCSC želi da izrazi zahvalnost prof. James Moliterno. Na priručniku su takođe radili i zaposleni na projektu Vladavina prava u Srbiji: prevodioci Dijana Jelovac i Jelena Popović, pravnici Ljiljana Urzikić Stanković i Vesna Ćorić, saradnik na programu Milena Piosijan, konsultant za pravno obrazovanje prof. Spidi Rajs i direktor projekta Dejvid Sabin Anderson.

U Beogradu, 16. februara 2006. godine

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

3

Pravna etika

SADRŽAJ:
NEDELJA

1. ULOGA PRAVNIKA U PRAKSI; IZVORI PRAVA PRAVNE ETIKE .........7 2. ULOGA SUDIJA I SUDSKIH SLUŽBENIKA; SUDIJSKE DUŽNOSTI.............19 3. NEZAVISNOST I NEPRISTRASNOST SUDIJA I SUKOB INTERESA ....41 4. KORUPCIJA U PRAVOSUĐU ......................................................................57
U

5. POSEBNA PITANJA PRAVNE ETIKE ZA TUŽIOCE ................................63 6. PRIHVATANJE I PRESTANAK ZASTUPANJA; HONORARI I OBAVEZE PUNOMOĆNIKA; ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA I OBAVLJANJE ADVOKATSKE DELATNOSTI VAN TERITORIJE NACIONALNE JURISDIKCIJE; NEZAVISNOST ......................................................................75 7. STRUČNOST, SAVESNOST I BRIŽLJIVOST U OBAVLJANJU ADVOKATSKE PROFESIJE; DONOŠENJE ODLUKA U ODNOSU ADVOKAT-KLIJENT; DUŽNOST ČUVANJA ADVOKATSKE TAJNE.............................................123 8. LOJALNOST KLIJENTA; NESPOJIVI POSLOVI ADVOKATA .....................147 9. OBAVEZE PREMA TREĆIM LICIMA; REKLAMIRANJE I NAČINI PRIVLAČENJA KLIJENATA .........................................................................171 10. DUŽNOST ČUVANJA UGLEDA ADVOKATURE ........................................197 PRILOZI

1. KODEKS ADVOKATSKE ETIKE EVROPSKE UNIJE...................................207 2. KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA U SRBIJI ........................223 3. STATUT ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE.................................................249 4. ZAKON O ADVOKATURI.............................................................................289 5. PREDLOG ZAKONA O ADVOKATURI ........................................................307 6. TARIFA O NAGRADAMA I NAKNADAMA TROŠKOVA ...........................333

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

4

Pravna etika

7. ETIČKI KODEKS JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA SRBIJE............................................................................................................337 8. KODEKS SUDIJSKE ETIKE .......................................................................343 9. ZAKON O SUDIJAMA ................................................................................347 10. ZAKON O VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA........................................373 11. NACIONALNA STRATEGIJA REFORME PRAVOSUĐA.......................381

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

5

Pravna etika

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

6

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

7

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

1. UVOD

U svakoj raspravi o etici advokata, sudija i tužilaca, otvaraju se tri moguće teme: pravo koje uređuje advokaturu i pravosudnu delatnost, uloga advokata, sudija i tužioca u društvu i koncept postupanja na moralno ispravan način. Najplodonosnije rasprave o pravnoj etici su one u kojoj su zastupljene sve tri navedene teme.

1.

Pravo koje uređuje advokaturu i pravosudnu delatnost: Postoji pozitivno pravo

koje reguliše ponašanje advokata i pravosudnih organa. Neki ovu pravnu oblast nazivaju pravom pravničke etike dok je drugi nazivaju pravom koje uređuje advokaturu i delatnost pravosudnih organa. Pravo koje reguliše advokaturu i pravosudnu delatnost obuhvata obavezujuće propise advokatske i pravosudne etike, čije kršenje može imati posledica za advokate, sudije i tužioce. Tako, dozvola za rad advokatu može biti ukinuta ili privremeno oduzeta, a takođe može biti i javno ukoren od strane advokatske komore ili suda. Pravo koje uređuje advokaturu obuhvata zakone i druge propise čije kršenje proizvodi posledice za samog advokata više nego za njegovog klijenta. Sudija može biti razrešen sudijske dužnosti. Konačno, u zemljama anglosaksonskog pravnog sistema, pravo koje uređuje advokaturu obuhvata ustanove kao što su odgovornost za zloupotrebu dužnosti i zlonamerno krivično gonjenje.

2.

Uloga advokata i pravosudnih organa: Pravo koje uređuje advokaturu i

pravosudnu delatnost predstavlja osnov za ulogu advokata, tužilaca i sudija u društvu. Ukoliko je to pravo dobro koncipirano omogućiće valjano ostvarenje njihovih uloga. Naime, u svakom društvu advokati imaju značajnu ulogu. Oni primenjuju materijalno

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

8

Izvori prava pravne etike pravo radi rešavanja problema svojih klijenata. Sudijina prvobitna obaveza je da bude nepristrasni donosilac odluka u sporovima. S obzirom da je uloga advokata neophodna u ovom sistemu. čin advokata koji je inače nemoralan u ovom slučaju neće se posmatrati kao takav. Tužilac radi unutar pravnog sistema slično kao advokat. ali zastupa državu i ima posebnu obavezu prema javnosti koja dolazi uz takav status. Uloga sudija i tužilaca. Izuzev situacija kada koncept specifične moralnosti dopušta ili čak izričito zahteva od advokata da uradi nešto što bi za druge bilo moralno neprihvatljivo. čine stvari koje bi za druge bile moralno neprihvatljive. oni pomažu poslovne planove i na taj način potpomažu privredu.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. koji nije privržen nijednom klijentu kao takvom. postoje situacije koje pravo koje uređuje advokaturu ne reguliše. ukoliko pravni sistem ne nalaže odstupanje od izvesnih moralnih principa u ime ostvarenja nekih drugih pravnih principa. U nekim slučajevima advokati. po samoj prirodi svoje profesije. Pravo koje reguliše advokaturu treba uvek da bude koncipirano i tumačeno na načine koji će biti prilagođeni valjanoj ulozi advokata u društvu. oni učestvuju u procesu menjanja zakona u cilju njegovog poboljšanja. oni pokreću sistem pravosuđa i predstavljaju zaštitnike ljudskih prava. Ovaj pojam se zove specifična moralnost. 3. advokati imaju i specifičnije uloge koje određuju način na koji bi trebalo sagledavati propise koji se odnose na pravnu etiku advokata. Postupanje na moralno ispravan način: Sudije. tužioci i advokati bi trebalo uvek da postupaju u skladu sa moralom. Postoje slučajevi čije bi pravno Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 9 . Zaštita klijentovih poverljivih informacija čak i kada to može dovesti u pitanje pravedno rešavanje predmeta je nešto što se od advokata očekuje prema pravu koje uređuje advokaturu i u skladu je sa ulogom advokata u sistemu ostvarenja pravde. Pored opšte uloge u društvu. je različita od uloge advokata zaposlenih u advokatskoj kancelariji.

iz razumljivih razloga. Kod sudija i tužioca se takođe može javiti unutrašnji sukob između neobavezujućih moralnih i obavezujućih pravnih pravila. može nalagati da advokat prećuti izvršenje užasnog zločina počinjenog od strane svog klijenta. čak i kada joj se pojedini advokati protive. Kodeks o advokatskoj etici SAD-a. je propisivao da obaveza čuvanja advokatske tajne ima aposolutan karakter. Obaveza čuvanja advokatske tajne. ne mešajući se dok se smrtna kazna izvršava nad nekom nevinom osobom osuđenom za taj zločin. optirali za kršenje pravila.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. godine izmenila pravila o obavezi čuvanja advokatske tajne u cilju omogućavanja razotkrivanja advokatske tajne u izuzetnom. Do 2002. gore navedenom slučaju. da se pridržava zakona. Izvori prava pravne etike regulisanje proizvelo u toj meri katastrofalne posledice da većina advokata ne bi htela. njegovu primenu treba poštovati. Mnogi advokati suočavajući se sa dilemom da li da prećute ili progovore i na taj način prekrše pravilo advokatske etike su. S druge strane. Ponekad strogo pridržavanje prava koje uređuje advokaturu proizvodi rezultat koji bi uznemirio savest svakog pojedinca. već bi oni trebalo da postupaju sa ljudima na valjan način. Pravo koje uređuje advokaturu i delatnost pravosudnih organa ne nalaže uvek učtivo ponašanje prema sudskom ili kancelarijskom osoblju kao ni prema svim učesnicima u postupku. međutim. godine. tužioci i advokati ne bi trebalo da postupaju valjano u odnosu prema drugima iz straha od pravnih posledica ukoliko to ne čine. godine. Uprava advokatske komore je 2002. pre usvajanja izmena iz 2002. isključivo zbog toga što svi ljudi zaslužuju takvo ophođenje. Sudije. na primer. Takvo kršenje zakona iz moralnih obzira. I pored toga takvo se ponašanje smatra krajnje ispravnim u širem moralnom smislu. Sudija može doći u iskušenje da vođen Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 10 . Verovatno se do izmene propisa došlo kroz dugotrajni proces pregovaranja i uopšteno gledano. sudije i tužioci su vođeni i moralnom i pravnom dužnošću da razotkriju takvu vrstu informacije. mora biti strogo ograničeno i usko primenjivo.

tužilac ili advokat uvek slobodno odlučivao o svim pitanjima vršenja svoje dužnosti po sopstvenom nahođenju. Izvori prava pravne etike moralnim pobudama presudi na način koji predstavlja povredu pozitivnog prava. tužioci ili advokati pokušavaju da premoste procep između morala i zakona. Naime. Masovno kršenje prava iz moralnih pobuda bi podrilo celokupni sistem prava koji uređuje advokaturu i pravosudnu delatnost i narušilo koncept valjane uloge advokata i pravosudnih organa u društvu. u retkim slučajevima. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 11 . pravni sistem bi se pretvorio u neuređeni skup u kojem bi svaki sudija. nepridržavanje propisa iz moralnih pobuda može biti način na koji sudije. Ipak. Tužilac takođe može formulisati optužnicu koja prevashodno sadrži moralne umesto pravnih navoda.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi.

Advokatsku komoru Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 12 . ali je većina odredbi ostala ista. Zakon o advokaturi je promenio svoj pravni karakter i postao republički zakon. Advokatsku komoru Niša. sadrži detaljan skup pravila u skladu sa kojima advokati u Srbiji treba da vrše svoju dužnost. U Srbiji bi trebalo da se usvoji nacrt novog republičkog Zakona o advokaturi. Kodeks je usvojen na osnivačkoj skupštini Advokatske komore Jugoslavije. Advokatska komora Jugoslavije bila je ovlašćena da usvoji ovaj Kodeks na osnovu Zakonu o advokaturi koji joj je dodelio tu nadležnost. februara 2003. Izvori prava pravne etike 2. Advokatsku komoru Kragujevca. ali nakon usvajanja Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crne Gora 4. Takođe je značajan Zakon o advokaturi čiji je nacrt još u pripremi.. januara 1999. Kodeks koji je usvojen 1999. Propisi u Srbiji Pravila advokatske etike u Srbiji potiču iz dva osnovna izvora: Statuta advokatske komore Srbije i Kodeksa profesionalne etike advokata. relevantne odredbe o slučajevima obavezne službene odbrane i kažnjavanju advokata zbog nepoštovanja procesne discipline. godine. Na isti način je nekadašnji savezni Kodeks profesionalne etike advokata preimenovan u Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji i Kodeks profesionalne etike advokata u Crnoj Gori. Advokatsku komoru Vojvodine. IZVORI PRAVA PRAVNE ETIKE A. danas postoje Zakon o advokaturi Srbije i Zakon o advokaturi Crne Gore. Određena ponašanja su inkriminisana Krivičnim zakonikom a procesni zakoni sadrže. Advokatsku komoru Zaječara. održanoj 16. Zakon o advokaturi je usvojen kao savezni zakon 1998. Zato. između ostalog. koji su pretrpeli neke manje izmene.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. Pomenuti pravni akti koji su na snazi u Srbiji odnose se na Advokatsku komoru Srbije i svih osam advokatskih komora u njenom sastavu: Advokatsku komoru Beograda.

Pored pravila kojih se pridržavaju advokati u privatnoj praksi. Svaka od komora ima svojstvo pravnog lica sa potpunom prvostepenom nadležnošću. iako nominalno obuhvaćena Statutom Advokatske komore Srbije. regulisanog rezolucijom Saveta bezbednosti UN br.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. postoje odgovarajuće odredbe Krivičnog zakonika Srbije koje bi se mogle efikasno koristiti u ovom kontekstu. Profesionalna odgovornost i etičko ponašanje sudija su pretežno regulisani osnovnim odredbama Zakona o sudijama. Savet Advokatskih komora i pravničkih udruženja Evropske unije (CCBE) usvojio je okvirnu grupu etičkih pravila za Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 13 . B. Advokatsku komoru Požarevca i Advokatsku komoru Šapca. juna 2003. član 360. Krivičnim zakonikom kao i neobavezujućim etičkim kodeksom koje je Društvo sudija Srbije usvojilo 30. propisuje kaznu za kršenje odredbi zakona od strane sudije. postoje i etički kodeksi za javne tužioce i sudije. Izvori prava pravne etike Čačka. Advokatska komora Kosova i Metohije. Osim etičkih standarda za tužioce kojima nedostaju disciplinski organi koji bi bili zaduženi za njihovo sprovođenje. Propisi u Evropi i Evropskoj uniji Propisi o advokatskoj etici pojedinačnih evropskih država se zasnivaju na kombinaciji parlamentarnih propisa i ovlašćenja datih pravničkim udruženjima ili advokatskim komorama raznih država. propisuje krivično delo prihvatanja mita. Na primer. godine. 1244. realno ima poseban status koji proizilazi iz statusa Autonomne pokrajne Kosovo i Metohija. Član 367. procesnim zakonima koji propisuju osnove za izuzeće sudija. javnog tužioca ili njegovog zamenika. Značajni su takođe standardi za ocenjivanje načina obavljanja posla i profesionalnosti sudija koje je propisao Vrhovni sud u Merilima za ocenu minimuma uspešnosti u vršenju sudijske funkcije.

vršeći svoje dužnosti. Taj Kodeks profesionalne etike advokata u Evropskoj uniji je prvi put usvojen 1988. značajni su sledeći dokumenti doneti na međunarodnom odnosno evropskom nivou: • Ujedinjene Nacije su na svom Osmom kongresu o prevenciji zločina i tretmanu prestupnika 1990. na Kubi. godine u Havani. Posedovanje takve dozvole je neophodno da bi se izbegla odgovornost za kršenje propisa o neovlašćenoj advokatskoj praksi (nadripisarstvo). pridržavaju Kodeksa ponašanja. Iako ne postoje značajna unifikovana pravila Evropske unije u pogledu pravne etike tužilaca.) 19 o ulozi javnog tužilaštva u krivično-pravnom sistemu preporučuje da se tužioci. Propisi u SAD i Japanu Propisi o advokatskoj etici SAD-a uglavnom potiču iz ovlašćenja pojedinačnih država da advokatima dodeljuju dozvole za rad.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. Države su usvojile sopstvene kodekse Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 14 . U nekim slučajevima ta ista pravila se sada primenjuju na domaće advokatske prakse unutar država članica Evropske unije. • Međunarodno udruženje je u svojim Standardima profesionalne odgovornosti i dekleraciji osnovnih dužnosti i prava tužilaca sačinilo dokument koji služi kao međunarodni temelj za ponašanje tužilaca. C. Izvori prava pravne etike advokate koji posluju u više država unutar Evropske unije. usvojile Smerinice o ulozi tužilaca. Pošto države dodeljuju dozvole one stoga imaju pravo da disciplinski kažnjavaju advokate. i 2002. Evropska unija nije donela za sada ni jedan unificiran etički kodeks sudijskog ponašanja. Standardi sudijske etike evropskih država međusobno se razlikuju. • Savet Evrope je u svojoj Preporuci (2000. a izmenjen je 1998. Postoji dosta zajedničkih etičkih standarda među evropskim zemljama kada je u pitanju rad tužilaca.

c) Zakon o advokatima praktičarima i d) Statut Advokatskih komora Japana. Pored kodeksa profesionalne etike advokata postoje i drugi izvori prava koji regulišu rad advokata u SAD. Postoje četiri glavna dokumenta koja. Većina upućivanja na američke kodekse profesionalne etike advokata u ovom materijalu odnosiće se na Modele pravila. ali skoro svi ti kodeksi su bazirani na Modelima pravila za profesionalno obavljanje dužnosti Američke advokatske komore (ABA) (Modeli pravila ili MP). drugi 1969. Dužnosti američkog sudije su brojne i dobro definisane. Propisi koji uređuju etiku javnih tužilaca sadrže određene specifičnosti iz razloga što tužioci služe javnom interesu i usled toga se kaže da bi oni trebalo da tragaju za pravdom a ne samo da pobeđuju na sudu. Na primer. u odnosu prema klijentima i pravosudnom sistemu u Japanu. a važeći model datira iz 1983. u različitim stepenima. Prvi model etičkog kodeksa ABA je usvojen 1908. Izvori prava pravne etike profesionalne etike advokata. To su: a) Kodeks profesionalne etike advokata praktičara. Postoje Kodeksi sudijske etike koje su doneti na nivou država članica i koji regulišu ponašanje sudija date države članice. parničnog postupka. na primer) i zakoni koji izričito formulišu odgovornosti i kazne za advokate (novčane sankcije u Propisu 11. b) Pravila u vezi sa advokatskim honorarima. Takođe su značajni krivični i procesni propisi kao i propisi koji regulišu uređenje sudova. postavljaju japanskim advokatima etičke obaveze kojih treba da se pridržavaju u međusobnom odnosu. postoje sudski propisi (Savezni propis 11. Takođe. advokati mogu biti građanski odgovorni prema svojim klijentima zbog nesavesnog vršenja dužnosti (neizvršenje usluga na valjan način). postoji Kodeks sudijske etike koji je donet na saveznom nivou i koji uređuje ponašanje sudija saveznih sudova. na primer) vezane za kršenje ovih odgovornosti.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. Znatne izmene su izvršene u toku 2002. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 15 . S druge strane.

Advokati omogućavaju funkcionisanje pravosudnog sistema. lekara ili vlasnika radnje. Drugi će smatrati da advokat ima ulogu koja je više javna. ništa drugačiji(a) od berberina. ideala da su svi ljudi jednaki pred licem pravde i niti očekuju niti dobijaju poseban tretman. pravdi i čestitosti društva. naravno. Advokati približavaju zakon osobama koje nisu pravno obrazovane putem davanja saveta klijentima i sastavljanjem ugovora i drugih pravnih akata koji omogućavaju transakcije klijenata i time služe ostvarenju njihovih interesa u zakonom dopuštenim granicama. U demokratskim društvima advokati imaju važnu ulogu koju nema nijedan drugi stručnjak: advokat je zaštitnik vladavine prava. Ali se i pored toga mogu izvesti neka opšta pravila.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. koji(a) pruža usluge mušterijama koje za to plaćaju. Moguće je imati različite poglede na to šta advokat radi. pružajući usluge mušterijama koje za to plaćaju ali takođe vodeći računa o javnom interesu. ULOGA PRAVNIKA U PRAKSI Uloga advokata se. razlikuje od jednog pravnog sistema do drugog. svakako. Izvori prava pravne etike 3. Mnogi advokati sarađuju sa zakonodavnim telima odnosno parlamentima u cilju pojašnjavanja odredbi novih zakona. U mladim demokratskim društvima ova uloga je veoma važna za advokate. koji imaju mogućnost da postanu važan uravnotežavajući faktor između različitih ekonomskih Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 16 . ali i u kontinentalnom kao i u anglosaksonskom sistemu advokat ima odlučujuću ulogu u pravosudnom sistemu. Ova različita stanovišta u vezi uloge advokata dovode do različitih stavova u pogledu delovanja advokata u moralno teškim situacijama. Advokati imaju takođe važnu ulogu pri izradi zakona. Njihova uloga je. aktivnija u sporovima koji se vode u državama anglosaksonskog pravnog sistema. Neki mogu reći da je advokat poslovni čovek/žena.

Ali garancije prava na zastupnika u krivičnim postupcima. čak i u najafirmisanijim demokratskim društvima. Doduše. Funkcija advokata ga stoga izlaže raznim moralnim i pravnim obavezama prema klijentu. a njegova obaveza je ne samo da zastupa predmet njegovog klijenta već i da bude njegov savetnik. tržište za advokatske usluge. sudovima i drugim organima. pravne pomoći za siromašne koju finansira država (bez obzira na ograničenja) i pro bono aktivnosti advokata. sve zajedno čine neku vrstu nade da će rešavanje najvažnijih pitanja koja se tiču siromašnih i nemoćnih biti takođe obuhvaćeno advokatskom profesijom.” Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 17 . Preambula CCBE-a pristupa ulozi advokata na prilično uopšten način. jasno je usmereno na korporacijski svet i one sa novčanim sredstvima. navodeći sledeće: „Advokat mora služiti interesima pravde kao i onima čije slobode mu je povereno da dokazuje i brani. Izvori prava pravne etike slojeva društva.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi.

priznaje advokatu da je načinio grešku tokom hirurškog zahvata na jednom od svojih pacijenata. a pošto su dokazi protiv nje slabi on je savetuje da ne bi trebalo da prizna krivicu. dr. Sanja. Ukoliko advokat uvažava pravila morala. počinila zločin za koji je optužena. Izvori prava pravne etike Problemi za diskusiju 1. Jedan od studenata nudi ostalima spisak pitanja koje njihov profesor planira da postavi sledećeg dana na usmenom ispitu. kako bi savetovao klijenta u tom slučaju? 3. On joj izlaže sve mogućnosti koje joj stoje na raspolaganju. verovatno je da iako pacijent bude imao bilo kakve probleme oni se neće moći povezati sa greškom dr. Tokom jedne njegove posete kafiću on čuje razgovor za susednim stolom između tri studenta prava. Da li je advokat postupio nemoralno? 2. Nikolić traži savet od advokata o tome kako da postupi u ovakvoj situaciji. kome će dva studenta za stolom prisustvovati.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. Nikolić. U stvari. Klijent. Njegov pacijent nije svestan greške i još uvek nije osetio štetne posledice te greške. Advokat često posećuje kafić koji se nalazi u blizini zgrade lokalnog pravnog fakulteta.Nikolića. Pripremite nacrt “Preambule” etičkog kodeksa za advokate koji izražava Vašu ideju o ulozi advokata i advokatskoj profesiji u društvu? 4. Isti student takođe kaže ostalima da može da im organizuje upisivanje prelaznih ocena iz još jednog predmeta. Dr. Da li je advokat dužan da prijavi studente? Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 18 . Advokat zna da je njegov klijent.

Sudijske dužnost Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Sudijske dužnosti Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 19 .Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika.

Tranzicija Srbije od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije pod Josipom Brozom-Titom preko bivše Savezne Republike Jugoslavije pod Miloševićevom vladavinom do danas predstavlja složen i težak skup promena. U državama anglosaksonskog pravnog sistema sudije su takođe i tvorci zakona. kao što to treba da budu advokati. Srbija i Crna Gora dobile su pozitvnu Studiju o izvodljivosti koja im je dala zeleno svetlo za početak pregovora za pridruživanje EU. zbog toga što njihove odluke imaju precedentni karakter i obavezujuće su i za treća lica a ne isključivo za stranke u datom sporu. Sudije su nepristrasni donosioci odluka u sporovima koje pokreću stranke pred pravosudnim sistemom. Standardi u Srbiji (i) Standardi u bivšoj Jugoslaviji Sve države u određenim trenucima svog razvoja prolaze kroz pravosudne reforme. A.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Sudijska nezavisnost je takođe suštinska sudijska karakteristika. SUDIJSKO PONAŠANJE Uloga sudija i ostalog sudskog osoblja je po prirodi drugačija od uloge advokata koji obavljaju privatnu praksu i zbog toga analiza njihovih etičkih obaveza polazi od sasvim različite grupe pretpostavki. pravosuđe je u ozbiljnoj krizi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 20 . Aprila 2005. Sudijske dužnost 1. izložene su i neke važne primedbe u Studiji o izvodljivosti: „U Srbiji. Sudije ne treba da budu lojane klijentu. već lojalne pravosudnom sistemu i adekvatnoj primeni zakona u sporovima. Kratak pregled ovih promena služi razumevanju trenutnog stanja ponašanja sudija i reforme u pravosuđu. Temelj sudijske funkcije leži u ideji o nepristrasnom donošenju odluka. Iako je EU odala priznanje da je već učinjen određen napredak u obasti reforme u pravosuđu.

U vreme Tita. glavni zahtev za imenovanje sudija bilo je članstvo u Komunističkoj partiji. direktor Instituta za uporedno pravo. i jeftinih kredita koje im je davao režim. postojala je stroga kontrola izbora predsednika sudova. Prvi Opštinski sud u Beogradu je tada poništio rezultate u 33 beogradske opštine.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. međutim. dok je nezavisnost sudstva bila u nekoliko navrata ozbiljno ugrožena. Takođe. godine. Vrhovni sud je odbacio 45 žalbi koje je protiv odluka opštinskog suda podneo opozicioni blok Zajedno. Imenovanje i smenjivanje tužilaca podležu političkim pritiscima“. Teškoće u stvaranju nezavisnog pravosuđa u Srbiji predstavljaju ozbiljnu prepreku na njenom putu ka Evropskoj uniji. koji je avgusta 2002. Ustavni sud Srbije proglasio neustavnim. Na sudije su uticali predsednici sudova koji su politički osetljive predmete dodeljivali samo poslušnim sudijama koje su imale koristi u vidu unapređenja. za koju postojanje nezavisnog sudskog sistema predstavlja ključni preduslov za započinjanje pregovora o pridruživanju. Policija i sudstvo nalaze se pod pritiskom. ne bi bilo moguće bez učešća sudija“. rekla je za Izveštaj o balkanskoj krizi: „Lažiranje izbora iz 1996. Zakon o sudijama predviđao je da u slucaju da parlament ne prihvati kandidata koga je predložilo Visoko pravosudno veće Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 21 . besplatnih stanova. Novi zakoni u oblasti pravosuđa usvojeni su 2001. ključne osobine sudstva kao što su nezavisnost i nepristrasnost ugrožene su zbog nastavka duge tradicije sudijske potčinjenosti onima koji su na vlasti. Kako bi stavila pravosuđe pod svoju kontrolu. skupština je usvojila kontroverzni Zakon o sudijama. tradicija iz Titovog vremena se nastavila. oni nisu uspeli da eliminišu sukob između izvršne i sudske vlasti. Profesor Vesna Rakić-Vodinelić. Sudijske dužnost i suočava se sa političkim pritiscima. Uprkos svojoj važnosti. Nakon raspada bivše Jugoslavije i dolaska Miloševića na vlast.

Kao što je navedeno i u Studiji o izvodljivosti. godine. predsednika Vrhovnog suda Srbije. godine kada je izmenama Zakona o sudijama ponovo pokušala da se naruši nezavisnost sudstva. koje je ustanovljeno Zakonom o sudijama i zaduženo je za razrešenje sudija. koje je predlaže Skupštini kandidate za predsednike sudova. javne tužioce i njihove zamenike. razvili su se i neki pozitivni trendovi u oblasti pravosuđa nakon Miloševićeve vladavine. radi promovisanja pravosudnih reformi. Visoki savet pravosuđa se sastoji od pet stalnih članova: Ministra pravde. predsednike sudova i tužioce). jednog javnog tužioca koga biraju zamenici Republičkog javnog tužioca i drugog koga biraju okružni javni tužioci na Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 22 . Srpske sudije pod političkim pritiskom). Veliko personalno veće. Zakon je proglašen neustavnim zbog svoje namere da zaobiđe Visoko pravosudno veće u odabiru sudija. jednog člana imenovanog od strane Advokatske komore Srbije i jednog člana imenovanog od strane Narodne skupštine. Osim njih postoje i dve grupe pozivnih članova. Repubičkog javnog tužioca. Sudijske dužnost (nezavisno telo ovlašćeno da predlaže kandidate za sudije. Osim Visokog pravosudnog veća. Ministarstvo pravde prenelo je ovlašćenje za predlaganje i odbijanje kandidata za položaj predsednika suda na novoosnovano telo koje se nalazi pod kontrolom države – Veće za pitanja sudske uprave (videti Balkan Crisis Report. sudije.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. 6 sudija imenovanih od strane Vrhovnog suda Srbije. Visoki savet pravosuđa ustanovljen je kao nezavisno stručno telo paketom zakona o pravosuđu iz novembera 2001. Osnivanje Društva sudija Srbije i Pravosudnog centra za obuku i stručno usavršavanje sudija i tužilaca takođe doprinosi razvoju institucionalne nezavisnosti sudstva i efikasnosti u podršci vladavini prava u Srbiji. Naime. Vrhovni sud Srbije je intervenisao po drugi put 2004. postoji još jedno nezavisno telo. novog kandidata imenuje parlamentarni komitet za pravosuđje.

koji se sastoji od pet sudija Vrhovnog suda Srbije i koje ima nadležnost da po pritužbi ili samoinicijativno. godine. godine. Veliko personalno veće može suspendovati sudije ili odrediti druge disciplinske mere zbog neprofesionalnog postupanja. nestručnog ili neprofesionalnog ponašanja. ili potpuno ukinuta. koja su nadležna za ratne zločine i organizovani Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 23 . Sudijske dužnost zajedničkoj sednici. godine. godine. (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju Američkog udruženja pravnika. Poput Visokog saveta pravosuđa. Indeks reforme sudstva za Srbiju) Veliko personalno veće je telo koje se sastoji od devet sudija Vrhovnog suda Srbije. Rad Velikog personanog veća je bio suspendovan nakon odluke Ustavnog suda Srbije iz februara 2003. Nakon preduzete kontrole. godine. poput predlaganja kandidata za tužioce. Visoki savet pravosuđa je ponovo nadležan za predlaganje broja sudija i tužilaca koji je neophodan za efikasno funkcionisanje pravosudnog sistema. Takođe ovim amandmanima formirano je novo telo. godine. Nadzorni odbor. Nadzorni odbor može preporučiti Velikom personalnom veću da pokrene postupak za razrešenje ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji. ali je ponovo uspostavljen usvajanjem amandmana na Zakon o sudijama iz aprila 2004.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. vrši uvid u sudske predmete i da ih kontroliše. Ovo telo nadležno je za utvrđivanje razloga za razrešenje sudija sa funkcija zbog nezakonitog. članstvo i sastav Velikog personalnog veća je pretrpeo promene naknadnim amandmanima paketa pravosudnih zakona iz 2001. Nakon ovih izmena. Drugu pozitivnu tendenciju predstavlja formiranje novih posebnih odeljenja u okviru Okružnog suda u Beogradu. Mnogobrojna ovlašćenja Visokog saveta pravosuđa su ograničena 2002. vraćena su amandmanima iz 2004. kao i za predlaganje kandidata Narodnoj skupštini radi izbora na sudijske i tužilačke funkcije. Ovo ovlašćenje. kao i ostala koja je Visoki savet pravosuđa imao prema prvoj verziji Zakona o Visokom savetu pravosuđa iz 2001. i 2003.

da doprinese reformi zakonodavstva i da ostvari saradnju sa međunarodnim naporima usmerenim na jačanje nezavisnosti sudstva u Srbiji. Ova odeljenja bi mogla da postanu model za stvaranje nezavisnog sudstva u demokratskom društvu u tranziciji. Sudijske dužnost kriminal. koje su priložene ovom materijalu na kraju. Plata za sudije i tužioce je viša. godine sa ciljem da organizuje programe edukacije sudija. odgovornosti i Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 24 . jedan predstavnik Advokatske komore Srbije. Komisija za reformu pravosuđa je osnovana od strane Vlade Srbije u aprilu 2004.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. decembra 2005. na primer. U nameri da koordinira reformu pravosuđa nakon 2000. godine. kao i sekretar. Vlada Srbije ustanovila je više ekspertskih grupa. zamenik ministra pravde. koji je usvojio strategiju reforme pravosuđa. godine. sa naglaskom na poboljšanju efikasnosti sudova. Nacionalna strategija ustanovljava okvir za reformu pravosuđa koji stavlja naglasak na jačanje nezavisnosti. Vodilo se računa i o odabiru sudija koje ne pripadaju ni jednoj političkoj stranci i za sudsko osoblje su organizovani posebni programi obuke. dva člana iz Vrhovnog suda Srbije. transparentnosti. Ovaj dokument poslužio je kao polazna osnova za izradu nacrta Nacionalne strategije reforme pravosuđa koja je predstavljena javnosti u julu 2005. omogućavanju uspostavljanja nove mreže sudova. jedan predstavnik Advokatske komore SCG. godine. Komisija ima sedam članova među kojima su Ministar pravde koji predsedava Komisijom. U septembru 2004. kako zbog povećanog rizika koji tereti zaposlene tako i zbog složenosti same prirode predmeta. godine Komisija je usvojila Polazne osnove strategije reforme pravosuđa. poboljšanju osnovne i kontinuirane edukacije nosilaca pravosudnih funkcija. godine. poštujući pritom evropske pravne standarde. kao i povećanju dostupnosti i korišćenja informacionih tehnologija. 2002. Ova inicijative nije proizvela konkretne rezultate i ovo telo je bivalo sputavano tokom većeg dela svog postojanja. bio je osnovan Savet za reformu pravosuđa. su objavljene 24. predsednik Vrhovnog suda. Izmene nacrta.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 25 . Sudijske dužnost efikasnosti pravosuđa preko više kratkoročnih. Ostale potrebne reforme. Srpske sudije pod političkim pritiskom) zauzeli su stav da je neprimenjivanje Zakona o lustraciji jedan od glavnih razloga koji podriva reformu sudstva u Srbiji. do 2013. ili drugim rečima približno 150 miliona evra godišnje je namenjeno pravosudnom sistemu. godine (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju Američkog udruženja pravnika. koji zapošljava oko 14. posebno istaknute u nacrtu Nacionalne strategije za reformu pravosuđa iz decembra 2005. 1750 sudija. Parlament je usvojio Zakon o lustraciji u junu 2003. Balkan Crisis Report. uključujući bivšu Istočnu Nemačku. ukazuju na hitnu potrebu stvaranja zasebnog pravosudnog budžeta koji bi bio nezavisan od državnog budžeta. Prema istraživanju objavljenom u Balkan Crisis Reportu u 2004. Oko dve trećine javnih tužilaca je takođe smenjeno. godini. ili 67 procenata je dobilo dozvolu da to i učini. Ova forma tranzicije ka pravdenom i transparentnom pravosudnom sistemu se pokazala veoma uspešnom (videti. Od oko 3000 sudija koji su izrazili želju da ostanu na položaju. srednjoročnih i dugoročnih reformskih ciljeva koji zahvataju period od 2006. ali on nikada nije sproveden zbog nedostatka političkog konsenzusa među najvećim političkim strankama u Srbiji. Indeks reforme sudstva za Srbiju). Srpske sudije pod političkim pritiskom).4 procenta nacionalnog budžeta.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Taj zakon bi činio osnovu za imenovanje svih funkcionera i kandidata za visoke položaje u sudstvu. Cilj Zakona o lustraciji je udaljavanje iz javnog života svih koji su sarađivali sa bivšim režimom i koji su kršili ljudska prava. Neki autori (videti. Lustracija se pokazala uspešnom u reformi nekih problematičnih sudskih sistema. U toj nekadašnjoj komunističkoj državi. sudije koje su bile suviše bliske vladajućoj partiji ili su sarađivale sa službom državne bezbednosti nisu imale pravo da obavljaju iste funkcije u sudstvu ujedinjene Nemačke. Balkan Crisis Report. oko 2.000 ljudi.

poveća plate predsednika sudova i sudija za 20% u zavisnosti od efikasnosti njihovog rada. koja traje 31 mesec. prekršio odredbe Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu. Na primer. Ovim izmenama je takođe ovlašćen Visok savet pravosuđa. brisane su odredbe koje ustanovljavaju paritet između plata sudija i plata funkcionera izvršne vlasti. pokrenuli postupak pred Ustavnim sudom za ocenu zakonitosti ove odluke. Narodna skupština je usvojila izmene Zakona o sudijama u pogledu sudijskih plata odn. Nakon toga Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 26 . Ove države mogu služiti kao dobar primer država koje pružaju dobru sudsku obuku. Sudijske dužnost Uprkos ustavnim smernicama koje su uspostavile slične platne razrede za ekvivalentne pozicije u sve tri grane vlasti. Društvo sudija Srbije je takođe istaklo važnost adekvatnog obrazovanja osoba zaposlenih u srpskom pravosuđu. da uz saglasnost Ministarstva pravde. Ustavni sud Srbije je doneo odluku da je Zaključak Vlade Srbije u pogledu plate sudija i tužilaca. plata može biti povećana do 100%. da biste postali sudija u Francuskoj morate proći kroz obuku u nacionalnoj školi za sudije. godine. može predstavljati polaznu osnovu za novu Sudsku akademiju po ugledu na slične ustanove u Nemačkoj i Francuskoj. koji je nadležan za profesionalno usavršavanje sudija. U junu 2005. Sudijama koji su raspoređeni u posebna odeljenja za organizovani kriminal i ratne zločine. u 2004. Relativno niska primanja u pravosuđu i spora dinamika njihovog porasta su kritične tačke uspostavljanja nezavisnog i nepristrasnog pravosudnog sistema koji će biti u stanju da privuče i zadrži kvalifikovane sudije. godine. godini vlada je usvajanjem Zaključka od 23. decembra podigla osnovicu za zakonodavnu i izvršnu vlast a ostavila sudstvo na istom nivou.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije su 2005. Predstavnici Ministarstva pravde su zauzeli stav da sadašnji Centar za obuku sudija. Nakon toga u julu 2005.

kao i kombinacijom osnovnih odredbi Zakona o sudijama. Na primer. Odsustvo precizne regulative disciplinskog postupka. Na primer. njihove radne uslove i nivo njihovih novčanih nadoknada. koje bi podržale naš Kodeks sudijske etike i učinile ga obavezujućim.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Zakona o krivičnom postupku). Krivični zakonik Srbije sadrži relevantne odredbe koje se tiču ponašanja u pravosuđu (posebno ponašanja sudija i javnih tužilaca). način organizovanja suda. propisuje kaznu u trajanju od 2 do 12 godina za primanje mita. Značajne su takođe i odredbe građanskih i krivičnih procesnih zakona koje propisuju osnove za izuzeće sudija. Sudijske dužnost postoji još jedan nivo usavršavanja pre proglašenja za sudiju (Balkan Crisis Report. propisuje kaznu u trajanju od 6 meseci do 5 godina za kršenje zakona od strane sudije. javnog tužioca ili njegovog zamenika. član 360. Zakona o parničnom postupku i član 40. unapređenja ili razrešenja sudija i tužilaca. ukoliko je delo izvršeno da bi se nekome nanela šteta ili u korist drugoga kome se na taj način obezbeđuje neki interes. Član 367. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 27 . a tu je i širok spektar drugih osnova koje mogu da utiču na nepristrasnost sudija. a samim tim i na pravičnost suđenja (videti član 66. sudijama nije dozvoljeno da vrše sudijske dužnosti u određenom predmetu ako su u rodbinskim vezama sa nekom od stranaka u sporu. Takođe. dodatno doprinosi stanju neefikasnosti. (ii) Važeća pravila koja se odnose na sudijsko ponašanje Profesionalna odgovornost i etičko ponašanje sudija trenutno su pretežno regulisani neobavezujućim etičkim kodeksom koji je Društvo sudija Srbije usvojilo. Srpske sudije pod političkim pritiskom). nivo kvalifikacija sudija i tužilaca. Slični predlozi reforme su izloženi u Studiji o izvodljivosti EU. koja preporučuje da se posebna pažnja usmeri na način imenovanja. korupcije i drugim kršenjima sudskih etičkih principa.

godine. godine.2005. 4) integritet. Sud časti zamenjen je telom od sedam članova. Po amandmanima iz aprila 2004. Kodeks sudijske etike sadrži deset glavnih kanona kojima svaki sudija u Srbiji treba da teži. nikada u potpunosti nije formiran i iz tog razloga nikada nije profunkcionisao. 8) nepodmitljivost 9) doličnost 10) hrabrost. Standardi su usklađeni sa međunarodnim etičkim standardima izraženim u Nacrtu Bangalorskog kodeksa sudijskog ponašanja. Svaka od ovih kanona obuhvata nekoliko pratećih principa. godine. Primena etičkih standarda nastavlja da bude glavni izazov i kamen spoticanja. Simpozijum organizovan od strane Advokatska komora Beograda. pod nazivom Komisija za etička pitanja. 15. Sudijske dužnost Društvo sudija Srbije usvojilo je Standarde sudijske etike dana 30. maja 1998. kontroliše sudske predmete i načini uvid u Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 28 . godine (Vasić Predrag. Nasuprot. u čijoj osnovi su sadržani kanoni Kodeksa sudijske etike Društva sudija Srbije. 3) profesionalnost. Zbog neobavezujućeg karaktera svojih odluka Komisija za sada služi pre svega kao izvor informacija o etičkim pitanjima za sudije i na taj način podiže nivo javne svesti. Etičnost sudija kao garant vršenja pravde. usvojenim u novembru 2004. 5) posvećenost i 6) odanost kodeksu.10. 2) pravednost.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. To su: 1) nezavisnost. Sud časti. od 9. 7) apolitičnost. Za razliku od Suda časti koji je mogao da isključi članove iz Društva. Komisija može samo da usvaja mišljenja i izdaje preporuke u vezi sa kršenjem Standarda sudijske etike. koji predstavljaju merila vrednosti bez ograničene vremenske ili prostorne važnosti. koji je Statutom Društva predviđen kao telo odgovorno za primenu standarda. u skladu sa amandmanima na Statut Društva. novembra 2002. ustanovljeno je novo telo Nadzorni odbor koji se sastoji od pet sudija Vrhovnog suda Srbije i koji je nadležan da po pritužbi ili samoinicijativno. godine na Zakon o sudijama. koji je usvojen od strane Pravosudne grupe Ujedinjenih nacija za jačanje integriteta pravosuđa. juna 2003.).

uključujući i učesnike. broj predmeta koji bi sudija trebalo da završi tokom jednog meseca. potvrđenih i promenjenih odluka. Naime. tokom rasprave. Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene procene činjenica koje se pred njim nalaze. No i pored uvođenja ovih mera Nacrt Nacionalne strategije za reformu pravosuđa iz decembra 2005. Sudijske dužnost njih.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Značajni su u ovom kontekstu. broj poništenih. efikasno vođenje slučajeva kao i ponašanje. vrsta i kompleksnost predmeta. Nezavisnost Sudije bi trebalo pre svega da budu nezavisni. Značajno je takođe ovlašćenje Velikog personalnog veća da ukori ili suspenduje sudiju u trajanju do jedne godine. a. standardi za ocenjivanje načina obavljanja posla i profesionalsnosti sudija koje je propisao Vrhovni sud u Merilima za ocenu minimuma uspešnosti u vršenju sudijske funkcije. Po okončanoj kontroli sudskog predmeta Odbor može pred Velikim personalnim većem pokrenuti postupak za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji (videti član 40(b) Zakona o sudijama). tako da ne podleže spoljnim pritiscima uključujući i one koji dolaze od ljudi sa kojima je mogao biti u vezi u periodu koji je Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 29 . Takođe je Nacrtom predviđeno da bi Visoki savet pravosuđa trebalo da razvije precizne kriterijume za disciplinski postupak i unapređenja i time onemogući bilo koji oblik manipulacije ili arbitrernosti pri donošenju odluka. kao relevantni kriterijumi se navode: broj predmeta koji čekaju rešavanje. vremenski period potreban za sastavljanje odluka. godine podvlači važnost stvaranja preciznih disciplinskih standarda kao sredstva za postizanje većeg poverenja javnosti u sudstvo. Nezavisnost se podrazumeva na ličnom tako i na profesionalnom nivou. ali to može da uradi samo u postupku utvrđivanja razloga za razrešenje. Navedene mere se posmatraju takođe kao mere usmerene ka skraćivanju dužine postupka i kao određena prevencija nagomilavanju predmeta.

c. sudija ne sme da daje bilo kakve komentare u toku suđenja koji bi mogli uticati na njegov ishod. U vezi sa ostvarenjem američkog ideala marljivosti relevantno je sledeće pravilo: “Sudija treba da vrši svoju dužnost efikasno. kao i osoblja suda Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 30 . isto kao i članstvo u izvesnim religioznim. Profesionalnost Zahtev za profesionalnošću u Srbiji sadrži američki koncept merodavnosti i marljivosti. Uz edukaciju. iako je takvo članstvo u načelu dozvoljeno sve dok ne odaje utisak nanošenja štete sudijskoj pravednosti. Politička aktivnost sudija se osuđuje jer nanosi štetu sudijskoj nepristrasnosti. U pogledu merodavnosti. Iako manje određeno u odnosu na američke propise. od sudije se očekuje da “stalno unapređuje” svoje znanje kroz dalje stručno usavršavanje. objektivno i bez nepotrebnih odlaganja. Nezavisnosti takođe nalaže sudiji da brani sudstvo ukoliko se ono nađe na meti napada i pod uticajem spoljnih političkih pritisaka. b. Pored toga što ne sme da zasniva odluku na pripadnosti osobe nekoj rasi. polu. građanskim i humanitarnim organizacijama. sudija u Srbiji mora preduzeti “razumne korake” u cilju očuvanja svoje profesionalnosti.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Pravednost Blisko povezana sa principom nezavisnosti je princip pravednosti.” Od sudije se takođe očekuje da preduzme odgovarajuće korake radi očuvanja profesionalnosti i dostojanstva svih učesnika u sudskom postupku. njenom nacionalnom poreklu ili sličnom. Sudijske dužnost prethodio tom predmetu. propisi o pravednosti u Srbiji takođe zabranjuju jednostranu komunikaciju sa advokatom uključenim u predmet koji se trenutno vodi pred sudijom. U cilju očuvanja sudijske pravednosti jasno je istaknuto i to da odnosi sa medijima treba da budu svedeni na najmanju moguću meru.

već i druge zadatke bitne za sudijsku funkciju ili rad suda. e. S obzirom na izloženost sudija stalnom sudu javnosti. Sudija i članovi njegove porodice ne smeju tražiti niti primati poklone od onih koji bi u budućnosti mogli da se pojave na sudu. predavanje i slično. Dozvoljeno im je da se pojavljuju na javnim diskusijama. Sudijske dužnost kojim on rukovodi. d. Takođe. pravnog sisitema i srodnih stvari kao što su. Profesionalna etika takođe iziskuje od sudije da poverljive informacije koje primi sačuva za sebe. etička pravila jasno dopuštaju sudijama da učestvuju u nekim aktivnostima koje se tiču prava. sudija mora da prihvati slobodno i svojevoljno lična ograničenja koja prosečni građani mogu da smatraju otežavajućim. pisanje. Posvećenost Da bi neko lice postalo sudija u Srbiji. Sudija će posvetiti svoju aktivnost sudijskim dužnostima koje uključuju ne samo obavljanje sudijskih funkcija i dužnosti u sudu i donošenje odluka. rade u upravnim i savetodavnim komitetima i učestvuju u “naučnom.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Uzimajući u obzir prvenstvo sudijske dužnosti. na primer. Integritet Prva tri principa u okviru ovog kanona na uopšten način podsećaju sudije u Srbiji da su pod budnim okom javnosti i da treba da vode računa o tome bez obzira da li obavljaju dužnost ili ne. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 31 . književnom i umetiničkom radu i drugim aktivnostima” sve dok dodatni rad ne oduzima vreme potrebno za uspešno vršenje sudijske funkcije ili ne narušava dostojanstvo ili političku neutralnost sudije. ne sme se dozvoliti drugima da ostave utisak da se bilo ko nalazi u takvom posebnom položaju da bi mogao uticati na sudiju prilikom vršenja sudijske dužnosti. Ovaj kanon takođe nalaže sudijama da ne smeju koristiti ili ustupati prestiž sudijske funkcije radi zadovoljenja sopstvenih ili tuđih interesa. mora biti voljno da se u potpunosti posveti pravosudnom sistemu.

Sudiju tereti inicijalna dužnost pismenog obaveštavanja predsednika suda o svakoj službi ili poslu za koji postoji mogućnost da su nespojivi sa dužnošću sudije. niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu. Takođe iznos koji je primljen na ime naknade ili kompenzacije ne sme preći iznos koji bi lice koje nije sudija primilo za slične aktivnosti. U pitanju je standard u skladu sa kojim sudije u Srbiji treba da žive. poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. Tako. te da prethodno navedeni etički standardi treba da postanu „filozofija i način života“ sudija u Srbiji. nadoknada ne izgleda neprimerena niti ostavlja utisak vršenja uticaja na sudiju u obavljanju sudijske funkcije. Koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije. posao ili čini postupke za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njegovom dužnošću.11. Predsednik suda o takvoj svojoj službi ili poslu obaveštava predsednika neposredno višeg suda. biti član političke stranke.godine: „Sudija ne može biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise. baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom. Sudija ima pravo prigovora Visokom savetu pravosuđa povodom odluke u roku od osam dana. oni Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 32 .2001. tj. a predsednik Vrhovnog suda Srbije obaveštava Veliko personalno veće. U ovom kontekstu je relevantan član 27. predsednik suda je dužan da pred Velikim personalnim većem pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti. koji je stupio na snagu 6. Zakona o sudijama. Veliko personalno veće može sudiji izreći meru upozorenja koja se upisuje u njegov lični list. Sudijske dužnost Sudijama je dozvoljeno da budu plaćeni za vansudijsko angažovanje sve dok te dodatne aktivnosti nisu u suprotnosti sa obavezama sudije.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. f. Sa njegovom dužnošću nespojive su i druge službe. Čim sazna da sudija vrši službu odn. Odanost standardima sudijske etike (kodeksu) Poslednji u Kodeksu sudijske etike naveden kanon kojeg sudije u Srbiji moraju da se pridržavaju odnosi se na odanost Standardima sudijske etike. Kodeksu.“ U slučaju utvrđivanja nespojivosti.

Ovi principi promovišu i objašnjavaju šest glavnih aspekata etičkog sudijskog ponašanja. Italija. kao što su Austrija. objedinjuju većinu. izdvojenog od ostalih zakona. Sudstvo u svakoj državi ponaosob snosi primarnu odgovornost za unapređenje i održavanje visokih standarda sudijskog ponašanja. Slovenija. nemaju odvojeni kodeks sudijske etike. Evropski standardi Standardi sudijske etike evropskih država međusobno se razlikuju. novembra 2002. Mnoge države su propisale etičke kodekse da bi zadovoljile zahteve za nezavisnost sudstva kao uslov za pristupanje Evropskoj uniji. Irska nije uopšte kodifikovala propise o ponašanju sudija mada planira da uvede takav etički kodeks. Danska. Estonia. sudije treba da podstiču ostale kolege sudije da postupaju u skladu sa etičkim standardima. usvojenog od strane Pravosudne grupe Ujedinjenih nacija za jačanje integriteta pravosuđa u Hagu. Španija. Druge države. Evropska unija nema ni jedan unificiran etički kodeks sudijskog ponašanja. Nemačka. Francuska. već takva težnja treba da bude očigledna.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. uključujući Poljsku i Hrvatsku. uključuju svoje propise o sudijskom ponašanju u zakon. Švedska i Ukrajina. Portugalija i Švajcarska. B. ako ne i sve. Mađarska. Holandija. međutim. Takođe. Države koje pripadaju ovoj kategoriji su Republika Češka. Nekoliko država ima propise o ponašanju sudija koji su jasno navedeni u zakonu a takođe i izvan zakona u zasebnom kodeksu sudijske etike. Mnogi evropski etički kodeksi. principe iz Bangalorskog kodeksa sudijskog ponašanja. imaju propise koji se odnose na sudijsko ponašanje u vidu zasebnog dokumenta. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 33 . Sudijske dužnost treba da se u svakoj prilici ponašaju na način koji deluje besprekorno u očima prosečnog posmatrača. Neke evropske države. Odluke sudija ne samo da bi trebalo da teže ostvarenju pravde.

(ii) Pravednost Sudija će obavljati svoje sudijske dužnosti bez uslužnosti. Poljski kodeks sudijskog ponašanja je tipičan primer za one države koje su usvojile ovaj princip. On glasi: “sudija mora da ispunjava najviše moralne standarde kako u sudijskom vladanju tako i u vansudskom ponašanju. Sudijske dužnost (i) Nezavisnost Priznajući da je sudijska nezavisnost preduslov vladavine prava i osnovna garancija pravednog suđenja. da zloupotrebe prestiž Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 34 . ovo je princip koji sprečava sudije da prime mito ili poklone. javno ili privatno. (iii) Integritet Bangalorski princip integriteta zahteva da sudijsko ponašanje bude iznad zamerki koje bi mogle biti iznesene od strane razboritog posmatrača da bi se na taj način poverenje ljudi u integritet sudstva ponovo uspostavilo. Kao što je objašnjeno u bangalorskim principima.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. sudije ne smeju dopustiti da ništa. Mnoge države ovaj princip proširuju u tolikoj meri da čak zabranjuju bilo kakvo angažovanje sudija u političkim strankama ili izražavanje podrške nekom političkom kandidatu. I u ovom principu se od sudija zahteva da se ponašaju u skladu sa dostojanstvom sudijskog položaja. pristrasnosti ili predrasuda. Bangalorski principi zahtevaju od sudije da sam sebe isključi iz svih postupaka u kojima bi se razumnom posmatraču moglo učiniti da sudija nije u stanju da nepristrasno donese odluku. uključujući i njhove privatne živote. ometa njihovu pravičnu procenu činjenica u svakom predmetu. Ovaj princip priznaje da su sudije izložene stalnom kritičkom ispitivanju od strane javnosti i da stoga moraju da se klone neuljudnog postupanja u svim svojim aktivnostima.” (iv) Uljudnost Princip uljudnosti je blisko povezan sa principom integriteta.

starost. ali se ne ograničavajući na. (vii) Disciplina Disciplinski postupak ili druge sankcije za kršenje sudijskog etičkog kodeksa se ne razmatraju u bangalorskim principima mada skoro svaka država ima disciplinske postupke predviđene ukoliko sudija prekrši obaveze nabrojane u etičkom zakonu ili kodeksu.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. sudija koji ga je počinio odgovoran za preduzimanje svih neophodnih mera za Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 35 . pravedno i brzo. Austrijski kodeks navodi da “sudija mora da završi svoje predmete u što kraćem vremenskom roku”. pol. Sudija je takođe dužan da spreči advokate ili sudsko osoblje da na isti način iskazuju pristrasnost bez osnova prema osobama koje se pojavljaju pred sudom. Ovi principi takođe zahtevaju da sudije obavljaju svoje dužnosti efikasno. Poljski kodeks predviđa da u je slučaju prekršaja. On izričito zabranjuje sudijama da iskazuju prema nekoj osobi pristrasnost “bez osnova”. (v) Jednakost Princip jednakosti je obuhvaćen skoro svim evropskim kodeksima ponašanja. bračni status ili seksualno opredeljenje. Dva istaknuta izuzetka su Poljska i Ukrajina koje trenutno nemaju sankcije za sudije koji prekrše svoje obaveze. (vi) Sposobnost i marljivost Principi sposobnosti i marljivosti. invaliditet. rasu. društvenu ili ekonomsku klasu. Uljudnost nije obuhvaćena kodeksima sudijskog ponašanja u mnogim državama. zahtevaju od sudije da ograniči svoje profesionalne dužnosti na sudijske obaveze ili aktivnosti koje se relevantne za sudijski položaj i nalažu da sudije moraju preduzeti razumne mere u cilju održanja i razvoja svog stručnog obrazovanja. religiju. uključujući. ali tipovi ponašanja poput ovih navedenih su izričito zabranjeni. boju kože. Sudijske dužnost rada u sudstvu i da imaju advokatsku praksu dok rade kao sudije. usvojeni od strane mnogih država. nacionalno poreklo.

Sudije ne mogu. Sva ostala pravila i pretpostavke izviru iz ovog centralnog pojma. (ii) Marljivost Od američkih sudija se zahteva marljivost pri izvršenju njihovih dužnosti. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 36 . na primer. udaljiti advokate iz sudnice samo zato što je sudija nezadovoljan argumentima advokata. advokati mogu biti udaljeni zbog toga što se nisu povinovali sudijinoj odluci. (iii) Sposobnost Sudije u Americi takođe moraju da budu upoznati sa propisima i sposobni za donošenje odluka. C.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. One obuhvataju sledeće: (i) Pravednost Možda je najosnovnija karakteristika uloge sudije u američkom pravosudnom sistemu upravo pravednost. Većina drugih evropskih država imaju sankcije koje se kreću od javnog ukora do smenjivanja sa položaja sudije. Sudijske dužnost uklanjanje posledica svog lošeg ponašanja. Ipak. (iv) Uspostavljanje pristojnosti u sudnici Sudije u Americi su ovlašćene i obavezne da uspostavljaju red u sudnici. Nekada se ovaj zahtev tumači na način koji uključuje trajno pohađanje programa sudijskog obrazovanja od strane sudija. Američki standardi Dužnosti američkog sudije su brojne i dobro definisane. to ovlašćenje se ne sme zloupotrebljavati. To znači da sudije imaju ovlašćenje (pravo da nekoga kazne zbog nepoštovanja suda) da disciplinski kazne osobe u svojim sudnicama zbog rušilačkog ponašanja. Prema tome sudije moraju da obrade i reše predmete i predloge zavedene u njihovom sudu bez suvišnog odlaganja. Na primer.

Komunikacija koja se tiče zakazivanja ročišta ili administrativnih pitanja ne krši Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 37 . Zbog uspostavljanja pristojnosti u sudnici od sudija se zahteva da obuzdaju pristrasnost advokata. (vii) Izbegavanje komunikacije sa samo jednom stranom u sporu Osim u ograničenim okolnostima. sudija u Americi mora izbegavati pristrasnost i predrasude. sudija u Sjedinjenim Američkim Državama mora ispoljavati strpljenje.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. U odsustvu dokaza koji bi naveli na drugačiji zaključak. (vi) Izbegavanje pristrasnosti i predrasuda Da bi bio pravedan. sudije ne smeju da se upuštaju u komunikaciju sa samo jednom stranom u sporu. mada ne u meri u kojoj bi sprečili iznošenje zakonitih dokaza. Za predmet se smatra da je u radu sve do nastupanja pravnosnažnosti. pola ili etničke pripadnosti. koji kao takvi nisu predviđeni zakonom. Sudijske dužnost (v) Strpljenje Čak i za vreme uspostavljanja pristojnog ponašanja i marljivog obavljanja sudskih poslova. tom sudiji nije dozvoljena komunikacija sa pravnim savetnikom samo jedne strane u predmetu sve dok se očekuje odluka po žalbama. Pored pristrasnosti po osnovu rase. privatna komunikacija između sudije i advokata na čijem predmetu taj sudija trenutno radi smatraće se da je imala za temu tekući predmet. Američki pravosudni sistem funkcioniše na osnovu pretpostavke da sve strane u sporu imaju priliku da budu saslušane o svim pitanjima relevantnim za predmet. Kao takav. Komunikacija sa samo jednom stranom u sporu narušava tu pretpostavku pružajući jednoj strani u sporu priliku da utiče na donošenje odluke od strane sudije u odsustvu drugih strana u sporu. taj sudija podleže disciplinskim merama. Čak i kada se sudija upusti u komunikaciju sa samo jednom stranom iz po njemu opravdanih razloga. čak i nakon presuđenja. sudije moraju izbegavati pristrasnost u prilog prijatelja i saradnika a protiv određenih dela ili grupa advokata.

Izveštaj sudije o povredi dužnosti je potpuno zaštićen od građanskih tužbi za naknadu štete. mnoštvo posebnih kategorija razloga može podstaći dovođenje u sumnju sudijske nepristrasnosti od strane razborite osobe. (x) Prijavljivanje povrede dužnosti Sudije su dužni da prijave povredu dužnosti drugih sudija i advokata pod određenim okolnostima. Sudijske dužnost propise o komunikaciji sa samo jednom stranom u sporu pod uslovom da sudija koji „razumno veruje da nijedna strana neće steći prednost na osnovu obavljene komunikacije. bez odlaganja obavesti sve strane u sporu i pruži im mogućnost odgovora.“Sudija će sebe izuzeti kada njegova nepristrasnost bude mogla biti dovedena u pitanje…” Sudija takođe mora lično biti bez predubeđenja. (xi) Izuzeće i odustajanje U velikoj meri zbog motivacije stranaka u sporu. Za sudiju koji se dobrovoljno udalji sa ročišta kaže se da je samog sebe izuzeo. “pravilo neminovnosti” kaže da sudije nisu izuzete. Kada se pojavi taj fenomen. Povremeno se javi problem koji bi mogao izuzeti svakog sudiju u sudu koji je nadležan da reši to pitanje. (ix) Izbegavanje kritika upućenih porotnicima Osim izražavanja zahvalnosti porotnicima zbog njihovih usluga. izuzeće je među najvažnijim i najspornijim oblastima sudijskog ponašanja. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 38 . sudije ne smeju da upućuju komplimente niti kritike povodom odluka porotnika. Osim opšteg standarda.” (viii) Izbegavanje javnih komentara Sudijama je zabranjeno da javno ili privatno komentarišu predmete u radu što bi dovelo u opasnost pravedan ishod spora.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Prirodno. Osnovni standard za izuzeće sudije je ovaj objektivni standard . predubeđenje sudije može biti razlog za ispitivanje njegove nepristrasnosti.

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Samo predubeđenje u korist ili protiv jedne strane u sporu može biti razlog za izuzeće. Kada sudija stekne predubeđenja u toku sudskog postupka na osnovu samog toka sudskog postupka. može biti osnov za izuzeće samo kada je predubeđenje usmereno ka stranci u suprotnosti sa zakonskim propisima koji se primenjuju u predmetu i kada predubeđenje prema stranci proističe iz izvora van trenutnog spora. međutim. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 39 . to predubeđenje nije diskvalifikujuće. Sudijske dužnost Predubeđenje. Isključivo predubeđenje koje ima svoj izvor izvan tekućeg sudskog postupka može biti razlog za izuzeće. Sudijino predubeđenje u pogledu zakonskih propisa koji se primenjuju nije dovoljan osnov za opravdanje izuzeća.

Jedne večeri. Da li bi bilo „dolično“ da se sudija prihvati ovog starateljstva? 2. 5. Dragan i sudija Kičić slučajno su se sreli u restoranu jedne večeri kada su obojica večerali sami. koja radi u krivičnom odeljenju suda. koja traje nekoliko meseci. Da li je sudija u pravu kada smatra da neće izgubiti svoju poziciju sudije zbog toga što nije podignuta optužnica za krivično delo? Marinin komšija Bojan je sudija. Bojan dobrovoljno pristaje da svedoči o približnom vremenu kada je video sumnjivu osobu kao i o njenom fizičkom izgledu. drugostepeni sud je poništio presudu sudije. Međutim. neko je provalio u Marininu kuću. Postupajući po žalbi. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 40 . podneske i ostala dokumenta i da se pojavi na sudu u ime svog oca. sudija primeni pogrešan zakonski standard. ukazavši na sudijinu grešku. Bojan se seća da je malo pre toga video neku sumnjivu osobu na ulici. protiv sudije još uvek nije podignuta optužnica za krivično delo davanja mita. Ukoliko ni Dragan ni sudija Kičić nisu spremni da svdeoče da nisu diskutovali u vezi sa predmetom. on se muči sa ovom nepoznatom oblašću prava. Prihvatanje te uloge neće uticati na obavljanje njenih dužnosti sudije. što dovodi do toga da B odnosi prevagu nad A. da li će se smatrati da je sudija povredio propise o ponašanju? Sudija sudi u složenoj parnici. Optužba obiluje dokazima. Da li Bojanovo ponašanje predstavlja povredu Kodeksa sudijske etike? Advokat Dragan radi na predmetu u kome sudi sudija Kičić. Sudijske dužnost Problemi za diskusiju 1. Suprotna stranka u predmetu je takođe prisutna u restoranu i vidi taj susret između njih dvojice. želi da bude staratelj svog oca koji je proglašen nesposobnim. Kakav postupak može A da pokrene protiv sudije da bi mu se naknadili troškovi podnošenja žalbe? Sudija. Pitanja su veoma komplikovana. Međutim. i iako njegovi pripravnici rade prekovremeno da bi on bio u toku i upućen. 3. ali je ostao sa njim u razgovoru nekih 20 minuta. Sudija je optužen za pokušaj davanja mita osobi u vezi aktivnosti koja nema nikakve veze sa vršenjem njegove sudijske funkcije.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Na kraju. 4. Dragan se nije pridružio sudiji za stolom. iako po svoj prilici ta uloga neće podrazumevati zastupanje štićenika u parničnom postupku bilo bi neophodno da se sudija pripremi i potpiše brojne molbe.

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 41 .

Sudije su nepristrasni donosioci odluka u predmetima.). Od nepristrasnosti treba zato zahtevati eliminaciju barem onih uticaja koji prevazilaze neizbežne osobine ličnosti sudije i njegove nesvesne navike. međutim. 8. na primer. i veoma vidljivi simbol vlasti podvrgnute vladavini prava“. Nepristrasnost bi trebalo da bude zajedničko obeležje svih sudija. Zato su sudije isključivo odgovorne za proces utvrđivanja činjenica i njihovo podvođenje pod odgovarajuću pravnu normu. Sudija je „državni službenik imenovan ili izabran da presuđuje povodom pravnih pitanja u sudu“ (Blekov pravni rečnik 857. sudije se smatraju nepristrasnim presuditeljima sporova. Čak i u pravnim sistemima koji su usvojili drugačije modele suđenja. izdanje. NEPRISTRASNOST I NEZAVISNOST . odgovronost koja je na sudijama u razrešenju sporova. Sam čin suđenja se vezuje za neutralnog donosioca odluka. nepodložnog spoljnim uticajima odn. Naravno. kodeks navodi da je „sudija presuditelj u vezi sa činjenicama i zakonom u cilju razrešenja sporova. 2004. uticajima koji se ne tiču samog merituma spora. Za razliku od sudija anglosaksonskog pravnog Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 42 . ni jedan sudija nije savršen.POJAM I RAZGRANIČENJE Nepristrasnost je osnova donošenja sudskih odluka.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa 1. Model kodeksa ponašanja sudija Američke advokatske komore ne sadrži definiciju „sudije“ u poglavlju koji definiše osnovne pojmove. Zemlje sa kontinentalnim pravnim sistemom obično ne koriste porotu verujući da je pravo suviše tehnička i prefinjena stvar da bi je pravilno razumeli laici. Obezbeđenje nepristrasnosti pri donošenju odluka je od krucijalnog značaja za valjano funkcionisanje pravosudnog sistema. i sve sudije prenose svoje lične karakteristike i stavove na proces odlučivanja. Jedna od specifičnosti kontinentalnog pravnog sistema je. U istražnom sistemu sudija ima aktivnu ulogu kako u prikupljanju činjenica tako i u procesu utvrđivanja činjenica.

i stabilnost zakona. nezavisnost sudija podleže stepenovanju. Umesto toga. kao jedna od osobina sudije. Ex parte komunikacija je svaka komunikacija u vezi predmeta sa bilo kojom stranom u sporu bez prisustva one druge strane. Glavna karakteristika koja podržava nepristrasnost je zabrana ex parte komunikacije. nezavisnost podrazumeva zabranu mešanja izbornih tela i predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti u donošenje sudijskih odluka. Ex parte komunikacija podriva taj koncept dozvoljavajući jednoj strani pristup donosiocu odluke bez prisustva druge strane. često se meša sa nezavisnošću. Nepristrasnost. sudije u anglosaksonom pravnom sistemu moraju da se pridržavaju presedana. neke sudije su nezavisnije od drugih. neke sudije pripadaju sistemima koji nalažu nezavisnost. Osnovni koncept pravednog suđenja zasniva se na mogućnosti da stranka istovremeno odgovori na argumente suprotne stranke. sudije u kontinetalnom pravnom sistemu uglavnom nisu vezane svojim presedanima. Sve sudije pripadaju sistemu koji nalaže nepristrasnost. Gledano na ovaj način. Sudije u kontinentalnom pravnom sistemu su na taj način vezane samo sadržinom zakona i drugih opštih pravnih akata. Nezavisnost je pre svega stvorena strukturom procesa razrešenja spora. ona takođe doprinosi nepristrasnom presuđivanju od strane sudija tako što ih sprečava da sude po svom nahođenju. ako bi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 43 . Sudija koji se tako izloži neproverenim argumentima jedne strane narušava svoju nepristrasnost ali ne i nezavisnost. U užem smislu reči. Eliminisanje ličnih interesa sudije je takođe jedan od mehanizama presuđivanja koji doprinosi dostizanju nepristrasnosti. Kako doktrina stare decisis podržava uniformnost. Zabrana ex parte komunikacije je samo jedan od mehanizama koji pomaže ostvarivanje nepristrasnosti. Kod nepristrasnosti. Kao i većina pažljivo definisanih pojmova. tačnost. Na primer. radi se o pravednosti i neutralnom donošenju odluka.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa sistema.

koje političke vlasti karakterišu kao krivično delo. jurisdikcijom. ali se ipak često i opravdano koriste kao model nezavisnosti. to bi podrilo nepristrasnost. Zatim. bilo dok su na poziciji sudije ili ne. nezavisnost kao suštinska sudijska karakteristika je podložna stepenovanju. Osim toga. Zatim. jer Kongres zadražava pravo krajnje kontrole nad njihovim budžetom. Nasuprot nužnoj osobini svakog sudije da bude nepristrasan. godine (Pravna inicijativa za srednju i istočnu Evropu. to bi podrilo nepristrasnost. savezne sudije u američkom pravnom siistemu nisu nezavisne. u Vrhovnom sudu je izvršeno bar pet progona od 1940. Predsednik i Senat mogu da odbiju da ih unaprede na više pozicije. administracijom i donošenjem pravilnika. često nisu u saglasnosti sa realnošću. Čak i najnezavisnije sudije u Americi nisu bukvalno nezavisne. ukoliko počine teška krivična dela i prestupe. Ukoliko donesu politički neprihvatljive odluke. još uvek ne znači da manje nezavisne sudije ne zaslužuju epitet sudije. te sudije su podložne spoljnim uticajima. Ako se sudije upuste u ponašanje. Ukoliko o nezavisnosti sudija razmišljamo u tom bukvalnom smislu. načina udaljavanja sa radnih mesta i sl. Sama činjenica da su neke sudije u većoj meri nezavisne u poređenju sa drugim sudijama. One nisu autonomne.). što bi značilo potpunu autonomiju i nepodložnost spoljašnjim uticajima i kontroli. bar ne u smislu u kome to definišu rečnici. Problem je u tome što formalni pokazatelji sudske nezavisnosti poput zagarantovanosti radnih mesta i plate. može se pokrenuti Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 44 . Ako bi sudija dobio beneficije od vlade koje je moguće ukinuti. iako je argentinskim sudijama radno mesto formalno zagarantovano. Indeks reforme sudstva za Srbiju.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa sudija dobijao procenat od svih novčanih kazni koje dosudi na ime svoje nadoknade. kao što je privremeni smeštaj. strukturom. septembar 2005. „Nezavisnost bukvalno znači odsustvo zavisnosti. oni se mogu krivično goniti i može im se odrediti zatvorska kazna.

Ako se ponašaju na način koji sudijsko veće smatra neprikladnim. njihova odluka može biti poništena. smanjenje budžeta sudova. sve druge metode (prilagođavanje veličine suda. 2003. opoziv neodgovarajućih odluka) postepeno su napuštane i nastala je „uobičajena“ nezavisnost propisana članom tri Ustava Sjedinjenih Američkih Država. Kakva je onda svrha nezavisnosti sudija? Iako delom nezavisnost povećava nepristrasnost. odn. Pre Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 45 . Nezavisnost sudija nije sama sebi cilj. Usled toga postoji evidentna napetost između odgovornosti i nezavisnosti. Ova kontrola sudijskog ponašanja od strane Kongresa se skoro nikad ne koristi. protiv njih se može pokrenuti disciplinski postupak“ (Čarls Gei „Nezavisnost sudija.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa postupak za njihov opoziv i mogu izgubiti posao. Kako se može rešiti ova napetost. Tako da proces imenovanja ostaje jedina provera sudske nezavisnosti i integriteta sudstva kao treće grane vlasti kako bi mogla da kontroliše ostale dve. iako stoji tehnički Kongresu na raspolaganju. to je samo sredstvo ka određenom cilju. 159. to povećanje se ne može smatrati primarnom svrhom nezavisnosti. odgovornost sudija i uloga ustavnih normi u u kontrolisanju suda od strane Kongresa“ 153. kako se može postići da sudije budu odgovorne drugim organima koji ne motre na njih? Šta se dešava sa konceptom odgovornosti sudija ukoliko je Kongres postepeno odustao od ustavno dopuštenih metoda kontrole sudova? Proces imenovanja je jedino ustavom predviđeno ograničenje sudstva koje je Kongres spreman da koristi. Ako donesu odluku sa kojom se viši sud ne slaže.). Kongres ne želi da se meša u nezavisnost sudstva. i treba ga ograničiti kada prestane da vodi tom cilju. i zaštita od pretnji njihovom mandatu i plati. Američki savezni sudovi su autonomni u ograničenom smislu tako što im je dat monopol nad saveznom sudskom vlašću. Međutim. to je ono što sudije koje su zaštićene trećim članom Ustava Sjedinjenih Američkih Država čini nezavisnima.

sudije zaštićene trećim članom Ustava Sjedinjenih Američkih Država imaju najveći stepen nezavisnost u poređenju sa bilo kojim drugim sudijama u Americi. Međutim. kako bi sudska kontrola druge dve grane vlasti imala smisla. ravnoteža je pomerena sa odgovornosti na nezavisnost. sudije ostaju članovi suda na čiji će sastav uticati imenovanja u budućnosti. Mnoge sudije u okviru sudova država članica u Americi imaju visok stepen nezavisnosti od zakonodavne i izvršene vlasti. Tako američki savezni sistem garantuje mandat i platu. U svakom slučaju. Apelacioni sud. Ali odabir i imenovanje sudija kao i proces reimenovanja su bazirani na Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 46 . Cilj koji bi se trebalo dostići su sudije koje će suditi isključivo na osnovu činjenica i zakona. nezavisnost čuva integritet sudstva kao nezavisne grane vlasti. ali ne i razulareno sudstvo koje radi šta hoće. Sudije čija se pozicija jemči trećim članom Ustava Sjednjenih Američkih Država kao članova sudova sastavljenih od više sudija (Vrhovni sud. Naime. one nisu u potpunosti nezavisne. ali ne garantuje da će celokupno sudstvo biti lišeno bilo kakve kontrole od strane druge dve grane vlasti. veća okružnih sudova) sami predstavljaju rezultat kombinacije izbora izvršne i zakonodavne vlasti. Iako sve sudije koje su pod trećim članom Ustava Sjedinjenih Američkih Država su zaštićene od zakonodavne i izvršne kontrole nakon što su imenovane (ostaje samo opasnost od zahteva za smenom). Na nivou država članica.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa svega. Proces selekcije i imenovanja predstavlja realno ali umereno narušenje sudijske nezavisnosti. no ipak manji u poređenju sa sudijama čija je pozicija obezbeđena članom tri Ustava Sjedinjenih Američkih Država. kao i sudstvo koje funkcioniše kao treća grana vlasti koja kontroliše rad druge dve. Tako u formulaciji američkog saveznog sudstva vidimo elemente i nezavisnosti i odgovornosti. sudijama nedostaje stalno zvanje i zaštita od smanjenja nadoknada.

je od izuzetnog i presudnog značaja za sudstvo kada se od njega očekuje da funkcioniše na način koji ne uživa podršku većine. Imenovane sudije imaju manje odgovornosti prema biračima od izabranih sudija. Međutim. barem strukturna nezavisnost od mešanja druge dve grane vlasti. mandat je dugačak i proces reizbora favorizuje onog ko je već na funkciji tako da je ovo ograničenje neznatno. Imenovane sudije na početku imaju isti stepen nezavisnosti u odnosu na druge dve vlasti kao sudije čiji je status propisan članom tri Ustava Sjedinjenih Američkih Država. ali ipak postojeće u izvesnoj meri na svim instancama. nezavisnost od izbornog tela će se verovatno i dalje smanjivati za izabrane sudije. ali njihov proces reizbora značajno smanjuje jednom utvrđenu nezavisnost. u mnogim državama. Može se samo zaključiti da osnivači vlada država članica nisu na isti način posmatrali nezavisnost sudija kao osnivači savezne vlade. mada ona vlast koja imenuje sudije je i sama podložna talasima izbornih promena. Izabrane državne sudije imaju značajan stepen nezavisnosti od zakonodavne i izvršne vlasti. Kako postoji nova mogućnost organizovanja kampanja za izbor sudija. u većini država u Americi ne postoje strukture za podršku visokog stepena nezavisnosti. ali moraju da odgovaraju onima koji su ih izabrali i kao rezultat toga imaju manji stepen nezavisnosti prema ljudima. Ove sudije moraju povremeno da budu kandidovane za ponovno imenovanje bilo od strane zakonodavne bilo od strane izvršne vlasti i rizikuju okončanje mandata ukoliko rade na način koji ne odgovara onoj grani vlasti koja razmatra njihovo ponovno imenovanje. Dok mnoge državne sudije u Americi mogu da rade sa visokim stepenom nezavisnosti. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 47 . Nezavisnost.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa mehanizmima koji su daleko manje naklonjeni nezavisnosti nego što je to slučaj sa sudijama zaštićenim trećim članom Ustava Sjedinjenih Američkih Država.

njihova plata ne može biti smanjena. Osim sudijskog tumačenja odluke suda. može se upotrebiti novi. ali se ta tvrdnja ne razlikuje od stava da zakonski propisi ili čak podzakonski akti koji su doneti u skladu sa zakonom predstavljaju izvore prava. Da bi kontrolisala rad suda. A u odsustvu apsolutne većine mora da ima podršku izvršne vlasti. Mora da obezbedi većinu glasova. neke Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 48 . Mnoge sudije se biraju. mogućnost koju imaju sudije anglosaksonskog pravnog sistema da tumače ustavne odredbe ili da proglase da je zakonodovna ili izvršna vlast prekoračila svoja ovlašćenja donošenjem određenog akta.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa Može se reći da sudije iz kontinetalnih pravnih sistema ne uživaju nezavisnost od zakonodavne vlasti jer moraju da se pridržavaju zakona. Postoje dve grupe garancija koje podržavaju nezavisnost. Jedna grupa je strukturne prirode: savezne sudije Sjedinjenih Američkih Država biraju se kroz proces koji obuhvata obe grane vlasti. Sudije država članica rade u sistemu koje je manje prijateljski nastrojeno prema nezavisnosti. Mora da ima dovoljno vremena tokom zasedanja da bi delovala. Čak i tada mora da deluje u ustavnim okvirima ili će u suprotnom sudovi imati mogućnost za naknadnu kontrolu zakonodavne vlasti. može se reći da su odluke uvek podložne tumačenju i pregledu od strane zakonodavne vlasti: zakoni za koje smatraju da su ih sudije pogrešno primenile mogu biti izmenjeni. one imaju doživotni mandat. Mora da prevaziđe inerciju zbog svojih brojnih poslova i da deluje po datom pitanju. ustavom dopušten zakon za obaranje sudijskih odluka. zakonodavna vlast mora prvo da objavi pogrešnu odluku. ili da ne uživaju nezavisnost od izvršne vlasti jer moraju da se pridržavaju podzakonskih propisa. Sudovi se smatraju nezavisnim u odnosu na druge dve grane vlasti čak i pored postojanja ovog oblika kontrole zakonodavne vlasti. Sudijama iz kontinentalnih pravnih sistema nekada je ograničena mogućnost sudijskog tumačenja.

Na taj način sudije rizikuju da budu razrešene i ukoliko se to i desi strukturni element je prevagnuo i odneo pobedu u datom slučaju. Donekle je nezavisnost i lična karakteristika. one štite nezavisnost od mešanja drugih grana vlasti. Kada su ove strukturne garancije prisutne. Struktura je može ili ne mora štititi. Za ovu grupu garancija može se reći da istovremeno štite i nezavisnost i nerpistrasnost sudija.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa bira zakonodavna vlast. Druga grupa karakteristika više je relativne nego strukturne prirode. Međutim. kanon nezavisnosti i kanon nepristrasnosti sudija. Neke sudije mogu da se ponašaju nezavisno od političkog uticaja drugih grana vlasti ili birača. Ova pravila više imaju za cilj da štite nezavisnost sudija od neadekvatnog uticaja stranaka u postupku ili ostalih zainteresovanih za ishod postupka. Nezavisnost sudija je garantovana Ustavom koji Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 49 . između ostalog. čak i sudije koje su po prirodi i ponašanju nezavisne nisu nezavisne u sudijskom smislu jer njihove odluke podležu direktnoj. stalnoj. u određenom smislu. sudije su zavisne ili nezavisne zbog svojih ličnih osobina. (i) Nezavisnost Nezavisnost sudstva i samih sudija u donošenju odluka je zagarantovana nizom ustavnih i zakonskih odredbi. čak iako strukturne garancije za takvo ponašanje ne postoje u konkretnom slučaju. Sudije su izolovane od ex parte komunikacije. A. moraju da motre na svoje spoljašnje interese. ne smeju da prihvataju ekstravagantne poklone. većina je bliska političkim procesima iz raznih razloga. kao što je to slučaj u saveznom pravosuđu. naknadnoj kontroli vlade. U svakom slučaju. budžeti njihovih sudova podležu lokalnim političkim nadmetanjima. Standardi u Srbiji Kodeks sudijske etike reguliše.

sredstva javnog obaveštavanja. kao i „bilo kakav drugi uticaj na sudove” su zabranjeni članom 6. saglasno članu 55. same sudije se smatraju nezavisnim u vođenju sudskih postupaka i donošenju presuda na osnovu svog razumevanja činjenica i zakona (članovi 1. Štaviše. Sudijsku funkciju. i 19. Upotreba javnog položaja. s tim što je zakonodavac bliže odredio sadržinu ustavnih pojmova „nestručno i nesavesno vršenje sudijske dužnosti”. Zakona sudija nesavesno vrši dužnost ako „odugovlači rešavanje predmeta. Zakon o uređenju sudova razlikuje sudsku vlast kao nezavisnu u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast (članovi 1. kada nesavesno ili nestručno obavlja dužnost ili kada trajno izgubi radnu sposobnost za sudijsku dužnost. ili pak na drugi način postupa protivno normama koje odredi Vrhovni sud Srbije”. pored ostalog „bira i razrešava predsednike i sudije Vrhovnog suda i drugih sudova ”. Naime. Neki od formalnih pokazatelja sudske nezavisnosti jeste način izbora i razrešenja sudija i stalnost sudskog mandata. Zakona o sudijama). Sudija se razrešava kada je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim sudijske dužnosti. ustavotvorac je opredelio kao stalnu funkciju koja traje neprekidno od izbora do navršenja radnog veka sudije. Zakona o uređenju sudova. tačka 10. Osim toga. Ti razlozi su u Zakonu o sudijama preuzeti in texto. zanemaruje propisane rokove u vođenju postupka ili izradi odluka. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 50 .). Međutim sudijska funkcija može prestati na osnovu ličnog zahteva samog sudije ali i mimo njegove volje. Narodna skupština Republike Srbije na osnovu člana 73.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa eksplicitno propisuje u članu 96. do ispunjenja uslova za starosnu penziju utvrđenu zakonom. tj. da su sudovi „autonomni i nezavisni u svom radu”. Ustava). i 3. razrešenjem iz Ustavom predviđenih razloga (član 101. Nesavesnim vršenjem dužnosti smatra se i „ako sudija nastavi službu.

Prema izveštaju Vrhovnog suda Srbije za 2004. Na osnovu amandmana iz aprla 2004. Veliko personalno veće je tokom 2004. Razmatrano je postojanje razloga za razrešenje 25 sudija. godine na Zakon o sudijama. Nadzorni odbor Vrhovnog suda može takođe pred Velikim personalnim većem da pokrene postupak za razrešenje sudija zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti. godine. dok je u odnosu na četvoro sudija i dva predsednika suda izrečena mera upozorenja. i 2005. godine primilo u rad 112 predmeta. godine i 34 predmeta u periodu od januara do septembra 2005. koji obaveštava Narodnu skupštinu. Ako po utvrđivanju činjenica Veliko personalno veće odluči da postoje razlozi za razrešenje sudije. O prestanku dužnosti sudije odlučuje Narodna skupština po postupku utvrđenom Poslovnikom Narodne skupštine. Narodna skupština je razrešila jednog sudiju. samo Vrhovni sud može da ustanovi da li postoji osnov za razrešenje sudije ili ne. ali je Ustavni sud odlučio u februaru 2003. amandmani na Zakon o sudijama su usvojeni kako bi i Ministar pravde mogao da pokrene postupak razrešenja. Zakona o sudijama propisuje da postupak pred Velikim personalnim većem vezan za ponašanje sudija može da pokrene predsednik suda. ono mora da obavesti Predsednika Vrhovnog suda.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa poslove i postupke iste ili slične za koje je utvrđeno da su nespojivi sa njegovom dužnošću«. uključujući 78 predmeta primljenih tokom 2004. Postupci protiv jednog predsednika suda i 4 sudije su u Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 51 . godinu i podacima iznetim od strane Velikog personalnog veća na savetovanju u Vrnjačkoj Banji 2005.” Član 56. Tim povodom donete su odluke kojima je utvrđeno da postoje razlozi za razrešenje pet sudija i o tome je obaveštena Narodna skupština. predsednik višeg suda i Predsednik Vrhovnog suda. godine. Nestručnim se smatra „nedovoljno uspešno vršenje sudijske dužnosti shodno merilima koje propiše Vrhovni sud Srbije. U julu 2002. da po Ustavu.

Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene procene činjenica koje se pred njim nalaze. Pored toga što ne sme da zasniva odluku na pripadnosti osobe nekoj rasi. Zbog toga Nacrt Nacionalne strategije reforme sudstva kao jedan od ciljeva predviđa i ustanovljavanje nezavisnog budžetskog organa. Nezavisnost je propisana kao prvi kanon u Kodeksu sudijske etike. građanskim i humanitarnim organizacijama. U ovom kontekstu je značajan član 27. (ii) Nepristrasnost Blisko povezana sa obavezom nezavisnosti je dužnost pravednosti koja je kao kanon propisana Kodeksom sudijske etike. godine (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju. Stepen uticaja sudova na proces izrade budžeta je takođe jedan od relevantnih formalnih pokazatelja stvarne nezavisnosti sudstva. Zakona o sudijama koji propisuje: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 52 . Trend u regionu pokazuje da sve više tranzicionih zemalja prenose budžetska ovlašćenja na same sudove. tako da ne podleže spoljnim pritiscima uključujući i one koji dolaze od ljudi sa kojima je mogao biti u vezi u periodu koji je prethodio tom predmetu. polu. njenom nacionalnom poreklu ili sličnom. Dužnost nezavisnosti takođe nalaže sudiji da brani sudstvo ukoliko se ono nađe na meti napada i pod uticajem spoljnih političkih pritisaka. iako je takvo članstvo dozvoljeno sve dok ne odaje utisak nanošenja štete sudijskoj pravednosti. sudija ne sme da daje bilo kakve komentare u toku suđenja a koji bi mogli dovesti do različitog ishoda. isto kao i članstvo u izvesnim religioznim. Indeks reforme sudstva za Srbiju). Nezavisnost im je dužnost kako na ličnom tako i na profesionalnom nivou.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa toku od septembra 2005. Politička aktivnost sudija se osuđuje jer nanosi štetu sudijskoj nepristrasnosti.

sudija može uz naknadu obavljati naučnu i stručnu delatnost. javno ili privatno. smatraju se strukturno najnezavisnijima na svetu. Propisi takođe jasno ističu da odnosi sa medijima treba da budu koliko je god moguće ograničeni zbog zaštite pravednosti sudije. sudije ne smeju dopustiti da ništa. Američki standardi: Sudije u SAD. Iako manje određeno u odnosu na američke propise. Koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije”. Oni su još zaštićeni od zakonodavne vlasti jer im se ne mogu smanjiti nadoknade dok su na položaju sudije. C. Sa njegovom dužnošću nespojive i druge službe. Evropski standardi (i) Nezavisnost Priznajući da je sudijska nezavisnost preduslov vladavine prava i osnovna garancija pravednog suđenja. B. Kada ih Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 53 . poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. baviti se bilo kojim javnim ili drugim plaćenim poslom. posebno sudije saveznih sudova. ometa njihovu pravičnu procenu činjenica u svakom predmetu. Izuzetno. Mnoge države ovaj princip proširuju u tolikoj meri da čak zabranjuju bilo kakvo angažovanje sudija u političkim strankama ili izražavanje podrške nekom političkom kandidatu. propisi o pravednosti u Srbiji takođe zabranjuju jednostranu komunikaciju (ex parte komunikaciju) sa advokatom uključenim u predmet koji se trenutno vodi pred sudijom. Oni imaju doživotni mandat za dobro ponašanje a retko koji sudija je opozvan zbog lošeg ponašanja. biti član političke stranke.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa „Sudija ne može biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise. niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 54 . savezne sudije su skoro sasvim izolovane od političkih uticaja.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa imenuje Predsednik. i potvrdi Senat.

On shvata da je njegova primarna dužnost da štiti zakon. Fond ima 5.000 akcija u velikoj naftnoj kompaniji. Jednog dana. sudija je primoran da koristi javni toalet u hodniku. sudija duboko veruje da može da ostane neutralan. i predmet je dodeljen sudiji. Sudija i njegov prijatelj se često viđaju. akcije su se prodavale za 10 evra po akciji. U prošloj godini. Sudija veruje da može da bude pravedna i nepristrasna. Da li bi sudija trebalo da traži svoje izuzeće? 2. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 55 .Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa Problemi za diskusiju 1. Da li sudija opravdano veruje da ne mora da traži svoje izuzeće? Sudija je jedan od troje poverilaca fonda namenjenog za obrazovanje njenih unuka. on slučajno čuje sastanak između advokata i okrivljenog u čijem predmetu je on sudija. Naftna kompanija tuži rafineriju za povredu ugovora o preradi nafte. Sudija čuje advokata kako govori o svom učešću zajedno sa klijentom u pokušaju davanju mita i/ili vršenja pritiska nad sudijama porotnicima u predmetu njegovog klijenta. Šta sudija mora da prijavi? Sudija ima starog prijatelja iz detinjstva koji je optužen za krivično delo u predmetu koji se vodi u sudu u kome sudija radi. 3. stalno su u kontaktu i smatraju jedan drugog bliskim prijateljima. uprkos njihovom prijateljstvu. Međutim. Dok se njegova kancelarija kreči.

Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 56 .

Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 57 .

Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu 1. To pokazuje da je korupcija pravilo samo po sebi. zavisno od uticaja i prijatelja koje ta osoba ima kao i njene volje da iskoristi novac i druge stimulanse u cilju kupovine usluga od onih koji donose odluke. Korupcionaš traži nepoštene usluge. Niko ne treba da očekuje savršenost od pravosudnog sistema. U očima potencijalnog potkupljivača značaj ima kako najviši sudija tako i službenik na najnižem nivou. Korupcija pokazuje ljudima da se sistemu ne može verovati i da je podložan manipulaciji kao uobičajenoj pojavi. lično predubeđenje Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 58 . Od sudija se očekuje da budu nepristrasni (videti nedelju III). pravilo koje ljude odvraća od pridržavanja zakona i očekivanja da će i drugi to isto raditi. Obe vrste usluga mogu biti poželjne za korupcionaša i pretpostavlja se da će neki pokušati da ih obezbede nepodesnim sredstvima. ali osnovna pravednost obezbeđuje poverenje javnosti. Ništa više od korupcije ne podriva pravosudni sistem i ljude koji mu podležu. kao na primer. bez poverenja javnosti pravosudni sistem nije uspešan u svojoj biti. KORUPCIJA U PRAVOSUĐU Kada ljudi veruju u neki pravosudni sistem oni od njega očekuju zadovoljenje osnovne pravednosti. službenikove usluge mogu da omoguće kako ubrzan tok postupka tako i pristup tajnim dokumentima. Osobe koje donose odluke na svim nivoima unutar pravosudnog sistema su izložene korumpirajućim uticajima. On ne uspeva da obezbedi javnost koja je voljna da se pridržava obavezujućih propisa. Mnogi faktori mogu naneti štetu nepristrasnosti sudija. pravilo koje stavlja svako lice u drugu poziciju u odnosu na zakon. Na neki način korupcija je ništa više do poseban slučaj odsustva nepristrasnosti. Uz poverenje javnosti sistem može opstati i pored povremenih grešaka pojedinaca unutar sistema. Sudija može pružiti uslugu u vidu donošenja odluke.

Manje očigledni oblici korupcije mogu obuhvatiti i ugrožavanje nezavisnost sudstva. Sudijini prijatelji ili porodica mogu takođe pokušati da utiču na odluke sudije. Kako treba posmatrati takav fenomen? Da li treba smatrati korupcijom jednostavnu ljubaznu reč upućenu sudskom službeniku koja je neformalno uzvraćena prijateljskom spremnošću da se dozvoli zavođenje pet minuta kasnije nego što je predviđeno? Skroman poklon za praznik? A šta je sa ekstravagantnim poklonom? Da li stanje svesti potencijalnog potkupljivača određuje status samog čina? Da li bi trebalo da težimo definiciji korupcije koja će ustanoviti i zabraniti poklone i ljubaznost koji podrivaju pravednost pravosudnog sistema ali u isto vreme dozvoliti ljudima da iskažu i osete istinsku ljubaznost i dobronamernost? Čak i uz najbolju strukturnu zaštitu. Direktna ponuda i prihvatanje novca u zamenu za povlašćeno ophođenje.Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu sudije koje se tiče principa koji utiču na prosuđivanje o položaju stranke u sporu. mito. čak i jednostavna ljubaznost prema sudskom osoblju može pobuditi dobrodušno i blagonaklono ophođenje. Ali korupcija postoji u mnogo širem obliku. samo sudije sa dobrim karakterom i istinsko društveno Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 59 . Korupcija je u znatnoj meri oblik pristrasnosti podstaknut otvorenim činom korupcionaša i nije isključivo rezultat sklonosti sudije. je možda najočigledniji primer korupcije. Korupcija može biti prefinjena ili može biti prilično očigledna i otvorena. koristeći svoju bliskost sa sudijom. to može jednostavno biti oblik kompenzacije. pružajući vladi mogućnost izvesnog uticaja na sudije. Ali ukoliko vlada ima pravo da oduzme taj obezbeđeni smeštaj (ili da smanji platu) to takođe može biti korumpirajuće. ukoliko izvršni organ vlade obezbedi adekvatan stambeni smeštaj za sve sudije. Na kraju. ne mnogo drugačiji od davanja plata sudijama. uz odsustvo samog čina plaćanja. i dalje će se javljati pokušaji vršenja uticaja na sudije. Na izvesnom nivou. Na primer.

Indeks reforme sudstva za Srbiju). pokretanjem ili vođenjem krivičnog postupka. Da bi se korupcija svela na nivo koji neće uništiti sistem. februara 2002. Standardi u Srbiji Srbija i Crna Gora su ratifikovale Krivičnopravnu konvenciju o korupciju donošenjem Zakona o potvrđivanju Krivičnopravne konvencije o korupciji na sednici Veća građana Savezne skupštine od 26. na primer. sudiju portnika. Neprestano se održavaju savetovanja o planiranju strategija u pogledu korupcije zbog znatnog porasta korupcije na svim nivoima. Takođe je relevantan član 367. A. U ovom kontekstu posredno je značaj član 360. Samo dobar karakter i strukturna zaštita mogu sprečiti korupciju. sledeće: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 60 . Krivičnog zakonika koji propisuje kaznu zatvora od tri do 15 godina za službeno lice koje primi mito u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela. Strukturna zaštita obuhvata.Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu očekivanje sudijske nepristrasnosti i pravednosti zadržaće slučajeve korupcije na dovoljno niskom nivou da bi se pravosudni sistem i dalje smatrao pravednim. Prema navodima Ministarstva pravde u toku je preko 30 postupaka za korupciju u pravosuđu (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju. stav 3. javnog tužioca ili njegovog zamenika kada u sudskom postupku u nameri da drugom pribave kakvu korist ili da mu nanesu kakvu štetu donesu nezakonit akt ili na drugi način prekrše zakon. pravosudni sistemi treba da obezbede strukturnu zaštitu za sudije i sudske službenike. Krivičnog zakonika koji propisuje kaznu zatvora od šest meseci do pet godina za sudiju. izricanjem ili izvršenjem krivične sankcije.

garanciju odgovarajuće bezbednosti položaja sudije. • • • • • propise protiv smanjenja kompenzacije za sudije. sisteme za vanlokalno ispitivanje optužbi za korupciju. potrebe javnog uvida u poklone i vanredne prihode sudija. striktno sprovođenje odredbi krivičnih zakona o davanju i primanju mita.Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu • • adekvatne plate za sudije i osoblje. ozbiljno sprovedene propise koji zabranjuju ex parte komunikaciju između učesnika u sporu ili njihovih predstavnika i sudija. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 61 .

Prijatelj tužioca je veoma stidljiv i više bi voleo da ne mora da svedoči. Postoje i drugi svedoci koji bi mogli da kažu šta su videli. Međutim. tužioca. mi obično ne dajemo tako velike pozajmice kada je sredstvo obezbeđenja druga hipoteka. Ako bi svedočio.Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu Problemi za diskusiju 1. koji je slučajno išao ulicom kada je došlo do sudara. Bez razmišljanja advokat zgrabi telefon i pozove sudiju na kućni broj. Da li advokat podleže disciplinskim merama? Advokat ima hitan slučaj. to bi bilo na štetu njegovog prijatelja. Banka mu je ponudila pozajmicu po vrlo povoljnoj kamati. a vaša kamatna stopa će biti 2% manja od one koju zaračunavamo drugim klijentima. Da li advokat podleže disciplinskoj odgovornosti zbog ove komunikacije? Sudiji je potrebna pozajmica za koju će kao sredstvo obezbeđenje pružiti već ustanovljenu hipoteku na svojoj kući. Ta nelagodnost što bi svedočio protiv prijatelja uvećava njegovu dilemu u vezi sa svedočenjem. Objasni situaciju i kaže sudiji da je ovaj predlog veoma važan za predmet.” Da li je „dolično” za sudiju da prihvati ovaj zajam? 2. 3. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 62 . Prijatelj tužioca je jedan od svedoka udesa. Iskrsao je porodični problem i on mora brzo da ode iz grada. a nije pripremio ni polovinu potrebnog materijala. Advokat zastupa tužioca u predmetu koji se odnosi na nanošenje telesne povrede u saobraćajnom udesu. advokat tužioca kaže prijatelju da ne mora da svedoči i da bi možda bilo dobro „da se izgubi” negde tokom sledećih nekoliko nedelja pred suđenje. Iz razloga što njegovo svedočenje nije jedini dokaz o onome što se desilo. za dva dana ima zakazanu raspravu o predlogu. Ali mi smo svesni da je vaša plata neprikladna tako da vam dajemo posebne uslove. Sudija se saglasi da odloži datum ročišta za nedelju dana. Potpredsednik banke je rekao sudiji: „Iskreno govoreći.

Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 63 .

sudija ostaje po strani istražnih aspekata predmeta. tužioci se smatraju delom pravosudnog sistema. Međutim. U nekoliko susednih zemalja su istražni sistemi već zamenjeni efikasnijim i manje zahtevnim akuzatornim modelima. U zemljama sa anglosaksonskim pravnim sistemom. A. ali se više smatra nekom posebnom vrstom advokata. Sudija u kontinentalnom pravnom sistemu na mnogo načina je glavni istražitelj i sakupljač podataka u vezi sa predmetom. U anglosaksonskom pravnom sistemu. ETIKA TUŽILACA U kontinentalnim pravnim sistemima. posebna odeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala i postupanje protiv učinilaca ratnih zločina pri Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 64 . i koji vrši istragu u krivičnim predmetima i goni počinitelje krivičnih dela. Srbija ima kontinentalni pravni sistem i time i istražni sistem koji ograničava ulogu tužilaca i sudija koji upravljaju postupkom. Na taj način se obezbeđuju uslovi za ostvarenje pravne zaštite u razumnom roku kako propisuje član 6. Uzrok ove razlike uglavnom potiče od razlike u istražnoj ulozi pravosuđa. tužilac je takođe u bliskoj vezi sa sudstvom. kako će to predstaviti. Usled toga što su istražne sudije angažovane sa policijom na sprovođenju krivičnih istraga i prikupljanju dokaza i usled toga što nije dozvoljena nagodba. čiji je klijent sama država. Evropske konvencije o ljudskim pravima. procesuiranje krivičnih slučajeva kasni i predmeti se nagomilavaju. godine predviđa da bi Republika Srbija trebalo postepeno da uvede izvesne elemente akuzatornog modela da bi se omogućilo efikasnije procesuiranje krivičnih slučajeva.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce 1. Informacije i podatke iznose stranke i njihovi advokati koji velikim delom odlučuju šta će predstaviti na sudu i u okviru utvrđenih sudskih propisa i procedura. Standardi u Srbiji Nacrt Nacionalne strategije za reformu pravosuđa iz decembra 2005.

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije je nastalo 2002. Član 367. član 360. postoje odgovarajuće odredbe Krivičnog zakonika Srbije koje bi se mogle efikasno koristiti u ovom kontekstu. Dužnosti tužilaca u Srbiji mogu se podeliti u pet glavnih kategorija: 1) njihovo profesionalno ponašanje. U radu Specijalnog tužilaštva i Tužilaštva za ratne zločine koriste se razna sredstva kao što su „svedoci saradnici“ ili svedoci koji sarađuju i koji imaju puni imunitet. 3) njihova uloga u krivičnim postupcima. Dužni su da budu Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 65 . 2) ponašanje u međusobnim odnosima.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce Okružnom sudu u Beogradu usvajaju druga pravila. godine. (i) Profesionalno ponašanje Etički standardi počinju od opšteg. Osim etičkih standarda za tužioce kojima nedostaju disciplinski organi koji bi bili zaduženi za njihovo sprovođenje. Radna grupa Udruženja javnih tužilaca je završila krajnji nacrt Etičkog kodeksa Udruženja. Poslednjim sastancima radnoj grupi u definisanju konačnog teksta pomogao je Generalni Sekretar Međunarodnog Udruženja tužilaca. propisuje krivično delo prihvatanja mita. Na primer. Zaposleni u ovim tužilaštvima takođe imaju šira ovlašćenja u početnom istraživanju. Na početku se propisuje profesionalnost koja predstavlja obavezu tužilaca u Srbiji u svakom trenutku. 4) njihov odnos prema radnoj okolini i 5) njihovo ponašanje u svakodnevnom životu. S tim u vezi se naglašava da bi trebalo neprestano da se trude da uvećavaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti. U okviru ovog principa. javnog tužioca ili njegovog zamenika. dostojanstveni i pošteni. propisuje kaznu za kršenje odredbi zakona od strane sudije. sveobuhvatnog nivoa. tužioci su dužni da budu časni. Trebalo bi da se čuvaju bilo kog vida pritiska koji mogao da utiče na njihovo profesionalno rasuđivanje.

istinite i tačne izveštaje kada se istraga završi. i da ih pravovremeno informišu o stvarima koje su neophodne za njihovo uspešno obavljanje dužnosti. U odnosu sa podređenima. kao i da odustanu od gonjenja u odsustvu takvih dokaza. Kada je u pitanju odnos prema sudovima. tužioci treba da pokazuju poštovanje jedni prema drugima. tužioci treba da obavljaju svoje dužnosti tako da promovišu ažurnost i pravdu. Oni su dužni da pokreću gonjenje samo ukoliko postoje osnovani i nepobitni dokazi. tužioci su dužni da ostanu nezavisni kao i da poštuju prava svih učesnika u sudskom postupku. da otvoreno komuniciraju i da imaju obzira prema dužnostima drugih. Takođe. Što se tiče odnosa prema policiji. Postupak predstavlja traganje za istinom. (iii) Uloga u krivičnom postupku i drugim sličnim postupcima Očigledno. (ii) Ponašanje u međusobnim odnosima Odeljak koji se odnosi na odnose tužilaca prema drugim licima podeljen je na dve potkategorije: odnosi tužioca sa kolegama i odnos tužioca sa sebi podređenima.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce nepristrasni. Međutim. tužioci u Srbiji su dužni da se ponašaju pravedno i uzorno. Kada rade zajedno. Prilikom nadzora istrage krivičnog dela. imaju obavezu da podnose kompletne. Podređeni bi trebalo da im se obraća sa dužnim poštovanjem. Ovde je to eksplicitno navedeno. Kodeks nameće obavezu tužiocima da tokom tog perioda svoj posao obavljaju profesionalno i objektivno. da ohrabruju svoje podređene da usavršavaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti. Ova obaveza je jasnije objašnjena u nekim drugim etičkim pravilima. i Kodeks Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 66 . tužioci su dužni da iskoriste taj položaj nadzornika nad radom policije u cilju obezbeđenja poštovanja „zakona i osnovnih ljudskih prava”. nepotkupljivi i nezavisni i da postupaju u skladu sa zakonom. Ostatak ovog dela Kodeksa nabraja uloge tužilaca u odnosu na policiju i sud. u određenim situacijama tužioci preuzimaju istražnu ulogu.

pod uslovom da time ne krše obavezu čuvanja profesionalne tajne. tužioce istovremno tereti obaveza čuvanja profesionalne tajne. „u najkraćem mogućem roku”.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce nameće dužnost tužiocima da pomažu sudu da dođe do istine. tužilac je dužan da poštuje njihove nadležnosti i da se uzdrži od mešanja u njihove dužnosti. kada je u pitanju odnos tužilaca prema sudovima. kao i da im pomažu zadržavajujući svoju „nezavisnost i samostalnost”. uz istu pažnju i oprez koje pokazuju pri radu na sopstvenim predmetima. Tužioci moraju uzimati u obzir interese žrtava i drugih svedoka. tužioci treba da zahtevanu pomoć pruže. i tužilac treba da preduzme mere protiv onih koji se takvim metodama služe. U skladu sa tim. Takođe. kao i da čuvaju profesionalnu tajnu. Takođe. strpljenjem i dužnim poštovanjem prema svakome sa kim dođu u kontakt. tužioci su dužni da medijima pruže „što je moguće više objektivnih informacija”. (iv) Odnos prema okruženju Ovaj deo Kodeksa bavi se odnosom tužioca sa četiri različita entiteta. postoje i obaveze prema svim učesnicima u postupku. izvršna vlast. tužioci treba da se „ponašaju korektno” sa pažnjom. moraju da ih podsete koja su njihova prava i da im pomognu u zaštiti istih. Kada je u pitanju nepravosudna. Iako treba da uvek tragaju za istinom i pomažu sudu da dođe do istine. tužioci su dužni i da obezbede da se odgovarajuće lice goni za odgovarajuće krivično delo. Kada se za dokaz „opravdano veruje” da je stečen na protivzakonit način i „predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava osumnjičenog”. U postupanju po zahtevima drugih država ili međunarodnih tela za međusobnom pravnom pomoći. takav dokaz se neće koristiti. Tužioci imaju obavezu da sarađuju sa ovim telima. Što se tiče odnosa prema društvu. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 67 .

obuke ili zaštite svog položaja. nalaze druga zaposlenja. B. niti da se bave aktivnostima koje mogu da utiču na njihov profesionalni slobodouman stav. tužiocima nije dozvoljeno da budu članovi političkih partija ili da javno iznose svoja politička ubeđenja. da se ponašaju u skladu sa javnim karakterom tužilačke funkcije koja uključuje primenu određenih standarda. Postoji mnogo zajedničkih etičkih standarda u evropskim zemljama u pogledu rada tužilaca. na taj način želeći da kaže da će tužioci možda moći da se učlanjuju u političke partije kada se završi period političkih perviranja. Tužiocima je dozvoljeno da osnivaju i da se učlanjuju u profesionalne i druge organizacije radi zastupanja svojih interesa. tužioci moraju da budu osobe od integriteta. Dalje. Kodeks zatim govori o politici. promovisanja svoje profesije. Za sada.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce (v) Ponašanje u svakodnevnom životu Tužioci u Srbiji su dužni. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 68 . Evropski standardi (i) Tužioci u Evropi Uopšteno govoreći. ili koje mogu da ostave takav utisak. ugrožavajući time ugled tužilaštva. to jest da ne vrše nikakve radnje. što može da rezultira time da izvesna dela ili previdi tužioca mogu postati predmet javne debate. Međutim. bez obzira da li su u tom trenutku na dužnosti ili ne. ovaj deo Kodeksa počinje rečima „uzimajući u obzir objektivna ograničenja države koja je u tranziciji”. uloga tužilaca u mnogim evropskim zemljama je preuzimanje krivičnog gonjenja predvođenjem krivične istrage i zastupanjem države tokom suđenja.

da svaki dokaz koji nađu. nezavisnosti.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce (ii) Odluka o gonjenju Većina evropskih zemalja koje su ovde bile pomenute imaju interes da izbegnu nepotrebno krivično gonjenje. većina njih insistira na tome da dokazi koji se koriste u krivičnim postupcima budu jaki. tužioci u Italiji. a koji može biti od koristi okrivljenom. (iii) Nepristrasnost. Na primer. kao i tužioci u Sjedinjenim Američkim Državama. kao i da tužioci moraju da se povuku kada postoji pravi sukob interesa. Iako sve gore navedene evropske zemlje posebno ne ističu postojanje javnog interesa. imaju obavezu. predaju sudu. Uopšteno govoreći. Osim toga. Englezi na primer. pre nego što donesu odluku o podizanju optužnice. tužioci u gore navedenim evropskim zemljama moraju da ispune veoma visoke standarde u pogledu dokaza. bosanski kodeks ima deo posebno posvećen sukobu interesa koji navodi da tužioci treba da izbegavaju ne samo konkretnu neprikladnost sukoba interesa već i mogućnost pojave takve neprikladnosti. U Engleskoj se zahteva da tužilac mora da ima dovoljno dokaza da bi obezbedio „realne izglede za izricanje presude”. Bosanski kodeks takođe zahteva od svojih tužilaca da se pobrinu da sve stranke u sporu budu obaveštene o vezama sa drugim strankama. propisanu njihovim kodeksima. dozvoljavaju gonjenje samo u onim predmetima koji ispunjavaju dva uslova: ukoliko su zasnovani na jakim dokazima i ukoliko postoji umešanost javnog interesa. Italijanski kodeks zabranjuje svojim tužiocima učlanjivanje u bilo koje udruženje koje zahteva polaganje Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 69 . objektivnost Etički kodeksi tužilaca svake od zemalja koje su ovde bile pomenute snažno naglašavaju važnost njihove nepristrasnosti. objektivnosti i nediskriminatornosti prilikom sprovođenja krivičnog gonjenja. nezavisnost. Tužioci u Engleskoj takođe moraju da uzmu u obzir valjanost dokaza pre nego što donesu odluku da pokrenu gonjenje.

trajno stručno usavršavanje i zaštita informacija. Tužioci su takođe dužni da poštuju sudije. I bosanski i mađarski kodeksi posebno zabranjuju svojim tužiocima učlanjivanje u bilo kakve diskriminatorne grupe. dok bosanski kodeks ide toliko daleko da čak zabranjuje tužiocima da budu članovi političkih partija. Uopšteno gledano. od tužilaca u Evropi se očekuje da se ophode profesionalno i sa poštovanjem prema svima sa kojima rade. sudijama i drugim sudskim službenicima. Kodeks tužilaca na Kosovu zahteva od tužilaca da poštuju nepristrasnost sudija. od tužilaca se očekuje da tragaju za istinom. (v) Policija. poštuju ljudska prava i svoje obaveze izvršavaju savesno i odgovorno. Od njih se takođe očekuje da se povinuju željama svojim pretpostavljenih. U mnogim slučajevima tužioci u Evropi kontrolišu krivičnu istragu i imaju mogućnost da upravljaju radom policije. U većini zemalja. Kodeks u Italiji zabranjuje tužiocima da daju bilo kakve izjave u vezi sa radom sudija ili da od sudija traže posebne privilegije.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce zakletve vernosti. kao što je ponašanje tužilaca prema policiji. Evropski kodeksi pokrivaju još nekoliko srodnih oblasti. (vi) Trajno stručno usavršavanje Nužna pretpostavka za uspešno sprovođenje zakona jeste dobro poznavanje zakona od strane tužilaca. (iv) Profesionalni standardi Svaki od kodeksa koji je ovde pomenut bavi se profesionalnim standardima za tužioce. Kodeks tužilaca u Mađarskoj zabranjuje primanje poklona od stranaka koje su u vezi sa predmetom koji je u radu. Kodeks se takođe bavi problemom mita. Tužioci u svakom trenutku moraju da se čuvaju nedopuštenih uticaja i ličnih naklonosti tokom obavljanja svoje dužnosti. ovo je važno pitanje u evropskim zemljama. zakoni se stalno usvajaju. sudije i ostali sudski službenici Uopšteno gledano. menjaju i Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 70 . Uopšteno gledano.

Mađarski kodeks posebno navodi da tužioci ne smeju „da komentarišu nezavršene predmete”. Ovi propisi generalno zabranjuju tužiocima da na protivzakonit način otkrivaju podatke koji su u vezi sa predmetima u radu. interes svog klijenta.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce ukidaju. a u demokratskom sistemu to znači da tužilac zastupa ljude koji su pod njegovom jurisdikcijom. tužioci u Sjedinjenim Američkim Državama su po pravilima etike odvojeni od advokata. koja ima posebnu dužnost prema javnosti. C. Italijanski kodeks ide toliko daleko da zabranjuje tužiocima da „traže objavljivanje vesti koje se odnose na njihove sudske aktivnosti” u svim predmetima koji nalažu čuvanje profesionalne tajne. (vii) Zaštita informacija Neke evropske zemlje svojim kodeksima regulišu širenje informacija. No u Sjedninjenim Američkim Državama tužioci se ipak tretiraju kao posebna vrsta advokata. na primer. i da shodno tome deluje. a stanovnike Sjedinjenih Američkih Država državni tužilac Sjedinjenih Američkih Država. Kodeksi u Bosni i Mađarskoj nameću slične zahteve. Sobzirom da ni jedna druga osoba nije ovlašćena da Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 71 . stanovnike države Njujork zastupa tužilac države Njujork. Američki standardi Kao i njihove kolege u kontinetalnim pravnim sistemima. Klijent tužioca je vlada koju tužilac predstavlja (vlada države. Takav vid zastupanja sam po sebi pruža čvrste garancije da tužilac mora uzeti u obzir i javni interes tj. Italijanski kodeks navodi sledeće: „Tužioci moraju da čuvaju baštinu svog profesionalizma tako što će pratiti sve promene u oblasti prava koje su vezane za njihove aktivnosti”. Mnoge evropske zemlje od svojih tužilaca zahtevaju da budu u toku sa važećim zakonima. tako da. lokalna vlada ili SAD). Jedan od načina da se objasni ova razlika u dužnostima je da se jednostavno razmotri „klijent” tužioca.

Naravno. Ako tokom postupka tužilac shvati da optužba nije zasnovana na jakim dokazima. tužioci imaju veliko diskreciono pravo da odrede šta se smatra javnim interesom u određenom slučaju i kako bi trebalo postupiti u datoj situaciji. isključivi interes tužilaca se ne može svesti samo na puku pobedu na sudu već su oni obavezni da istovremeno tragaju za pravdom. Svrha ove dužnosti je da se obezbedi formiranje pravedne i nepristrasne porote koja će se ograničiti samo na razmatranje onih dokaza koji su joj predstavljeni u sudu. tužilac bi trebalo dobrovoljno da je odbaci: donošenje presude u korist optužbe. Osim toga. koju zastupa tužilac. To znači da tužilac ne bi trebalo da podiže optužnicu za krivično delo ukoliko nije uveren da poseduje dovoljno dokaza za potkrepljenje optužnice. Osim što zahteva iskrenost. može rezultirati pristrasnom porotom. zakon takođe nameće dužnost tužiocu da se uzdrži od bombastičnih izjava za medije koji mogu unapred stvoriti negativno mišljenje o okrivljenom kod potencijalnih porotnika. Uspostavljanje ravnoteže između prava na slobodu štampe i prava na pravedno suđenje je veoma delikatno i teško ostvarivo i predstavlja široku temu koja bi se takođe mogla izučavati u okviru krivičnoprocesnih i ustavnopravnih predmeta. čak i bez uticaja tužioca. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 72 . Iz razloga što tužioci služe javnom interesu. ne bi služilo javnom interesu sobzirom da bi nevino lice bilo nepravedno osuđeno. sistem obezbeđivanja ovakve nepristrasnosti daleko je od savršenog jer sami mediji imaju slobodu da objave svaku informaciju do koje dođu u vezi sa predmetom što. zakon nameće tužiocu obavezu da otkrije sve dokaze koji idu u prilog okrivljenog.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce zastupa javni interes. Takva dužnost doprinosi ostvarivanju javnog interesa na taj način što se sudu stavljaju do znanja dokazi koji podrivaju teoriju o krivici okrivljenog. u takvim okolnostima.

koji se ubacuju u kriminalne grupe koje se bave organizovanim kriminalom ili preprodajom droge.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce Pomenute dužnosti donekle ograničavaju advokatski aspekt delovanja tužioca. ni tužioci ne smeju da dovode u zabludu sudije ili da na drugi način iznose lažne i obmanjujuće informacije u sudnici. u svakom slučaju. tužioci postupajući u toj specifičnoj sferi raspolažu sa širim obimom ovlašćenja. tužilac ima ogromnu moć. kada je u pitanju istražni postupak. Iako advokatima ovakva aktivnost nije dopuštena. Dok advokati ne smeju da dovode druge u zabludu tokom istražnog postupka. čine to da bi sakupili dokaze protiv lica koja su predmet istrage. Obavljajući taj zadatak. tužilac može da radi u okviru tih ograničenja. No i pored toga. Čak i uz ograničenja. tužilac je obavezan da to čini ukoliko se kriminalne grupe moraju otkriti i osujetiti. Sobzirom da sudije u Sjedinjenim Američkim Državama ne učestvuju u istrazi krivičnog dela. ali ako se interes klijenta odnosno javnosti shvati na pravi način. Policajci na tajnom zadatku. nadgledaju istragu policije koja redovno dovodi druge u zabludu preduzimajući istražne radnje. Odluka da podigne optužnicu za krivično delo je diskreciono pravo tužioca. to je u nadležnosti tužioca. Tužioci. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 73 . u okviru svojih istražnih ovlašćenja. tužiocima jeste. Poput njihovih kolega advokata. ne objavljujući pri tom svoj identitet. tužioci imaju šira ovlašćenja i manja ograničenja od advokata.

U cilju sprečavanja lošeg publiciteta i potencijalnih nemira na rasnoj osnovi. Međutim. jer je glumac belac a devojka mu je bila Romkinja. Može li Miloš da pozove bivšeg advokata okrivljenog da svedoči? Tužilac Bojan. Bojan je priložio film lošeg kvaliteta koji je snimljen kamerom u samoposluzi.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce Problemi za diskusiju 1. Sud i državni organi su dužni da s jednakom pažnjom ispituju i utvrde kako činjenice koje terete okrivljenog. kao i veoma pouzdanog svedoka. čekajući zastarelost krivičnog gonjenja. osim rezultata ankete u javnosti. Tužilac Bojan je bio svestan ovih činjenica. Da li tužilac Bojan podleže disciplinskim merama? Zamenik okružnog javnog tužioca Ivan je sin čuvenog biznismena iz Crne Gore koji je bio umešan u šverc cigareta. dobio je krivični predmet protiv Dejana. 4. Glumac često igra uloge sumnjivih tipova. Zamenik okružnog javnog tužioca je svestan krivičnog dela kao i počinioca krivičnog dela. u vezi sa stvarima koje nisu zaštićene privilegijom čuvanja advokatske tajne. 3. Dejanov advokat nije znao da je Viktor prvo u policiji identifikovao drugu osobu. protiv okrivljenog. Zakonik o krivičnom postupku) „Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke. i to može da bude objašnjenje za poviku u javnosti da glumac treba da bude uhapšen. ubijena je devojka čuvenog glumca. Porota je osudila Dejana. Postoji i rasni element priče. Radite na predmetu koji je veoma zastupljen u javnosti. Ljudi insistiraju da se pravda zadovolji i da glumac bude uhapšen. ali o tome nije obavestio Dejanovog advokata koji nije tražio dozvolu za istraživanje u vezi sa ovom informacijom pred suđenje. Vi ste zamenik okružnog tužioca. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 74 . tako i one koje mu idu u korist”. Na suđenju. pa je nakon podsticanja od strane detektiva identifikovao Dejana. Tužilac je veoma dobro obavešten o kriminalcima u Srbiji povezanim sa onima u Crnoj Gori i ima jake dokaze protiv njih ali ne želi da podigne optužnicu. optuženog za pljačku samoposluge. ali ne želi da podigne optužnicu. kao dokaz. 2. braneći se da je dotične noći bio kući sa majkom. imate malo ili nikakvih dokaza koji bi ga doveli u vezu sa krivičnim delom. Dejan je porekao da je umešan. možete li da podignete optužnicu a zatim da je povučete ukoliko istraga ne otkrije ništa značajno? Tužilac Miloš ima veoma jake dokaze. Osim toga. Miloš je uveren da bi njegovi dokazi bili još više potkrepljeni („stavili tačku na I” prema Miloševim rečima) kad bi svedočio bivši advokat okrivljenog. Viktor. mušterija iz samoposluge. Da li zamenik okružnog javnog tužioca podleže disciplinskim merama usled ovakvog postupanja? (Član 17. svedoči da je u policiji identifikovao Dejana i dao još neke izjave koje Dejana dovode u vezu sa krivičnim delom.

Honorari i obaveze punomoćnika. Honorari i obaveze punomoćnika. Nezavisnost Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Nezavisnost Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 75 . Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.

Oni se međutim. Međutim. nabraja teške prekršaje dužnosti advokata. i među njima se nalaze dva koja su primenljiva ovde: • • „Istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni” (stav 19. PRIHVATANJE I PRESTANAK ZASTUPANJA Pitanja koja su u vezi sa prihvatanjem i prestankom zastupanja su od ključne važnosti. zabranjuje advokatu da se bavi aktivnostima koje bi „ugrozile njegovu nezavisnost” ili „naškodile značaju i ugledu advokatske profesije”.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja.). Sledeći član obavezuje advokate u Srbiji da izbegavaju poslove koji bi njihovom radu dali „komercijalni karakter”. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Standardi u Srbiji Statut Advokatske komore Srbije ne obraća posebnu pažnju na početak niti na završetak odnosa između advokata i klijenta. „Neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći” (stav 24. Honorari i obaveze punomoćnika. Detalje u vezi sa ovom oblašću Statut uglavnom prepušta Kodeksu profesionalne etike. Propisi počinju tako što tretiraju ovu temu na veoma uopšten način: član 44. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 76 .). Na primer. A. Ovi slučajevi daju sliku koja je daleko od potpune pošto su propisi zapravo veoma opširni i restriktivni. skoro u celosti nalaze u Kodeksu. član 124. advokat ima prema klijentu kako obaveze punomoćenika tako i druge obaveze koje modifikuju klasičan ugovorni pristup prilikom analiziranja odnosa između advokata i klijenta. U nekim slučajevima. Nezavisnost 1. primenjuje se ugovorno ili obligaciono pravo. U Statutu se mogu naći samo nejasna upućivanja na ovu temu.

Očigledno. u njegovom prisustvu. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. strankama. Formalna priroda pisanog ovlašćenja za početak zastupanja je posebno naglašena u članu 67. indirektno ustanovljava kao uslov postojanje formalnog pisanog ovlašćenja za početak zastupanja. To je takođe slučaj i sa drugim oblastima kojima se Kodeks bavi. Zastupanje može da počne samo onda kada se od advokata traži da otpočne zastupanje. predmetu zastupanja. i klijent i advokat imaju poverenje. u slučajevima kada sud naloži zastupanje. Međutim. iznoseći problem i potpisujući punomoć. u punomoć treba da budu uneti podaci o advokatu. da izjavu kojom mu svoj slučaj poverava. uz razuman oprez. Nasuprot američkim standardima. Kodeksa prema kojoj advokat treba da nastoji da klijent lično. obimu ovlašćenja i datumu potpisivanja“. Nezavisnost (i) Prihvatanje zastupanja U pogledu otpočinjanja odnosa između advokata i klijenta relevantna je član 65. srpski Kodeks profesionalne etike advokata na osnovu člana 65. Kodeks profesionalne etike advokata propisuje da se u opravdanim slučajevima izjava i potpis mogu pribaviti posredstvom uobičajenih sredstava komunikacije ili posredstvom lica u koje. Kodeks počinje da se detaljnije bavi time šte advokat može. U većini slučajeva odluka o tome da li da prihvati zastupanje spada u diskreciono pravo advokata. pod uslovom da se verodostojnost izjave i potpisa provere čim okolnosti to dozvole. sprskog Kodeksa da „advokat treba da nastoji” nije dovoljno precizno formulisan. šta ne bi trebalo i šta ne sme da prihvati. Od člana 54. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 77 . Kodeksa profesionalne etike advokata koji utvrđuje sadržinu punomoćja: “Pre nego što je klijent potpiše. Honorari i obaveze punomoćnika. ali u većini slučajeva advokat sam odlučuje. vrsti postupka. ili kada mu sud to naloži. to diskreciono pravo je daleko više ograničeno. sam član 65.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja.

tvrdoglav je ili ima zahteve suprotne interesima advokata. načina na koji se okrivljeni brani. iako upoznata sa ovim pravilom. ozbiljnosti ili nepobitnosti dokaza koji ga terete. ili je sa suprotnom strankom ili njenim punomoćnikom u takvim porodičnim. političkih i drugih uverenja. Nakon gore izložene diskusije o tome kada advokat sme da odbije zastupanje i o tome kada mu to nije dozvoljeno. a advokat je sam uveren da navedene okolnosti neće na njega nepovoljno uticati. kao i brojne razloge koji navode na zaključak da advokat i klijent neće imati dobar poslovni odnos: ako je klijent neučtiv. političke i ekonomske moći. nacionalnosti. Kodeks u članu 59. mogli da nepovoljno da utiču na nepristrasnost i doslednost u njegovom radu. porekla. male šanse za uspeh. bogatstva. navodi razloge koji su neprihvatljivi za odbijanje krivičnog zastupanja. izričito zahteva zastupanje.. 78 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . ličnim ili poslovnim odnosima kakvi bi. društvenog položaja.. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Honorari i obaveze punomoćnika. mada nije obavezan da odbije zastupanje. jezika. traži garanciju uspeha. veroispovesti.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. osuda ili uznemirenosti koje je krivično delo izazvalo u javnosti.” Kodeks navodi brojne prihvatljive. Nezavisnost Prvo ograničenje koje se nameće advokatima u Srbiji je zabrana da svoju odluku zasnivaju na osobi koja im se obraća. Srpski Kodeks nameće dosta odgovornosti advokatima u Srbiji u odnosu na optužene u krivičnim postupcima. vrste krivičnog dela koje je počinio i zaprećene kazne za to delo. izuzev ukoliko stranka. Pre nego što pređe na razloge zbog kojih advokat mora da odbije zastupanje. ali ne i obavezujuće razloge zbog kojih advokat može da odbije zastupanje. rase. Advokatu nije dozvoljeno da odbije optuženog u krivičnom postupku zbog „odlika ličnosti okrivljenog. Kodeks prelazi na situacije kada bi advokat trebalo. po opštim merilima. Oni obuhvataju nedostatak vremena advokata. To znači da advokat ne sme da donosi odluku na osnovu „pola. ili stranačke pripadnosti. ponašanja oštećenih strana ili malih izgleda na uspeh”. Postoje četiri takve situacije: • „ako ga je preporučila suprotna stranka ili njen punomoćnik.

Ako advokat zastupa suprotnu stranku u drugom predmetu. Drugi razlozi koji obavezuju advokata da odbije zastupanje su da klijent već ima zastupnika. Prvi od tih slučajeva. ili ako „nema izgleda” na uspeh. ako je savetovao suprotnu stranku u istoj pravnoj stvari. Mnogi pomenuti slučajevi kada advokat ne sme da prihvati zastupanje tiču se pitanja sukoba interesa. ako bi trebalo da radi protiv interesa svog bivšeg klijenta. Honorari i obaveze punomoćnika. nedovoljno poznavanje slučaja. tužilac ili drugo službeno lice u organima vlasti postupao u predmetu u kome je rešavano o slučaju koji predstavlja prethodno pitanje za predmet u kome bi trebalo da zastupa. Takođe. ako je stranka za zastupanje u istom predmetu ovlastila i lice koje nije advokat. advokat mora da odbije zastupanje u slučaju da klijent traži protivzakonito zastupanje. Osim toga. ili zastupanje podrazumeva upotrebu nečasnih ili nedozvoljenih sredstava. ako već zastupa saučesnika u sporu sa suprostavljenim interesima. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Kodeksa profesionlane etike). Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 79 . ako bi se suprostavljao rezultatu sopstvenog rada. ovo ne bi bio prihvatljiv razlog za odbijanje zastupanja u krivičnom postupku. ukoliko se ovaj član posmatra zajedno sa članom 59. ako je kao sudija. Nezavisnost • • ako sa advokatom koji stranku već zastupa nije postigao dogovor o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja. • Kodeks se zatim bavi onim slučajevima kada advokatu nije dozvoljeno da prihvati zastupanje.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. osim ako se radi o predmetu nestandardne vrste i licu koje je istaknuti stručnjak za takvu pravnu oblast” (član 60. ako je zahtev ili interes stranke u suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat ima kakav položaj ili ga zastupa. itd. tada advokat ne može da prihvati novo zastupanje. Nasuprot slučajevima kada može ili treba da odbije zastupanje. potpada pod kategoriju koja bi se u drugim zemljama nazivala zahtev za stručnošću. Međutim. ovo su slučajevi kada advokat mora da odbije zastupanje.

Kodeksa profesionalne etike advokata.6 ovog Kodeksa (ako stranka već u prvim razgovorima ispoljava prema advokatu nepoverenje ili nepristojnost). Kodeksa profesionalne etike advokata zabranjuje advokatu da otkaže zastupanje iz „neopravdanih razloga” pre kraja postupka i pre nego što se „svi redovni i vanredni pravni lekovi iscrpe. Jedini izuzetak je ukoliko se kao razlog navede opterećenost poslom.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. advokatske komore ili drugog nadležnog organa.. U vezi sa ovim je relavantan član 77. u slučajevima: • • kada je dužan da odbije zastupanje na osnovu pravila 61. ukoliko to stranka od njega zahteva. Kodeksa profesionalne etike advokata). Sledeći član definiše „opravdane razloge” za otkaz zastupanja koji su isti kao i oni zbog kojih je advokat mogao da odbije zastupanje. osim ako zastupa suprotnu stranku ili ako razlog odbijanja važi jednako za sve advokate” (član 63. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.. advokat može da odbije zastupanje. „Odluku o odbijanju zastupanja advokat treba da saopšti i obrazloži bez odlaganja i da. preporuči drugog advokata u koga ima poverenja. (ii) Prestanak zastupanja Slično kao i prihvatanje zastupanja. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 80 . onda to nije opravdan razlog. Kodeksa profesionalne etike advokata koji navodi da je suprotno pravilima Kodeksa kada advokat prihvata nove klijente ili predmete u meri koja ugrožava ispunjenje njegovih obaveza prema postojećim klijentima ili predmetima koji su u toku. Honorari i obaveze punomoćnika.”. Nezavisnost U slučajevima kada je advokatu zastupanje dodeljeno po službenoj dužnosti odlukom suda. ako postoji opravdan razlog za odbijanje zastupanja propisan pravilom 58. stav 1. pravila Kodeksa koja se odnose na prestanak zastupanja počinju opštim principima. Član 78. Član 59. jer je advokat to sam sebi prouzrokovao prihvatanjem novih predmeta. Kodeksa profesionalne etike restriktivno negativno definiše opravdani razlog za odbijanje zastupanja u krivičnim predmetima.

osim ako postoje razlozi koji ga na to primoravaju” (član 81. Nezavisnost U slučajevima u kojima bi imao obavezu da odbije zastupanje. on je u obavezi da zastupa klijenta do angažmana novog advokata ili najkasnije dok ne istekne 30 dana od otkaza ukoliko u tom periodu novi advokat nije angažovan. ako bi time „pogoršali položaj klijenta”. još jednom je naglašen cilj garancije zastupanja optuženima u krivičnom postupku. Poštovanje ovih rokova nije obavezno ukoliko ga sam klijent oslobodi obaveze zastupanja.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. U delu Kodeksa profesionalne etike advokata koji reguliše okončanje zastupanja. ovo pravilo se ne primenjuje ako klijent angažuje novog advokata. Takođe. Izuzev gore navedenih. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Ukoliko prestanak zastupanja ne prejudicira slučaj klijenta i Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 81 . Ako je znao ili je trebalo da zna da su postojali uslovi zbog kojih je morao da otkaže zastupanje u trenutku kada ga je prihvatio. čak i ako postoje opravdani razlozi. advokat ima obavezu da zastupanje ne prihvati u trenutku kada sazna da su se stekli takvi uslovi prema kojima je obavezno odbijanje zastupanja. Kodeksa). „Advokat ne sme da otkaže zastupanje u nepodesnom trenutku. on podleže odgovornosti za sve posledice koje je klijent pretrpeo. advokat u Srbiji načelno ima malo obaveza po prestanku zastupanja. Ako iz bilo kog navedenog razloga advokat želi ili mora da otkaže zastupanje. „I kada otkaže odbranu advokat treba da nastoji da to ne čini na način i u vreme koji bi klijenta izložili osudi javnosti ili pogoršanom položaju u postupku” (član 84. Kodeksa profesionalne etike advokata). Honorari i obaveze punomoćnika. Advokatima koji zastupaju optužene u krivičnom postupku zabranjeno je da okončaju zastupanje koje je u toku. To se svakako ne primenjuje u slučaju da klijent zahteva prestanak zastupanja bez obzira da li to zahteva eksplicitno ili implicitno podrivanjem zastupanja ili odbijanjem saradnje.

Na primer. a advokatima je na sličan način zabranjeno da odbiju takva postavljanja. B. U Litvaniji. CCBE smatra da samo po sebi povlačenje nije dozvoljeno. Nezavisnost ukoliko su ispunjeni pomenuti uslovi. Kodeks CCBE ne propisuje posebno specifičnosti uspostavljanja tog odnosa. Mnoge zemlje sa kontinentalnim pravnim sistemom nameću i druge obaveze. imaju različite pristupe ovom problemu. Jedan odsek advokatske komore bavi se ovim pitanjima. jer je većina tih odnosa ugovorne prirode. kao i druge oblasti pravne etike. Ukoliko je advokat u stanju da dokaže da klijent može da nađe alternativnog Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 82 . barem što se tiče onih eksplicitno navedenih u kodeksu.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Jedino mali broj zemalja tako eksplicitno navode uslove za prihvatanje ili odbijanje zastupanja kao što je to slučaj sa Srbijom. prestaju. obaveze advokata. advokati u Francuskoj imaju predugovornu obavezu da budu pošteni prema budućim klijentima. raznoliki su u većoj meri u odnosu na unitarne etičke standarde Srbije ili SAD-a. Honorari i obaveze punomoćnika. On jednostavno zahteva da advokati poštuju standarde suda pred kojim se pojavljuju. koje određuju pravila za te sudove. Evropski standardi Evropski standardi koji se odnose na uspostavljanje odnosa između advokata i klijenta. Evropski standardi koji se bave okončanjem odnosa između klijenta i advokata mnogo su eksplicitniji. Postavljanje advokata od strane suda preovlađuju u dosta zemalja. U Italiji i Republici Češkoj na primer. Pojedinačne zemlje. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. postavljanjem advokata se ne bavi sud. advokatima je zabranjeno da odbiju pružanje pomoći kada im to naloži sud. Uglavnom. na odnos advokata i klijenta se primenjuje obligaciono pravo koje je na snazi u pojedinačnim državama.

prema CCBE. male šanse za uspeh ili insolventnost klijenta. Međutim. Opravdanim razlogom smatraju se. u cilju izbegavanja nanošenja štete slučaju. pre nego što počnu da se bave praksom. Standardi u SAD-u i drugim državama U SAD. onda se. Advokati imaju monopol na pružanje pravnih usluga koji im garantuje država. advokati polažu zakletvu koja između ostalog propisuje da advokat Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 83 . Advokatima u Hrvatskoj dozvoljeno je da se povuku iz slučaja ukoliko smatraju da ne mogu da ga dobiju ili ako on narušava njihovu profesionalnu etiku. Nezavisnost zastupnika na vreme i da izbegne štetu.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Dok god je klijent na adekvatan način obavešten. Naime. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Za razliku od advokata pojedinca. od advokata u Španiji se zahteva da se povuku iz slučaja ukoliko on predstavlja pretnju njihovoj nezavisnosti. S druge strane. Honorari i obaveze punomoćnika. U Makedoniji. advokati nisu dužni da preuzmu određeno zastupanje. Toliko široko u stvari. generalno gledano. da ne postoje eksplicitna ograničenja u vezi sa njim. taj opravdani razlog treba da bude otkriven tek nakon prihvatanja zastupanja da bi mogao biti uvažen. advokati kao grupa imaju nešto zajedničko sa javnim komunalnim preduzećem. advokati u Španiji mogu da se povuku iz slučaja jedino ukoliko se uvere da su klijenti obezbedili dalje zastupanje. Advokat nije javno komunalno preduzeće koje mora da prihvati svakog klijenta koji je spreman da plati potrebnu nadoknadu. standard za povlačenje je opravdani razlog. advokat bira koje će klijente zastupati. Advokate u Španiji tereti i dodatna obaveza. može povući iz slučaja. U nekim državama. advokat može da se povuče. U principu. postoji široko definisano pravo advokata na povlačenje. C. Ostale države dozvoljavaju povlačenje u brojnim drugim okolnostima. U Italiji na primer. na primer.

Ukoliko se advokat u ovakvim slučajevima ne povuče iz slučaja.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Uprkos tome što je zastupanje okončano. od advokata se zahteva da se povuku iz slučaja. osim u slučaju postojanja opravdanog razloga za odbijanje. advokat i dalje ima mnoge obaveze prema klijentu. tj. Na primer. kada advokat sam odlučuje o tome. advokatima je zabranjeno da prihvate zastupanje u nekoliko različitih situacija. Postoje slučajevi kada je povlačenje advokata obavezno. Honorari i obaveze punomoćnika. Iz ove zakletve i postojanja monopola na pružanje pravnih usluga može se zaključiti da advokati imaju veoma ograničenu obavezu da prihvate zastupanje ugroženih i zlostavljanih. Taj početak odnosa ne zavisi od postojanja pisanog ugovora niti od plaćanja honorara. Nezavisnost nikad neće iz ličnih razloga odbiti zastupanje ugroženih i zlostavljanih. kao i slučajevi kada je dopušteno. kao što je obaveza čuvanja advokatske tajne i obaveza izbegavanja konflikta. čime se završava odnos između advokata i klijenta. Prekid zastupanja je veoma važno sredstvo za advokata koji je suočen sa mogućnošću da dalje zastupanje klijenta može da rezultira kršenjem etičkog kodeksa ili drugog propisa. Za razliku od opšteg pravila da advokat nije dužan da prihvati zastupanje svakog klijenta. Formalni odnos između advokata i klijenta prestaje kada se završi zastupanje. (i) Obavezno povlačenje advokata U nekim okolnostima. Ako će prihvatanjem zastupanja prekršiti neko pravilo pravne etike. podleže disciplinskim merama. Odnos između advokata i klijenta formalno počinje kada klijent opravdano veruje da je advokat odlučio da mu pruži pravnu uslugu. Advokat ima veću obavezu da prihvati postavljanje od strane suda za zastupanje klijenta. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 84 . advokat je dužan da se povuče u slučaju da zna da klijent koristi njegove usluge da bi počinio zločin ili prevaru. advokat mora da odbije zastupanje.

Kada ne postoji izvesnost da će usluge advokata dovesti do izvršenja zločina ili prevare. Ovo pravilo omogućava advokatu da prekine zastupanje klijenta i da se distancira od njegovih zločina ili prevara što je ranije moguće. advokat može da povuče. Ako klijent nastavi da ne ispunjava svoje obaveze i nakon upozorenja. advokat mora prvo da upozori klijenta da namerava da se povuče iz slučaja ukoliko klijent ne ispuni svoje obaveze. advokat može da se povuče. Ako postoji opravdan razlog koji nije naveden u pravilu. već je istog ranga kao i finasijski teret koji bi omogućio advokatu da odbije dodeljivanje zastupanja od strane suda. advokat se može povući iz slučaja iako se njegove trenutne usluge ne koriste na isti način. Čak i ako se povlačenjem advokata nanosi šteta klijentu. Kada advokat sazna da je klijent njegove usluge u prošlosti iskoristio za izvršenje zločina ili prevare. advokat može da se povuče. advokat se može povući ako time neće prouzrokovati materijalnu štetu klijentu. Honorari i obaveze punomoćnika. Ovaj finansijski teret nije samo gubitak. Ako će zastupanje rezultirati velikim finansijskim opterećenjem advokata. Ako je klijent otežao zastupanje svom advokatu. Praktični ishod ovog pravila je omogućavanje advokatima prekida zastupanja u određenim situacijama bez kršenja dužnosti kontinuiranog zastupanja klijenta. klijent nastavi sa ponašanjem za koje advokat smatra da je moralno odbojno i besramno. Kada klijent ne ispuni svoje obaveze. iako je u skladu sa zakonom. advokat se može povući iz slučaja. advokat može da se povuče. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 85 . najčešće ne isplati advokatu honorar. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. advokat se može povući u sledećim okolnostima. Advokat može da se povuče ako i nakon saveta advokata da to ne čini. Bez obzira na uzrok povlačenja. Nezavisnost (ii) Dopušteno povlačenje advokata U nekim slučajevima advokati mogu ali ne moraju da se povuku iz slučaja.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. ali advokat ipak opravdano veruje da je klijent upleten u nešto što ima karakter zločina ili prevare.

Nezavisnost (iii) Obaveze nakon prestanka zastupanja Čak i u slučaju da advokat ima opravdan razlog za povlačenje iz slučaja. Sporazumi o nadoknadi koja je uslovljena ishodom zastupanja predstavljali su izazov za sudove u nastojanju da odrede iznos nadoknade za otpuštene advokate. Satnica se računa kao vrednost već pruženih usluga. jer taj advokat nije postigao ishod zastupanja koji bi mu doneo tu nadoknadu. sud može da naloži advokatu da nastavi sa zastupanjem.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. advokat je preuzeo slučaj uz neki rizik. prilikom raskida odnosa honorar će se zaračunati kao vrednost pruženih usluga. Drugi sudovi propisuju da advokati koji imaju sporazum uslovljen ishodom zastupanja i koji su otpušteni bez razloga imaju pravo na punu nadoknadu ukoliko zaista klijent na kraju dobije slučaj. Iako klijent može da otpusti advokata bez razloga. kao argument navode da pravilo po kojem bi advokati imali pravo na naknadu bi suviše obeshrabrilo one klijente koji žele da promene advokata. Neki sudovi propisuju da advokati koji su imali takav sporazum uslovljen ishodom zastupanja nemaju pravo ni na kakvu nadoknadu u slučaju da ih klijent otpusti. To znači da će klijent morati da plati duplu nadoknadu uslovljenu ishodom zastupanja. Kada je honorar fiksna suma za određene usluge ili se zasniva na satima provedenim u radu. U tom slučaju. a otpušten je bez razloga. Neki drugi sudovi opet imaju pravilo da ovakvi advokati koji traže nadoknadu uslovljenu ishodom zastupanja. Takav nalog od suda obično dolazi uoči ili u toku samog suđenja i obično ga izdaje sudija koji pokušava da osujeti pokušaje klijenta da odloži postupak menjanjem advokata u poslednji čas. Kada mu je naloženo da nastavi sa zastupanjem. advokat je dužan da nastavi. po jednu za svakog advokata koji je radio na slučaju. klijent će nastaviti da plaća honorar koji je advokat već zaradio. a Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 86 . Takođe. Takva teorija naplate naziva se quantum meruit. Honorari i obaveze punomoćnika. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. usluge sa fiksnom cenom zahtevaju da se odredi razumna vrednost pruženih usluga klijentu.

Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Honorari i obaveze punomoćnika. Nezavisnost otpušteni su bez razloga imaju pravo na nadoknadu razumne vrednosti pruženih usluga (quantum meruit teorija) koja je ograničena sumom koju bi advokat zaradio da je došlo do završetka zastupanja i advokat naplatio dogovoreni procenat. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 87 .

razgovara sa svojim poznanikom Zoranom. Mladen dolazi kod Helene i traži da ga zastupa u sporu koji on želi da pokrene zbog nanete telesne povrede. Da li Saša može da odbije nalog suda za zastupanje? Na zabavi. Saša shvata da je Jovan bivši muž žene koju je Saša zastupao u brakorazvodnoj parnici pre 10 godina. Nakon godinu dana on otkriva da Milan nije u mogućnosti da plaća nagradu i naknadu troškova. Saša ne želi da preuzme slučaj jer bi suma koju bi dobio od suda bila znatno manja od one koju obično naplaćuje. Milica. Jelena takođe zna da će njeno povlačenje nanenti materijalnu štetu Milošu i njegovoj porodici. Ona želi da prestane da ga zastupa. Jelena je nedavno shvatila da Miloš koristi njene usluge da bi počinio prevaru. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . Helena shvati da je potencijalna tužba beznačajna. a on pokušava da uštedi novac za odmor na kraju godine.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. 5. Da bi opravdao neizvršenje svojih finansijskih obaveza Milan ističe da su se oni od samog početka dogovorili da plaćanje bude uslovljeno postignutim uspehom. 3. advokat. Helena radi za Mladena kao njegov advokat. Da li je odnos između klijenta i advokata uspostavljen između Milice i Zorana? Jelena zastupa Miloša i njegovu porodicu u svim njihovim pravnim poslovima već nekoliko godina. Jedna od tvrdnji tokom parnice bila je da je Jovan supruzi nanosio telesne povrede. 6. U afektu advokat Bojan nakon 88 2. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. 4. Milica mu odgovara da situacija nameće zanimljivo pravno pitanje na koje mu ne može dati odgovor bez dodatnog istraživanja i konsultovanja prijatelja koji je advokat i koji se bavi stambenim odnosima. Tokom njegovog prvog sastanka sa Jovanom. Od bivšeg tužioca Gorana se traži da zastupa osiguravajuću kompaniju koja se tereti za neisplaćivanje naknade iz osiguranja klijentu Ivanu po nastupanju osiguranog slučaja. Ugovor pokriva sledećih šest meseci. ali je potpisala ugovor prilikom angažovanja kojim se saglasila da će ga zastupati u svim njegovim pravnim poslovima. Da li Jelena može da se povuče? Tužilac Goran je napustio svoj prethodni posao zbog niske plate i pre par meseci odlučio je da počne da radi kao advokat. Nezavisnost Problemi za diskusiju 1. Goran je pre godinu dana postupao u svojstvu tužioca po predmetu izazivanja opšte opasnosti koji se može smatrati prethodnim pitanjem za ovaj predmet. Mladen zahteva da se tužba podnese. On ispriča Milici sve detalje problema i pita je da li ona misli da postoji osnov za podnošenje tužbe. Da li je Goran kao advokat primoran da odbije zastupanje ili ima diskreciono pravo da sam odluči šta treba da čini? Advokat Bojan zastupa svog klijenta Milana u predmetu vezanom za alimentaciju. Honorari i obaveze punomoćnika. Da li Helena mora da zastupa Mladena zato što je potpisala ugovor prilikom angažovanja kojim je pristala da zastupa Mladena u svim njegovim pravnim poslovima u zamenu za platu? Saši je odlukom suda dodeljeno zastupanje Jovana koji je optužen za nanošenje telesnih povreda. Nakon istraživanja. koji joj kaže da namerava da konsultuje advokata u vezi sa problemima koje ima sa svojim stanodavcem.

Nezavisnost donošenja prvostepene odluke iznenada odbija dalje zastupanje. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Da li je advokat Bojan prekršio Kodeks profesionalne etike propuštanjem da blagovremeno uloži pravni lek? Da li je Kodeks profesionalne etike advokata prekršen davanjem izjave za štampu? Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 89 . advokat Bojan je propustio da blagovremeno pravni lek i usled toga je Milan izgubio parnicu. prikrivajući svoju insolventnost.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Honorari i obaveze punomoćnika. Nakon toga je jedan dnevni list objavio članak u kome navodi izjavu advokata Bojana da ga je klijent Milan angažovao da ga zastupa. Odbijajući dalje zastupanje.

Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Na taj način sporazumi o nagradi i naknadi troškova za rad advokata podležu Advokatskom tarifnom sistemu (koji je poslednji put izmenjen 2002. tačka 3. ističe se nekoliko pitanja u vezi sa honorarima: Da li su honorari uglavnom zasnovani na satnici ili se plaćaju paušalno po usluzi? Da li je dozvoljeno ugovarati honorare koji su uslovljeni ishodom spora? Da li advokati koji nisu iz iste advokatske kancelarije mogu da dele honorare . Na primer. dodeljuje Upravnom odboru dužnost da određuje „cenovnik za nagrade i i nadoknade honorara advokata”. Standardi i ograničenja za honorare znatno se razlikuju. Nezavisnost 2. PITANJA HONORARA Advokati i klijenti imaju složen poslovni odnos koji je određen obavezama advokata kao punomoćnika klijenta. ali u suštini. godine). Na početku odnosa između advokata i klijenta.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Član 23. i ako mogu. Zakonski i etički propisi ograničavaju raspon honorara koji je na raspolaganju. ovaj Kodeks zauzima isti Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 90 . Standardi u Srbiji U Srbiji. pojavljuju se pitanja honorara koje treba uspešno rešiti. Honorari i obaveze punomoćnika. koji objavljuje Upravni odbor. Kodeks profesionalne etike advokata takođe sadrži relevantne odredbe u vezi sa nagradom i naknadom za rad advokata. Advokati nisu potpuno slobodni da se dogovaraju sa klijentima prema svojoj želji. pitanja nagrade i naknade troškova advokata u Srbiji uređuje Statut Advokatske komore Srbije. pod kojim uslovima? Kako se računaju honorari ako se odnos između klijenta i advokata okonča neposredno pre kraja zastupanja? A.

Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. (i) Sistem fiksnih honorara Prema ovom tarifnom sistemu. u iznosu koji je primeren vrsti i obimu njegovih obaveza (član 113. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 91 . u pisanoj formi mesečnom paušalnu nagradu. Kodeksa). Naime. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Isti izuzetak je uređen i Tarifom o nagradama i nakandama troškova za rad advokata koja u članu tri propisuje: „Advokat može za slučaj stalnog zastupanja stranke ugovoriti u pismenoj formi iznos paušalne mesečne nagrade za obavljanje poslova pružanja pravne pomoći”. U slučaju stalne savetodavne pomoći. advokat može ugovoriti. zajedno sa svojim kolegama u Italiji i Nemačkoj. advokati u Srbiji pridružuju se manjini advokata u Evropi. koji koriste sistem fiksnih honorara. Disciplinska komisija odlučuje o zakonitosti pojedinih paušalnih honorara ignorišući kriterijum raspona od 50% do 300% već uzimajući u obzir neke druge kriterijume relevantne za dati predmet. S obzirom na njihovu dosadašnju praksu. a sporazum o njoj treba da bude u sačinjen u pisanoj formi. Nezavisnost stav u pogledu neophodnosti postojanja pisanog ovlašćenja za otpočinjanje odnosa između advokata i klijenta i postojanja pisanog sporazuma o ugovorenoj nagradi. Iznosi tih mesečnih nagrada mogu biti podvrgnuti kontroli Disciplinske komisije Advokatske komore Srbije u slučaju pojedinačnih tužbi. Predviđena su međutim značajna odstupanja od sistema fiksnih honorara: Honorari variraju u zavisnosti od vrednosti transakcije i pregovaranje je dozvoljeno sve dok se konačni honorar kreće u rasponu od 50% do 300% stope određene tarifnim sistemom. Honorari i obaveze punomoćnika. Kodeksa profesionalne etike advokata ugovorena nagrada mora biti primerena vrsti i obimu rada. kao što je namera da se počini prevara. u skladu sa odredbom 112.

Kodeksa koji navodi da se advokat može slobodno dogovoriti sa klijentom u pogledu nagrade za rad ukoliko za zastupanje određene vrste ili složenosti. • „Advokat ima pravo da. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata). Honorari i obaveze punomoćnika. Tarifa nije uopšte ili nije na jasan način propisala nagradu. - Četvrti izuzetak u odnosu na sistem fiksnih honorara je obuhvaćen članom 110. Tarifa dalje propisuje da advokat ima pravo da od stranke traži da mu unapred isplati iznos potreban za pokrivanje troškova. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata Srbije propisuje da se nagrada naplaćuje nakon izvršenog rada. ali da advokat može da se sporazume da mu se isplati unapred primereni iznos na ime nagrade. pod uslovom da je ugovor pravno dopušten i 92 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . propisuje u retkim slučajevima mogućnost ugovaranje nagrade uslovljene ishodom spora. Kodeks profesionalne etike advokata takođe sadrži relevantne odredbe o predujamu. izuzetno. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata). obezbeđenje druge vrste. Kada advokat obavlja svoj rad u drugoj državi on može biti plaćen u skladu sa advokatskom tarifom te države (član 2. umesto predujma u novcu ugovori. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Kada advokat pruža pravnu pomoć inostranim pravnim ili fizičkim licima on može primeniti tarifni sistem Srbije ili tarifni sistem države iz koje je stranka (član 4. (ii) Odnos između advokata i klijenta sa elementom inostranosti Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata sadrži relevantne odredbe za odnose kada između advokata i stranke postoji element inostranosti. (iii) Mogućnost avansnog plaćanja Član 7. tačka 2. Nezavisnost - Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja.

Kodeksa). tačka 1. Nenaplaćenu nagradu i troškove advokat ne treba da ustupa. ne ugrožava nezavisnost advokata i nije suprotno zabrani iz pravila 109. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. • „Advokat ima pravo na predujam nagrade i troškova za svoj rad i naknade i troškova za rad drugoga za koji lično jamči” (odredba 114. u cilju zaštite klijenta Kodeks profesionalne etike advokata preporučuje advokatima da pismeno upozore klijente i da im ostave primeren rok za ispunjenje obaveza pre pokretanja postupka pred sudom u cilju naplate nagrade i troškova. Kodeksa). niti da njihovu naplatu poverava licu koje se bavi naplatom potraživanja. Takođe. ova odredba nije obavezujuća. Pravni akti u Srbiji su Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 93 . (vi) Nagrade uslovljene ishodom zastupanja Pored činjenice da su honorari uslovljeni ishodom zastupanja strogo zabranjeni članom 109. (iv) Naplata Naplati nagrade i troškova advokat treba da pristupi na mestu i na način koji neće narušiti ugled advokature i ugled samog advokata. tačka 3. istog Kodeksa propisuje retke izuzetke. (v) Podela honorara Kodeks profesionalne etike advokata ne sadrži odredbe koje bi sprečile advokate iz iste advokatske kancelarije da međusobno podele nagradu i naknadu troškova. tačka 1.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Međutim. Taj član navodi da nagrada ne može zavisiti od uspešnog ishoda zastupanja izuzev ukoliko to odgovara prirodi slučaja. Kodeksa. Nezavisnost da se njime ne ograničava poslovna delatnost klijenta” (odredba 115. član 110. ili takozvani „prosleđeni honorar” takođe nije zabranjen propisima u Srbiji ukoliko se klijent saglasi sa takvim sporazumom o podeli honorara. Podela honorara između advokata iz različitih advokatskih kancelarija. Honorari i obaveze punomoćnika.

nagradu i naknadu troškova nižu od propisane Tarifom ili drugu vrstu popusta. Honorari i obaveze punomoćnika. Međutim. može primiti vrednost druge vrste pod uslovom da mu sam klijent ponudi ovakav način razduženja. Kodeksa profesionalne etike advokata određuje da se umesto nagrade i naknade troškova u novcu. Kodeksa) (viii) Nagrade u naturi Član 110. izvesna odstupanja su dozvoljena članom 110. da bi bila dozvoljena ta nagrada mora da bude ponuđena od strane klijenta ili drugog lica sa znanjem i odobrenjem klijenta dok je postupak u toku. stav 1.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Kodeksa zabranjuje besplatno zastupanje. stav 5. Nezavisnost propustili da jasno odrede u kojim okolnostima bi nagrada uslovljena ishodom zastupanja bila prihvatljiva u odnosu na prirodu slučaja. a i bez znanja klijenta kada je postupak završen. koji navodi da advokat može prilagoditi naplatu nagrade klijentovim platežnim Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 94 . (videti član 110. stav 2. vrstom i rezultatom rada i sa imovinskim prilikama lica koje je daje i ukoliko sa drugim licem. nije ugovorena subrogacija. da predate vrednosti nisu potcenjene i da zamena ispunjenja ne sadrži elemente iskorišćavanja teškog položaja klijenta i ne narušava ugled advokature. (ix) Uzimanje u obzir finansijske situacije klijenta i slučajevi obavezne odbrane Član 109. koji se odobrava ili ugovara unapred i nezavisono od poznavanja imovinskih prilika i platežnih sposobnosti klijenta. Uz to. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. ukoliko ih sam na to nije naveo i ukoliko drugo lice nije suprotna stranka ili neko ko je podržavao suprotnu stranku. (vii) Dodatne nagrade Advokatu je dozvoljeno da primi neugovorenu nagradu ukoliko je ona u srazmeri sa obimom. stav 6. u cilju namirenja potraživanja. bez znanja klijenta.

na njegov zahtev. bilo prihvatanjem isplate u delimičnom iznosu ili po okončanju postupka bilo odricanjem od nagrade ukoliko se klijent nalazi u izrazitom siromaštvu.(1). Honorari i obaveze punomoćnika. a u ostalim slučajevima ako to zahtevaju interesi pravičnosti okrivljenom će se.) mora da ima branioca čim sud donese odluku da mu se sudi u odsustvu. stav 5.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Nezavisnost sposobnostima. predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti za dalji tok krivičnog postupka do pravnosnažnosti presude…” Član 72. a postupak se vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine. propisuje da će se u oba slučaja: “za branioca postaviti advokat. ili ukoliko ne može snositi troškove odbrane da mu bude dodeljen branilac besplatno kada to interesi pravde Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 95 . Zakona o krivičnom postupku sadrži relevantne propise u pogledu obavezne odbrane: „Ako je okrivljeni nem.” Uprkos odredbama Krivičnog zakonika i člana šest Evropske konvencije o ljudskim pravima („Svako ko je optužen za krivično delo ima sledeća minimalna prava: … da se brani lično ili da izabere branioca. stav 4. postaviti branilac. Kodeksa takođe štiti klijenta ne dopuštajući advokatu primanje nagrade od klijenta za odbranu po službenoj dužnosti ili za zastupanje siromašnih po odluci advokatske komore. ako prema svom imovnom stanju ne može snositi troškove odbrane. po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajuća advokatska komora. Okrivljeni kome se sudi u odsustvu (član 304. Zakonika o krivičnom postupku propisuje kada okrivljeni može tražiti od suda da mu obezbedi pro bono branioca: „72. Okrivljeni prema kome je određen pritvor mora da ima branioca dok je u pritvoru. Član 71. gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina ili teža kazna. okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Član 109. Ako okrivljeni u slučajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sam branioca. Kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu.” Član 71.

Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Donošenjem nove uredbe. Procenat lica koja su primila pravnu pomoć po osnovu siromaškog prava je svega 11%. dok je 46% lica bilo bez advokata tokom istrage. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. advokat će biti isplaćen iz sudskog budžeta u iznosu koji predstavlja 40% minimalne tarife ili višem. Honorari i obaveze punomoćnika. U slučajevima kada obezbeđena pravna pomoć nije besplatna. propisano je da u izvesnom broju slučajeva klijent može platiti samo 40% minimalne propisane tarife. godini Ministarstvo pravde je oformilo radnu grupu za pripremu Nacrta zakona o pravnoj pomoći. 24% optuženih u krivičnom postupku nije imalo advokata tokom trajanja postupka. U slučaju kada se klijentu pruža besplatna pravnu pomoć zbog siromaštva. Disciplinski postupak kao mehanizam za obezbeđenje takve kontole se retko sprovodi. kojom se delimično odstupa u odnosu na važeću Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. godine pokazuje nedostupnost i nerazvijenost sisitema sudske zaštite i besplatne pravne pomoći za ugrožena lica. Nezavisnost zahtevaju”) statističko istraživanje koje je sprovela organizacija PILI (Public Interest Law Initiative) na teritoriji Srbije. U toku 2005. Još je gora situacija sa brojem lica koja nisu imala advokata u najvažnijim fazama postupka: 54% okrivljenih nije imalo branioca dok je davalo izjavu pred istražnim sudijom. 2005. Jedan od aktuelnih problema je činjenica da je samo Advokatska komora po službenoj dužnosti odgovorna za vršenje kontrole kvaliteta rada advokata u pružanju usluga pravne pomoći. Prema rezultatima tog PILI-jevog istraživanja. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 96 . Gore navedeni statistički podaci i nepotpuna zakonska regulativa nesumnjivo ukazuju da je obim pružene besplatne pravne pomoći veoma ograničen i da ne odgovara stvarnim potrebama. klijent bi trebalo da plati 50% od minimalne tarife na osnovu pravila propisanih Tarifom o nagradi i naknadi troškova za rad advokata.

odnosno da li stranke imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. Danas Pravo plus. Sudeći prema svemu navedenom. jun 2004.Reforma prava. Iz toga proizilazi da sudije moraju u građanskim postupcima.godine). Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 97 .Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. 24. Sudovi u Srbiji u praksi jako retko primenjuju mogućnost predviđenu Zakonom o parničnom postupku prema kojoj su ovlašćni da parničnoj strani na njen zahtev priznaju siromaško pravo ukoliko procene da ima interesa da joj se obezbedi pravna pomoć i to tako što će joj angažovati advokata da je besplatno zastupa. da procenjuju interese stranaka. prema nekim odlukama Evropskog suda za ljudska prava. država je obavezna da plati štetu zato što nije obezbedila adekvatnu besplatnu pravnu pomoć stranci u građanskoj stvari koja je na tu pomoć imala pravo. 24. jun 2004. Naime. U tom smislu posebnu pažnju zaslužuju sporovi pojedinaca sa velikim multinacionalnim kompanijama ili monopoloistima gde je naglašena bitna nesrazmera u ekonomskoj snazi (Atanas Pavlov. Reforma prava. Trebalo bi imati u vidu praksu Suda za ljudska prava u Strazburu koja naglašava da bi trebalo obezbediti finansije za besplatnu pravnu pomoć u građanskom postupku u istoj meri u kojoj se obezbeđuju sredstva za besplatnu pravnu pomoć u krivičnim postupcima. Nezavisnost Drugi nedostatak našeg sistema je činjenica da svaki sud ima sopstveni budžet za pokrivanje troškova pravne pomoći i prema tome svaki predsednk ponaosob je nadležan za sprovođenje politike pružanja pravne pomoći uključjući i određivanje troškova za branioce po službenoj dužnosti.godine). Honorari i obaveze punomoćnika. Danas Pravo plus. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. koherentno planiranje i rukovođenje tim sistemom (Atanas Pavlov. pravnom sistemu u Srbiji nedostaje sistematski pristup problemu pravne pomoći odn.

Plaćanje advokata. koji se naziva „uslovni” honorar. ne može se govoriti o standardima u pravom smislu te reči. po svojoj prirodi. godine) u Velikoj Britaniji. Evropski standardi Usled odsustva uniformnosti u pogledu pravila koja se tiču honorara u evropskim zemljama. Nezavisnost B. Dok je američki sistem ostao privržen podeli troškova na obe strane. postoji sistem u kome je advokat slobodan da sam odredi svoju cenu (naravno po satu) a sud će. bar za sada. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Slično tom sistemu plaćanja po satu. vodi većoj fleksibilnosti svih strana i većem uticaju pregovora na utvrđivanje koliko će advokatu biti plaćeno za njegove usluge. Sličan Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 98 . (i) Satnice u Evropi Jedna vrsta plaćanja honorara dominira evropskim pravnim sistemom.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. On je naišao na opšte odbijanje u ostatku Evrope. a način na koji se honorari isplaćuju takođe značajno varira od zemlje do zemlje. Osnovni. Portugalija. Ovakav honorar dosta podseća na honorare uslovljene ishodom zastupanja u SAD. običajnom pravu i tradiciji. Norveška. Danska. koji obema stranama u sporu omogućava da im honorari budu isplaćeni od strane onog koji izgubi spor. Austrija. prilikom utvrđivanja da li su cene „razumne”. Holandija i Luksemburg sve koriste sistem plaćanja na sat. Honorari i obaveze punomoćnika. Španija. Evropske zemlje standarde zasnivaju na zakonskim odredbama. a to je plaćanje na sat. evropske zemlje skoro uniformno (sa izuzetkom Luksemburga) imaju sistem „gubitnik plaća”. Jedina druga razlika između evropskog i američkog sistema honorara je u tome ko plaća nakon izricanja presude. Finska. sveobuhvatni sistem honorara može se podeliti u dve glavne grupe: honorari koji se naplaćuju po satu i oni koji se naplaćuju paušalno. Jedini izuzetak od ove dve kategorije je pojam koji se nedavno pojavio (1995. konsultovati šifrovani spisak određujućih faktora. Irska.

5 propisuje da su „honorari su određeni prema svojoj prirodi i iznosu”. Neke države su usvojile obaveznu arbitražu sporova u vezi sa honorarima. u onim zemljama Evrope koje koriste honorarne razrede smatra se da oni štite integritet pravnog sistema. što za posledicu ima odsustvo pregovaranja u vezi sa cenom usluga. honorarni razredi su proglašeni nezakonitim od strane Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država. oni su regulisani zakonskim odredbama. uključujući i honorar uslovljen ishodom zastupanja. paušalni honorari za određenu vrstu posla dominiraju u brojnim evropskim zemljama. Kao što se i pretpostavlja. u zavisnosti od vrste usluge koju klijent traži. Škotskoj. dok je italijanski sistem razvijen od strane Saveta advokatske komore. Švedskoj. Grčkoj i Nemačkoj. MR 1. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Kada ih je odredila Advokatska komora. Irskoj. oni obavezuju advokate da naplate određenu cenu za svoje usluge u određenim oblastima. advokati u Nemačkoj i Italiji imaju minimalne honorarne razrede. (ii) Paušalni honorari u Evropi Takođe poznati pod nazivom honorarni razredi. (i) Standard razumnosti Honorar advokata mora biti razuman. honorari advokata predstavljaju predmet pažnje u javnosti. Nezavisnost sistem je na snazi u Danskoj.5. Osnova za ovakvu presudu bilo je objašnjenje da honorarni razredi predstavljaju prekršaj odredbe o zabrani finansijskog monopola. Standardi u SAD-u i ostalim zemljama Iako je odredba koja reguliše honorar advokata blaga i retko se poštuje. ona ipak postoji. Na primer. Honorari i obaveze punomoćnika. Kao što je napomenuto. Međutim. U Nemačkoj. Modeli pravila 1. Portugaliji.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. C. Standard razumnosti visine honorara odnosi se na sve vrste honorara. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 99 .

Honorari i obaveze punomoćnika. ako je spor opravdan. Organizovana advokatska komora sa sumnjom i neodobravanjem posmatra honorare koji su uslovljeni ishodom zastupanja. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. teško je shvatiti zašto bi advokat propustio da svog klijenta obavesti o iznosu honorara. Nezavisnost i izveštaj komisije Američke advokatske komore takođe preporučuje da sve države usvoje obaveznu arbitražu. „advokat će snositi teret dokazivanja svih činjenica” u takvom arbitražnom postupku. U mnogim državama. Očigledno. Na primer. takvi kulturološki problemi moraju biti prevaziđeni. (ii) Honorari uslovljeni ishodom zastupanja Uz nekoliko izuzetaka i ograničenja. Modeli pravila zahtevaju od advokata koji ne zastupa redovno nekog klijenta da ga pismenim putem obavesti o stopi za obračun honorara. Honorar zavisi od iznosa isplate. Naravno. osim ako ne smatra nedoličnim pominjanje nečeg tako uobičajenog kao što je novac tokom „pravog” poslovnog razgovora. mora se smatrati pre pozitivnim a ne negativnim efektom. činjenica da je njegovo pokretanje omogućeno postojanjem honorara uslovljenih ishodom zastupanja. Iako je Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 100 . zahteva se da svi ugovori u vezi sa honorarima budu u pisanoj formi. Izveštaj takođe daje preporuku da. Honorari koji zavise od ishoda zastupanja tradicionalno se smatraju načinom na koji klijent koji pokreće opravdanu parnicu. Za takve honorare se smatra da pokreću sporove koji inače ne bi bili započeti. Ukoliko se izuzmu neprikladni motivi. ako ne postoji pisani ugovor o honoraru. Predlog da se takav zahtev doda Modelima pravila bio je odbačen tokom procesa usvajanja reformi Etičke komisije 2000.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. advokatu je dozvoljeno da odredi honorar koji zavisi od ishoda zastupanja. advokat može da naplati honorar od 40% od vrednosti novca isplaćenog klijentu nakon presude. ali ima malo novca da bi platio advokata po satu može da angažuje advokata da ga zastupa.

Ugovor u pisanoj formi mora da sadrži objašnjenje kako će se honorar obračunati. delimično zbog toga što se slučaj ne završava nikakvom sumom novca iz koje bi se isplatio honorar. Nezavisnost početkom 20. ili alimentacije” (MP 1. roditelja i deteta. Tako američko pravo propisuje da ugovor o honoraru koji je uslovljen ishodom zastupanja mora biti u pisanoj formi.(d)(2)). iako se pisana forma ne zahteva za standardan ugovor o honoraru. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 101 . Model pravila 1. Postoje dva izuzetka.5. • „Zbog povećane opasnosti od pogrešnog tumačenja od strane klijenta i od prevare koju bi mogao počiniti advokat.5. • „Advokatu je zabranjeno da naplaćuje honorar uslovljen ishodom zastupanja u predmetu porodičnih odnosa. tj. čiji su klijenti bili okrivljeni u parnicama koje su pokretali povređeni podnosioci tužbi. Uopšteno gledano. slučajevi koji se rezultiraju naknadom u novcu koju dobija klijent i kojim se isplaćuje honorar uslovljen ishodom zastupanja. veka advokatska komora izrazila svoju krajnju rezervisanost prema honorarima uslovljenim ishodom zastupanja.)). Povređeni podnosioci tužbi bili su zastupani na osnovu honorara uslovljenih ishodom zastupanja od strane samostalnih advokata.(c) takođe predviđa advokatovu obavezu da klijentu dostavi konačnu izjavu u pisanoj formi koja sadrži objašnjenje ishoda slučaja kao i kalkulaciju honorara i troškova.5. kada honorar treba da zavisi od dobijanja razvoda ili dela imovine. smatraju se prikladnim za honorare uslovljene ishodom zastupanja.(c)). a delimično i zbog posebnog javnog interesa koji se vezuje za krivične postupke” (MP 1. Mešanje advokata čiji je honorar uslovljen u osetljive porodične odnose smatra se suviše rizičnim za osetljive i bitne odnose između bračnih drugova odn. a posebno kako će se obračunavati odbici za troškove.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. „Advokatu je zabranjeno da okrivljenom u krivičnom postupku naplati honorar uslovljen ishodom. Honorari i obaveze punomoćnika. prava na starateljstvo nad decom.(d)(1.5. primenjuju se dodatna ograničenja za honorare uslovljene ishodom zastupanja” (MP 1. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. mora se imati na umu da je advokatska komora osnovana skoro isključivo zahvaljujući korporativnim pravnim savetnicima.

Posebno se „prosleđeni honorar” smatra uvredljivim za advokatsku etiku. Nezavisnost (iii) Podela honorara Uobičajeno je da advokati u istoj advokatskoj kancelariji međusobno dele honorare. ili na neki drugi način ako se advokati u pismenoj formi dogovore sa klijentom da će deliti odgovornost za zastupanje” (MP 1. (MP 1.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. čini i klijentu i profesiji uslugu koja ima neku posledicu. Međutim. Praksu prosleđivanja honorara koriste advokati koji se oglašavaju u cilju privlačenja velikog broja klijenata kojima u stvari nemaju nameru da pruže uslugu. već za koje deluju samo kao brokeri.5(e)(3)). kada advokati koji nisu iz iste kancelarije dele honorare. „Ukupna suma honorara za sve advokate mora biti u skladu sa opštim standardom razumnosti za visinu honorara” (MP 1. „Klijent mora da se saglasi da se honorar deli na sve advokate koji su uključen”.5(e)(1)). Podela honorara je dozvoljena ako se ispune sledeći uslovi propisani odredbom 1.5(e)(2). Podela honorara među advokatima koji nisu iz iste kancelarije predstavlja kontroverznu temu u zakonu o profesionalnoj odgovornosti. Taj proces predstavlja suštinu onoga što znači biti partner u firmi.5(e) Modela pravila. Honorari i obaveze punomoćnika. shvata da mu nedostaje odgovarajuća stručnost za problem klijenta i šalje ga kod advokata koji poseduje takvu stručnost. nastaju specifični problemi. sastavljači Modela pravila odlučili su se da osmisle pravilo koje bi regulisalo praksu. advokat koji vodi razgovor sa potencijalnim klijentom. Umesto potpune zabrane podele honorara među advokatima iz različitih kancelarija. Sa druge strane. ili kada advokati žele da dele honorar sa nekim ko nije advokat. „Advokati koji dele honorar moraju da ga podele ili proporcionalno količini usluga koje je svaki advokat pružio. Prosleđeni honorar je onaj honorar koji naplati advokat koji samo pošalje potencijalnog klijenta drugom advokatu koji zaista pruži pravnu uslugu. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 102 . Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.

Kao odgovor na sveprisutni osećaj da „naplativi sat” ima poguban efekat na samostalne advokate. pojavile su se preporuke koje podstiču advokate da koriste „naplatu vrednosti” umesto striktne kalkulacije honorara po satu.). advokatske kancelarije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 103 . Honorari i obaveze punomoćnika. ove novine nisu mnogo različite od uobičajene prakse naplaćivanja usluga advokata pre nego što je naplaćivanje po satu postala norma. Japanski zakon ostavlja dosta manevarskog prostora kada su u pitanju honorari advokata. i postoje načini da advokati prime nadoknadu a da to ne uključuje klijente koji plaćaju honorare u uobičajenom smislu te reči. Vrhovni sud je na kraju poništio mnoge od ograničenja koja je Kodeks propisao čak i pre nego što su bila javno objavljena. Očekuje se da će takav način obračunavanja honorara rezultovati manjom neefikasnošću i stresom koji su nastajali iz načina razmišljanja „pojedi ono što si ulovio”.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. obezbeđuju ili plaćaju pravne usluge svojim članovima ili korisnicima. advokati imaju dosta diskrecionog prava u određivanju svog honorara. Model kodeksa uređuje delovanje organizacije koje preporučuju. ukoliko je on „odgovarajući i razuman” (član 37. Nezavisnost (iv) Alternativni načini određivanja honorara Postoje novi načini (koji su u stvari stari načini sa drugačijim nazivom) da advokati odrede honorare.).). Sve dok je obračun honorara jasno predočen klijentu (član 36. koja je stvorena da bi advokati bili odgovorniji i efikasniji. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Međutim. Jedino upozorenje je da javni pravobranioci ne mogu da naplaćuju honorar (član 38. klijente i kvalitet usluga. Naplaćivanje po satu se smatralo reformom koja favorizuje klijenta. Modeli pravila su eliminisali svu tu regulativu. koji je potenciran sistemom naplate honorara po satu. Grupne pravne usluge i plaćanje advokatskih usluga od strane trećeg lica postale su uobičajena pojava. Pomalo ironično.

treba dati i procenu troškova za slučaj klijenta. kao i način izmirivanja dugova prema advokatu u slučaju da se ugovor raskine pre završetka zastupanja”. primeren „nezavisnosti” koja je data advokatima u Japanu. advokat treba da objasni način obračuna honorara i da obezbedi ugovor (koji nije neophodan za jednostavne slučajeve).jp/en/about/pdf/rcsaf_2004. kao što su „honorar za uspeh”. metode obračunavanja. Honorari i obaveze punomoćnika. Posebno taj član dozvoljava naplatu honorara pod izgledom angažmana. Kada preuzima zastupanje. kategoriju. Oni treba da sadrže datume. ide još dalje u razmatranju honorara. Ugovor treba da „odredi identitet i obim slučaja za koji se sačinjava ugovor. Ako klijent to želi. honorar za mišljenje. Ovaj dokument je relativno kratak. Honorari treba da budu „prikladni i primereni ekonomskoj dobiti. itd. i sve ostalo što je potrebno. iznos. potrebnom vremenu i količini rada. Član 87. i mogu se naći na sledećoj adresi: (http://www.or. Nezavisnost Japan ima specifična pravila koja se odnose na honorar advokata. dnevnice i troškovi. Sve informacije koje se odnose na honorar advokata treba da budu obelodanjene. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. složenosti slučaja. savetodavni honorar. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 104 . koje propisuje Kodeks.nichibenren.pdf) Pravila koja je objavila Advokatska komora Japana a koja se tiču pitanja honorara nalaze se u ovom dokumentu kao prošireno objašnjenje većih dužnosti u vezi sa honorarom.” Kriterijumi koji se koriste za određivanje visine honorara treba da se čuvaju u kancelariji advokata. metod obračunavanja i datum dospeća naplate honorara advokata.

Da li je ovakav sporazum doličan? Ako nije. Kako se zastupanje odvija. Nakon zaključenja ugovora. Honorari i obaveze punomoćnika. kako treba odmeriti to pravo? Klijent dolazi kod advokata da bi ga advokat zastupao u krivičnom postupku. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 105 . 3. da li bi trebalo da bude? Advokat i klijent zaključe ugovor o zastupanju. Sonja predlaže dogovor za honorar koji bi podrazumevao da ona plati Marku dogovoreni procenat bilo kog iznosa alimentacije koji ona dobije.000 dinara od ukupne sume honorara. klijent će preneti 5% udela u novom poslu na advokata.000 dinara za zastupanje. Marko misli da je to pošten dogovor. Advokat se saglasi da preuzme zastupanje za honorar predviđen zakonom. klijent postaje nezadovoljan advokatom i otpušta ga. da li bi trebalo da bude? Sastavite jednostavan ugovor o honoraru u kome iskazujete saglasnost o preuzimanju zastupanja klijenta u odbrani za manji krivični prekršaj. Advokat shvata da ne poseduje neophodnu stručnost da zastupa klijenta. on šalje prvom advokatu 5% honorara kao nadoknadu za prosleđivanje klijenta. Sonja. Da li će protiv Marka biti pokrenut disciplinski postupak ako zaključi ovakav ugovor sa Sonjom? Advokat zastupa dva klijent a u zaključivanju ugovora. Da li advokat ima pravo na više od te sume koja je do tada plaćena? Ako ima. 7. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. novim poslom. Do tada je klijent platio 60. Da li je ovakav sporazum doličan? Ako nije. 6. Advokat šalje klijenta kod drugog advokata.000 dinara i saglasi se da ostatak plati u ratama u toku zastupanja. Klijent uplati advokatu 20. Nezavisnost Problemi za diskusiju 1. nema dovoljno novca da plati Marku da je zastupa u njenoj brakorazvodnoj parnici. Da li je ovakav sporazum doličan? Ako nije. Da li je takav čin doličan? 2. Nakon šest meseci rada na slučaju. ono postaje složenije nego što je advokat predvideo. Klijent se saglasi da plati 200. Kada drugi advokat preuzme zastupanje klijenta. Neki aspekti zahtevaju stručnost koju advokat ne poseduje. Advokat angažuje još jednog advokata da zastupa klijenta i deli honorar sa njim.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. on prima honorar od oba klijenta. 4. 5. Umesto toga. da li bi trebalo da bude? Klijent dolazi kod advokata radi zastupanja. Advokata zaintrigira ideja klijenta i predlaže mu da odradi posao za njega bez naplate uobičajenog honorara. Klijent dolazi kod advokata jer želi da ga advokat zastupa prilikom osnivanja korporacije koja bi se bavila kreativnim. Markov klijent.

nekoliko njih se odnosi na dužnosti advokata kao punomoćnika.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Na neki način. Kodeksa nalažu advokatu da čuva imovinu klijenta koju mu je klijent poverio. ne postoji zakonski utvrđena regulativiva. Članovi 85. OBAVEZE PUNOMOĆNIKA Osim ugovornih i obligacionih obaveza. Standardi u Srbiji Upravni organi Advokatske komore Srbije tek treba da objave posebna pravila koja se odnose na rukovanje novcem klijenta od strane advokata. Punomoćnik je onaj kome je pruženo posebno poverenje. Nezavisnost 3. i 86. U Srbiji ne postoji ustaljena praksa među advokatima da da novac klijenta drže na odvojenom računu. Na primer. To će se često dešavati kada treba klijentu isplatiti novac za poravnanje koji se prvo šalje advokatu. čak iako je klijent saglasan da plati taj honorar. ili kada advokat deluje kao posrednik za neko plaćanje klijenta trećem licu. Jedini relevantni dokument u Srbiji koji se bavi pitanjem odgovornosti advokata kao punomoćnika klijenta je Statut Advokatske komore Srbije. Honorari i obaveze punomoćnika. pravi razliku između „težih” i „lakših” povreda dužnosti advokata. punomoćnik je sprečen da potpuno iskoristi nešto što bi inače bio ugovor sklopljen sopstvenom voljom. Među povredama koje su označene kao „teže”. čak i u slučaju da se ti interesi ne poklapaju sa ličnim interesima punomoćnika. Punomoćnik ima posebnu dužnost da se stara o interesima korisnika (što je klijent u kontekstu odnosa klijent-advokat). advokat ne može da stavi na snagu ugovor za nerazuman honorar. Slično tome. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 106 . Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. On u članu 123. advokati prema svojim klijentima imaju i obaveze punomoćnika. A.

Lakše povrede. i Norvešku. Stav 13. Honorari i obaveze punomoćnika.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. U stavu 11. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 107 . B. tako da uprkos nedostatku posebne zakonske regulative. Nemačku. na kojoj advokat zastupa klijenta”. kao i za pravne savetnike u Severnoj Irskoj (mada ne i za Advokatsku komoru). Statuta advokatske komore Srbije zatim navodi šta sve te teže povrede dužnosti podrazumevaju. Kazna za težu povredu dužnosti. U Velikoj Britaniji. takođe navodi da je teža povreda dužnosti “Kupovina predmeta na javnoj aukciji u lične svrhe ili za neku treću osobu. prema članu 126. ne sadrže ništa od obaveza advokata kao punomoćnika. Osim toga. i Škotskoj. Kodeks CCBE je obavezujući za sve advokate u Engleskoj. Nezavisnost Član 124. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. navedene u članu 125. Luksemburg. Švedska i Finska nameću ograničenja CCBE kodeksa svojim advokatima koji su uključeni u aktivnosti u susednim zemljama. advokati u Srbiji mogu da se nađu na udaru strogih kazni za nesavesno upravljanje novcem klijenta ili da se zauzvrat odreknu svojih dužnosti advokata punomoćnika. Velsu. zabranjuje „precenjeni zahtev za zastupanje ili nadoknadu troškova suprotno odredbama Tarifnog sistema za nagrade i nadoknade troškova advokatskih honorara ili zahtev za nadoknadom klijentu koga advokat treba da zastupa besplatno” kao povredu istog nivoa. standardima koji se odnose na smisao dužnosti advokata punomoćnika upravlja Savet Advokatskih komora i pravničkih udruženja Evrope (CCBE). Stav 27. ovog člana se navodi da je „Zadržavanje novca uplaćenog klijentu” jedna od težih povreda. Evropski standardi U mnogim zemljama u Evropi. može da podrazumeva novčanu kaznu ili brisanje iz Registra advokata u praksi. Kodeks CCBE je obavezujući za Belgiju.

Iako nije posebno pomenuto u Kodeksu CCBE. neispunjavanje dužnosti punomoćnika ne kažnjava se tako često kao što je to slučaj u SAD. Kodeks CCBE zahteva od advokata da novac klijenta deponuje u banku (ili sličnu instituciju). mešanje sredstava je zabranjeno zakonom u Španiji. Novac koji je uplaćen može da postane lični novac advokata samo ukoliko je namenjen za njegove troškove (a klijent dobije obaveštenje o transferu) ili njegov honorar (a klijent je saglasan ili tako naloži sud). Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 108 . i da vode evidenciju o novcu bez odlaganja. itd. Hrvatskoj i Albaniji. Osim toga. Norveškoj. Standardi koji se najviše razlikuju mogu se naći u Italiji. advokati u Italiji jedino su obavezni da na vreme i revnosno predaju novac. Umesto obaveze da odmah isplate klijentu novac kao što nalaže CCBE. honorar ili nešto drugo) osim ukoliko to ne odobri sam klijent. Nezavisnost Kao mnoge druge države u Evropi (pre svega Španija). Kodeks zahteva da sredstva odmah budu isplaćena klijentu. Uprkos opštem prihvatanju CCBE u evropskom društvu. Ova evidencija. Pored većine pravnih sistema u Evropi koji nameću zahteve CCBE kodeksa svojim advokatima (kao što su Velika Britanija.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. zahteva i da se vodi tačna evidencija o primljenom novcu. Na kraju. Španski zakon takođe zabranjuje prebacivanje novca klijenta na lični račun advokata (bilo da su to troškovi. Osim u Nemačkoj i Škotskoj. Honorari i obaveze punomoćnika. ili pod nekim drugim uslovima koje odobri sam klijent.) postoji malo drugih primera regulisanja obaveza punomoćnika na kontinentu. ne postoje zabeleženi slučajevi vođenja disciplinskih postupaka protiv onih advokata koji su prekršili dužnosti punomoćnika. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Vođenje striktne evidencije je obaveza advokata u Slovačkoj. Nemačka. prema odredbama Kodeksa. Čak i u ovim dvema zemljama retka je pojava takvih slučajeva. mora biti dostupna klijentima na njihov zahtev. a njih je odobrio njihov Kodeks Deontologico Forense.

ako Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 109 . Informacije o bankovnim računima često otkrivaju očigledne zloupotrebe. punomoćnici su dužni da budu pošteni i iskreni prema korisniku. za razliku od nekih drugih koji obuhvataju nejasne činjenice. c. osim što podrazumevaju opštu brigu za interes i poverljive stvari klijenta koje proizilaze iz njihovog odnosa. Nezavisnost C. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Dobra prilika za trajnu zloupotrebu: Advokati koji zloupotrebljavaju imovinu klijenta su u poziciji da nanesu ozbiljnu štetu budućim klijentima. iz sledećih razloga: a. U mnogim drugim pitanjima zbog kojih se pokreće disciplinski postupak protiv advokata potrebno je uraditi evaluaciju pouzdanosti svedoka i odrediti subjektivnu nameru. Per se pravila: Pravila koja regulišu upravljanje imovinom su per se pravila koja ne podrazumevaju namerno kršenje propisa od strane advokata. kao i da pažljivo upravljaju njegovim interesima. b. Honorari i obaveze punomoćnika. (i) Upravljanje novcem klijenta Obaveze advokata kao punomoćnika. Na primer. obično podrazumevaju i upravljanje klijentovim novcem i imovinom.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Lako dokazivanje: Većinu prekršaja u vezi sa novčanim transakcijama lako je dokazati. Kršenje obaveze advokata da pažljivo upravlja imovinom klijenta najčešće je predstavljalo osnovu za pokretanje disciplinskog postupka. Kazna koja tradicionalno sleduje nakon sprovođenja disciplinske mere za zloupotrebu upravljanja imovinom je isključenje iz advokatske komore. Standardi u SAD-u i u drugim zemljama U Americi.

Izostanak ili malo interesa za postizanje ravnoteže: Za razliku od drugih prekršaja koji se javljaju kada advokat naruši ravnotežu između dve ili više suprostavljenih dužnosti. „Imovina klijenta mora se čuvati odvojeno od imovine advokata” (MP 1. bez obzira na to da li je klijentu time naneo štetu ili ne. (ii) Klijentovi poverljivi računi „Advokati moraju da upravljaju klijentovim poverljivim računima i sefovima u cilju čuvanja klijentove imovine” (MP 1. Zloupotreba klijentove imovine koja je poverena advokatu ne podrazumeva toliko teško postizanje ravnoteže. dovode do toga da je veoma teško postići ravnotežu između suprostavljenih dužnosti i interesa. Nezavisnost advokat samo pomeša svoj novac sa klijentovim. d. ili korišćenje nedozvoljenih oblika reklamiranja zbog postojanja javnog interesa da se više sazna o uslugama advokata. postojanje neprihvatljivog konflikta zbog više klijenata uprkos saglasnosti klijenata. Potpadanje pod disciplinske mere zbog kršenja obaveze čuvanja advokatske tajne zbog velikog javnog interesa da se tajna otkrije. Advokatima nije dozvoljeno da potražuju kamatu od poverljivog računa (ona pripada klijentu).Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. obično na pet godina” (MP 1. Honorari i obaveze punomoćnika.15(a)). Osim toga. „Poverljivi račun treba voditi u državi u kojoj je advokat dobio dozvolu za rad ukoliko se klijent ne saglasi sa nekim drugim aranžmanom” (MP 1.15(a)). Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. računi koji donose kamatu veoma su nepraktični jer je računanje Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 110 .15(a)). Tradicionalno su poverljivi računi vođeni kao računi koji ne donose kamatu. on odmah podleže disciplinskim merama.15 (a)). ima malo toga što se može dovesti u ravnotežu kada su u pitanju prekršaji u vezi sa upravljanjem novcem klijenta. „Dokaze o deponovanju i povlačenju sredstava sa klijentovih računa moraju se čuvati u toku perioda koji je određen zakonom države.

„Kada advokat i još neko najčešće sam klijent.15(a)). Honorari i obaveze punomoćnika. ni klijentima. (iii) Mešanje sredstava Advokat mora svoju imovinu držati odvojeno od klijentove imovine. ni javnom interesu. advokat mora tu imovinu da drži odvojenu od svoje dok se ne reši pitanje potraživanja” (MP 1. Deponovanje sredstava na račun koji ne donosi kamatu nije služilo ni advokatima. koji su služili za finansiranje pravne pomoći siromašnima. a država je distribuirala sredstva u vidu nepovratnih sredstava službama javne pomoći. „Kada advokat pomeša svoja sredstva sa sredstvima klijenta. bilo privremeno ili trajno. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 111 . Takvi programi su prikupljali kamatu sa računa klijenata.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. polaže pravo na deo novca ili druge imovine. bez obzira na postojanje dobre namere da se novac vrati. advokatska komora počela je da uvodi IOLTA programe (Kamata na poverljivim računima advokata). i nezavisno od toga da li je klijentu prouzrokovana šteta ili ne. Advokat mora da poseduje poseban račun za svoju kancelariju. Međutim. tokom 70-ih i 80-ih godina. ali su ipak bili podržani. Takvi programi su optuženi da uzimaju sredstva klijenata. „Kada advokat koristi klijentovu imovinu. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. on podleže disciplinskim merama” (MP 1. U kontekstu poverljivog računa. advokat podleže disciplinskim merama” (MP 1. to znači da samo klijentov novac može biti na tom računu.15(c)). Nezavisnost kamate i vođenje evidencije veoma teško zbog čestih deponovanja i povlačenja često veoma malih iznosa sa klijentovog računa. već samo interesima banaka kod kojih su klijenti imali račune. Slučajevi isključenja iz advokatske komore zbog kršenja ovog pravila su brojni.15).

Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Honorari i obaveze punomoćnika. Advokat se pobrine da vodi evidenciju o novcu koji je uzeo i namerava da ga u potpunosti vrati u roku od nekoliko nedelja. Da li je ovakvo ponašanje advokata dozvoljeno? Ako nije.000 dinara kod advokata za honorar koji advokat još nije zaradio. Kako advokat treba da uputi tuženog da popuni ček i kako advokat treba da upravlja tim novcem? 2. Tuženi ponudi poravnanje i predlaže advokatu da se u ovu svrhu isporuči ček u kancelariju advokata u iznosu od 100. a on nema dovoljno svojih sredstava da plati zakupninu.000 dinara od novca koji je klijent deponovao kod njega.000 dinara. Klijent je deponovao 50. Advokatu dospeva naplata zakupnine za kancelariju. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 112 . Advokat iskoristi 10. da li bi trebalo da bude? Advokat zastupa klijenta kao tužitelja u obligacionoj tužbi. Nezavisnost Problemi za diskusiju 1.

Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. globalna priroda tržišta i poslovanja kao i drugih interesa klijenata. Kodeksa profesionalne etike advokata). Kodeks predviđa da su advokati u Srbiji dužni da prilikom obavljanja advokatske delatnosti izvan teritorije Srbije poštuju „međunarodna načela etike”. Nezavisnost 3. „ Rad advokata stranih državljana u Srbiji“. Standardi u Srbiji Uprkos činjenici da je u toku usaglašavanje zakona u Srbiji sa zakonima EU. član Upravnog odbora AK Beograda. A. ipak je advokatska praksa od strane neovlašćenih lica zabranjena svuda na neki način. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Ono što čini ekskluzivni delokrug advokata izuzev aktivnosti u sudnici i izrade sudskih dokumenata. Kroz takvu praksu se formulišu precizne kvalifikacije koje je potrebno ispuniti da bi se stekao status advokata i istovremno kategorizuje nelegalnim obavljanje „advokatskog posla“ od strane onih koji nisu dobili dozvolu za rad. postoje neke retrogradne tenedencije u pravcu otežavanja delovanja stranih advokata u Srbiji (Mileva Bogdanović. nalaže obavljanje advokatske delatnosti izvan granica države koja je izdala dozvolu tom advokatu. Takva praksa se naziva multijurisdikcionalna advokatska delatnost (obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije). U svakom slučaju. PRIJEM U ADVOKATSKU KOMORU / OBAVLJANJE ADVOKATSKE DELATNOSTI VAN TERITORIJE NACIONALNE JURISDIKCIJE U svakom razvijenom sudskom sistemu. Iako je izdavanje dozvole u nadležnosti države. Honorari i obaveze punomoćnika. promenljivo je. a posebno da slede lokalni kodeks profesionalne etike advokata zemlje u kojoj deluju (videti član 5. Simpozijum na temu „Kodeks profesionalne etike Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 113 . postoji obaveza izdavanja dozvola za rad advokata.

nacrt novog Zakona o advokaturi predviđa strožije zahteve za obavljanje advokatske delatnosti od postojećeg zakona.“ Prema raspoloživim podacima. „ Rad advokata stranih državljana u Srbiji“. Simpozijum na temu „Kodeks profesionalne etike advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosuđa“. uz uslov uzajamnosti. državljanjstvo Republike Srbije je conditio sine qua non za upisivanje u Imenik advokata pri nekoj advokatskoj komori. Prema nacrtu Zakona o advokaturi. Osim toga. Takođe. održan 15. Naime. Honorari i obaveze punomoćnika. u imenike advokatskih komora u Srbiji do sada se nije upisao ni jedan strani državljanin. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 114 . Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.2005. aktuelni Zakon o advokaturi navodi: „Državljanin druge države koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima pravo upisa u Imenik advokata neke od advokatskih komora SCG uz postojanje uzajamnosti. u Beogradu). u Beogradu).10. održan 15. može da obavlja poslove advokature pod određenim okolnostima na celoj teritoriji zemlje. novi trendovi su u još većoj meri obeshrabrujući. Iako postojeći Zakon o advokaturi dozvoljava stranim državljanima da se upišu pod određenim uslovima u Imenik advokata u Srbiji. član Upravnog odbora AK Beograda.10.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja.2005. podnetim zahtevima nije bilo moguće udovoljiti bilo zato što nije postojala uzajamnost kakva se zahteva Zakonom o advokaturi bilo zato što saglasno zakonu advokat ne može imati više od jedne advokatske kancelarije (Mileva Bogdanović. koji bi trebalo da bude usvojen. Nezavisnost advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosuđa“. strani državljanin koji nije upisan ni u jedan imenik advokata pri nekoj od advokatskih komora u SCG. Prema aktuelnom zakonu.

u cilju pružanja konsultantskih i menadžerskih usluga. advokati strani državljani mogu da zastupaju strane državljane pred domaćim sudovima i državnim organima uz uslov uzajamnosti.2005. pri čemu potvrdu o postojanju uzajamnosti izdaje Ministarstvo pravde. „ Rad advokata stranih državljana u Srbiji“.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja.10. „ Rad advokata stranih državljana u Srbiji“. Prvi važan korak učinio je Savet EEZ (Evropske ekonomske zajednice) koji je 1977.2005. Ovo nove tendencije u domaćem pravu koje značajno podrivaju napore Srbije na putu harmonizacije zakona sa zakonima EU. uz prethodno pribavljeno mišljenje Advokatske komore Srbije. godine usvojio Smernicu za olakšanje stvarnog proteka advokatskih usluga. Honorari i obaveze punomoćnika. Većina osnivača ovakvih privrednih društava dolaze iz EU. Krajem 2000. su najverovatnije posledica straha da će inostrana konkurencija preuzeti poslove od domaćih advokata (Mileva Bogdanović. u Beogradu). Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Osnivanjem ovakvih formi privrednih društava. održan 15. član Upravnog odbora AK Beograda. Prema Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 115 . Simpozijum na temu „Kodeks profesionalne etike advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosuđa“.10. koji obavezuju advokate kada pređu granice Evropske unije. B. u Beogradu). strani advokati su pokušali da zaobiđu restriktivan režim koji propisuje srpsko pravo u pogledu slobodnog kretanja advokata (Mileva Bogdanović. održan 15. Simpozijum na temu „Kodeks profesionalne etike advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosuđa“. Standardi u EU Evropska unija je uglavnom rešila probleme multijurisdikcionalne advokatske delatnosti u okviru Unije osnivanjem CCBE i usvajanjem okvirne grupe etičkih zakona za advokate. član Upravnog odbora AK Beograda. u Beogradu je osnovano i registrovano više privrednih društava od strane advokata stranih državljana. Nezavisnost Prema nacrtu novog Zakona o advokaturi Republike Srbije.

Početkom 1998. advokat ima pravo upisa u imenik advokata zemlje prijema i stiče pravo da svoju delatnost obavlja pod nazivom zemlje prijema. U Sjedinjenim Američkim Državama svaka država pojedinačno izdaje advokatske dozvole i advokat ima samo ograničenu mogućnost rada u drugim državama. a bez uslovljavanja potrebe prebivališta advokata ili pripadnosti staleškoj advokatskoj organizaciji u toj zemlji. advokatu je dozvoljeno da pruži pravne savete po pravu države njegovog porekla. po pravu EU. Prema ovoj direktivi. nisu otišle tako daleko u dopuštanju slobodnog kretanja advokata. Evropski parlament i Savet Evropske zajednice usvojili su Smernicu za olakšavanje delovanja advokata u zemljama članicama u kojima advokat nije stekao svoju kvalifikaciju. C. Honorari i obaveze punomoćnika. advokat iz jedne države članice EZ može da zastupa klijenta iz druge države članice prema propisima i pod uslovima koji važe u drugoj državi. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. u prve tri godine. uključujući SAD. U skorije vreme Američka advokatska komora (ABA) je usvojila model pravila o multijurisdikcionalnoj advokatskoj delatnosti koje ne bi isključilo državne dozvole ali bi dozvolilo donekle slobodnije kretanje advokata izvan državnih granica u zastupanju svog klijenta. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 116 . Po isteku najmanje tri godine rada u zemlji prijema. Nezavisnost ovoj smernici. po međunarodnom pravu ali i po pravu zemlje prijema.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Standardi u SAD Druge sudske vlasti.

Nezavisnost obavljanja advokatske delatnosti je oblik profesionalne nezavisnosti. koja proističe iz zakona o obligacijama. ostavljajući na taj način ovlašćenje advokatima da se upravljaju prema samoj profesiji. sa kojim je advokatska delatnost blisko povezana. Ona se sastoji u tome da kao profesionalna grupa koja se razlikuje od ostalih profesija. Odgovornost prema klijentu zbog zloupotrebe profesije. Nezavisnost 4. Nažalost. uobičajen je pristup da se u određenom trenutku odvoji obuka za advokate i sudije. ove obaveze vredne hvale advokati se retko pridržavaju. NEZAVISNOST ADVOKATSKE PROFESIJE I MEHANIZMI KONTROLE VRŠENJA ADVOKATSKE DELATNOSTI Jedna od glavnih prednosti pripadanja nekoj profesiji je ideja nezavisnosti. u ovlašćenju tih udruženja da kazne svoje članove zbog nesavesnog obavljanja delatnosti. U sistemima kontinentalniog prava. Kažnjavanje advokata od strane advokatskih komora ili pravničkih udruženja nije jedina kontrola obavljanja advokatske delatnosti. praktično sve sudije su takođe i advokati i bavili su se advokaturom. pripadnici profesije mogu da kontrolišu obavljanje delatnosti svojih članova nezavisno od kontrole vlade. Ova osobina pravne profesije nalazi se u postojanju advokatskih komora i pravničkih udruženja. Osnovna crta nezavisnosti obavljanja advokatske profesije u SAD je pravilo koje obavezuje advokate da prijave advokatskoj komori teško kršenje pravila obavljanja advokatske delatnosti drugih advokata u cilju izricanja disciplinske mere.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. To je pravo advokatske delatnosti da ostane van delokruga političkih sektora vlade. kao i neophodnost Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 117 . slično sudstvu. u obavezi advokata da prijave teško kršenje pravila obavljanja delatnosti drugih advokata. Honorari i obaveze punomoćnika. Naravno. U anglosaksonskom pravnom sistemu. u sistemima kontinentalnog prava ovo srodstvo između advokata i sudija je nešto slabije nego u sistemima anglosaksnoskog prava. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. kao i gde ona postoji.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 118 . „Svaki slučaj nadripisarstva. Kako će se ta odgovornost ostvariti kada advokat da loš savet ili pruži lošu uslugu? Da li bi trebalo različite vrste neizvršavanja dužnosti tretirati u okviru različitih izvršnih sistema? Ako disciplinske mere nisu idealne. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. U zemljama u kojima su usvojene. Načelno govoreći. A. ove mere prepuštaju sprovođenje zakona onima koji imaju najviše motiva da se žale a to su oštećeni klijenti kojima treba nadoknaditi značajne gubitke. disciplinski postupak se može privremeno obustaviti zbog činjenice da su pravosudni organi u većoj meri ovlašćeni na preduzimanje pravnih radnji u istoj prsvnoj stvari. kako treba nametnuti stručnost? Izgleda da odgovor treba tražiti u merama koje se preduzimaju za slučaj štete nastale nesavesnim obavljanjem profesije.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Kada u toku trajanja disciplinskog postupka. Kodeksa profesionalne etike advokata). može predstavljati efikasniju kontrolu obavljanja advokatske profesije od kazni advokatske komore. ukazuje na odgovornost advokata za kvalitet saveta i usluga pruženih klijentima. Honorari i obaveze punomoćnika. srpski Kodeks profesionalne etike advokata u članu 11. I sud takođe kontroliše advokate putem ovlašćenja da ih kazni zbog nepoštovanja suda i kroz razne oblike sankcija tokom vođenja spora. advokat je dužan da prijavi advokatskoj komori” (član 26. dođe do pokretanja krivičnopravnog postupka protiv istog advokata. ali ima pristalice i u nekim evropskim pravnim sistemima. Standardi u Srbiji Disciplinski postupak je uređen Kodeksom profesionalne etike advokata i Statutom Advokatske komore Srbije. efikasnost disciplinskih mera je diskutabilna zbog viskog stepena solidarnosti i povezanosti advokata. Nezavisnost pokrića osiguranja nastalog iz takve odgovornosti. u koji se lično uverio ili o kome raspolaže verodostojnim dokazima. Na primer. Ovo rešenje se pre svega primenjuje u SAD-u.

Krivični zakonik Srbije takođe propisuje pravne lekove koji omogućavaju kontrolu rada sudija i tužilaca. član 143. Član 27. Četvrti stub zaštite klijenta bi trebalo da bude obezbeđen donošenjem novog Zakona o advokaturi. Nezavisnost Krivični zakonik Srbije predstavlja drugi stub koji omogućava kontrolu ponašanja advokata. predloga Zakona o advokaturi. a pre polaganja advokatske zakletve izvrši uplatu propisanih troškova upisa i zaključi ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti sa organizacijom registrovanom za ovu vrstu osiguranja. javni tužilac ili njegov zamenik prekrše zakon. neovlašćeno snimanje i prisluškivanje. od tada je već više puta pretrpeo Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 119 . član 141. Član 367. Naime. Prema članu 6. Na primer. član 342. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. član 216. Predlog novog Zakona o advokaturi predviđa da će odredbe u vezi sa obaveznim osiguranjem stupiti na snagu po stupanju na snagu posebnog zakona kojim se reguliše osiguranje od profesionalne odgovornosti advokata. svaki podnosilac zahteva za upis u imenik advokata dužan je da. ključni problem za klijenta predstavlja dug vremenski period potreban za donošenje konačne presude. koji bi trebalo da bude usvojen predviđa obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti. član 360. predviđa kaznu za primanje mita. ukoliko propisima o osiguranju nije drugačije određeno. zloupotreba poverenja. On predviđa brojna krivična dela koja se mogu upotrebiti za zaštitu klijenta od advokata (kao što je neovlašćeno otkrivanje tajne. i. Zakon o obligacionim odnosima predviđa mogućnost potraživanja naplate štete nastale nesavesnim obavljanjem dužnosti od strane advokata. Zakon o osiguranju koji predviđa mogućnost osiguranja od profesionalne odgovornosti advokata je stupio je na snagu 21. propisuje kaznu ukoliko sudija. novi predlog Zakona o advokaturi. po donošenju rešenja o upisu. predloga Zakona o advokaturi propisuje da se ugovor o osiguranju zaključuje na jednu godinu i da se zatim obnavlja svake godine. nadripisarstvo. Honorari i obaveze punomoćnika. U vezi sa krivičnim postupkom. maja 2004.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja.).

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 120 .Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Nezavisnost izmene.000 evra). Honorari i obaveze punomoćnika. na seminaru organizovanom u Beogradu od strane Društva za podršku osiguranja je izneta slededeća preporuka: procenjuje se da bi svaki advokat u Srbiji morao da plati oko 2. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. u Nemačkoj su to sve štete koje ne premašuju 400. Da bi se pokrile tako visoke sume osiguranja i iznosi premije osiguranja moraju biti značajni.500 evra na ime premije osiguranja godišnje da bi se pokrile prouzrokovane štete koje ne premašuju 100. Standardi usvojeni u zakonodavstvima zemalja članica EU su usmereni na obezbeđenje pokrivanje visokih iznosa šteta (na primer. Na osnovu uporednih iskustava.000 evra. Sličan model osiguranja od profesionalne odgovornosti već je usvojen u Hrvatskoj i nekim drugim zemljama koje su u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa zakonima EU.

Nezavisnost Problemi za diskusiju 1. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Kao rezultat gubitka ovog dokaza. Međutim. Međutim. advokat slučajno baci blender tokom priprema za prodaju u svom dvorištu. Dejan je tokom godina postao blizak prijatelj sa Andrejom i ne želi da joj stvara nevolje. On je čuo razgovor u hodniku između Andreje i njenog klijenta Zorana. Da li advokatska komora može da pokrene disciplinski postupak protiv Jovana zbog ovih hapšenja? U zamenu za manju cenu satnice advokata. Sara daje svom advokatu blender koji se pokvario i povredio je. On je svestan da postoji neslaganje u vezi sa nestalim dokumentom u jednom od Andreinih slučajeva. Koliku naknadu štete može Milan dobiti od Igora? Dejan je advokat koji ima dozvolu za rad i deli kancelariju sa Andrejom. Milan je mogao da dokaže da bi dobio slučaj koji je Igor vodio za njega da nije bilo Igorovih postupaka. 4. 6. ali je zaboravio da blagovremeno podnese tu tužbu. Da li Marija ima neko drugo rešenje? Sara angažuje advokata da je zastupa u slučaju odgovornosti proizvođača prema kupcu. što je imalo za posledicu da je Mariji zauvek bilo onemogućeno da podnese tužbu. Kasnije. i uvek se starao o tome da njegovi postupci kao advokata budu u skladu sa pravilima etike. Da li Dejan mora da prijavi Andreju odgovarajućim profesionalnim organima? 2. Honorari i obaveze punomoćnika. i bilo mu je jasno da Andreja ima dokument potreban za istražni postupak ali da tvrdi da se on ne može naći. 3. Bojan ju je uveravao da je sve pod kontrolom. 5. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 121 . Jelena je potpisala ugovor da neće tužiti svog advokata za nesavesno obavljanje delatnosti do koga može doći tokom zastupanja. Kakve su mere protiv advokata na raspolaganju i koji su mogući ishodi? Jovan je jedan od najuspešnijih branilaca u krivičnim postupcima u zemlji. Jovan je dva puta tokom prošle godine bio hapšen zbog vožnje u pijanom stanju.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Bojan je već bio kažnjavan od strane advokatske komore. Advokat nosi blender kući i stavlja ga u garažu. Marija je angažovala advokata Bojana da podnese tužbu zbog nesavesnog obavljanja profesije protiv njenog lekara i bolnice. Sara gubi svoj slučaj. kao i zbog zlostavljanja supruge. Da li advokat podleže disciplinskim merama? Milan je pokrenuo postupak protiv svog advokata Igora zbog nesavesnog obavljanja profesije na osnovu nanete štete. dobio bi samo nominalnu naknadu štete.

Nezavisnost Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 122 .Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Honorari i obaveze punomoćnika.

Dužnost čuvanja advokatske tajne Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 123 . Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. Donošenje odluka u odnosu advokatklijent. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. Dužnost čuvanja advokatske tajne Nedelja 7 Stručnost. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije.Nedelja 7 Stručnost.

STRUČNOST I SAVESNOST Advokati moraju da služe interesima klijenta uz bar minimum stručnosti i savesnosti. tamo gde postoji. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. advokat je očigledno sklon manjim prekršajima. U takvom slučaju. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 124 . sprovođenje zakona stavlja u ruke onih koji su najviše motivisani za podnošenje tužbe: oštećenih klijenata sa značajnim gubicima koje treba nadoknaditi. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. advokat podleže disciplinskim merama na osnovu interesa kako javnosti tako i advokatske komore da se dozvoli rad samo onim advokatima koji su voljni i sposobni za efikasan rad i odgovornost prema klijentima za nesavesno obavljanje profesije. pa je potrebno zaštiti javnost. Ovo rešenje. U drugom slučaju koji je naveden. Ovo rešenje je najčešće u SAD-u. Dužnost čuvanja advokatske tajne 1. kako treba nametnuti stručnost? Izgleda da odgovor leži u sprovođenju mera zbog štete prouzrokovane nesavesnim obavljanjem profesije. klijent treba da ima pravo da se na tu informaciju osloni kada bira advokata. advokata treba smatrati sposobnim advokatom sa dodatnim znanjem ili obukom. U suprotnom. Kada su obe vrste kontrole na raspolaganju. Kada je takođe na raspolaganju kontrola nesavesnog obavljanja profesije. Ako rezultati disciplinskih mera nisu idealni. ali ima pristalica i u nekim evropskim pravnim sistemima. disciplinske mere advokatske komore treba da budu rezervisane za najozbiljnije slučajeve kršenja pravila obavljanja profesije ili za ponovljeno kršenje pravila koje nije toliko ozbiljno.Nedelja 7 Stručnost. ona služi da nadoknadi štetu klijentu koji je oštećen zbog nesposobnosti advokata da pruži nivo usluga koji se očekuje od prosečnog advokata. Kada advokat tvrdi da poseduje posebna znanja i veštine.

Tako da. nije pravno nesposoban da preuzme zastupanje klijenta u predmetu sa kojim još nije upoznat. tokom cele svoje karijere. Advokat koji je dobro obučen i spreman da nauči nove stvari. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 125 . pod osnovnom stručnošću advokata više se podrazumeva njegova pravnička sposobnost i veštine. Kodeks eksplicitno pominje „stručnost. Pošto ni jedan advokat ne poznaje sve zakone. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. on naravno može preuzeti takvo zastupanje bez bojazni da nije u stanju da odmah radi na predmetu. Oba propisa upućuju i nameću dužnosti koje veoma podsećaju na dužnosti koje se odnose na stručnost i savesnost u Evropi i Americi. koji može da komunicira na nivou potrebnom da obavi klijentov posao. advokat je takođe pravno nesposoban u etičkom smislu. Ako taj advokat može da stekne neophodno znanje uz marljiv rad i da dobro zastupa klijenta. Treba imati na umu da je malo onih advokata koji nemaju znanja ili veštine da dostave dokumenta. Verovatnije je da su takvi advokati nemarni ili loše organizovani. i treba da podleže disciplinskim merama. a kad su takvi propusti ozbiljni ili se ponavljaju. i treba da uče. Advokat koji propusti da na vreme dostavi dokumenta klijenta sudu ili nekoj instituciji verovatno je napravio povredu nesavesnog obavljanja profesije u pravnim sistemima koji imaju ovu meru. sposoban advokat je onaj koji zna kako da istražuje (da nađe odgovore na pravna pitanja). i koji je savestan u toj meri da blagovremeno završi klijentov posao. Neke pritužbe na advokate odnose se na propuste u sposobnosti. Standardi u Srbiji U Srbiji. i savesnost”. advokati se rukovode Statutom Advokatske komore Srbije i Kodeksom profesionalne etike advokata u praksi. Dužnost čuvanja advokatske tajne Advokati uče. ali se većina njih odnose na propuste u brizi za klijenta. osim što poseduje osnovno pravno znanje. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent.Nedelja 7 Stručnost. A.

što su kvaliteti koji nisu neophodno deo onoga što se naziva stručnost. član 15. brižljivo. Opet se ne pominje izričito ni nedostatak stručnosti niti savesnosti. uz punu posvećenost slučaju koji mu je poveren i uz upotrebu svih svojih znanja i sposobnosti i svih pravno dopuštenih i opravdanih sredstava”. sa iskrenošću prema klijentu. ili preuzimatelja advokatske kancelarije”. blagovremeno. sa znanjem za koje je kvalifikovan. Slično tome. Član 17. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. Kasnije se u Statutu navodi nekoliko povreda dužnosti koje advokati mogu da počine i koji se karakterišu kao „teže povrede”. i da usavršava i proširuje svoje pravno i opšte obrazovanje. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. Tako. „nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika. državnih organa i drugih organizacija protivno zakonu.-17. zakona i drugih propisa. U okviru odredbi o savesnosti. advokat stalno treba da prati propise. Statutu Advokatske komore i Kodeksu profesionalne etike advokata”. “nesavesno vođenje poslova i gubitak dokumentacije stranke”. takođe se navodi da u Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 126 .Nedelja 7 Stručnost. ali se iz teksta vidi da se to imalo u vidu. Statuta Advokatske komore Srbije navodi zakletvu koju advokatski pripravnici polažu pre nego što počnu da rade. odlučno. kao i da ću svojim radom čuvati ugled advokature”. navodi da je advokat dužan da u radu postupa stručno. Evo nekih primera: • • • • „nesavesno i neblagovremeno zastupanje”. pravnu praksu i stručnu literaturu. Navedena odredba zapravo predstavlja zahtev za stručnošću i savesnošću. Kodeks indirektno zahteva savesnost i stručnost advokata u Srbiji u članovima 15. navodi da je „advokat dužan da svoju profesiju obavlja savesno. „zastupanje kod sudova. Prema članu 16. Ona glasi: „Izjavljujem da ću dužnost advokatskog pripravnika vršiti savesno i da ću se u svom radu pridržavati ustava. Ova zakletva predstavlja primer suptilnih naznaka zahteva za stručnošću. ali ide i korak dalje zahtevajući od advokata odlučnost i punu posvećenost. Dužnost čuvanja advokatske tajne Član 83.

već i posvećenost i briga. s tim što Italija ide čak i dalje u tom zahtevu i od advokata traži da svoje klijente obaveste o svemu što može da umanji njihovu stručnost. iako se te reči ne koriste uvek eksplicitno.Nedelja 7 Stručnost. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. Nekoliko drugih država je isto tako eksplicitno u zahtevu za stručnošću i savesnošću svojih advokata. U slučajevima kada advokat zna da nije stručan. Dalje u Kodeksu postoji još jedno upućivanje na zahtev za stručnošću i savesnošću. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 127 . Italija i Španija eksplicitno koriste te reči. niti njegova stranačka pripadnost. U Francuskoj se od advokata ne traži samo stručnost i savesnost. Na ovaj način. CCBE je tu potpuno eksplicitan. Međutim. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. takođe imaju obavezu da budu stručni u svom poslu i savesni radnici. kao i njihove kolege u SAD i Srbiji. u Evropi postoji podela u vezi sa tim da li su ti zahtevi eksplicitno deo etičkog okvira sa kojim se advokat suočava ili ne. Evropski standardi Advokati u Evropi. na bar četiri mesta u dva najvažnija dokumenta koja upućuju na pravnu etiku u Srbiji. zabranjeno mu je da predmet preuzme ukoliko ne sarađuje sa advokatom koji je stručan. B. pa koristi reč stručan i zabranjuje advokatima da preuzimaju predmete koje ne mogu brzo da rešavaju. verska i druga ubeđenja advokata. koji kaže da je advokat dužan da se prema svim klijentima i predmetima odnosi savesno i stručno i da postupa u zastupanju bez nepotrebnog odugovlačenja. Na primer. Ono se nalazi u članu 73. advokat se podseća da postupati na etički način podrazumeva kako stručnost tako i savesnost. Dužnost čuvanja advokatske tajne obavljanju advokatske profesije ne treba da dolaze do izražaja politička.

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

Od advokata u Poljskoj se zahteva savesnost, iskrenost i znanje, od njihovih kolega u Albaniji stručnost, sposobnost, odgovarajuće pravno znanje, a od onih u Belgiji časnost, poštenje i obzirnost. Konačno, postoji grupa država u Evropi koje izgleda da zahtevaju neke odlike stručnosti i savesnosti, ali bez posebnog pominjanja tog pitanja u svojim pravilima etike. U Jermeniji i Hrvatskoj na primer, jednostavno se zahteva „temeljitost”, dok se u Hrvatskoj takođe zahteva blagovremenost. Bez obzira na način formulacije, postoji širok spektar načina koji obezebeđuju da advokati u nekoj državi imaju predstavu o osnovnim pravilima etike koja garantuju stručnu i savesnu advokatsku komoru.

C. SAD i druge države Stručnost i savesnost su dva najosnovnija zahteva koje moraju da ispune advokati u Americi. Prema američkim etičkim standardima, da bi klijenta mogao da zastupa na etički način, advokat mora da bude stručan. Po svoj prilici, zahtevi koji su ispunjeni prijemom na pravne fakultete, diploma pravnog fakulteta i pravosudni ispit obezbeđuju početni, minimalni nivo stručnosti. Ali advokat ima obavezu da nastavi da se usavršava tokom karijere. Advokati su dužni da tu stručnost savesno primenjuju. Retko se dešava da advokati vode samo jedan predmet. Zato bi standard koji bi zahtevao od advokata da vodi klijentov predmet brzinom većom od one koja se podrazumeva pod savesnošću bio nepraktičan. Međutim, advokat mora da kontroliše količinu posla tako da omogući da predmet klijenta bude vođen sa pažnjom i da se klijent redovno informiše tokom tog procesa, što klijentu daje mogućnost da donosi blagovremene odluke u vezi sa zastupanjem. Stručnost advokata se meri ispitivanjem svih okolnosti koje utiču na zastupanje, kao što su: iskustvo advokata, složenost predmeta, mogućnosti koje

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

128

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

predmet pruža za razmišljanje i planiranje. Niko nije savršen, pogotovo kad se ocenjuje unazad, prema rezultatima rada. Dužnost advokata da bude stručan podrazumeva da advokat poseduje osnovna znanja iz prava, sposobnost da uči pravo kroz istraživanje, kao i osnovne advokatske veštine. I kada taktičke odluke donosi advokat koji zna šta je potrebno pribaviti odgovarajućim pravnim i činjeničnim istraživanjem i kada on pribavi odgovarajuću količinu informacija od klijenta i dalje će biti u mogućnosti da donosi pogrešne odluke pravljenjem pogrešnih izbora. U svakom slučaju takve odluke ne bi smele biti kritikovane zbog nestručnosti. Oblast u kojoj se javljaju pitanja stručnosti je istraživanje slučaja. Obično će greška u istraživanju, nemar i nesposobnost u pronalaženju važnog svedoka ili pravne institucije koja bi pomogla, rezulturati odgovornošću za nesavesno obavljanje profesije a ne disciplinskim merama za nestručnost. Povremeno, kada je greška nečuvena, odgovornost može da dostigne čak i stupanj kršenja pravila etike. Na primer, za advokata koji upravlja kupovinom firme za svog klijenta može se ispostaviti da ne poseduje sposobnost istraživanja jer je propustio da ispita stanje imovine i dugova te firme. Slično tome je, ali više u oblasti pravnog nego činjeničnog istraživanja, kada se za advokata koji je propustio da locira predmet u radu u Vrhovnom sudu koji obuhvata isti problem kao i predmet njeogovog klijenta, ispostavi da ne poseduje stručnost. Najčešći slučaj kršenja dužnosti savesnosti tiče se advokata koji počinje rad na predmetu klijenta, možda čak i podnosi tužbu, a zatim radi vrlo malo ili ništa na samom predmetu. Od advokata se ne zahteva da zna sve o pravnom problemu klijenta pre nego što preuzme zastupanje. Ne smatra se kršenjem dužnosti stručnosti advokata ako on

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

129

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

preuzme zastupanje a da ne poseduje potrebno znanje, ukoliko je on u stanju da stekne to znanje uz razumnu savesnost.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

130

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

Problemi za diskusiju 1. Jelena dolazi kod Marka, advokata, sa pravnim problemom u oblasti u kojoj on nikada nije radio. Problem nije složen, i Marko zna da postoji nekoliko izvora informacija koje su mu potrebne da bi zastupao Jelenu. Pod uslovom da Jeleni naplati razumnu cenu za vreme koje mu je potrebno da se upozna sa zakonom koji obrađuje Jelenin problem, da li će Marko podleći disciplinskim merama zbog prihvatanja ovog predmeta? Advokat je sačinio testament svom klijentu. Prilikom pisanja zaveštanja, klijent je dao uputstva advokatu da dokument napiše tako da pozamašna suma nakon klijentove smrti bude ostavljena Petru, klijentovom nećaku, koji se starao o klijentu u starosti i bolesti. Advokat je nemarno napisao zaveštanje u kome je naveo da novac ostaje Urošu, a ne Petru. Klijent je rekao Petru i pisao mu pisma u kojima je izrazio svoju nameru da Petru ostavi novac. Nakon smrti klijenta, novac dobija Uroš, a Petar ne dobija ništa. U državi koja priznaje odgovornost za nesavesno obavljanje profesije, da li je advokat odgovoran Petru zbog njegovog gubitka? Uradite nacrt zakonske odredbe koja bi utvrdila odgovornost za nesavesno obavljanje profesije, vodeći računa da obezbedite potreban nivo zaštite za oštećene klijente i ostale, ne primoravajući time advokate da budu garanti savršenih rezultata. Slično kao u prethodnom slučaju, napravite nacrt odredbe koji će biti priložen uz pismo o angažovanju i koji obećava nivo brige za klijenta za koji smatrate da je odgovarajući za vas kao advokata.

2.

3.

4.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

131

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

2. DUŽNOST ČUVANJA ADVOKATSKE TAJNE

[Uvodni deo preuzet je iz knjige James Moliterna „Etika advokatskog rada”, drugo izdanje. (West Publishing 2003). Fusnote iz originala su izbrisane] Često citirana strofa pesnika Karla Sandburga, koja je nesumnjivo imala svrhu da omalovaži advokate, može da ima i drugačije tumačenje, bar za one čitaoce koji su advokati. Strofa glasi: Zašto ljudi uvek u potaji pevaju Kada neki advokat odapne? Zašto se cereka konj Koji ga na mrtvačkim kolima vuče? Možda se konj koji vuče mrtvačka kola ne cereka na advokata koga tegli, već na “tajne” koje pevaju jer se sahranjuju zajedno sa advokatom. Sandburg je nesumnjivo imao na umu da ljudi krišom pevaju i raduju se kada advokata nose na mrtvačkim kolima. Izvinjavamo se gospodinu Sandburgu. Međutim, čak i iz njegove perspektive, može biti da slavlje dolazi od saznanja da su njihove tajne, koje je advokat verno čuvao, sada konačno i sigurno bezbedne. Advokati su osobe kojima se ljudi poveravaju, kojima poveravaju svoje tajne. Ova sposobnost čuvanja tajne je, ako ne srž advokatove lojalnosti prema klijentu, onda njen najopipljiviji, najvidljiviji aspekt. Kao takva, obaveza čuvanja advokatske tajne i njena ograničenja oduvek su bila u središtu advokatskih kontroverzi, ali i u središtu uloge advokata. Dužnost čuvanja advokatske tajne je glavna i za druge teme pravne etike: pravilo sukoba interesa delom se zasniva na opasnosti od zloupotrebe poverljive informacije; osnovna veza sa klijentom, započeta tokom razgovora, uslovljena je advokatovom spremnošću da čuva tajnu.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

132

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

Ograničenja čuvanja advokatske tajne suštinski utiču na odnos koji treba da se uspostavi između advokata i klijenta: međutim, izgleda da ne postoji konsenzus u vezi sa odgovarajućim karakterom tog odnosa. Razmislite o sledećem: Da li advokat treba da kaže klijentu da je sve poverljivo, iako nije? Da li advokat treba budućem klijentu da da spisak stvari koje će biti poverljive i spisak onih koje neće? Može li advokat da ohrabruje klijenta da bude iskren a zatim da obelodani tako dobijene informacije zbog primene izuzetka od dužnosti čuvanja advokatske tajne? Kako različiti odgovori na ova pitanja utiču na vrstu odnosa koji će advokat imati sa klijentom? Kako utiču na izvesnost da će klijent biti otvoren prema advokatu? Da li advokat može da ispuni svoju ulogu savetnika u slučaju nedostatka te otvorenosti? Čak i u odsustvu profesionalnog odnosa ili dužnosi punomoćnika, kao što je onaj između klijenta i advokata, sam čin poveravanja ima svoju moralnu snagu. Kada vam se neko poveri, verovatno osećate neku sputanost u vezi sa otkrivanjem tajne. Veza između vas i onog ko vam se poverio, sama priroda poveravanja, kao i okolnosti koje okružuju komunikaciju, utiču na stepen te sputanosti koju osećate u vezi sa otkrivanjem tajne. Postoje granice ove opšte moralne snage: na primer, možda nećete osećati nikakvo ograničenje da otkrijete tajnu, ako njeno otkrivanje može da spreči ozbiljnu štetu. Dužnost čuvanja advokatske tajne koju advokat duguje klijentu počinje od ove nezavisne moralne sile i pojačava se posebnim mestom koje zauzimaju advokati u pravnom sistemu kao i posebnim očekivanjima koje klijenti imaju kada se povere advokatu. Privilegija odnosa između klijenta i advokata zasnovana na dokazima je u tome što zakon priznaje postojanje tog posebnog odnosa kao i potrebe za poverljivom komunikacijom među njima. Međutim, postoje granice dužnosti čuvanja advokatske

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

133

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

tajne. Zaista, granice dužnosti čuvanja advokatske tajne predstavljaju važan faktor u oblikovanju odnosa između klijenta i advokata, čak i same uloge advokata. Po svoj prilici, što je veći nivo poverljivosti, to će se klijent lakše odlučiti da se poveri. Što se klijent lakše odluči da se poveri, advokat će lakše ispuniti svoju ulogu savetnika. Ako klijenti ne kažu advokatima o čemu razmišljaju, advokati neće moći da im pomognu kada je njihov cilj zakonit i etički, ili da ih odvrate od namere kada je njihov cilj protivan zakonu ili etici.

A. Standardi u Srbiji Komunikacija između klijenta i advokata je poverljiva, i dužnost čuvanja advokatske tajne se nastavlja i nakon prestanka zastupanja. Zakonske odredbe štite komunikaciju između advokata i klijenta čak i tokom sudskog postupka (Videti Srbija: Etika i praksa, str. 2). Kao što je to slučaj sa pravilima koja se odnose na sukob interesa, glavna odredba se nalazi u Statutu Advokatske komore Srbije (deo osmi, odeljak 10. Povreda dužnosti i ugleda advokata). Član 124. stav 20. navodi da zloupotreba poverenja stranke koga advokat zastupa predstavlja težak disciplinski prekršaj. Krivični zakonik predviđa dva krivična dela u vezi sa čuvanjem advokatske tajne. Član 216. stav 3. Krivičnog zakonika navodi da advokat čini krivično delo zloupotrebe poverenja ukoliko, zastupajući interese svog klijenta, zloupotrebi poverena mu ovlašćenja i pribavi sebi imovinsku korist ili prouzorkuje štetu svom klijentu. Advokat može biti kažnjen novčano ili zatvorom u trajanju od 6 meseci do 5 godina za ovo krivično delo. Odredbe zakonika o zloupotrebi poverenja mogu se pod određenim okolnostima primeniti i na kršenje obaveze čuvanja advokatske tajne.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

134

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

Što se tiče obaveze čuvanja advokatske tajne, najrelevantniji je član 141. Krivičnog zakonika, koji definiše neovlašćeno otkrivanje službene tajne. On navodi da će se advokat koji neovlašćeno otkrije tajnu koju je saznao tokom vršenja svog poziva kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Čuvanje klijentovih tajni je kritična tačka u odnosu advokata i klijenta i predstavlja osnov za izgradnju njihovog međusobnog poverenja između advokata i klijenta. Obim obaveze čuvanja advokatske tajne je širok, uključujući i „sve što mu je klijent poverio ili je tokom pripreme predmeta ili zastupanja na drugi način saznao ili pribavio” (Kodeks, član 88.). Advokat ima obavezu da klijentove poverljive sadržaje čini nedostupnim i organima vlasti i trećim licima, izuzev u opsegu, za svrhe i u odnosu na organe vlasti i treca lica, kojima su , u dogovoru sa klijentom, ovakvi sadržaji namenjeni.(Kodeks, član 91.). Advokat je dužan da na obavezu čuvanja tajne upozori i lično obaveže službenike i saradnike svoje kancelarije (Kodeks, član 92. tačka 1.). Postoje izuzeci od dužnosti čuvanja advokatske tajne. Kako klijent poseduje poverljive informacije, on može dati dozvolu da advokat otkrije te informacije. U malom broju slučajeva, advokat može imati obavezu da otkrije poverljive informacije uprkos klijentovoj želji da to ne uradi. Na primer, kada je otkrivanje poverljivih informacija neophodno da bi se klijent sprečio da izvrši krivično delo sa znatnom društvenom opasnošću, ili kada advokat mora da iskoristi poverljivu informaciju da bi odbranio sebe ili svog saradnika (Kodeks, član 94.). Član 95. propisuje da čak i kada je advokat ovlašćen da otkrije tajnu, on mora da obavesti osobu na koju se tajna odnosi da ima nameru da je otkrije, i to uvek kada priroda predmeta i konkretne okolnosti to dozvoljavaju a moralni obziri preporučuju. Član 96. navodi da, prilikom odavanja tajne advokat treba, u najvećoj mogućoj meri,

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

135

izuzev na štetu člana protiv koga je zastupanje usmereno” (Kodeks. CCBE je tu isključiv. Zbog toga ta obaveza ima pravo na posebnu zaštitu. Dužnost čuvanja advokatske tajne da štiti ličnost na koju se tajna odnosi i da nastoji da otkriveni podaci ne dobiju veći publicitet nego što je neophodno. B. pravilo 2. obaveza advokata da čuva tajnu služi interesima vršenja pravde kao i interesima klijenta. Tako. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent.4 navodi da advokat mora da zahteva od svojih saradnika.3. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 136 .Nedelja 7 Stručnost.3 ne ograničava vremenski obavezu čuvanja advokatske tajne. Bez sigurnosti čuvanja advokatske tajne ne može biti ni poverenja. Osim toga.3. Štaviše. Evropski standardi (i) Evropska unija Savet Advokatske komore i pravničkih udruženja Evrope (CCBE) je organizacija koja je zvanično priznata kao profesionalno udruženje pravnika u EU. a da advokat prima te informacije po osnovu poverenja. službenika i svih koje je angažovao tokom rada na predmetu da čuvaju poverljive informacije klijenta.). do kojih je došao u zastupanju pravnog lica ili druge organizacije. Dok Modeli pravila američke Advokatske komore predviđaju izuzetke od obaveze čuvanja advokatske tajne. Pravilo 2. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. Pravilo 2. niti na štetu bilo kog njihovog zainteresovanog člana. Odgovarajuća pravila nalaze se u Kodeksu ponašanja advokata u EU. Zato je čuvanje advokatske tajne primarna i fundamentalna dužnost i pravo advokata. „Poverljive podatke.1 koje se odnosi na čuvanje advokatske tajne predviđa da je za advokata bitno da mu klijenti poveravaju stvari koje ne bi rekli drugima.3. pravilo 2. član 98.3. advokat ne sme da upotrebi na njihovu štetu.2 navodi da advokat mora da poštuje poverljivost svih informacija koje pribavi tokom svog profesionalnog rada.

§ 702.). Portugalija. b. i ukoliko advokat mora da se odbrani od krivičnih optužbi. član 9.Nedelja 7 Stručnost. Italija • Etički kodeks za advokate u Italiji (1999. Belgija i Francuska. Grčka. Pravilo 16. . ili iskorišćene na štetu klijenta ili u korist bilo advokata lično ili korist drugog klijenta ukoliko to nije klijent prethodno odobrio. (za advokate) . koji pravo informisanja i donošenja odluka prepušta pre svega klijentima. Dužnost čuvanja advokatske tajne (ii) Pojedine evropske države Evropska pravila proširuju obavezu čuvanja advokatske tajne na komunikaciju među advokatima. ukoliko je advokat nehotice učestvovao u krivičnom delu. ili ako tako ne nalaže zakon. Ono što sledi su primeri pravila čuvanja advokatske tajne iz različitih evropskih zemalja: a. • Vodič za profesionalno ponašanje pravnih savetnika. Engleska • Kodeks ponašanja za advokatsku komoru Engleske. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent.obaveza čuvanja advokatske tajne primenjuje se na pravne savetnike i njihovo osoblje ili kolege u vezi sa predmetom.) i (2.) Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 137 .01 . Države kod kojih je ovo pravilo prisutno u određenom vidu su Italija. poslovima i pitanjima njihovih klijenata. (1. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije.poverljive informacije ne mogu biti otkrivene. što često znači da se ona ne otkriva klijentu. ili činu prevare. Ovo se potpuno razlikuje od američkog pristupa.izuzeci od obaveze čuvanja advokatske tajne primenjuju se ukoliko klijent želi pomoć od advokata da bi izvršio zločin.

d. dajući mu time ovlašćenje da čuva poverljive informacije bivših.“Otkrivanje informacija koje su po svojoj prirodi poverljive od strane osobe kojoj su poverene zahvaljujući njegovom statusu ili profesiji. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 138 . što se odnosi i na period kada se predmet reši. -advokat ima i dužnost i pravo da čuva sve poverljive informacije koje dobije od klijenta u profesionalnom smislu.). kažnjava se kaznom zatvora od godinu dana i novčanom kaznom u iznosu od 14. bez obzira da li je stvarno zastupanje započeto. Francuska •Francuski krivični zakonik. sadašnjih i budućih klijenata. ukoliko advokat mora da se brani u postupku koji je pokrenuo klijent.). Međutim. • Etički kodeks za advokate u Italiji (1999. ili njegovoj privremenoj misiji ili dužnosti.(5. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije.Nedelja 7 Stručnost. član 2. član 266.13 .000 evra”. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent.) -otkrivanje poverljivih informacija je dozvoljeno ukoliko je neophodno da bi se klijent sprečio da izvrši „veoma ozbiljan zločin«. član 9. Nemačka • Propis o advokatskoj profesiji (1996. Dužnost čuvanja advokatske tajne -čuvanje advokatske tajne je i »osnovna dužnost« i »pravo« koje se nameću i koje ima advokat. c. ili ukoliko je način na koji je advokat brinuo o interesima klijenta predmet spora. otkrivanje je dozvoljeno samo ukoliko je »izuzetno neophodno”. -ne postoji odredba koja dozvoljava otkrivanje poverljivih informacija na osnovu saglasnosti klijenta.

članovi 27. •Kodeks ponašanja nacionalnog saveta advokatske komore (1999. ali klijent može svojevoljno da otkrije poverljivu informaciju. Hrvatska •Kodeks advokatske etike (1999).). -advokati su dužni da svaku informaciju koju dobiju od klijenta čuvaju kao poverljivu.2 -Obaveza čuvanja poverljivih informacija odnosi se na savete.). i čak i na identitete klijenta. •Kodeks advokatske etike (1999. član 2. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 139 . član 26. 33. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. sva dokumenta klijenta. sve dok advokat deluje u svojstvu stručnog lica. član 34.).Nedelja 7 Stručnost. Diskreciono je pravo advokata da “sam odredi šta je to što klijent želi da se čuva kao advokatska tajna”. -advokati podležu standardu vođenja “razumne brige” u vezi sa čuvanjem advokatske tajne unutar advokatske kancelarije. isključiva i vremenski neograničena”. uključujući advokate. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. spor. može izgubiti posao. -obaveza čuvanja advokatske tajne traje onoliko dugo koliko postoji mogućnost da se klijentu nanese šteta njenim otkrivanjem. -te obaveze se ne može odreći. •Kodeks advokatske etike (1999. član 2. Dužnost čuvanja advokatske tajne •Kodeks ponašanja nacionalnog saveta advokatske komore (1999.1 -Obaveza čuvanja tajne primenjuje se na sva stručna lica. Ta dužnost je „opšta. e. 30.). Ako advokat propusti da to učini. sva obaveštenja koja advokat dobije obavljanjem svoje profesije.

(član 13. (član 32. bivše i buduće klijente. ukoliko je neophodno u slučaju da se advokat brani.) -dužnost čuvanja advokatske tajne primenjuje se na otkrivanje informacija koje može biti štetno za klijenta. autora Džejmsa Moliterna. (član 20. f. ili je otkrivanje tajne dozvoljeno ukoliko se koristi da otkloni sumnju sa advokata. Dužnost čuvanja advokatske tajne -Otkrivanje advokatske tajne je dozvoljeno uz pristanak klijenta. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije.) -otkrivanje tajne je dozvoljeno uz saglasnost klijenta. (član 19. • Advokatski etički kodeks iz 1996. jer bi ona malo vredela i malo Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 140 . Standardi u SAD-u (Odlomci u ovom odeljku su iz knjige „Predmeti i materijali o propisima koji uređuju advokaturu“.Nedelja 7 Stručnost. Makedonija •Etički kodeks advokata. Ova dužnost postoji prema bivšim klijentima. g. Kršenje ove dužnosti može da rezultira kako krivičnom tako i disciplinskom odgovornošću.) -dužnost čuvanja advokatske tajne je doživotna. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. C. ukoliko će doprineti odbrani. ili ako advokat traži da se povuče iz predmeta. ili ukoliko je Advokatska komora dala saglasnost za otkrivanje tajne. Albanija • Advokatski etički kodeks iz 1996. izdavač Lexis Law Publishing) Dužnost čuvanja advokatske tajne primenjuje se na sadašnje. •Etički kodeks advokata. saradnika i advokatskih pripravnika iz 1993.) -klijent može da ovlasti advokata da otkrije tajnu. saradnika i advokatskih pripravnika iz1993.

radnički sindikati javne interesne grupe ili vladine agencije. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. Ukoliko to ne bi bio slučaj. Dužnost čuvanja advokatske tajne pruža podršku i drugim važnim stvarima: podsticanjem potpunog poveravanja informacija. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 141 . Osnovno razumevanje privilegije zasnovane na poznavanju dokaza je sastavni deo etičke obaveze čuvanja advokatske tajne i njenog tumačenja. dozvoljava advokatu da zna dovoljno o klijentovim budućim potezima i planovima što mu omogućava da ispuni svoju savetodavnu ulogu. bez obzira da li su oni pojedinci ili organizacije. kao što su korporacije. odmah se primenjuje dužnost čuvanja svake informacije koju klijent saopšti. Oni duguju obavezu čuvanja advokatske tajne svojim klijentima. advokati zastupaju razne organizacije. a da se odrekne koristi od iskrenosti koju dužnost čuvanja advokatske tajne želi da podstakne. savetujući klijenta u vezi sa zakonitim načinima da svoju zamisao sprovede kao i odvraćajući ga od nezakonitih i nemoralnih postupaka. Dužnost čuvanja advokatske tajne bi podsticala komunikaciju da njena važnost prestaje prestankom zastupanja. Čim advokat i budući klijent počnu da razgovaraju u tom svojstvu.Nedelja 7 Stručnost. ona omogućava bolje zastupanje klijenta. Advokati doživotno imaju obavezu da čuvaju tajne klijenata. Dok je etička dužnost čuvanja advokatske tajne šire definisana od privilegije zasnovane na dokazima zato što etička dužnost ima izuzetke za one situacije kada sud naloži advokatu da dostavi inače poverljive klijentove informacije. advokat i klijent bi morali da odluče da li će klijent angažovati advokata. Osim što zastupaju pojedince. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. efikasnost privilegije često ima prednost. Budućim klijentima advokat takođe duguje obavezu čuvanja tajne.

poverljive informacije klijenta koje je pribavio tokom svoje prakse. Standardi u Japanu Obaveza čuvanja advokatske tajne predstavlja važnu temu u advokatskim kodeksima u Japanu. Ista zabrana primenjuje se na poverljive informacije klijenta drugog advokata koji radi u istoj kancelariji. 1. 1. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije.3. 1. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. Dužnost čuvanja advokatske tajne Posebna pravila za razmatranje mogu se naći u Modelima pravila profesionalnog ponašanja američke Advokatske komore. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 142 .6.). „Advokat ne sme da otkrije ili iskoristi.4.13.10 i DR 4-101.Nedelja 7 Stručnost. koje je pribavio tokom svoje prakse” (član 20.2. 3. D. Ona obuhvataju modele pravila 1. 3. bez opravdanog razloga.18. 4.

Jedan takav izveštaj je ukazivao da je kvalitet nedavno proizvedenog kontingenta filtera za dijalizu ispod industrijskih standarda. »Nedostaci na filterima bili su manji i ja dali smo saglasnost za njihovu prodaju. Da li Sara može da spreči otkrivanje komunikacije između Igora i njegovog advokata pozivajući se na privilegiju odnosa klijent-advokat? Vanja je rekao svom advokatu da je bio izvan zgrade u ulozi stražara kada je izvršen zločin. Vanja je odlučio da svedoči tokom suđenja. Ivona je proverila evidenciju o distribuciji i na svoje zaprepašćenje shvatila da su filteri prodati i da su u upotrebi. 5. Može li (mora li) advokat da otkrije laži svog klijeta? Ivan se sastao sa svojim advokatom na ručku u popularnom lokalnom restoranu. Šta Ivona treba da radi? Optužena se tereti za različite zločine. Pacijenti će imati nešto manje koristi od lečenja u slučaju korišćenja defektnih filtera. Želeli smo da te poštedimo od profesionalno neprijatne situacije. Ona se obraća Savetu i objašnjava da mora da je došlo do greške koja je dovela do distribucije tih filtera. Dok je svedočio. Dve nedelje kasnije. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. 4. Razlika je neznatna. Verujemo da ćeš dići ruke od ovoga”. Mislili smo da je najbolje da ne znaš. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 143 . Da li Vanja može da se pozove na privilegiju odnosa advokat-klijent i da izbegne odgovor na ovo pitanje? 2. Dužnost čuvanja advokatske tajne Problemi za diskusiju 1. odgovorio je Savet. a i takođe je tužena u odgovarajućim građanskim parnicama. Ona predlaže da ispravi svoje laži tokom svedočenja u slučaju da u krivičnom ili građanskom postupku dođe do glavne rasprave ili pretresa. Najmanje što je očekivala bila je da se nađe u sred velikoj korporaciji i u kontroverznim situacijama povezanim sa smrću. Da li privilegija odnosa advokata i klijenta štiti informaciju koju je Ivan dao svom advokatu za ručkom? Igor i Sara su optuženi da su zajedno izvršili zločin. nema greške Ivona«. 3. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. Sara ne želi da Igorov advokat ima pravo da otkrije komunikaciju između njih dvojice jer bi to ukazalo na njeno učešće u zločinu. nije verovatno da će se uzrok smrti pripisati defektnim filterima. Savet se sa tim složi. i iako će nakon niza tretmana pacijenti trpeti posledice koje mogu biti opasne po život. i Ivona odlazi kući zadovoljna dobro urađenim poslom. Ivonin posao je da proverava izveštaje o kvalitetu proizvoda da bi bili usaglašeni sa ogovarajućim zdravstvenim propisima. Igor priznaje sve svom advokatu i odriče se privilegije odnosa između advokata i klijenta. “Galenika” se bavi distribucijom medicinske opreme uključujući i opremu za dijalizu. Optužena kaže svom advokatu da je lagala u vezi sa stvarima koje nemaju veze ni sa jednim od postupaka tokom iskaza u srodnom građanskom postupku. „Ne. Ivona je prihvatila posao pravnika u „Galenici” jer je dala prednost 48očasovnoj radnoj nedelji u odnosu na 70-očasovnu koliko je prethodno radila u advokatskoj kancelariji. tužilac ga pita da li je bio izvan zgrade u trenutku kada je izvršen zločin. Pored stola sa salatama. a ona planira da izjavi da nije učestvovala. Ivan je diskutovao o svojoj ulozi u zločinu za koji je nedavno bio optužen. Ivona podnosi izveštaj Savetu Galenike u kome navodi da ove filtere ne bi trebalo distribuirati.Nedelja 7 Stručnost.

10. Otkrivanje poverljive informacije bi svakako doprinelo advokatu. Tokom suđenja. 13. Dužnost čuvanja advokatske tajne 6. 9. Advokat razmišlja da kupi parcelu pored predloženog mesta za park.Nedelja 7 Stručnost. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. Da li je komunikacija između advokata i klijentovog prijatelja zaštićena privilegijom odnosa advokat-klijent? Pre četiri godine. Filipov prijatelj kaže advokatu gde je Filip bio te noći kada se desio zločin. Milan je izjavio da nema novac da plati ostatak honorara. i da li advokat ima obavezu da upozori Marka? Advokat koji radi za vladinu agenciju sazna da su zaposleni u agenciji bespravno primili hiljade dinara u vidu putnih troškova i poklona od raznih grupacija koje se bave lobiranjem. Nikola nikad nije uhapšen zbog ubistva i advokatovo zastupanje Nikole koje nije bilo u vezi sa predmetom završeno je pre tri godine. ali ga ne pipne niti ga na bilo koji način pomeri. Advokat ode u šumu i vidi pištolj. Zoran je rekao svom advokatu da je izvršio zločin i bacio pištolj u šumu. ali bi bilo štetno za Milana. parcelama pored parka će naglo skočiti vrednost. Šta advokat treba da radi? Advokat je zastupao Milana. Šta bi u ovoj situaciji bilo zaštićeno privilegijom odnosa advokat-klijent? Goran i Igor odlaze kod advokata da ga zamole da im pomogne u postizanju dogovora u vezi sa poslovnim ugovorom koji planiraju da sklope. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 144 . ali da sada advokat uzima pištolj i odnosi ga u kancelariju. 11. Ivan je optužen da je počinio ubistvo koje je Nikola priznao advokatu pre četiri godine. idem da nađem Marka i da ga ubijem”. Da li je ova komunikacija zaštićena privilegijom odnosa advokat-klijent ili dužnošću čuvanja advokatske tajne. Advokat nije uspeo da naplati svoj honorar od Milana i podneo je tužbu protiv njega da bi naplatio honorar. i tokom zastupanja je saznao da je Milan uštedeo pozamašnu sumu novca. Advokat veruje da Sanja govori istinu. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. 8. Ako se park napravi. 12. 14. Da li advokat mora da ćuti? Advokat zastupa firmu koja razmatra mogućnost da gradi veliki park u oblasti koja je trenutno ruralna. Da li advokat krši neko pravilo etike time što kupuje ovu imovinu? Sanja uleće u kancelariju advokata i kaže: „Kad izađem odavde. Nikola je došao kod advokata i priznao mu da je izvršio ubistvo i zamolio advokata da ga zastupa ako ga ikad optuže za aločin. Tokom te istrage. Kakav efekat ovaj dogovor ima na stvaranje privilegije odnosa advokat-klijent? Advokat istražuje okolnosti zločina za koji je optužen njegov klijent Filip. Tužilac pita advokata da li zna gde je oružje. Da li je advokat obavezan zbog privilegije odnosa advokat-klijent da ne otkrije prekršaj? 7. Da li advokat mora da otkrije lokaciju pištolja a da ne otkrije odakle zna gde je pištolj? Pretpostavite da je situacija ista kao u prethodnom primeru. Ivan je nedavno zamolio advokata da ga zastupa.

16. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. On je branio klijenta koji je u svađi napao drugo lice. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. Međutim nekoliko dana nakon presude. Dejan je čuo kako njegov klijent kroz smeh opisuje kako je uvukao žrtvu u tuču. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 145 . Oni zaključuju sporazum o punomoćju a onda ga poništavaju nekoliko puta tokom postupka. Da li se ovaj advokat dolično ponaša? Advokat Dejan oseća uznemirenost zbog sukoba između svojih etičkih dužnosti prema sudu i obaveza prema klijentu. Na kraju je porota oslobodila Dejanovog klijenta optužbi uprkos ozbiljnim povredama drugog čoveka. jer su očigledno poverovali (pod uticajem svedočenja Dejanovog klijenta) da je Dejnov klijent bio donekle samo nevini posmatrač koji je protiv svoje volje uvučen u tuču. Dužnost čuvanja advokatske tajne 15.Nedelja 7 Stručnost. Ivana u sporu zastupa njegov advokat. Dejan je zabrinut i pita vas da li mora da se obrati sudu i kaže da je njegov klijent počinio krivokletstvo.

Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Nespojivi poslovi advokata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 146 .

Nespojivi poslovi advokata Nedelja 8 Lojalnost klijenta.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Nespojivi poslovi advokata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 147 .

Kada advokat koji zastupa više klijenata poseduje poverljive informacije jednog klijenta. advokatske kancelarije su danas veće nego pre dvadeset godina. advokat koji odlazi. Mnoga pitanja sukoba interesa odnose se na kršenje dužnosti čuvanja advokatske tajne. nastaju potencijalni sukobi. izdavač West Publishing) Osnova odnosa između advokata i klijenta je pretpostavka da su advokati dužni da budu lojalni prema klijentu. Kada firme i protivnici kupuju jedni druge. Iz razloga što se sukobi između bivših i sadašnjih klijenata moraju analizirati. ili da drugog klijenta zastupa lošije nego što bi mogao kad bi prekršio obavezu čuvanja tajne prema prvom klijentu. koje bi poslužile nekom drugom. Drugo. Bilo koja od ovih opcija predstavlja kršenje dužnosti advokata. Treće. postoji problem sukoba interesa. sukobi koji pogađaju kancelarije od 200 zaposlenih advokata mnogo su brojniji i verovatniji nego oni koji Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 148 . preuzimanje firmi. Takav advokat mora ili da prekrši obavezu čuvanja advokatske tajne prema jednom klijentu. Iz razloga što je veća mogućnost da razne vrste sukoba utiču na celu kancelariju pre nego samo jednog advokata u okviru kancelarije. a to znači i problem sukoba interesa. izdavač Lexis Law Publishing. raspuštanje firmi i oduzimanje firmi u današnje vreme se dešava mnogo češće nego pre dvadeset godina. Prvo. udruživanje firmi. Nespojivi poslovi advokata 1. Kada je nezavisnost ugrožena interesima koji nisu klijentovi. Koncept sukoba interesa postao je veoma važan iz nekoliko razloga. nosi na novo radno mesto potencijalne sukobe sa svim svojim bivšim klijentima. pitanje sukoba interesa zahteva analizu. SUKOB INTERESA I NESPOJIVI POSLOVI (Odlomci u ovom odeljku su iz knjige Džejmsa Moliterna „Predmeti i materijali o propisima koji uređuju advokaturu“. prodaju delove ili se dele.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Takođe su dužni i da im daju nezavisno profesionalno mišljenje. kao i iz knjige Džejmsa Moliterna „Etika advokatske profesije“. zato što advokati u današnje vreme češće menjaju poslove nego što je to bio slučaj pre dvadeset godina.

Rezultat toga je da. Nespojivi poslovi advokata pogađaju kancelarije od 20 zaposlenih. Ova pravila verovatno treba smatrati drugačijim od pravila sukoba. moguće je nastajanje sukoba. Sukobi interesa javljaju se u najmanje tri varijante: mešanje treće strane. Da li sukob ispunjava osnovne posebne zahteve? 3. interesi advokata koji se mešaju sa interesima klijenta. Na kraju. Ukoliko je tako. Neka od pravila koja se često nazivaju pravilima sukoba interesa upućuju na to da su se u nezavisnu stručnu procenu umešali interesi advokata za koje se ne čini. i interesi više klijenata koji se međusobno sukobljavaju. Kada je ugrožena nezavisnost stručne procene. šta treba da se desi da bi odricanje stupilo na snagu? Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 149 . bar na prvi pogled. Šta je izvor sukoba? (Mešanje treće strane? Višestruki sukob interesa među klijentima? Interesi advokata?) 2. ili veoma sličnom predmetu za drugog klijenta. kada advokati menjaju radna mesta. postoji mogućnost da se presele iz jedne kancelarije koja radi na nekom predmetu u drugu advokatsku kancelariju koja radi na istom. postavite sebi sledeća pitanja: 1. Ukoliko je tako. da li se sporni advokat može efikasno ispitati ili izolovati iz organizacije? 5.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Da li je sukob takav da se odnosi na celu advokatsku kancelariju? 4. efekat koji promena radnih mesta ima na sukobe uvećava se realnom situacijom da mnogi advokati iz velikih kancelarija odlaze u druge velike kancelarije i tom prilikom obavljaju poslove u okviru svojih specijalnosti. Kada analizirate probleme sukoba interesa. Jedan osnovni princip pojavljuje se iz svakog sukoba interesa: advokat mora biti u stanju da pruži svoju stručnu procenu u korist klijenta. da su u sukobu ili suprostavljeni interesima klijenta. Da li je sukob takav da dozvoljava klijentu da se odrekne prava? 6.

Dobar deo pravila koja se odnose na sukob interesa podržana su opštim zakonom o obligacijama koji propisuje ponašanje advokata nametanjem građanske odgovornosti za kršenje pravila i pravljenje grešaka. U SAD. ključnu nezavisnost predstavlja nezavisnost od kontrole države. taj termin iziskuje pitanje: nezavisan od čega? Odgovor dosta zavisi od sudstva i pravnog sistema. ličnih interesa advokata ili trećih lica koja žele da utiču na advokata. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 150 . U SAD pojam nezavisnost ima potpuno drugačije značenje: koncept državne kontrole advokata je skoro u potpunosti stran advokatima u Americi.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. U SAD. Nespojivi poslovi advokata Obratite pažnju na interese koji se nalaze u pozadini pravila sukoba interesa koji su uglavnom sledeći: (a) briga da se održi poverljivost prema klijentu. uglavnom za advokate u Evropi. što predstavlja vrstu nezavisnosti koja dopušta advokatu da se upusti u zatupanje klijenata koji imaju najužasnije motive. i (c) briga da se čak i pojava doživljene neprijatnosti izbegne. Termin »nezavisnost« često se koristi da opiše poželjnu osobinu advokata. od uticaja. Na drugi način. nezavisnost takođe znači nezavisnost od zahteva klijenta. U nekim evropskim sudskim sistemima. termin nezavisnost podrazumeva nezavisnost od uticaja koji bi ugrozili lojalnost advokata prema klijentu. Ovo se smatra izvorima problema sukoba interesa kako za advokate u Americi tako i drugde. bar u slučajevima kada su ti zahtevi neopravdani ili veoma štetni po javni interes. U ovom smislu. ili interesa drugih klijenata koji su možda suprostavljeni interesima klijenta o kome se radi. (b) briga da se ne kompromituje lojalnost prema klijentu. Međutim. na primer. slično značenje tog pojma ima potpuno drugu konotaciju: mi smatramo da advokat nije odgovoran za stavove klijenta. sve dok je to zastupanje unutar zakonskih okvira. nezavisnost izaziva konotaciju spremnosti protivljenja stavu koji ima država kao i nespremnost na kontrolu od strane vlade.

advokat može istovremeno da bude član. koji se odnosi na povrede dužnosti i ugleda advokata. izuzev u oblasti nauke. ili račun trećeg lica.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. disciplinski prestup. radnim i drugim stručnim telima vladinog ili nevladinog karaktera. advokati ne mogu da pružaju pravne usluge ukoliko imaju lični sukob interesa sa klijentom. u humanitarnim organizacijama. drugih klijenata i države. književnosti. rukovodilac ili član rukovodećeg tima u ekspertskim. disciplinske neurednosti. Mnoge odredbe Kodeksa odnose se na nezavisnost advokata i »nespojive poslove«. Članovi 12. publicistike. članovi 43. A. nevladinim organizacijama. Odeljak X. Takođe. Član 123. Standardi u Srbiji Uopšteno govoreći. i lakše odn. Ovaj spisak obuhvata nesavesno i neblagovremeno zastupanje. uređivačkim Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 151 . Član 124. ili ukoliko postoji sukob. nabrajaju nekoliko posebnih zanimanja u upravnim organima ili poslovnoj delatnosti koja mogu da ugroze nezavisnost advokata. i 13. pedagogije. ličnih interesa advokata. kao i istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni. prevodilaštva i sporta. nabraja postupanja koji se smatraju težom povredom dužnosti. 2). sukobljenih interesa trećih lica. govore uopšteno o nezavisnosti i zabranjuju advokatima da prihvataju poslove koji bi narušili njihovu nezavisnost procene u korist klijenata. Nespojivi poslovi advokata U ovom poglavlju. termin “nezavisnost” uglavnom se odnosi na nezavisnost procene. umetnosti. izdavačkim savetima. ili veliki rizik da nastane sukob interesa između dva ili više klijenata (Videti Srbija: Etika i praksa. Na primer. navodi da se povrede dužnosti advokata dele na teže odn. koja nije podložna uticaju pretnji. Odgovarajuća pravila mogu se naći u Statutu Advokatske komore Srbije.-52. str. član 46. odeljak 10. kupovina na javnoj prodaji na kojoj advokat zastupa stranku za svoj račun. propisuje nespojivost advokatske profesije i bilo koje druge delatnosti. organizacijama za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

on se odnosi i na ostatak advokatske kancelarije u nabrojanim situacijama (videti Kodeks. ne može se obavljati druga delatnost osim advokatske. advokati u Srbiji mogu u nekim slučajevima da zastupaju obe strane prilikom sklapanja poslova. 58. disciplinski organ Advokatske komore Beograda zauzeo je stav da je istoj osobi dozvoljeno da sačini ugovor i da zatim zastupa jednu stranu u sporu koji je proistekao Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 152 .6 Kodeksa. Govoreći o obavezi da odbiju pojedine klijente. ili protiv nosioca prava na imovini čiji jeste ili je bio staratelj. ili ako je u istoj pravnoj stvari već savetovao suprotnu stranku ili je od nje primao informacije i naloge. društvima i udruženjima. 61. članovi 61. niti advokat može. Član 61. Kada advokat u Srbiji ima sukob interesa koji ga diskvalifikuje. članovi 64. radi pobijanja testamenta koji je sastavio. Kodeksa propisuje da kod sastavljanja isprava i u dvostranim pravnim poslovima. Nespojivi poslovi advokata odborima i sličnim organizacijama.) i ta pravila podležu oceni stručnog kolegijuma ili drugog advokata kancelarije.1. Na primer. članovi 60. Za razliku od uobičajenih pravila koja diskvalifikuju advokate u SAD. advokat je dužan da izbegava sve poslove koji mogu dati komercijalni karakter njegovom pozivu.5 navode da advokat mora da odbije zastupanje ako istovremeno u drugom predmetu zastupa suprotnu stranku.6 navodi da je advokat dužan da odbije zastupanje ako bi trebalo da zastupa u sporu povodom ugovora ili vansudskog poravnanja koje je sam sačinio. radi sticanja prihoda. U advokatskoj kancelariji. Naime. Uopšteno govoreći. bez obzira na to koja mu se stranka prva obratila i koja plaća nagradu. Disciplinsnski organ Advokatske komore Beograda zauzeo je stav koji je u suprotnosti sa pravilom navedenim u članu 61.1. („mora da odbije”) navode različite višestruke sukobe interesa klijenata. advokat je zastupnik obe stranke i dužan je da savesno brani njihove interese. („treba da odbije”) i 61. Naime. 58.4 i 61.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. član 76.7. da pruža druge usluge osim kao prevodilac.

kao i pravila o čuvanju advokatske tajne.2. zvanično priznata organizacija koja zastupa advokatsku profesiju u EU.1 advokat ne može savetovati. to nije slučaj u EU. B.2. Nespojivi poslovi advokata iz tog ugovora. To je tako pre svega zahvaljujući činjenici da je američka doktrina sukoba interesa duboko ukorenjena u principima zakona o zastupanju.2 advokat mora prestati da zastupa obe stranke ukoliko nastupi sukob interesa tih stranaka ili ukoliko postoji opasnost narušavanja poverenja ili njegove nezavisnosti. Odgovarajuća pravila mogu se naći u Kodeksu ponašanja za advokate u EU.2. poglavlje 3. Zauzeti stav je posledica shvatanja da advokat nije postao pristrasan samim činom zastupanja obe strane pri sačinjavanja dokumenta jer je njegova pozicija u tom slučaju neutralna. Ovo. • Prema odredbi 3. predstavlja drugačije shvatanje nezavisnosti advokata od spoljašnjih uticaja.3 advokat se mora uzdržati od zastupanja neke nove stranke ukoliko postoji opasnost od narušavanja poverenja koje je advokatu poverila prethodna stranka ili ukoliko bi poznavanje poslova prethodne stranke od strane advokata moglo predstavljati neprimerenu prednost za novu stranku Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 153 . Evropski standardi (i) Evropska Unija Savet advokatskih komora i pravničkih udruženja Evrope (CCBE).2: • Prema odredbi 3. ova nezavisnost je ograničena povlasticama klijenta. ne dozvoljava klijentima da pristanu na sukob interesa ili da ga zanemare. zastupati ili postupati u ime dve ili više stranaka u istom postupku ako postoji sukob interesa ili značajniji rizik takvog sukoba imeđu tih stranaka • Prema odredbi 3. Međutim.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. U SAD.

3 primenjivaće se na partnerstvo i sve njegove članove. Često klijent nema nikakvog udela u donošenju odluke. 1991.2.1 do 3.1 . postoji jak trend da se zabrani zapošljavanje advokata u korporacijama. Zanimanja koja spadaju u ovu kategoriju određuje svaki pravni sistem posebno.2 . stranka nema pravo odlučivanja u toj stvari -advokati moraju da odbiju novo zastupanje ako postoji mogućnost nastanka sukoba interesa sa interesima postojećih klijenata • Etički kodeks za advokate u Italiji. većina evropskih zemalja odredila je neka zanimanja kao etički nespojiva sa advokaturom. paragrafi 3. (1999). Slede neki primeri pravila o sukobu interesa u pojedinim zemljama: a. u Članu 2.) Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 154 . Nespojivi poslovi advokata • Prema odredbi 3. (član 155. član 37.2. (1999.ako postoji mogućnost nastanka sukoba interesa.advokat koji je radio za bračni par ne može da zastupa ni jednog supružnika u bilo kakvom sporu koji se među njima pojavi. član 37. (ii) Pojedinačne evropske zemlje Većina evropskih zemalja sa sistemom kontinentalnog prava mnogo su strožije kada je u pitanju zabrana zanemarivanja sukoba interesa.2. b. CCBE ovakav svoj stav izražava u svom Kodeksu. Francuska • Pravni dekret donet 27.5.). Italija • Etički kodeks za advokate u Italiji. Međutim. konačno razrešenje sukoba interesa u većini evropskih zemalja donosi predsednik lokalne advokatske komore.4 kada advokati rade u partnerstvu. Osim toga.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. novembara. Takođe.

C. (član 24. e. Nespojivi poslovi advokata . Nemačka • StGB.18 Model pravila 1. Albanija • Etički kodeks advokata iz 1996.advokat ne može da učestvuje u predmetu u kome je prethodno savetovao ili zastupao suprotnu stranu d.8 navodi niz posebnih pravila sukoba interesa koji se primenjuju na odnos između advokata i klijenta. Standardi u SAD-u Odredbe Modela pravila o sukobu interesa mogu se naći u paragrafima MP 1.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Ako sukob nije očegledan kada advokat započne zastupanje ali se manifestuje kasnije.) . Model pravila 1.sukob interesa je zapravo krivična radnja • BORA član 3.7 preko 1. Model pravila 1. BRAO član 43.7 navodi opšte standarde analize sukoba interesa.klijent može da pristane na zastupanje od strane advokata ako postoji sukob interesa sa prethodnim ili sadašnjim klijentima ili je on rezultat pozicije koju je imao advokat u istom predmetu. Jermenija • Zakon o advokaturi iz 1999.13 do 1.3) .9 odnosi se na sukobe interesa u Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 155 . advokat mora da savetuje klijenta da traži drugog zastupnika.Prethodni klijenti mogu da zanemare sukob interesa koji nastane sa sadašnjim klijentima. klijent može da ga zanemari. Ako on već postoji. (član 19. c. § 356 . (a) .ako postoji mogućnost za nastanak sukoba interesa. klijent ne može da ga zanemari.

9. i 1. Zbog činjenice da većina sukoba interesa stavlja klijente u rizičnu situaciju kao i zato što autonomija klijenta i njegove odluke imaju značaj koju treba poštovati. Prema opštem pravilu.12. MP 1. usvojeno u februaru 2002.11. i 1. Postoje tri primarna izvora sukoba interesa: mešanje trećeg lica. Drugi veliki izvor sukoba interesa predstavljaju interesi advokata koji se sukobljavaju sa interesima klijenta. Takvi sukobi interesa mogu biti zanemareni ako se klijent saglasi sa tim. definiše i identifikuje dužnosti advokata prema budućem klijentu. 1. zanemarivanje sukoba interesa zahteva saglasnost klijenta o kome je advokat obavešten.Nedelja 8 Lojalnost klijenta.10 opisuje opšta pravila diskvalifikacije. interesi advokata i višestruki interesi klijenata. gde je jedan od njih prethodni klijent. Videti MP l. nakon konsultacija. Preciznije definisana pravila diskvalifikacije mogu se naći u MP 1. Nespojivi poslovi advokata radu sa više klijenata. MP 1. Minimalno. sukob interesa postoji kada Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 156 . Videti na primer MP 1.18. klijenti imaju mogućnost da zanemare većinu sukoba interesa. Neka od pravila o sukobu interesa zahtevaju i više od toga. Novo pravilo. Model pravilo 1. 1. To opšte pravilo se takođe ne primenjuje kada se ono manje odnosi na interes klijenta a znatno više na rizik po interese pravnog sistema.8(f).7(b). Sukobi interesa zbog mešanja trećeg lica nastaju kada neko ko nije stranka u odnosu advokat-klijent pokušava da utiče ili je u poziciji da utiče na nezavisnost procene advokata u korist klijenta. Pravila sukoba interesa koja se primenjuju na advokate koji imaju posebne uloge mogu se naći u MP 1.7(a)(2) za opšte pravilo.13. Videti MP 1.11.12. Opšti princip da klijent ima autonomiju ne primenjuje se ukoliko je sukob interesa dovoljno ozbiljan da bi zanemarivanje od strane klijenta bilo sumnjivo.8(a).

Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Ograničenja poslovnih dogovora opisana u MP 1.8 (j).8(d). zahteva pismenu saglasnost klijenta. i da taj poslovni dogovor treba da bude u pisanoj formi u obliku uslova koje klijent može da razume. sve do završetka zastupanja.. U velikom broju slučajeva sklapanje poslova između advokata i klijenata rukovodi se posebnim pravilima sukoba interesa.MP 1. Ovo ograničenje se ne primenjuje ukoliko je primalac u srodstvu sa davaocem. zabranjuje intimne veze između advokata i Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 157 . 1.7(a)(2).7(b). savet nezavisnog pravnog savetnika« da je sklapanje posla objektivno opravdano. Nije dozvoljeno zanemarivanje ovog sukoba interesa. Model pravilo 1. Videti §III.8 (a). zabranjeno da pregovaraju u vezi sa književnim ili medijskim pravima vezanih za priče njihovih klijenata. i da mu je omogućeno da zatraži.8 (c). Nespojivi poslovi advokata advokatovo »zastupanje klijenta može da rezultira materijalnim ograničenjima izazvanim ličnim interesima advokata«. MP 1. Advokatima je. MP 1. koje se odnosi na sklapanje poslova između advokata i klijenta.8 (a) primenjuju se samo kada klijent očekuje od advokata da pravno proceni poslovni dogovor. Novi Model pravila usvojen u februaru 2002.MP 1. Zanemarivanje ovog opšteg sukoba interesa je moguće ukoliko “advokat sa pravom veruje da će biti u stanju da obezbedi stručno i savesno zastupanje klijenta i ukoliko se klijent sa tim saglasi i to potvrdi u pismenoj formi«. Advokatu je zabranjeno da sastavi dokument kojim se advokatu ili njegovoj rodbini daje pozamašan poklon. advokati se savetuju da izbegavaju ljubavne veze sa svojim sadašnjim klijentima. da klijent dobija »savet u pisanoj formi da je poželjno da zatraži. Zbog komplikovane mešavine interesa do koje može da dođe ukoliko se u profesionalni odnos između klijenta i advokata umeša ljubavni odnos.

Zanemarivanje kršenja ovog pravila od strane klijenta nije dozvoljeno. Zanemarivanje ovakvog sukoba interesa od strane klijenta je zabranjeno. zasnovana su na tri doktrine: pogodba po kojoj parničar ustupa onome ko finansira parnicu deo dobiti u slučaju da dobije parnicu.MP 1. Nespojivi poslovi advokata klijenata. ali advokati mogu da finasiraju sudske troškove. Advokatu je zabranjeno da ima interesa u parnici.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. bilo da je taj interes u saglasnosti ili ne sa interesom klijenta. osim ukoliko se radi o intimnoj vezi započetoj pre nego što je počeo odnos između advokata i klijenta. Advokatima je zabranjeno da daju finansijsku pomoć klijentima ukoliko je spor u toku. ukoliko to nije dozvoljeno državnim zakonom ili ukoliko klijenta ne zastupa nezavisni pravni savetnik u vezi sa ugovorom.MP 1. Advokatu je zabranjeno da izdejstvuje poravnanje tužbe klijenata koji nemaju zastupnika ili svojih bivših klijenata za nesavesno obavljanje prakse.8(e). Ova zabrana ne znači ograničenje ugovora advokata sa klijentom u vezi sa razumnim honorarom koji je uslovljen ishodom zastupanja. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 158 . Advokatu je zabranjeno da sklapa ugovore sa klijentom koji potencijalno smanjuju advokatovu odgovornost za nesavesno obavljanje profesije.MP 1.MP 1. koja su često povezana sa pitanjima sukoba interesa advokata i klijenta.8 (h). i davanje novca klijentu da pokrene postupak protiv treće strane.8(i). pokretanje postupka bez ikakve osnove.8 (h) Različita ograničenja u ponašanju advokata. Ove tri doktrine zalažu se za zabranu pokretanja neopravdanog postupka i finansiranja klijenta da pokrene postupak protiv treće strane. ukoliko ih advokat prvo ne posavetuje da je poželjno da zatraže savet nezavisnog pravnog savetnika.

Treći veliki izvor sukoba interesa je mešanje višestrukih interesa klijenata. Nespojivi poslovi advokata Advokatu je zabranjeno da informacije koje je pribavio tokom odnosa sa klijentom koristi na štetu klijenta. Uopšteno govoreći. Čak i višestruko zastupanje klijentata koji su barem na početku na istoj strani u sporu. zato što se smatra suviše ozbiljnim. budućim i prethodnim klijentima. Zbog činjenice da kršenje obaveze lojalnosti predstavlja primarni problem prilikom analize sukoba interesa više klijenata. mora se sprovesti analiza potencijalnog sukoba interesa među sadašnjim.18.MP 1. Takav direktni sukob interesa klijent ne može da zanemari.Nedelja 8 Lojalnost klijenta.8(b). takav sukob interesa ne može se zanemariti. Najlakši slučaj sukoba interesa obuhvata istovremeno zastupanje klijenata čiji su interesi u direktnom sukobu. može doći do različitih vrsta problema. Višestruki sukobi interesa klijenata mogu da ukazuju ne samo na istovremeno zastupanje više klijenta već i na sukobe interesa između prethodnih i sadašnjih klijenata. Advokati prema svojim budućim klijentima imaju obavezu ograničene lojalnosti i čuvanja advokatske tajne. postupku ili poslovnom dogovoru. sukobi interesa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 159 . Advokat može da se nađe u situaciji da zastupa jednog klijenta protiv drugog u sporu koji nema veze sa zastupanjem drugog klijenta. Zbog činjenice da advokati imaju konstantnu obavezu lojalnosti i čuvanja advokatske tajne prema klijentima i nakon okončanja zastupanja. između budućih i sadašnjih klijenata i između budućih i prethodnih klijenata. ali kada je problem opšte prirode.MP 1. Čak iako sukob interesa obuhvata samo paralelno zastupanje klijenata.7(a). zahteva analizu sukoba interesa. dozvoljava se zanemarivanje sukoba interesa. MP 1.

kao što je korporacija.. koji zastupa dva klijenta u sporovima koji nemaju veze jedan sa drugim. dok bi drugi klinet od toga imao korist. Advokat koji zastupa neku organizaciju. zastupa organizaciju a ne njene službenike.sukob interesa nastaje [kada] postoji znatan rizik da će advokatovo delovanje u ime jednog klijenta materijalno ograničiti efikasnost advokata u zastupanju drugog klijenta u drugom predmetu”…MP 1. kada advokat ima sukob interesa. ili organizaciju od javnog interesa. ispred raznih tribunala. sindikat. postoji potencijalni sukob interesa.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Nespojivi poslovi advokata nastaju između prethodnih i sadašnjih klijenata kada su njihovi interesi direktno suprotni ili ukoliko postoji značajna povezanost između dva zastupanja. Pravilo izuzeća uglavnom se zasniva na ideji da informaciju koju poseduje jedan advokat praktično poseduju svi advokati u istoj advokatskoj kancelariji. Uopšteno govoreći.10. u ime različitih klijentata. interesi organizacije i njenih službenika mogu da budu istovetni. Iako »obično advokat može da bude u različitim nespojivim pozicijama. advokat može da zastupa i organizaciju i njene službenike. Međutim.MP 1.7. komentar 24. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 160 . advokat se tada zalaže za presedan u jednom predmetu koji nanosi štetu klijentu u drugom predmetu. u različito vreme. Takav sukob interesa oba klijenta mogu zanemariti ako o svojoj saglasnosti obaveste advokata MP 1. ...13. Povremeno. mora da se zalaže za suprotne stavove u vezi sa istim problemom. U takvim okolnostima.9. Ovo bi imalo loš uticaj na jednog . Kada advokat. on se prenosi na sve advokate u organizaciji (obično advokatskoj kancelariji) u kojoj advokat radi. kada se ovakva situacija desi pred istim sudom. ali advokat mora da se povuče ukoliko interesi organizacije i njenih zaposlenih postanu suprostavljeni.MP 1.

pored principa koji su relevantni za kontekst disciplinskog postupka. smanjuje efikasnost pokretanja predloga za izuzeće. što za rezultat ima da se suprotnoj strani uskraćuje mogućnost da ima zastupnika po izboru. advokat koji je pogođen sukobom interesa na razne načine se izoluje od ostalih advokata u organizaciji. dramatično je povećalo učestalost i uticaj pravila izuzeća. Kada sud razmatra mogućnost da pokrene proceduru izuzeća. ili. Sve veći broj sudova. dovode do toga da se tim procedurama provere teško može odbraniti od izuzeća. još gore.11 i 1.10. predlog za izuzeće podnet mnogo kasnije nego što je strana koja daje predlog saznala da postoji advokat koji je u sukobu interesa ili. mora da razmotri nekoliko faktora. pod uticajem Modela Pravila 1. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 161 . što je još gore. i očuvanje integriteta pravnog sistema od pretnji sukoba interesa. seljenje iz kancelarije u kancelariju. Neki sudovi su ove procedure za proveru nazvali odbrana »Kineski zid«. Sa druge strane. 1.12. Ovaj interes se suprostavlja mogućnosti donošenja odluke o izuzeću. Tokom takvih procedura. zbog izolacije konkretnog advokata. kada je predlog podnet neposredno pred suđenje kada je prisustvo takvog advokata bilo poznato već duže vreme. Klijenti imaju ograničen interes da sami izaberu advokata. smatra da će efikasne procedure za proveru sprečiti primenu pravila za izuzeće. Sve veća učestalost promene radnih mesta advokata. Efikasne procedure provere pokrenute nakon što advokat pogođen sukobom interesa provede neko vreme u advokatskoj kancelariji. Nespojivi poslovi advokata Predlozi za izuzeće pravnog savetnika i celokupne advokatske kancelarije za koju izuzeti advokat radi postali su omiljeno taktičko sredstvo u sporovima.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. nakon što je podnet predlog za izuzeće.

dozvoljava advokatskoj Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 162 . Sudijama je zabranjeno da pregovaraju o zaposlenju sa advokatima koji trenutno zastupaju stranke pred sudom u kome sudija sudi. Posebna pravila koja se odnose na izuzeće primenjuju se na bivše vladine advokate i bivše sudije. nakon konsultacija. MP 1. Sukobi interesa bivših sudija razlikuju se od sukoba interesa advokata koji menjaju radna mesta u advokatskim kancelarijama. tako da će sve te advokatske kancelarije biti izuzete iz zastupanja klijenata protiv institucije. ukoliko se sve strane u sporu ne saglase sa tim. pa zahtevaju posebna pravila o sukobu interesa. Slično tome. bolnice. itd. osiguravajuća društva. ali ona se u tom slučaju mogu zanemariti. ako sudija lično i u velikom obimu učestvuje u postupku pred sudom.12 (b). Advokati koji imaju posebne uloge uviđaju da se na njih primenjuju posebna pravila o sukobu interesa. Najmanje jedan sud je ukazao da će takva taktika smanjiti uspešnost predlaganja institucije za izuzeće. spor se usporava dok se novi zastupnik ne upozna sa predmetom. ali manje restriktivna pravila izuzeća primenjuju se na advokatske kancelarije za koje rade bivše sudije.) proširili su svoje pravne poslove na razne advokatske kancelarije.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Nespojivi poslovi advokata Neki klijenti institucije (banke. Kada se odobri predlog za izuzeće. Efikasne procedure provere i obaveštenje strankama u sporu i bivšem sudu u kome je sudija radio. Ideja o sudijskoj štedljivosti favorizuje odbijanje predloga za izuzeće.12 Bivši sudija ne sme da se upusti u privatno zastupanje u predmetu u kome je lično učestvovao kao sudija. MP 1. ova ograničenja se primenjuju na sudske službenike. Posebna.

Nespojivi poslovi advokata kancelariji u kojoj sudija radi da nastavi sa zastupanjem u kome je sudija izuzet iz daljeg učešća. „Sporno pitanje” obuhvata mnoštvo instanci i postupaka koji podrazumevaju angažovanje organizacije određene stranke ili stranaka. Bivši državni “advokat ne sme da zastupa klijenta koji je povezan sa sporom u kome je advokat lično i u znatnoj meri učestvovao”. Tek kasnije je privatno zastupanje u vezi sa radom u upravnim organima »sporno pitanje« koje pokreće analizu sukoba interesa. Postoje tri izuzetka koja dozvoljavaju bivšem državnom advokatu da se upusti u kasnije privatno zastupanje čak i ukoliko je njegovo učešće bilo lično i u znatnoj meri.11. MP 1. MP 1. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 163 . MP 1. Ovo pravilo sukoba interesa primenjuje se bez obzira da li je advokat promenio stranu u sporu. Pravilo o sukobu interesa izuzima slučajeve za koje zakon inače dozvoljava privatno zastupanje.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. bivšem državnom advokatu takođe je zabranjeno da zastupa privatna lica koja predstavljaju suprotne strane licima o kojima advokat ima poverljive informacije. Zato je privatno lice. Interesima privatnih lica u ovom slučaju preti rizik.11.11(c). Pravilo definiše šta podrazumeva pod »spornim pitanjem«.12 (c). Ova definicija isključuje izradu nacrta ili propisa i drugih postupaka organizacije koji imaju opštiju primenu. Posebna pravila sukoba interesa primenjuju se na advokate koji prelaze iz prakse u državnim institucijama u privatnu praksu. kao državni advokat. Organizacija može da zanemari sukob interesa davanjem saglasnosti. a koje mogu biti iskorišćene protiv suprotne strane MP 1. pribavljene tokom rada u državnim organima. Izuzev u slučajevima kada zakon izričito dozvoljava takvo zastupanje.

). ako advokat ima sukob interesa.). Standardi u Japanu U Japanu. Posebna. Opšte pravilo u SAD je da. Ovo pravilo izuzeća uglavnom se zasniva na ideji da ako jedan advokat poseduje poverljive informacije to praktično znači da ih poseduju svi advokati u kancelariji. Takođe. Nespojivi poslovi advokata a ne organizacija.7.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. pravila za izuzeće primenjuju se kada su bivši državni advokati oni advokati iz advokatske kancelarije koji imaju sukob interesa. Iako se ne odobrava ta praksa. Posebni problemi sukoba interesa odnose se na slučaj kada advokat treba da se pozove kao svedok MP 3. problemi lojalnosti i nedoličnosti nastaju kada jedan advokat prihvati zastupanje iz koga bi drugi advokat iz kancelarije bio izuzet zbog sukoba interesa. advokati ne mogu da odlažu obaveštenje o tome da li će preuzeti predmet ili ne (član 21. čak i ukoliko to prejudicira obaveze punomoćnika.). ne toliko restiktivna. navodi posebne predmete koji su advokatu zabranjeni da ih preuzme: • • Kada se suprotna strana konsultovala sa advokatom u toj meri da je započet odnos punomoćnika Kada se interesi klijenta sukobljavaju sa interesima drugog klijenta istog advokata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 164 . (član 23. Član 26. ono koje mora da zanemari sukob interesa ukoliko advokat želi da mu se dozvoli da nastavi sa zastupanjem. taj sukob se prenosi na sve advokate u organizaciji (što je obično advokataska kancelarija) u kojoj advokat radi. moraju da opišu realna očekivanja uspeha (član 22) ali nikad neće garantovati povoljan ishod. Osim toga. predmeti mogu biti preuzeti ukoliko advokat ima »poseban« odnos sa suprotnom stranom. D.). sve dok je klijent o tome obavešten (član 25. »Nelegitimni« predmeti se ne mogu prihvatati (član 24.

Kada je advokat prethodno vodio predmet u drugom svojstvu. nije mu dopušteno da ga preuzme. i 31. uz redovno obaveštavanje klijenta. Kada je suprotna strana zamolila advokata da vodi drugi predmet (klijent može da zanemari). advokat ima obavezu da obavesti klijenta i otkloni sukob interesa. Međutim. Član 25. i u članu 32. Kodeksa) koje advokati ne mogu da preuzmu. Članovi 30. Kada postoji mogućnost da predmet ograniči advokatovu pravednost. njegovi kljenti ili klijenti drugih advokata. ovo ne bi trebalo da se dešava. Ako sukob interesa postoji među klijentima.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Ako je već preuzeo predmet. on bi trebalo da obavesti oba klijenta o situaciji.-29. i u kojima je advokat bio angažovan kao partner ili advokat zaposlen od strane pomenute kancelarije“ • • • • Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 165 . zato što on takođe ima obavezu da se obavesti koliko god je to moguće pre nego što preuzme predmet. navodi širok spisak predmeta (proširenih iz člana 26. ili je suprotnu stranu prihvatio za klijenta“ “Predmeti u kojima je advokata konsultovala suprotna stranka a obim i forma konsultacija je bila takva da se smatra da se zasniva na uzajamnom poverenju između advokata i klijenta“ “Bilo koji predmet koji suprotna stranka traži od advokata da preuzme ili je već preuzeo“ “Predmeti koje je advokat imao kao javni službenik. Razlog tome mogu biti drugi advokati u njegovoj kancelariji. Nespojivi poslovi advokata • • • Kada suprotnu stranu advokat zastupa u drugom predmetu (klijent može da zanemari sukob interesa). Sukob interesa dominira u članovima 27. kao deo svojih dužnosti“ “Predmeti koje je advokat imao kao arbitar u arbitražnom postupku“ “Predmeti u kojima je [advokatska kancelarija] podržala suprotnu stranku kroz tražene konsultacije ili je prihvatila suprotnu stranku kao klijenta. propisuju dužnosti delovanja bez odlaganja. Oni su navedeni kao: • • “Predmeti u kojima je advokat podržao suprotnu stranku konsultacijama.

Nedelja 8 Lojalnost klijenta. gde je advokat zaposleni ili partner“ “Bilo koji drugi predmet koji je preuzela [advokatska kancelarija] gde je advokat partner ili zaposleni. i u kojima je advokat bio angažovan ili kao partner ili advokat zaposlen od strane pomenute kancelarije“ “Predmeti koji su već preuzeti u korist suprotne stranke od strane advokatske kancelarije. Nespojivi poslovi advokata • “Predmeti u kojima je [advokatsku kancelariju] konsultovala suprotna stranka a obim i forma konsultacija je bila takva da se može smatrati zasnovanom na uzajamnom poverenju između advokata i klijenta. advokati mogu da preuzmu nov predmet ukoliko se klijenti u već postojećem predmetu saglase. u korist suprotne strane“ • • U predmetima koji potpadaju pod treću ili poslednju kategoriju. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 166 .

23-godišnji Aleksa dolazi kod advokata da bi ga zastupao u brakorazvodnoj pranici. Dete klijenta je ubijeno u tragičnom udesu. Kako treba da se odvija njegova analiza? Šta biste mu savetovali? 3. napustili su advokatsku kancelariju Perović i Janković i osnovali svoju. Aleksa je trenutno bez posla. što je polovina uobičajenog advokatskog honorara. Ona objasni advokatu da je čula za sporazum između njega i Alekse i želi da plati razliku do uobičajenog advokatskog honorara. otpustiti advokata koji obavlja posao za klijenta. ona napomene da je Aleksa »glupo ponosan«. među kojima je i Niš. Zašto bi promena statusa klijenta ojačala argument advokatske kancelarije za preuzimanje posla za budućeg klijenta? Postoje bar tri načina za promenu statusa klijenta koji se mogu uzeti u obzir: završiti posao za sadašnjeg klijenta i napisati pismo u kome se jasno stavlja do znanja da je zastupanje završeno. Pre mesec dana. koje bi mu omogućile da krene sa zastupanjem? Kada advokatska kancelarija ima advokata koji obavlja skroman obim posla za nekog klijenta i ako će taj posao dovesti do sukoba interesa. U Nišu. Antić želi da preuzme ovo zastupanje. korporacije koja se širi i koja ima holdinge u raznim granama industrije. Marko je bio član tima koji je zastupao »Peugeot« u različitim parnicama pokrenutim od strane grupe ljudi protiv proizvođača vozila. Iliju Antića iz beogradske kancelarije poseti predstavnik velike međunarodne organizacije koji predlaže da napravi ponudu za preuzimanje Lagune. ako ih ima uopšte. . Koje opcije Antić ima. Koje su posledice svake od opcija? Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 167 2. Osim toga. U toj advokatskoj kancelariji. povući se iz zastupanja). Advokatska kancelarija Antić i Perić ima sedište u Beogradu i filijale u pet drugih gradova. Sledećeg dana. Advokatska kancelarija je zastupala Peugeot u predmetima koji su obuhvatali navodne kvarove na kočionom sistemu. Marko zna iz raznih pravnih časopisa da je u toku parnica podneta od strane grupe ljudi protiv firme Peugeot zbog navodnih kvarova na bravi zadnjih vrata. Marko razmišlja da preuzme predmet. Brava na zadnjima vratima mini kombija otvorila se prilikom udesa i dete je ispalo zadobivši fatalne povrede. i da želi da plati honorar bez Aleksinog znanja. Nespojivi poslovi advokata Problemi za diskusiju 1. u tom slučaju kancelarija može da razmotri načine kako da sadašnjeg klijenta učini bivšim klijentom. Ivan Jelić obavlja rutinski posao za firmu Foto Toto. dozvoljavajući tom advokatu da uzme klijenta za sebe. i koji se nalaze na prakingu tržnih centara. i advokat pristaje da zastupa Aleksu za 100 evra na sat. Foto Toto je mala podružnica Lagune.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Marka je posetio budući klijent. Klijent je vozio svoj Peugeot mini kombi kada ga je sa leve strane pozadi udario pijani vozač. i kvarove sistema dovođenja goriva. malo preduzeće koje ima foto radnje u malim kioscima u kojima su slike gotove za jedan sat. Marko i jedan kolega. advokata pozove telefonom Aleksina majka. Pre dve godine. kvarove grejanja. »otpustiti« klijenta (tj. Kako treba advokat da reaguje? Koje opcije postoje? Do pre dve godine. sprečavajući na taj način kancelariju da preuzme znatan obim posla od budućeg klijenta. Marko je sedam godina radio kao saradnik u advokatskoj kancelariji Perović i Janković i tri meseca je bio partner.

Da li postoje okolnosti pod kojima možete zastupati i Mika i Ivana. i deo ličnih sredstava bračnog para je uloženo u pokretanje tog posla. Mirko i Ivan vozili su se zajedno na posao jednog jutra kada su imali saobraćajni udes. Jedan od Bojanovih prijatelja pita se da li je Bojanov postupak u skladu sa propisima. uključujući svedočenje veoma skupog lekara sudskog veštaka. do sudije Milića došao je isti slučaj sa Galenikom. Međutim. Dragan je uveren da može da ostane neutralan. Dok je radio kao sudija. Da li sudiju Milića treba izuzeti iz ovog zastupanja? Ana dolazi kod advokata Dragana u vezi sa pokretanjem potencijalnog postupka protiv lokalne agencije za trgovinu nekretninama. Da li možete da ih zastupate? Sudija Milić je nedavno napustio sudnicu i počeo da se bavi privatnom praksom u advokatskoj kancelariji Perić i Ilić. Svaki nepristrasni posmatrač bi pridao veći značaj činjenici da je vozačeva okupiranost sigurnosnim pojasom neminovno morala uticati na stepen njegove pažnje. Mirko je vozio u tom trenutku. Nakon konsultacija. Kancelariji se obraća Galenika i traži usluge zastupanja. i nakon konsultacija sa Anom. ali ga Bojan uverava da je obezbedio da njegov klijent potpiše da zanemaruje sukob interesa. Bojan ponudi da pokrije troškove nastale tokom iznošenja dokaza. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . Da li je Draganovo zastupanje Ane u postupku protiv agencije kršenje pravila etike? Bojan. Međutim. Kao odgovor na to. a da ne savetujete jednog od njih da potraži drugog zastupnika? 5. ona se saglasi da zanemari sukob interesa. 7. Mirko i Ivan i dalje insistiraju da imaju jednog zastupnika i zanemaruju sve moguće sukobe interesa. Da li time što plaća za svedočenje Bojan krši pravila etike? Advokat koji radi u Ministarstvu za rad sazna za predmet u kome je Sindikat radnika u cirkusu našao prazninu u jednom od propisa ministarstva. iz razgovora sa budućim klijentima i dva različita svedoka ispostavi se da je Mirko pio pre udesa i da je moguće da je kriv za udes. Nespojivi poslovi advokata Napišite analizu na dve strane svom partneru u vezi sa ispravnošću različitih postupaka koje advokatska kancelarija može da preduzme. advokat koji ima privatnu praksu. 4. agenciju vodi Draganova žena. advokat pokreće inicijativu koja rezultira promenom propisa koja sprečava dalju aktivnost sindikata. Pretpostavite da su činjenice iste kao u prethodnom pitanju. U stvari. 168 6. preuzima pro bono predmet koji se tiče obligacionih odnosa za jednog siromašnog klijenta. Sudija je presudio da Galenika nije ispoštovala krajnje rokove za predaju potrebnog materijala u istražnom postupku i naložio da Galenika ili preda traženi materijal ili da se suoči sa optužbom za nepoštovanje suda. Zbog toga što je njegov klijent siromašan. 9. 8. Mirko i Ivan dolaze kod vas i traže zajedničko pravno zastupanje. u ovom slučaju. I Mirko i Ivan su tvrdili da je za udes kriv vozač drugog automobila iako je Mirko u trenutku udesa petljao sa svojim pojasom. Mirko i Ivan traže zajedničkog zastupnika u parnici koju hoće da pokrenu protiv drugog vozača u udesu.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Sada kada se bavi privatnom praksom.

12. Međutim. Sada on tuži članove tog režima za ozbiljna krivična dela. Nemaju dece. posle nekoliko dana. Milena im daje na potpis ugovor o pružanju usluga bez dalje diskusije. i izgledaju joj savršeno za tu situaciju. Međutim. Međutim. ali ste nedavno čuli da je umešan u neke nedozvoljene radnje. Da li on treba da bude izuzet? 11. Da li je Milena prekršila neki propis? Ministar pravde nekad je bio sudija Opštinskog suda u Beogradu. Dok ste prelazili ulicu preko pešačkog prelaza jednog popodneva. Da li ste dužni da prijavite Aleksu? Planirate da branite Dejanu u krivičnom postupku protiv nje. Zadobili ste teške povrede i nakon lečenja primili pozamašne račune iz bolnice. Opišete joj detalje nesreće. Znate da je advokatima zabranjeno da sastavljaju dokumenta u kojima su lično oni korisnici. Ako otkrijete da je Jelena kasije pristala da zastupa vozača koji vas je udario. nemaju loših osećanja jedno prema drugom. Nespojivi poslovi advokata da li advokat može da zastupa sindikat u parnici koju je pokrenula vlada na osnovu propisa? 10. već su podelili imovinu. 15. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 169 . 13. Da li je ovo imenovanje dolično? Okružni tužilac u Beogradu bio je član vladajuće političke partije u prethodnom režimu. i vi se saglasite da sve uradite pro bono. Advokat Milena imala je tokom svoje karijere. zove vas Dejanin brat i ponudi da plati ceo vaš honorar. Aleksa vam se dopada.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Tražite nadoknadu troškova i odlazite kod advokata Jelene. kao i svoju istoriju bolesti i medicinske probleme. Osim krivičnih problema. Zbog toga. ali odbija da vas zastupa jer otkriva potencijalni sukob interesa. otkrili ste da je Aleksa nedavno sastavio testament svoje tetke u kome je on naveden kao jedan od korisnika. nekoliko takvih parova. njegov sin je upravo postao sudija u istom sudu. Advokat veruje da imate osnova za pokretanje postupka. Dejana ima i finasijskih problema. Trenutno je takođe član Visokog saveta pravosuđa (telo koje imenuje sudije Skupštini na razmatranje). Šta mora da se desi da biste prihvatili bratovljev predlog? Porodično pravo dozvoljava strankama pri razvodu da imaju jednog zajedničkog advokata ukoliko je to opravdano i razumno. i bila je uspešna u svojoj ulozi posrednika. vozač je prošao na znak stop i udario vas. 14. radeći brakorazvodne pranice. pokriće od osiguranja. Oni počinju da razgovaraju o posebnim detaljima razvoda. Danas su kod nje došli Alisa i Nikola. da li ona podleže pokretanju disciplinskog postupka? Imate prijatelja advokata Aleksu.

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 170 .

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 171 .

Te ograničenije obaveze prema trećim licima (na primer. Standardi u Srbiji Etički propisi u Srbiji zauzimaju veoma interesantan stav kada su u pitanju obaveze advokata prema trećim licima. Ima veoma malo obaveza ovakve vrste u kojima treće lice nije drugi advokat. u daljem tekstu kao dopusnski izvori prava biće prikazani članovi Krivičnog zakonika Srbije i Statuta Advokatske komore Srbije. Na neki način. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata 1. suprostavljene stranke koje nemaju zastupnika) samo su letimično pomenuta. Dok Kodeks profesionalne etike advokata do detalja reguliše kako advokat treba da sarađuje sa drugim advokatima.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. A. osnovno poštovanje prema drugima ograničava advokata u favorizovanju klijenta. Kao posledica ove razlike između kontinentalnog i anglosaksonskog pravnog sistema. prema suprostavljenim strankama. ostala treća lica (sudije. a u najboljem slučaju može sugerisati pitanja koja treba postaviti svedoku. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 172 . postoji mnogo više odredbi u pogledu ophođenja prema trećim licima u SAD nego u Evropi ili Japanu. OBAVEZE PREMA TREĆIM LICIMA Advokati prvenstveno imaju odgovornost prema svojim klijentima. svedocima ili kolegama advokatima) umanjuju revnost advokata u odnosu prema klijentu. U drugim državama advokati mogu direktno postavljati pitanja svedocima u toku postupka. Upravo zbog činjenice da Kodeks profesionalne etike oskudno reguliše obaveze advokata prema trećim licima. Ali njihova revnost nije bezgranična. svedoci. U mnogim državama kontinentalnog pravnog sistema svedoci se ne traže i ne ispituju. U nekim državama advokat samo predlaže sudiji moguće svedoke za ispitivanje.

(stav 22. Ukoliko je učinilac krivičnog Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 173 .Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. odnosno tužilačke dužnosti. Sa druge strane. svedoku . stav 3.) „zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika” (stav 26. javnim tužiocima. advokatskom pripravniku. Minimalna novčana kazna iznosi petostruko od propisane minimalne advokatske tarife. teže povrede advokatskih dužnosti. Krivični zakonik Srbije predviđa brojna krivična dela u vezi odnosa advokata i sudova i advokata i javnih tužilaca. S druge strane. za lakše povrede izriče se novčana kazna. (stav 6.) • • „zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije” (stav 25. uključuju: • „nedolično ponašanje prema drugom advokatu. sudu . sudskom tumaču ili učesniku u postupku koji ima svojstvo službenog lica”. a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata u trajanju od 6 meseci do 5 godina. dok maksimalna novčana kazna iznosi petostruko od maksimalne propisane advokatske tarife. nezastupanim strankama i svedocima Advokat treba da se ophodi prema sudu i njegovim članovima “učtivo” i uz dužno “poštovanje”. protivnoj ili svojoj stranci . Krivičnog zakonika predviđa kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina za onoga ko silom ili pretnjom da će neposredno upotrebiti silu spreči sudiju ili javnog tužioca u vršenju njegove sudijske. Član 322. Statuta Advokatske komore Srbije.) „nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa”. druga pomenuta povreda može da se desi pred sudom ili sa njim u vezi. Statuta Advokatske komore Srbije. mora sa njima govoriti jasno. Prema članu 124. njegovim članovima. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata (i) Obaveze advokata prema sudu. Na osnovu člana 126. inter alia. veštaku . Takođe.) • Teža povreda koja je prva pomenuta može se odnositi kako na advokata tako i na bilo kog službenika. nije neophodan uslov da postoji određena vrsta odnosa između dva advokata.

advokatima je zabranjeno da tajno snimaju bilo čije razgovore.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. sakrije. Pored toga. Kodeksom profesionalne etike advokata. uništi.usled činjenice da su usmerena protiv sudije ili javnog tužioca. Osnovni oblik krivičnog dela sprečavanja i ometanja dokazivanja inkriminisan je u članu 336. Krivičnog zakonika inkriminiše kvalifikovan oblik krivičnog dela sprečavanja i ometanja dokazivanja koje je usmereno prema svedoku. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata dela bio izazvan protivzakonitim ili grubim ponašanjem sudije ili javnog tužioca. veštaku ili drugom učesniku u postupku. Krivičnog zakonika Srbije navodi da će onaj ko napadne ili preti da će napasti sudiju ili javnog tužioca u vezi sa vršenjem njihove sudijske. član 323. stav 5 Krivičnog zakonika Srbije propisuje istovetan osnov oslobođenja od kazne koji je predviđen članom 322. može se osloboditi od kazne. ili delimično ili potpuno učini neupotrebljivom predmete koji služe za dokazivanje. stav 1. U izuzetnim slučajevima. Član 323. Dva pomenuta krivična dela predstavljaju kvalifikovane oblike krivičnih dela. koji propisuje novčanu kaznu ili kaznu zatvora u trajanju do jedne godine za onoga ko. stav 2. a povreda prava koju bi time prouzrokovao je manja od štete koja bi izvesno ili sa velikom verovatnoćom.Naime.(„Ukoliko je učinilac dela bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem službenog lica“). izjave ili aktivnosti. odnosno tužilačke dužnosti biti kažnjen zatvorom u trajanju od 6 meseci do 5 godina. stav 3. ili prema njemu primeni silu ili pretnju u nameri da to lice davanjem lažnog iskaza ili nedavanjem iskaza utiče na ishod postupka. u nameri da spreči ili oteža dokazivanje. Član 336. propisana je kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina za onog koji učini ili obeća poklon ili drugu korist. da takav Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 174 . advokat može da iskoristi ovakav dokaz bez pribavljenog pristanka lica na koju se dokaz odnosi ukoliko advokat ne raspolaže drugim dokazima.

nalaže: • • • • da se advokati učtivo ophode jedan prema drugom da bez odlaganja odgovaraju na obraćanje drugih advokata da jedan drugog informišu o molbi sudu za odlaganje da se mlađi advokati predstavi uvek po stažu starijem kolegi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 175 .Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni. Te obaveze Kodeks zatim taksativno nabraja u trinaest tačaka. stav 1. da bi se za svog klijenta postigao neopravadan uspeh.” Izuzimajući ovaj primer. Kodeks predviđa da obaveza uspostavljanja i održavanja dobrih kolegijalnih odnosa nalaže advokatu niz obaveza. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata materijal nije upotrebljen. Krivični zakonik u članu 143. u stavu 3. propisuje novčanu ili kaznu zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine za lice koje posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor. Tako. Smatra se takođe da je protivno Kodeksu “koristiti neukost. Dok je regulativa odnosa advokata sa ostalim trećim licima manje zastupljena u Kodeksu. advokatima se. ii) Dužnosti advokata prema drugim advokatima Čini se da dobri kolegijalni odnosi između advokata imaju primarni značaj za tvorce etičkih propisa u Srbiji. međusobni odnosi advokata čine pozamašan deo etičkih standarda. zabludu ili zaplašenost suprotne stranke. opravdane i na zakonu zasnovane interese njegovog klijenta (član 33. Kodeksa profesionalne etike advokata) Izuzimajući navedeno odstupanje predviđen Kodeksom. etički propisi u Srbiji su posvećeni pre svega unapređenju odnosa između advokata. pogodila važne. Za kvalifikovan oblik je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina. između ostalog. pogotovo kada ova nema zastupnika. inkriminiše kvalifikovani oblik krivičnog dela neovlašćenog prisluškivanja i snimanja koje se izvršava tajnim snimanjem od strane službenog lica u vršenju službe. Krivični zakonik u članu 143.

ophođenje prema ovom problemu je raznoliko u različitim državama Evrope. interesi klijenta imaju prednost (Kodeks.). Evropski standardi Slično Srbiji. član 121. Primer raznolikosti se može uočiti razmatranjem obrade pitanja u CCBE. Umesto da želja za ovim odnosom utiče da propisi budu obavezni ili pak nešto što advokat treba da radi. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 176 . u Italiji i Francuskoj. Kao i sa mnogim drugim pitanjima. lično jemstvo u pogledu isplate troškova za traženu zamenu i obezbeđivanje pomoći i tumačenja inostranom kolegi koji radi u Srbiji. Kodeks zatim pominje nešto što će postati tema koja se ponavlja u nekoliko država sa etičkim propisima o kolegijalnosti. To obuhvata razmenu mišljenja i saznanja sa ostalim advokatima i nuđenje profesionalne pomoći advokatima. Sledeća kategorija propisa se takođe bavi kolegijalnošću među advokatima. u procesnoj radnji.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Nakon toga. po njegovom zahtevu. kao i bavljenje tim problemom u dve države ponaosob. B. osim ako se na drugi način ne može izbeći nastupanje docnje. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata • da ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog advokata. Obuhvataju zamenjivanje advokata. Ukoliko su kolegijalni obziri u suprotnosti sa interesima klijenta. ova kategorija navodi zadatke za koje se preporučuje da budu izvršeni. i druge evropske države su uglavnom ćutljive po pitanju etičkih dužnosti svojih advokata prema obavezama koje imaju u odnosu na treća lica. Kodeks prelazi sa ovih pravila koja su obavezna na ona kojih advokat treba samo da se pridržava. Ima ih manje u odnosu na odeljak koji se odnosi na obaveze.

itd. drugim advokatima. CCBE ne postavlja posebne zahteve prema advokatima u pogledu njihovog ophođenja prema trećim licima. (ii) Standardi u Francuskoj Standardi u Francuskoj takođe pokazuju nedostatak detaljnih smernica u većini oblasti. ali tom odnosu ne treba udovoljavati žrtvovanjem klijentovih interesa. u objašnjenju “standarda dužnog poštovanja” koje se nalazi u CCBE. suprotna stranka koja nema zastupnika je jedino treće lice prema kojem francuski advokat ima obavezu bilo koje vrste. Prema ovom nejasnom standardu. To je jasno dato kao primer. jednostavno nije pomenuto.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. CCBE ne postavlja nikakve uslove u odnosu na ophođenje advokata prema svedocima ili strankama koje nemaju zastupnika. ovo je sve što se može naći u CCBE a što se odnosi na obaveze advokata prema trećim licima. međutim. Dok CCBE ne pominje ophođenje prema suprotnoj stranki koja nema zastupnika. od advokata se jednostavno zahteva da “pruža dužnu pažnju pravdenom sprovođenju postupka”. to je jedini standard koji se pominje u CCBE. u skladu sa njihovim etičkim propisima. Ponašanje prema sudu. U odnosu prema sudu. obavljaju pravosudne ili kvazipravosudne dužnosti.” Što se tiče poslovnog odnosa advokata prema drugim advokatima. Ovaj standard se takođe primenjuje na odnos advokata sa arbitrima i drugim osobama koje “makar i privremeno. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata (i) CCBE Na primer. CCBE takođe zahteva da se advokati iz država članica odnose na uljudan način jedan prema drugom. U stvari. advokatima je zabranjeno da uspostave kontakt sa sudijom bez obaveštavanja suprotne stranke. CCBE poziva na kolegijalne odnose. na primer. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 177 . Konačno.

o predmetu koji je u toku i vodi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 178 . Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Kada advokat želi da uspostavi prvi put kontakt sa potencijalnom suprotnom strankom. Italijanski advokati imaju obavezu sličnu onoj koju imaju njihove američke kolege. Ista pravila bi se primenjivala ukoliko stranka kontaktira advokata telefonskim putem. (iii) Standardi u Italiji Standardi u Italiji ne pominju bilo kakve obaveze prema suprotnoj stranki koja nema zastupnika. svedocima. odnosi i lični kontakti se moraju zasnivati na “iskrenosti i integritetu. advokatu je dozvoljeno da direktno upućuje formalna pitanja stranki i odgovara direktno istoj. Prema sudijama se treba ophoditi uz odgovarajući nivo “dostojanstvenosti i poštovanja koje je uslovljeno njihovim položajem. To pismo mora obavestiti stranku da ona ima pravo na advokata. Pravilo za sudije je prilično slično pravilu koje se odnosi na postupanje prema kolegama advokatima. ali razmatraju (mada na prilično nejasan način) obaveze advokata prema drugim advokatima.” Slično kao u Francuskoj.” Takođe. osim u “posebnim” slučajevima razgovor sa sudijom. Kada jednom postupak otpočne. da treba da dostavi ime svog savetnika i informiše suprotnu stranku o prirodi zastupanja. ali advokatu nije dozvoljeno da uspostavi kontakt sa suprotnom strankom drugačije osim putem pošte. ukoliko suprotna stranka nije angažovala zastupnika. sudijama i drugim pravnicima. dužnost uspostavljanja dobrog odnosa sa drugim advokatima je obavezna sve dok ne predstavlja prepreku sposobnosti dolične odbrane klijenta. U radu sa drugim advokatima. Moraju izbegavati preterano korišćenje pritiska i ne mogu direktno davati sugestije da bi obezbedili povoljne dokaze od svedoka.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. njemu je dozvoljeno da to učini isključivo pismenim putem. kada su u pitanju svedoci na suđenju. Advokatu nije dozvoljeno da preti ili nepravedno iskoristi svedoka.

Američki standardi Američki standardi se mnogo više primenjuju na treća lica u odnosu na standarde većine drugih država. Treća lica su stranci u odnosu između advokata i klijenta. zahteva od advokata uljudno. Prema arbitrima i sudskim veštacima se takođe treba ophoditi “iskreno i pošteno. ponašanje prema drugim pravnicima. (i) Svedoci Granice sprečavanja nanošenja štete svedocima. u SAD su postavljene široko i loše su definisane. je takođe zabranjen izuzev ukoliko je prisutan i advokat koji zastupa suprotnu stranku. uspore ili opterete treće lice. one formiraju granice oko prihvatljivih postupaka advokata. svedoci. C. kojima on favorizuje klijenta. Dužnosti prema trećim licima predstavljaju ograničenja primarne obaveze koju advokat duguje klijentu. ili metode pribavljanja dokaza koje ugrožavaju zakonska prava tih lica. bitan cilj će poslužiti da se uz pomoć ispitivanja: kompetentno pripreme za unapređenje pravovaljanog interesa klijenta bilo putem spora. Takva treća lica su. Samo ukoliko korišćena sredstva nisu predviđena za unapređenje klijentovog pravovaljanog interesa. Oni mogu i ne moraju imati zastupnika. na primer. što uključuje i osoblje sopstvene advokatske kancelarije. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata ga taj isti sudija. kulturno postupanje. porotnici i zainteresovane stranke koje nemaju zastupnika. puno poštovanja prema toj osobi.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. naročito tokom istražnog postupka.” Dok u većini slučajeva ispitivanje optereti ili uspori svedoke. Advokati ne smeju da koriste “sredstva koja nemaju značajniju svrhu već da zbune. planiranja aktivnosti ili na oba načina. Drugim rečima. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 179 . suprotne stranke.” Konačno. kao i ophođenje prema bilo kome s kim advokat može stupiti u kontakt tokom obavljanja svoje profesije.

niti mogu unajmiti druga lica da to obave za njih. predložiti svedoku da se sakrije. uz nekoliko izuzetaka. na primer. prema svom nahođenju. advokatu su ograničeni načini da drugoj strani onemogući pristup svedocima za koje postoji mogućnost da su mu naklonjeni. prikrije dokaze ili se opire razgovoru sa suprotnim strankama ili njihovim savetnicima. tada će ispitivanje svedoka biti zabranjeno. Povodom poslednje navedene situacije. i da se suzdrže od neprijatnog ponašanja prema svedocima. Ukoliko se ne koriste formalna sredstva istražnog postupka. (ii) Sud i njegovi porotnici Tokom suđenja advokati iz Amerike su dužni da se pokoravaju nalozima suda povodom svedočenja. Metode istrage koje pokušavaju da obezbede prednost time što advokat simulira nezainteresovanost za klijentov problem su zabranjene. opterete ili zbune svedoka kao cilj sam po sebi. Pravila idu jedan korak dalje i takođe zabranjuju ex parte komunikaciju sa “porotnikom. uključujući svedoke. Međutim. Kao ishod toga. advokatima je zabranjeno da pokušavaju da utiču na službena lica i porotnike na nelegalan način. Uglavnom se tako uznemiravanje javlja tokom unakrsnog ispitivanja svedoka. advokati se moraju pažljivo i pravično ophoditi prema osobama koje nemaju zastupnika. svedok je slobodan da bude ili ne bude kooperativan u odnosu na stranke u sporu. Kao što se može očekivati. budućim sudijom ili Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 180 . Svedoci formalno ne “pripadaju” strankama. ono ne sme dostići nivo nepotrebnog ponižavanja svedoka. Nedopustivo je. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata već im je namena da uznemire. Advokatima nije dozvoljeno da ulaze u domove svedoka tvrdeći da su čitači strujomera u cilju obezbeđivanja pristupa informacijama. odluka na kraju krajeva počiva na samom svedoku. uspore.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Osim toga. iako unakrsno ispitivanje svedoka može biti napadno kada se za tim ukaže potreba.

advokat ne treba da odgovori na porotnikovo obraćanje. Advokati imaju kako afirmativnu obavezu tako i dužnost razjašnjavanja.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. sudija treba da obavesti porotnike (to je obično podsetnik na obaveštenje koje je već dato) da je advokatima po dužnosti zabranjeno da odgovaraju. a u pogledu porotnika ta pravila se energično primenjuju.” Ceo tekst je opsežan i zabranjuje sve forme komunikacije. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata drugim službenim licem” osim ako to nije “odobreno zakonom ili nalogom suda. Pravilo je predviđeno ne samo za prevenciju namernog pokušaja nametanja pristrasnosti ili predrasuda porotnicima već i za sprečavanje nedoličnog ponašanja i mogućnosti ostvarivanja prednosti od strane jednog advokata na suđenju razvijanjem prijateljskih odnosa i zbližavanjem sa porotnikom. na komentare ili pitanja porotnika. osim ako to nije izričito dozvoljen nekim drugim zakonom. koji bi se smatrao uznemiravanjem porotnika. Advokat je pod afirmativnom obavezom da se uzdrži od izjavljivanja ili nagoveštavanja da je advokat nezainteresovan za predmet u vezi sa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 181 . Čak i nakon završetka postupka advokati ne mogu da uspostave kontak sa porotnicima. komentar ili pitanje. ono što se može reći takvoj osobi je ograničeno. obrati se sudiji u prisustvu savetnika suprotne stranke i podnese sudiji izveštaj o tom događaju. Da bi se izbegla grubosti advokata prema porotniku. U teškoj situaciji kada se porotnik bezazleno obrati advokatu tokom pauze u postupku. (iii) Stranke koje nemaju zastupnika Iako američkim advokatima nije zabranjena komunikacija sa osobama koje nemaju pravnog zastupnika a koje nisu uključene u predmet njihovog klijenta. što se tiče uloge koju advokat ima u komunikaciji sa osobom koja nema zastupnika. Posebno se osuđuju kontakti u kojima advokat izražava svoje nezadovoljstvo ispravnošću presude koju je donela porota. Advokat tada treba da obavesti savetnika suprotne stranke o tom događaju. čak i na najbezazlenije. kroz “nevinu” konverzaciju.

Model pravila 4. advokat je dužan da uloži napor da pojasni svoju ulogu. Advokatima je dozvoljeno da savetuju osobe koje nemaju zastupnika da angažuju savetnika. Japan ima nekoliko pravila koja se odnose na ophođenje prema trećim licima. povodom ispitivanja činjenica.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Bilo kakav pokušaj da se osoba koja nema zastupnika dovede u zabludu u vezi sa advokatovim interesovanjem podvrgava advokata disciplinskim merama. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata kojim komunicira. uz jedan izuzetak. Advokatima mora biti dopušteno da prikupljaju informacije od osoba koje nemaju zastupnika. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 182 . pored propisa koji ohrabruju uljudnost među advokatima. Kada advokat "razborito pretpostavi" da je osoba koja nema zastupnika pogrešno protumačila zainteresovanost advokata za predmet.3 ne zabranjuje prikupljanje činjenica pod uslovom da advokat to čini bez davanja saveta (osim saveta o angažmanu savetnika) osobi koja nema zastupnika. Američkim advokatima je zabranjeno davanje pravnih saveta osobama koje nemaju zastupnika a sa kojima neizbežno dolaze u kontakt. Kao i druge države kontinentalnog pravnog sistema. sa svedocima događaja kao i suprotnim strankama koje odluče da pokrenu postupak bez pravnog savetnika. U protivnom se ne bi moglo komunicirati.

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. On veruje da to čini stvari interesantnijim i da drugi advokati ne samo da očekuju takvo preterivanje već rade potpuno istu stvar. pre sastanka sa kliijentom u cilju razmatranja njegovog mišljenja u vezi sa provizornom pogodbom. Da li je Jelićeva taktika pregovaranja podložna disciplinskim merama? Advokatov klijent želi da kupi skupo imanje na plaži ali bi želeo da dobije nižu cenu od one koju nudi prodavac. Rekao je da je njegov klijent tražio savet od sedam lekara. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . Jelićev klijent je konsultovao samo dva lekara i on veoma dobro zna da bi njegov klijent bio veoma zadovoljan ukoliko dobije 5. Nakon davanja iskaza od strane devojke advokat bivše žene primećuje nekoliko zbunjujućih stvari i poziva devojku. da bi ih razjasnili. čija se mišljenja o ozbiljnosti povreda njegovog klijenta podudaraju. Ženin advokat takođe izjavi da bi ljudi ponekad postizali sporazume mnogo lakše bez tako ogorčenih uticaja. bez kraja na vidiku. Tokom nedavnog sastanka povodom pregovora u vezi sa oštećenjem vozila. Muž namerava da mu njegova devojka bude glavni svedok. Nekoliko dana pre suđenja tužilac i Ana se sastaju i pregovaraju. i rekao je da smatra da njegov klijent neće prihvatiti manje od 10. Ženin advokat je zabrinut jer smatra da bi muž bio voljan da postigne sporazum. Prodavac brzo reaguje i. Nakon razmišljanja o izjavama svog advokata. 5. Tužilac kaže Ani da veruje da su dokazi protiv njenog klijenta toliko jaki da će porota ne samo da ga proglasi krivim. nije pretrpeo štetu od lažnog izveštaja Organizacije za očuvanje okoline. 3. 4. Jelić je preuveličavao istinu u nekoliko slučajeva. prema tome. i da svedoči o svim ispadima koje je njegova žena imala u prošlosti.000 €. bez prisustva njihovih advokata. Da li bi advokat trebalo da podleže disciplinskim merama? Muž i žena su uključeni u razvučen brakorazvodni postupak. Prodavac. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Problemi za diskusiju 1 Advokat Ana zastupa čoveka koji je okrivljen za ubistvo. Da li ženin advokat podleže disciplinskim merama? Nakon jednog ogorčenog razvoda. Kasnije. Ženin advokat razmatra postupak sa svojim klijentom. žena stupi u kontakt sa svojim mužem da bi pokušala da postigne sporazum. Tužilac ubedi Anu da ima nepobitne dokaze i ona provizorno prihvata dogovor koji će njenog klijenta smestiti u zatvor tokom većeg dela njegovog života. nastavlja se između bivših supružnika bitka oko starateljstva. ona je još jednom razmatrala tužiočev predmet i našla velike praznine u tužiočevoj teoriji. nalazi treće lice koje plaća punu cenu.000 €. Da li tužilac podleže disciplinskim merama zbog dovođenja Ane u zabludu u pogledu jačine njegovih dokaza? Tokom pregovora advokat Jelić je ponekad sklon blagim preterivanjima. pokušavajući da uspostave dogovor o optimalnom načinu izjašnjavanja okrivljenog. već će i odrediti smrtnu kaznu. U stvari. bez stalnog pritiska od strane njegovog advokata koji mu sugeriše da “ne popušta”. a kojima je ova prisustvovala. Advokatov prijatelj odigra ulogu ispektora Organizacije za očuvanje okoline i kaže prodavcu da je susedno imanje kontaminirano i da njegovo imanje zbog toga može izgubiti na vrednosti. Da li advokat bivše žene podleže disciplinskim merama? 183 2. umesto da proda imanje advokatovom klijentu.

Reklamiranje i načini privlačenja klijenata 6. itd. koji se odigrao u lokalnom baru. U toku razgovora advokat im postavlja pitanja o tome da li kelnerica često prosipa pivo i tako pod postaje klizav. Jedne večeri advokat odlazi u bar i seda sa nekoliko stalnih gostiju. konobaricom i barmenom. On se ne predstavlja kao advokat. niti afirmativno laže i daje neki drugi razlog za svoju radoznalost.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Advokat zastupa čoveka povodom slučaja okliznuća i pada. Da li advokat podleže disciplinskim merama? Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 184 .

U mnogim slučajevima. su u velikom broju slučajeva svoje klijente »našli« na raznim društvenim događanjima po klubovima. Dok se »reklamiranje« obično odnosi na opšte širenje informacija o pravnim uslugama koje nije usmereno na određenu ciljnu grupu ili pojedince. ciljani kontakt i usmereno je na jednog ili nekoliko potencijalnih klijenata. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata 2. I reklamiranje i privlačenje klijenata predstavljaju aktivnosti dolaženja do klijenata. ne mogu na taj način da nađu svoje klijente i obrnuto. da svodi profesiju na običan biznis koji se završava uz pomoć slogana i džinglova koji se lako pamte. Ostali advokati. »privlačenje klijenata« odnosi se na direktniji. koje su u početku imale formu novinskih oglasa dok se sada po negde pojavljuju TV reklame. međutim. postoji profesionalno negodovanje zbog reklamiranja advokata. koji kao svoje klijente zastupaju institucije.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. ali ova dva pojma se međusobno razlikuju. pa čak i u SAD gde je većina načina reklamiranja advokata dozvoljena. kako bi odlučio da ga angažuje u svom predmetu. obični ljudi ne mogu na taj način da dođu do advokata koji će ih zastupati. Smatra se da to spušta profesiju na nivo puke trgovine. čiji su klijenti obični ljudi. Svuda. smatraju Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 185 . REKLAMIRANJE I NAČINI PRIVLAČENJA KLIJENATA Klijent mora na neki način da sazna o vrstama usluga koje određeni advokat pruža. po neka reč ili preporuka bivših klijenata će poslužiti toj svrsi. Drugi. Advokati. oslanjanje na reklame. U šali se kaže da se takvi advokati reklamiraju na terenima za golf. Za ovakve advokate i klijente. razlika između ove dve metode postaje sve manja i nejasnija. Kako reklama postaje tehnički sve razvijenija. predstavlja neophodan element za uspostavljanje odnosa između advokata i klijenta. bilbordi ili oglasi u telefonskim imenicima. ciljajući pojedince za koje postoji mogućnost da će im biti potrebna pravna usluga. poput banki i osiguravajućih društava.

na javnim skupovima ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama. kataloge. A. Član 38.” Reklamiranje advokata u Srbiji je veoma ograničeno. Kodeks profesionalne etike advokata u osmom odeljku reguliše zabranu reklamiranja advokata.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. dele ili u javnim glasilima i drugim publikacijama objavljuje reklame i ponude kojima preporučuje svoje usluge i svoju kancelariju. Pravila u Srbiji Statut Advokatske komore Srbije razlikuje dve vrste povrede dužnosti advokata: one koje zaslužuju novčanu kaznu ili meru brisanja iz imenika advokata (tzv. vodiče i slične priručnike kao izabrani advokati ili u okviru grupe izabranih advokata. adresare. niti da Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 186 . Advokati ne smeju da ističu. Isti dokument. navodi da je teška povreda dužnosti “davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti. advokatima nije dozvoljeno da budu uvršteni u imenike. Kodeksa taksativno određuje koje se situacije smatraju nuđenjem usluga i sticanjem klijenta na nečastan i nedopušten način. lakše povrede dužnosti ili disciplinske neurednosti). Smatra se da reklamiranje advokata omogućava da zakon i njegove vrednosti dopru do običnih ljudi. Smatra se da bi bez reklamiranja advokata opstala tradicija da advokati samo rade za moćne a ne za obične ljude. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata reklamiranje advokata pohvalnim jer se time omogućava da su advokatske usluge dostupne većem broju ljudi svih društvenih klasa i položaja. Osim toga. zabranjeno je pružanje pravnih saveta u javnim glasilima. teže povrede dužnosti ili disciplinski prestupi) i one koje su kažnjive samo novčano (tzv. ili da javno istupaju sa svrhom da preporuče svoju pravničku umešnost i stručnost da bi privukli klijente. u članu 124. da daju svoje posetnice potencijalnim strankama. Takođe.

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

potpomažu štampanje i rasturanje ovakvih materijala, izuzev onih koji isključivo služe kao informacija u međunarodnom pravnom prometu. Ukratko, reklamiranje advokata smatra se veoma sumnjivom aktivnošću koja je veoma ograničena. Jedini izuzetak koji postoji u praksi u Srbiji, iako taj izuzetak nije eksplicitno pomenut u Kodeksu, predstavlja imenik advokata koji objavljuje Advokatska komora Srbije. Ovkavi imenici se mogu kupiti u svakoj knjižari. Oni sadrže kontakt informacije (broj telefona i adresu) svih advokata članova određene komore. Ovi imenici su dozvoljeni jer se smatraju dopunskim izvorom za rad i informisanje i sudija i advokata, i zbog te namene ne smatraju se nelegalnim reklamiranjem. Advokatska komora Beograda se u praksi susrela sa pitanjem da li se reklamiranje putem internet stranica smatra nepoštenim i nelegalnim. Iako Kodeks profesionalne etike advokata ne zabranjuje eksplicitno ovakav vid reklamiranja, Advokatska komora Beograda je u konkretnom slučaju zauzela stanovište da je takvo reklamiranje protivzakonito. To stanovište je obrazloženo činjenicom da tvorci Kodeksa nisu imali u vidu takav oblik reklamiranja u trenutku sastavljanja Kodeksa odn. da se praksa reklamiranja posredstvom interneta razvila poslednjih godina.

B. Evropska pravila Pojedine evropske države kontrolišu prirodu i obim reklamiranja advokata. Kodeks CCBE ne definiše koja je vrsta reklamiranja prihvatljiva u određenoj državi, već samo naglašava da advokati treba da se pridržavaju pravila države domaćina. Pravila veoma variraju od jedne države do druge. Zbog raznolikosti rešenja, priložena je sledeća tabela:

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

187

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

DRŽAVA

USLOVI ZA REKLAMU

PRIHVATLJIVI NAČINI Brošure, oglasi, telefonski imenici, objekti za reklamiranje, sponzorstva ili pravnički skupovi, seminari Brošure, memorandumi, imenici (profesionalni, telefonski)

KOMPARATIVNI PUBLICITET

PRIVLAČENJE KLIJENATA

Istinita, sa dostojanstvom i ukusom - bez FRANCUSKA identifikacije posebnog klijenta Poštena, uz poštovanje dostojanstva, ukusa i diskretnosti Lojalna, istinita, uz poštovanje dostojanstva. Ne sme da otkriva tajne, kompromituje nezavisnost advokata, ili obećava rezultate koji ne zavise od advokata Navode do 5 oblasti interesovanja (pod uslovom da advokat ima 2 godine iskustva). Stopa uspešnosti nije dozvoljena Koja sadrži činjenice i ne diskredituje komoru Koja sadrži činjenice i ne obmanjuje

Nije dozvoljen

Zabranjeno je približavanje pojedinačnim klijentima

ITALIJA

Nije pomenut

Strogo zabranjeno

ŠPANIJA

Nisu pomenuti

Zabranjen

Zabranjeno, bilo direktno ili indirektno.

NEMAČKA

Novine, informativna pisma, brošure

Nije pomenut

Nije pomenuto

ŠVEDSKA

Nisu pomenuti

Ne smete da kažete da ste bolji/jeftiniji od drugih Sve informacije moraju biti objektivne

Nije pomenuto

NORVEŠKA

Nisu pomenuti

Nije pomenuto

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

188

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

Advokati: Tačna je i ne obmanjuje ENGLESKA I VELS

Pravni savetnici: ne obmanjuje i ima jasno naznačene cene Pristojna, koja nije klevetnička Advokati: Nije dozvoljeno reklamiranje

Pravni savetnici: Vrste usluga i slučajevi koji su rađeni (uz saglasnost klijenta)

Advokati: Nema direktnih poređenja

Pravni savetnici: Nema neodobrenih telefonskih poziva i poseta

ŠKOTSKA

Nisu pomenuti

Zabranjeno poređenje honorara ili isticanje superiornosti

Nije dozvoljeno nametljivo mamiti klijente

SEVERNA IRSKA

Pravni savetnici: Reklame ne obmanjuju i ne navode honorare. Klijenti se mogu identifikovati uz njihov pristanak . Zabranjeno je reklamiranje radi »ličnog publiciteta«

Bilo koji medij (posebno štampani i elektronski)

Osim što se ne mogu objaviti, honorari se ne smeju ni porediti sa drugima

Nije pomenuto

ESTONIJA

“Lični publicitet” ne obuhvata ime, oblast, lokaciju i radno vreme

Isticanje superiornosti advokata nad drugima smatra se »ličnim publicitetom«

Nije pomenuto

RUMUNIJA

Otvaranje ili promena adrese Urađena kancelarije, dostojanstveno glavne oblasti rada u stručnim časopisima

Nije pomenut, ali nije obuhvaćen u koloni 2

Nije pomenuto

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

189

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

JERMENIJA

Istinita i ne obmanjuje Sve što se uklapa u obalsti pomenute u koloni 2 Ne može biti nepravedna, zasnovana na nečemu što nisu činjenice, urađena sa lošim ukusom ili neprikladna

Novine, televizija, elektronska komunikacija. Otvaranje kancelarije, promena adrese imena i oblasti rada Nema reklama na bilbordima, televiziji ili radiju. Dnevni štampani oglasi dozvoljeni su samo za otvaranje ili promenu adrese kancelarije Samo napomena o otvaranju ili promeni adrese kancelarije

Nije pomenut

Nije pomenuto

POLJSKA

Nije pomenut

Nije pomenuto

SLOVAČKA

Svi oblici zabranjeni

Nije pomenuto

HRVATSKA

Reklamiranje je zabranjeno

Nije posebno pomenuto, ali reklamiranje je zabranjeno

Posebno zabranjeno.

C) Pravila u SAD-u i u drugim državama Ograničenja metoda privlačenja klijenata predstavljala su jedan od značajnijih izvora tenzije nastale između populističkih i elitistčkih pravaca tokom istorije advokatske profesije u Sjedinjenim Američkim Državama. Jedna od prvih mera organizovane advokatske komore bila je nametanje ograničenja reklamiranju advokata. Reklamiranje se smatralo (i još uvek se donekle smatra) nedoličnim, iako je generacijama zabrana reklamiranja propisana od strane komore imala antikonkurentski i anti-potrošački efekat. Čak i nedavno propisana ograničenja, kao što su ona u Modelu Kodeksa čiji je nacrt sačinjen 1969. godine izgledaju daleka u odnosu na modernu praksu, jer su proglašena neustavnim na osnovu odredbi Prvog
Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 190

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

amandmana o slobodi govora. Iako su kao razlozi za uvođenje prvobitnih ograničenja navođeni dobar ukus, profesionalnost i zaštita klijenata, Advokatska komora Amerike je uvela ova ograničenja u vreme kada je njeno članstvo i uprava, iz različitih razloga, bilo sačinjeno od velikih advokatskih firmi čiji su klijenti bile isključivo kompanije. Ovi klijenti-kompanije su sve češće bili tuženi od strane žrtava nesrećnih slučajeva, o koje su se otimali jeftini, gradski advokati, uglavnom pripadnici etničkih manjina. S obzirom da su ograničenja reklamiranja advokata u dobroj meri uticala na smanjivanje mogućnosti pokretanja sudskih postupaka protiv kompanija, moglo bi se zaključiti da motivi Komore nisu bili isključivo profesionalne prirode. Termin „pridobijanje klijenata” predstavlja širok opis aktivnosti reklamiranja i privlačenja klijenata koje ne obuhvataju samo televizijske reklame, oglase u žutoj štampi i jurnjavu za ambulantnim kolima u potrazi za potencijalnim klijentima, već i marketinške prezentacije koje velike advokatske kancelarije preduzimaju da bi privukle nove klijente. Iako je manje verovatno da će opasnosti od ovih aktivnosti usmerenih na pridobijanje klijenata, imati uticaja na neku visoko razvijenu multinacionalnu kompaniju nego na žrtvu saobraćajnog udesa, ova ograničenja se, barem u teorijskom smislu, odnose na sve vrste advokata koji pokušavaju da pridobiju razne vrste klijenata. Termin „pridobijanje klijenata” takođe se koristi i zato što su nekadašnje razlike između termina reklamiranje i privlačenje klijenata počele da nestaju. „Reklamiranje” se obično odnosi na opštu distribuciju informacija u vezi sa pravnim uslugama, koje nisu usmerene na nekog određenog pojedinaca ili grupu. „Privlačenje klijenata” obično se odnosi na direktiji, ciljani kontakt sa jednim ili nekoliko pojedinačnih potencijalnih klijenata. Kako reklama postaje tehnički sve razvijenija i sammim tim sve prefinjenija, ciljajući pojedince za koje postoji mogućnost da će im biti potrebna pravna usluga, razlika između ove dve metode

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

191

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

postaje sve manja i nejasnija. Da li bi trebalo pismo koje opisuje advokativu hrabrost u borbi protiv zaplene imovine, i koje se šalje svakome čija se imovina oduzima, smatrati reklamiranjem ili privlačenjem klijenata? Zbog uticaja Prvog amandmana, koji se odnosi na slobodu govora, odgovor na ovo pitanje je danas manje važan nego što bi bio pre dvadeset godina. Bez obzira da li se radi o reklamiranju ili privlačenju klijenata, kao jedino relevantno pitanje se nameće da li je aktivnost pridobijanja klijenta lažna, obmanjujuća ili prisilna, i usled toga ne uživa zaštitu koju pruža Prvi amandman. Nasuprot ranije usvojenim ograničenjima Advokatske komore SAD-a u vezi sa pridobijanjem klijenata, Model pravila predstavljaju kratak pregled važećih pravila iz ove oblasti. Iako ostaje veliki broj nerešenih pitanja, moglo bi se ukratko reći da advokat može da koristi bilo koji oblik pridobijanja klijenata, osim ličnog kontakta ili telefonskog razgovora, pod uslovom da ta aktivnost nije lažna, obmanjujuća ili prisilna. Smatra se da kod pridobijanja klijenata ličnim kontaktom ili telefonskim razgovorom postoji velika mogućnost da budu prisilni i teški za procenu zbog nemogućnosti dokazivanja, da su usled toga zabranjeni. Postoje mišljenja da privlačenje klijenata ličnim kontaktom pre treba ohrabrivati nego zabranjivati, zbog toga što je žrtvama udesa posebno potrebna advokatska zaštita, na primer od procenitelja štete osiguravajućih društava kojima nije profesionalno zabranjeno da pored bolesničkog kreveta žrtve dobiju oslobađanje od odgovornosti u korist osiguravajućeg društva. Postoji važno ograničenje u vezi sa privlačenjem klijenata ličnim kontaktom. Ono je zabranjeno samo u slučaju da je »motiv advokata za takvu aktivnost lična novčana dobit«. To znači da, osim kada je advokat motivisan novčanom dobiti, ostaju samo ograničenja u vezi sa lažnim, obmanjujućim ili prisilnim privlačenjem klijenata. Šta će se tačno okvalifikovati kao lažno,

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

192

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

obmanjujuće ili prisilno određuje se od slučaja do slučaja, ali izgleda da je Prvi amandman bio dovoljan da se dalja ograničenja svedu na manju meru. Evo nekih primera šta se u određenim slučajevima smatralo lažnim, obmanjujućim ili prisilnim: • Izjava da honorar neće biti naplaćen ukoliko klijent ne dobije naknadu je obmanjuća ukoliko advokat ne obavesti klijenta da će njega teretiti snošenje troškova postupka u slučaju da izgubi parnicu. Natpis velikim slovima da je advokat član Komore Vrhovnog suda SAD može da bude obmanjujući jer na taj način se prenaglašava mala važnost takvog članstva. Televizijska reklama koja prikazuje advokata u sudnici kako drži završnu reč može da bude obmanjujuća ako ni jedan advokat iz te kancelarije nije nikada učestvovao u sudskom postupku. Bilbord koji prikazuje boginju pravde sa vagom koja preteže na jednu stranu i rečima »Neka vaga pretegne u vašu korist« je obmanjujući jer čitaocu daje utisak da advokati mogu nedolično da utiču na sud u korist klijenta. Pismo poslato porodici poginulog u avionskoj nesreći na dan kada je objavljen identitet žrtve, i kojim se porodica poziva da angažuje advokata da bi pokrenula tužbu protiv avio kompanije, smatra se prisilnim zbog vremena kada je pismo poslato.

U Japanu, članovi 10.-13. Kodeksa bave se začkoljicama »pridobijanja klijenata«. Reklamiranje je dozvoljeno »ukoliko ne degradira dostojanjstvo advokature«. Privlačenje klijenata je posebno zabranjeno, kao i pokretanje parnice na način koji bi »naneo štetu« ugledu advokature. Usluge prosleđivanja predmeta su posebno zabranjene- ne samo da je zabranjeno proslediti predmet nekom drugom, već i takav predmet primiti. Takođe je zabranjeno bilo kome davati nadoknadu za prosleđen predmet. Kasnije se u članovima koji se odnose na reklamiranje ono tretira na isti način kao u Kodeksu. U članu 29.2, kaže se da „advokat može da reklamira svoju praksu, pod uslovom da to ne radi na način suprotan od pravila, propisa i statuta predviđenih od strane udruženja”. U stvari, najveći teret reklamiranja nije na advokatu i

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

193

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

ograničenjima, već na Advokatskoj komori i promovisanju. Član 29.3. kaže da nacionalna i lokalna Advokatska komora imaju obavezu da daju »širok publicitet« praksi advokata, advokatskoj profesiji ili bilo kojoj informaciji koja je neophodna da bi javnost tražila usluge advokata.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

194

sa opisom svoje advokatske kancelarije i uslugama koje nudi. prepoznao je njen maternji jezik i odgovorio joj na romskom. Formulišite je na način da bude u saglasnosti za zakonskim odredbama u jednoj zemlji. a u kojoj se tražilo donošenje presude kojom se nalaže isplata duga u iznosu od 2500 dinara. Advokat Đorđe nalazio se u hodniku suda kada je ugledao zbunjenu i umornu ženu s uplakanom bebom u naručju. Zatim je izmenite u cilju prilagođavanja zakonskoj regulativi neke druge zemlje. Pretpostavimo da ste zaposleni u maloj. a ona se saglasila da će mu za ovu uslugu platiti iznos od 400 dinara.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. što je znatno manji iznos od onog koji Đorđe obično naplaćuje. 3. drugi rade prenos imovine. 4. Nakon toga Đorđe joj je objasnio šta je tužba i ponudio joj da je zastupa i da umesto nje sastavi odgovor na tužbu. Pokazala mu je sudski poziv i tužbu na koju je rok za odgovor isticao baš tog dana. na šta se ona nasmešila. što je ona oduševljeno prihvatila. Đorđe joj je ponudio pomoć. Dok se jedni bave krivicom. koji je istog dana i podneo. a po osnovu ugovora o kupovini frižidera i na lošem srpskom jeziku ga upitala šta da radi. Đorđe. zakonski dozvoljenu reklamu kancelarije za telefonski imenik. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 195 . Shvativši da je u nevolji. Da li i ovakav postupak predstavlja kršenje te zabrane? 2. privatnoj advokatskoj kancelariji u kojoj se advokati bave različitim oblastima prava. Da li bi Đorđe trebalo da podleže disciplinskim merama za kršenje pravila o privlačenju klijenata? Kakvo zlo se izbegava zabranom takvog ponašanja? Da li ima nečeg pozitivnog u ovoj zabrani? Rad u grupi. Nakon toga su otišli u njegovu kancelariju gde je on pripremio odgovor na tužbu. čija je majka Romkinja. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Problemi za diskusiju 1. Pripremite sa kolegama debatu na temu: da li reklamiranje advokata umanjuje dostojanstvo profesije ili je to častan način približavanja usluga advokata onim ljudima koji ne spadaju u krug moćnih ili elite? Advokat je u lokalnim novinama objavio oglas za prijem advokatskog pripravnika koji je zauzeo pola strane. Napravite jednostavnu.

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 196 .

Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 197 .

Nasuprot tome. U takvim sistemima. ovlašćenja advokata mogu se veoma razlikovati od države do države. kao i o tome u kom obliku će se ti dokazi iznositi (svedoci ili dokumenti i tako dalje). sudija odlučuje u ovakvim slučajevima. kada su u pitanju ograničenja zakona o iznošenju dokaza i sudskom postupku. advokati međusobno imaju mnogo više interakcije nego što je to slučaj sa kontinentalnim pravnim sistemima. a ne sud. odlučuju o tome koji su dokazi najbolji za njihov predmet. pošto proces prikupljanja dokaza kontrolišu advokati u anglosaksonskim pravnim sistemima. Zato pravila ponašanja advokata u anglosaksonskom pravnom sistemu mnogo više govore o interakciji između advokata.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature 1. Svuda advokati moraju biti iskreni u svom obraćanju sudu. između advokata i svedoka i između advokata i suprotne strane. Ova razlika je direktan rezultat razlike u podeli dužnosti i odgovornosti između sudija i advokata u sistemima kontinentalnog prava i anglosaksonskog prava. koja se odnose na prikupljanje i prezentaciju materijala pred sudom. ali advokati koji rade u anglosaksonskom pravnom sistemu više se obraćaju sudu i više od svojih kolega u kontinentalnim pravnim sistemima kontrolišu iznošenje dokaza. OGRANIČENJA ZASTUPANJA U oblasti ograničenja zastupanja. Advokat u anglosaksonskom pravnom sistemu. stranke u sporu. u kontinentalnim pravnim sistemima. odgovoran je za prikupljanje i iznošenje dokaza pred sudom. Ova fundamentalna razlika u ulogama sudija i advokata ima brojne posledice kada je u pitanju ponašanje advokata. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 198 . a advokati daju predloge koji će svedoci svedočiti i koja će im se pitanja postavljati i o čemu će se govoriti. U kontinentalnim pravnim sistemima. Osim toga. pravila ponašanja advokata nameću advokatima mnogo više posebnih obaveza u vezi sa njihovim aktivnostima u sudnici. Ovo advokatima u anglosaksonskom pravnom sistemu daje mnogo više prilike da budu iskreni ili neiskreni.

Kodeksa navodi da pri obavljanju advokatske profesije. Nije tačno ni za jedan sistem da je advokat spreman da se probija bez ikakvih obzira ili granica prema interesima suprotne stranke. Zato je obmanjivanje suda ili dozvoljavanje ili pomaganje klijentu da to radi svuda zabranjeno. on bi nesumnjivo prekršio etičke norme. advokati u kontinentalnim pravnim sistemima ništa manje ne žele da dobiju slučaj od advokata u anglosaksonskom pravnom sistemu. Standardi u Srbiji Advokati u Srbiji su odgovorni za poboljšanje pravnog sistema i očuvanje pravde. Klijent mora biti u stanju da veruje svom advokatu da bi imao što efikasnije zastupanje. Advokati u kontinentalnom pravnom sistemu mnogo više su ograničeni u postupku. Ali ako se ova ograničenja zanemare. Član 20. Sudovi moraju da veruju advokatima da bi sistem funkcionisao. A.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature Jedna od osnovnih osobina koju advokat mora da ima je pouzadnost. u drugim javnim aktivnostima i u privatnom životu. Prilike za snažno. Ukoliko bi Lord Brougham sledio interese svog klijenta tako što bi prezentovao lažne dokaze. advokat je dužan da čuva ugled advokature i vlastiti ugled i da nastoji da doprinosi opštoj i pravničkoj kulturi. U anglosaksonskim pravnim sistemima preovlađuje mišljenje da su advokati izuzetno revnosni i vatreni. davao izjave koje su pravno ili faktički beznačajne ili se upleo u nezakonito ponašanje kao što je podmićivanje osoba koje donose odluke. Postoje ograničenja u razgovoru sa svedocima i postavljanju pitanja tokom postupka. kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti. previše revnosno zastupanje možda su ograničenije za advokate u kontinentalnom pravnom sistemu. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 199 . U cilju očuvanja svog ličnog ugleda i ugleda advokature. ali sklonost da se postojeća prilika iskoristi sigurno nije manja.

u koji se lično uverio ili o kome raspolaže verodostojnim dokazima. Zakona o krivičnom postupku. savest i volju svedoka. a u vezi sa članom 109. advokat ne sme na bilo koji način da utiče. pa čak ni da ostavlja utisak da želi da utiče. Zakon o parničnom postupku i Zakon o krivičnom postupku nameću neka ograničenja advokatima u cilju zaštite svedoka i stranaka u postupku. član 34. Kodeksa profesionalne etike advokata nalaže da advokati smeju da koriste samo dopuštena i časna sredstva. naklonost ili odbojnost prema učesnicima u postupku i da pobuđuje bilo kakav drugi interes osim interesa prava i dužnosti da se govori istina. advokati ne smeju da razgovaraju sa svedocima izvan sudnice i imaju obavezu da koriste samo dopuštena sredstva u borbi za interese klijenta. a ukoliko do takvog razgovora ipak dođe. Kao i u nekim drugim sistemima kontinentalnog prava.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature advokat ne sme da ulazi ni u kakve poslovne veze sa nadripisarima. da kod ovoga izaziva strah. Član 303. na znanje. advokat je dužan da prijavi advokatskoj komori. Prema članu 108. stranka i njen zastupnik ili punomoćnik mogu im neposredno postavljati pitanja. Osim toga. ili će u suprotnom biti javno upozoreni ili novčano kažnjeni. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 200 . članovi veća. Sud će zabraniti stranci postavljanje određenog pitanja ili će zabraniti odgovor na postavljeno pitanje. kao i da se uzdrže od od razgovora o predmetu sa osobama koje su predložene ili za koje zna da mogu biti predložene za svedoke. svaki slučaj nadripisarstva. veštaka ili stranke. ako je već u pitanju sadržano kako na njega treba odgovoriti ili ako se pitanje ne odnosi na predmet. Zakona o parničnom postupku nalaže da kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka. kada advokati ili drugi učesnici u postupku ispituju svedoke ili druge stranke. nije im dozvoljeno da ih vređaju ili na bilo koji način napadaju. Naime.

posle završetka rasprave. Takođe je zabranjeno da lične prijateljske odnose sa sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti ispoljava pred klijentom. stav 2. član 142. Kao što je advokatima u EU i SAD-u zabranjeno da svesno daju pogrešne ili obmanjujuće informacije sudu. član 120. ili na drugi način čini ili podstiče nedozvoljene pritiske (videti.2 Statuta Advokatske komore Srbije navodi se da je nesavesno i neblagovremeno zastupanje klijenta teška povreda dužnosti advokata. uoči rasprave ulazi u sudnicu pre nego što je prozvan. a naročito iznošenju neistinitih podataka i dokaza. stav 6. suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat utiče na tok postupka i odluku suda i drugih organa vlasti neprofesionalnim sredstvima. stav 1. član 142. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 201 . zakon u Srbiji zabranjuje ex parte komunikaciju sa sudijama i drugim službenim licima. ili da pred ovim licima stvara privid takvih odnosa (videti. Kodeksa). Advokat je takođe dužan da o službenom kontaktu. Član 124. bez odlaganja obavesti advokata koji tu stranku zastupa. koji je na bilo kakav način ostvario sa suprotnom strankom. član 142. da je protivno Kodeksu ukoliko advokat pribegava procesnim zloupotrebama. U Odeljku 124.8 propisuje da davanje netačnih podataka kojima se organi komore dovode u zabludu pri donošenju odluka takođe predstavlja tešku povredu dužnosti. Advokati moraju biti iskreni pred sudom. Što se tiče komunikacije sa suprotnom stranom. Kodeksa profesionalne etike advokata). Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji predviđa u članu 142.3 Kodeksa profesionalne etike advokata zabranjuje advokatu da pred klijentom. tako što se obraća ustanovama i licima koji se ne smeju uplitati u raspravljanje i odlučivanje. Dalje.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature Slično pravnim sistemima u Evropi i SAD-u. u sudnici zadržava i nakon izlaska ovih lica.9 nalaže advokatu da ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog advokata. suprotnom strankom ili njenim zastupnikom. Na primer. osim ako se na drugi način ne može izbeći nastupanje docnje. ili se. suprotnom strankom i njenim zastupnikom.

Statut Advokatske komore Srbije..1 navodi: „Osećaj zajedništva advokatske struke traži odnos poverenja i saradnje među advokatima. Pouzdanost je jedna od najvažnijih osobina koju advokat mora da ima u bilo kom pravnom sistemu. CCBE ukazuje da su isprazni stavovi štetni za osećaj zajedništva advokatske struke. radi izbegavanja nepotrebnog parničenja ili nekog drugog ponašanja štetnog po ugled struke. ili ispuštanje ključnih činjenica. nikako nije opravdano interese struke suprostaviti interesima klijenta. samodovoljnu viziju. Međutim.. „nesavesno i neblagovremeno zastupanje” smatra teškom povredom dužnosti advokata. Pravilo 4..4 o Pogrešnim i obmanjujućim informacijama kaže: Advokat ne sme nikada svesno da daje sudu pogrešne ili obmanjujuće informacije. Advokatima je zabranjeno da utiču na službena lica i porotnike koristeći nedozvoljena sredstva. Iskrenost prema sudu takođe obuhvata neispuštanje ključnih činjenica. (2). Isprazne izjave doprinose slabljenju reputacije advokata i smanjuju efikasnost pravnog sistema. Kada sud shvati da se ne može osloniti na iskreno ponašanje advokata. Evropski standardi CCBE takođe ima pravila koja se odnose na iskrenost advokata pred sudom. Pravilo 5..“ CCBE se fokusira na reputaciju advokatske profesije i regulisanje onoga što može naneti štetu. u članu 124. a na dobrobit njihovih klijenata. Advokati mogu da se suoče sa disciplinskom odgovornošću i sankcijama ako u parnici zagovaraju neozbiljne i isprazne stavove. advokat gubi svoj uticaj pred sudom i zato nanosi štetu svom klijentu. .Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature B.. a ne preteranu. Ovo pravilo sprečava da jedan advokat privatno komunicira sa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 202 .. Sud ima pravo da dobije iskrenu izjavu o činjenicama od advokata.

“ Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 203 . Odeljak 4.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature sudijom bez prisustva drugog advokata. Ne sme. Potpuna i iskrena posvećenost predmetu svog klijenta predstavlja suštinu advokatske profesije u anglosaksonskom pravnom sistemu. sprečava nedoličnost i subjektivnost prema jednom advokatu. Advokat bi trebalo da bude revnostan u korist svog klijenta. da stupi u kontakt sa sudijom a prethodno ne obavesti advokata suprotne strane. osim ukoliko takvi koraci nisu dopušteni na osnovu važećih pravila o vođenju postupka. beleške ili dokumenta sudiji. na primer. ili da podnosi dokaze. Standardi u SAD i drugim državama Vodi se intenzivna debata u vezi sa odgovarajućom ravnotežom između dužnosti advokata prema svom klijentu i dužnosti prema trećim licima i društvu. bez izričite saglasnosti advokata suprotne strane.2 u CCBE odnosi se na Pravedno vođenje postupka: Advokat mora uvek da obrati dužnu pažnju na pravedno vođenje postupka. Uveravanja i obećanja advokata da će izbegavati nepotrebno svadljivo ophođenje postali su popularni u advokatskim komorama kao potencijalni lek za neuljudnost. Ista pravila o iskrenosti (ili otvorenosti) prema sudu važe u SAD-u. Pritisak revnosnog zastupanja ponovo je probudio stavove da advokatima nedostaje uljudnost u ophođenju jednih prema drugima. Takođe.3 (a) (1) navodi da: „Advokat ne sme svesno lažno da navodi činjenice ili zakone pred tribunalom ili da propusti da ispravi lažne navode činjenica ili zakona koje je prethodno dao tribunalu. Advokat ne sme da obelodani ili podnosi predlog sudu za poravnanje predmeta koji dolazi od suprotne strane ili njenog advokata. ali ipak mora da se ponaša u skladu sa zakonom. C. a da ih na vreme ne dostavi advokatu suprotne strane. Model pravila 3.

ali postoje ograničenja u vezi sa tim šta se može reći porotnicima.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature U SAD se primenjuju ista pravila ex parte kominikacije sa sudijama koja postoje i u EU. bilo je nedolično od tužioca u predmetu SAD protiv Modica. 1981) da garantuje za svedoka: „Kažem vam da je gospodin Amata u delu svog izlaganja bio Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 204 . i znam kada govore istinu. ali mu je zabranjeno da iznosi svoje lično mišljenje u vezi sa činjenicama u predmetu. Jedno od osnovnih pravila advokature je da advokat mora da ubedi porotu i sud da veruje u predmet svog klijenta. Bilo bi nedolično da advokat u sudu izjavi nešto tipa: „Imao sam mnogo klijenata koji su bili nekada u situaciji u kojoj se trenutno nalazi gospodin Smit. i takođe zabranjuju ex parte komunikaciju sa »porotnikom. Uloga advokata u raspravi i ograničenja kodeksa etike ponekad stvaraju neobične situacije. Međutim. osim ukoliko to nije »dozvoljeno zakonom ili nalogom suda”. najiskrenijim tonom. Možda bi se postigao isti efekat kad bi se nabrojali razlozi zašto gospodin Smit neće da laže. I verujem da gospodin Smit govori istinu”. 663 F. Zato je takva ex-parte komunikacija zabranjena. što obuhvata i to da advokat ne može porotnicima da iznese svoje lično mišljenje o predmetu.2d 1173. Vaš cilj kao advokata je da ubedite porotu da verujete u svog klijenta a da to ne kažete eksplicitno. Advokati raspravljaju o zakonu sa sudijama i o činjeničnom stanju i sa sudijama i sa porotnicima. budućim porotnikom ili drugim službenim licem«. 1178 (2d Cir. Nepristrasnost sudije u anglosaksonskom pravnom sistemu je ugrožena ako jedna strana ima priliku da kaže sudiji nešto o predmetu a da druga strana nije u mogućnosti da predstavi suprotnu verziju. a što se tiče porotnika. ”osim ukoliko nije dozvoljena zakonom ili nalogom suda«. pravilo se vrlo energično sprovodi. najubedljivijim. Tekst je opširan i zabranjuje sve vrste komunikacije. Modeli pravila idu i dalje. Na primer. Advokati u SAD su veoma revnosni u zastupanju svojih klijenata.

Odgovornost za isprazne izjave je veoma ozbiljna za advokate u SAD.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature veoma iskreni svedok... Advokat mora prvo da ima „razuman uvid” u zakon i činjenice. i takvo nedozvoljeno ponašanje „smatra se. povećanje troškova ili u druge nedolične svrhe. modifikuje ili poništi”. Savezni poslovnik.. Ovde sam da bih vam rekao da je svedočenje gospodina Amate u vezi sa dokazima u ovom predmetu iskreno”. maltretiranje. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 205 . advokata i/ili klijenta koji potpiše sudski dokument za koji se ispostavi da nije „zasnovan na činjenicama i garantovan postojećim zakonom ili dobronamernim argumentom da se postojeći zakon proširi.. pravilo broj 11 propisuje sankcije protiv osobe. Ovo pravilo se odnosi podjednako i na tužioce i na tužene. Prigovaranje se ne može koristiti za odugovlačenje. Ali nisam ovde da bih vam pričao da je gospodin Amata vaš najuzorniji građanin. ponašanjem vrednim osude i isključenja iz advokatske komore”.

U diskusiji sa klijentom. očevidaca ovog događaja. 4. Naime. Na kraju. saznao je da postoji veliko ulubljenje na prednjem braniku automobila okrivljenog kao i da je njegov klijent konzumirao značajne količine alkohola u noći udesa. Prijatelj tužioca je veoma stidljiv i više bi voleo da ne mora da svedoči. Dejan je čuo kako njegov klijent kroz smeh opisuje kako je uvukao žrtvu u tuču. a prvi komšija u vezi sa karakterom klijenta i njegovim ugledom. Prijatelj tužioca je jedan od svedoka udesa. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 206 . objasnio situaciju i rekao sudiji da mu je ovo konkretno ročište veoma važno za predmet.000 evra kao nadoknadu za vreme potrebno za svedočenje. Na primer. Pored njega. 3. iznenada izjurio iz bara. Ako bi svedočio. uprkos ozbiljnim povredama drugog lica. Advokat brani klijenta koji je izazvao udes i pobegao sa mesta nesreće. Predmet je okončan tako što je porota oslobodila klijenta. advokat je od jednog svedoka saznao da je neposredno pre udesa klijent. Međutim. i određuje svedoke koji će biti pozvani da daju iskaz. Da li advokat podleže disciplinskim merama zbog ovakvog postupanja? Advokat priprema predmet za suđenje. i da li je uopšte. oni se slože da klijentov lekar treba da svedoči u vezi sa fizičkim stanjem klijenta. Pripremajući odbranu. branio je klijenta koji je u svađi napao drugo lice. neke od ovih činjenica advokat dužan da otkrije sudu? Advokat Dejan je uznemiren zbog nastalog sukoba etičkih dužnosti prema obsudu s avezama koje ima prema klijentu. tužioca što dodatno utiče na njegovu nelagodnost u vezi sa mogućim svedočenjem. shvativši da je jako kasno. Sudija se saglasio da pomeri ročište za nedelju dana. advokat je saznao za postojanje nekih činjenica koje mogu biti od značaja za ishod predmeta. klijent nalaže advokatu da svakom od ovih svedoka isplati po 1. 5. advokat kaže tužiočevom prijatelju da ne mora da svedoči i da bi možda bilo dobro »da se skloni« negde tokom sledećih nekoliko nedelja pred suđenje. jer je očigledno poverovala (pod uticajem klijentovog svedočenja) da je on bio samo nevini posmatrač koji je protiv svoje volje uvučen u tuču. Tom prilikom. to bi bilo na štetu njegovog prijatelja. a nije pripremio ni pola potrebnog materijala. Dejan je zabrinut i pita vas da li mora da se obrati sudu i otkrije da je njegov klijent dao lažan iskaz. Advokat zastupa tužioca u predmetu koji se odnosi na nanošenje povrede pri saobraćajnom udesu. Koje. psiholog o njegovom mentalnom stanju u periodu relevantnom za spor. nekoliko dana nakon donošenja presude.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature Problemi za diskusiju 1. ima i drugih svedoka. Da li advokat podleže disciplinskoj odgovornosti zbog ove komunikacije? 2.Pošto njegovo svedočenje nije jedini dokaz o onome što se desilo. Da li je advokatu dozvoljeno da postupi po ovakvom nalogu klijenta? Advokatu je iskrsao porodični problem i mora hitno da ode iz grada. Problem je u tome što za dva dana ima zakazano suđenje. Bez razmišljanja advokat je pozvao sudiju telefonom na kućni broj. koji je slučajno išao ulicom kada je došlo do sudara.

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 207 .

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 208 .

+32 (0)2 234 65 10 – Fax.Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije Représentant les avocats d’Europe Representing Europe’s lawyers KODEKS ADVOKATSKE ETIKE EVROPSKE UNIJE Conseil des Barreaux de l’Union européenne – Council of the Bars and Law Societies of the European Union association internationale sans but lucratif Rue de Trèves 45 – B 1040 Brussels – Belgium – Tel.org – www.ccbe.+32 (0)2 234 65 11/12 – E-mail ccbe@ccbe.org Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 209 .

održanoj 28. godine u Lionu. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 210 .Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije Ovaj Kodeks advokatske etike Evropske unije jednoglasno prihvatilo je 18 nacionalnih delegacija predstavljajući advokatske komore i pravnička udruženja Evropske unije. novembra 1998. na plenarnoj sednici Veća advokatskih komora i pravničkih udruženja ("CCBE").

8 3.6 5.3 4.8 3.2 2.3 2.5 5.5 5.4 4. 5. 4.6 3.1 4.B-1040 Brussels Tel.4 1. 3.3 3.8 5.4 2.7 3. ++32 (0) 2 234 65 10.ccbe.3 1.4 5.9 UVOD Uloga advokata u društvu Priroda pravila profesionalnog ponašanja Svrha ovog Kodeksa Područje primene načela ratione personae Područje primene načela ratione materiae Definicije OPŠTA NAČELA Nezavisnost Poverenje i lični integritet Poverljivost Poštovanje pravila drugih advokatskih komora i društava Nespojiva zanimanja Lična reklama Interes stranke Ograničenja advokatove odgovornosti prema stranci ODNOS SA STRANKAMA Prihvatanje i prestanak uputstava Sukob interesa Pactum de quota litis Određivanje honorara Plaćanje avansa Podela honorara sa osobama drugih zanimanja Rešenje spora uz uštedu troškova i dostupnost pravne pomoći Novčana sredstva koja pripadaju stranci Osiguranje protiv profesionalne štete ODNOS PREMA SUDOVIMA Primerena pravila ponašanja na sudu Pravedno vođenje postupka Ponašanje na sudu Pogrešne ili zavaravajuće informacije Proširivanje primene na arbitre itd.6 2. 2. Fax: ++32 (0) 2 234 65 11/12 E-mail: ccbe@ccbe.1 3.Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije SADRŽAJ 1.9 4.2 1.1 5.2 5.4 3.2 3.7 5.org http://www.1 1.5 2.5 1.5 3.1 2. 1.6 2.2 4.org Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 211 .7 2. ODNOSI MEĐU ADVOKATIMA Duh zajedništva unutar struke Saradnja advokata iz različitih država članica Korespondencija među advokatima Naknada za upućivanje stranaka Komuniciranje sa suprostavljenim strankama Promjena advokata Odgovornost za honorar Obrazovanje mladih advokata Sporovi između advokata iz različitih zemalja članica DODATAK Izdavač: "CCBE" rue de Trèves 45 .3 5.

već i da joj bude savetnik. . iz članka 4. 1. Advokat mora da služi interesu pravde i onim pravima i slobodama koje zahteva i brani.2. Nije moguće niti poželjno izvlačiti ih iz konteksta. i . a odnose se na njihovu stručnu delatnost preko nacionalnih granica.1 Uloga advokata u društvu U društvu koje se temelji na poštovanju vladavine prava. i njegova je dužnost ne samo da zastupa svoju stranku u nekom predmetu.Z.3.stranci. Posebna pravila svake advokatske komore i društva advokata uprkos tome temelje se na istim vrednostima i u većini slučajeva predstavljaju zajedničku osnovu.prema javnosti. njenim sudskim i upravnim postupcima i nacionalnom zakonodavstvu. Njegove obveze ne počinju niti prestaju s savesnim izvršavanjem onog što mu je povereno i što zakon dopušta. marta 1977. Posebni cilj utvrđivanja takvih pravila je ublažavanje teškoća koje proizlaze iz primene «dvostruke deontologije».1. advokat ima posebnu ulogu. 1. doveli su do toga da je nužno i od javnog interesa utvrditi zajednička pravila koja će se primjenjivati na sve advokatske Evropske ekononomske zone bilo kom advokatskom udruženju pripadali.3. za koju je postojanje slobodne i nezavisne struke povezano s poštovanjem pravila koja postavlja sama struka. Pravila profesionalnog ponašanja određena su na temelju dobrovoljnog prihvatanja od strane onih na koje se odnose. Propust advokata da poštuje ta pravila moraju u krajnjem slučaju imati za posledicu disciplinske sankcije.2. 1.3. Svrha ovog Kodeksa 1.pravnoj struci uopšte i svakom kolegi ponaosob. 1.1. Advokatska uloga stoga mu nameće niz zakonskih i moralnih obveza (za koje se ponekad čini da su u međusobnoj suprotnosti) prema: . Nastavak integracije Evropske Unije i Evropske ekonomske zone kao i sve veća učestalost odvijanja advokatskih prekograničnih aktivnosti unutar Evropske ekonomske zone. a niti pokušavati učiniti ih opšte primjenjivim. i neophodno je sredstvo zaštite ljudskih prava spram moći države i drugih interesa u društvu. ako nisu pogodna za takvu primenu. UVOD 1.2 Priroda pravila profesionalnog ponašanja 1. g. Uredbe E. Prilagođena su organizaciji i području delovanja struke u svakoj pojedinoj državi članici. 77/249 od 22.2.sudovima i drugim nadležnim telima pred kojima zastupa svoju stranku ili deluje u njeno ime. Posebna pravila svake advokatske komore i društva advokata utemeljena su na njihovim vlastitim tradicijama.2. kako bi se osiguralo ispravno ostvarivanje uloge advokata koja se smatra bitnom u civilizovanom društvu. Organizacije koje predstavljaju advokatsku struku preko CCBE-a predlažu da pravila kodifikovana u sledećim tačkama: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 212 . .Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije 1.

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

-

-

budu sada priznata kao izraz saglasnosti svih advokatskih udruženja Evropske Unije i Evropske ekonomske zone; stupe što pre na snagu, a u skladu s nacionalnim procedurama ili procedurama Evropske ekonomske zone u odnosu na stručnu delatnost advokata preko nacionalnih granica unutar Evropske Unije ili Evropske ekonomske zone; budu uvažena u svim revizijama nacionalnih zakona o deontologiji ili obavljanju profesionalne delatnosti u cilju postupnog usklađivanja.

Osim toga, spomenute organizacije izražavaju želju da njihova nacionalna pravila deontologije ili profesionalne delatnosti budu tumačena i primenjivana kad god je to moguće, na način koji je u skladu s pravilima ovog Kodeksa. Nakon što su pravila iz ovog Kodeksa usvojena kao provediva u slučaju prekograničnih aktivnosti, advokat je i dalje dužan poštovati pravila advokatske komore ili društva advokata kome pripada, pod uslovom da su ista u skladu s pravilima ovog Kodeksa. 1.4 Područje primene načela ratione personae Sledeća pravila odnose se na advokate Evropske Unije i Evropske ekonomske zone, kako su utvrđena u Uredbi 77/249 od 22. marta 1977. 1.5. Područje primene načela ratione materiae Bez narušavanja sprovođenja postupnog usklađivanja pravila deontologije ili obavljanju profesionalne delatnosti koja se primjenjuju samo unutar države članice, sledeća pravila se primenjuju na profesionalnu delatnost advokata preko nacionalnih granica a unutar Evropske Unije i Evropske ekonomske zone. Profesionalnom djelatnošću advokata preko nacionalnih granica smatraju se: (a) svi profesionalni kontakti s advokatima iz država članica izvan vlastite zemlje; i (b) profesionalne aktivnosti advokata u drugoj državi članici, bez obzira na činjenicu da li je advokat stvarno fizički prisutan u dotičnoj državi članici. 1.6 Definicije U ovim pravilima: "Domicilna država članica" označava državu članicu u kojoj se nalazi advokatska komora ili društvo advokata kome advokat pripada. "Država članica domaćin" označava svaku drugu državu članicu u kojoj advokat obavlja prekogranične aktivnosti. "Nadležna vlast" označava profesionalnu organizaciju (organizacije) i vlast (vlasti) države članice koja se smatra odgovornom za utvrđivanje pravila profesionalnog ponašanja i regulisanja advokatske discipline.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

213

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

2. OPŠTA NAČELA 2.1. Nezavisnost 2.1.1. Broj dužnosti koje advokat obavlja, zahtevaju njegovu potpunu nezavisnost, oslobođenu bilo kakvih uticaja, posebno onih koji mogu proizlaziti iz ličnih interesa ili spoljašnjih pritisaka. Takva nezaisnost je nužna zbog vere u pravni postupak, jednako kao i zbog nepristranosti sudija. Advokat stoga treba da izbegava svako narušavanje njegove nezavisnosti i ne sme da pravi ustupke s obzirom na svoje profesionalne standarde da bi ugodio stranci, sudu ili nekom trećem. 2.1.2. Nezavisnost je potrebna u stvarima koje se ne tiču sudskog postupka, jednako kao i u stvarima vezanim uz parničenje. Savet koji advokat daje stranci nema nikakvu vrednost ukoliko se daje samo radi dodvoravanja, u cilju ličnih interesa ili kao reakcija na spoljašnje pritiske. 2.2. Poverenje i lični integritet Odnos poverenja može postojati samo ako lična čast, poštenje i integritet advokata nisu dovedeni u pitanje. Te tradicionalne vrline za advokata su profesionalna obveza. 2.3. Poverljivost 2.3.1. Za advokata je bitno da mu stranke poveravaju stvari koje ne bi rekle drugima, a da advokat prima takve informacije na osnovu odnosa poverenja. Bez sigurnosti o postojanju poverljivosti ne može biti ni poverenja. Poverljivost je stoga primarno i osnovno pravo i dužnost advokata. 2.3.2. Advokat je u skladu s tim dužan da poštuje povjerljivost svih informacija koje mu stranka poveri ili koju dobije o stranci ili drugim osobama tokom pružanja usluga stranci. 2.3.3. Obveza povjerljivosti nije vremenski ograničena. 2.3.4. Odvjetnik je dužan da od svojih saradnika, osoblja ili bilo koje osobe koju angažuje tokom pružanja profesionalnih usluga, zahteva poštovanje iste obveze poverljivosti. 2.4. Poštovanje pravila drugih advokatskih komora i društava advokata U skladu sa zakonima Evropske Unije i Evropske ekonomske zone, advokat iz druge zemlje članice može imati obvezu poštovanja pravila advokatskog udruženja zemlje članice domaćina. Advokati su dužni da se informišu o pravilima koja mogu da ih se tiču prilikom obavljanja određene aktivnosti. Organizacije članice Veća advokatskoh komora i pravničkih udruženja obvezne su da prilože svoj Kodeks advokatske etike u Sekretarijatu Veća advokatskih komora i pravničkih udruženja kako bi svaki advokat mogao dobiti kopiju važećeg Kodeksa od Sekretarijata.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

214

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

2.5. Nespojiva zanimanja 2.5.1. Kako bi mogao da obavlja svoju ulogu s potrebnom nezavisnošću i na način koji je u skladu sa dužnošću da učestvuje u sprovođenju pravde, advokat ne može da obavlja neka zanimanja. 2.5.2. Advokat koji zastupa ili brani stranku u sudskom postupku ili pred bilo kojim javnim vlastima u državi domačinu, dužan je da se pridržava pravila koja se tiču nespojivih zanimanja, u skladu s njihovom primenom u zemlji domaćinu. 2.5.3. Advokat koji deluje u zemlji domaćinu, a želi da direktno učestvuje u trgovačkim ili drugim delatnostima koje nisu povezane s pravnom strukom, dužan je da poštuje pravila o zabranjenim ili nespojivim zanimanjima koja se primjenjuju na advokate zemlje članice domaćina. 2.6. Lična reklama 2.6.1. Advokat ne sme da oglašava ili da traži ličnu reklamu ako to nije dopušteno. U drugim slučajevima, advokat sme da oglašava ili traži ličnu reklamu samo u opsegu i na način dopušten na osnovu pravila kojih je dužan da se pridržava. 2.6.2. Smatra se da se oglašavanje i lična reklama sprovodi gde je to dopušteno, ako advokat o kome se radi dokaže da je svrha bila doći do stranaka ili potencijalnih stranaka koje se nalaze u mestima gde je takvo oglašavanje ili lična reklama dozvoljena, a njeno prenošenje negde drugde je slučajno. 2.7. Interes stranke Uz dužno poštovanje zakona i profesionalno ponašanje, advokat je dužan da uvek postupa u najboljem interesu svoje stranke, njene interese mora pretpostaviti svojim interesima ili interesima kolega advokata. 2.8. Ograničenje advokatove odgovornosti prema klijentu Sve dokle mu zakon domicilne države članice i države članice domaćina dopušta, advokat može da ograniči svoju odgovornost prema stranci u skladu s pravilima Kodeksa advokatske etike kojima podleže.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

215

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

3. ODNOSI SA STRANKAMA 3.1. Prihvatanje i prestanak uputstava 3.1.1. Advokat radi na predmetu neke stranke isključivo na osnovu njenih uputstava. Može, međutim, da radi na predmetu za koji prima uputstva drugog advokata koji deluje u ime svoje stranke ili kada mu je slučaj povero nadležni organ. 3.1.2. Advokat savetuje i zastupa stranku ažurno, savesno i marljivo. Preuzima ličnu odgovornost za izvršenje uputstava koja su mu data. Dužan je da obaveštava stranku o napredovanju u stvarima koje su mu poverene. 3.1.3. Advokat neće prihvatiti predmet za koji zna ili bi trebao znati da nije kompetentan bez saradnje s advokatom koji je kompetentan za taj predmet. Advokat neće primati uputstva koje nije u stanju brzo da izvrši, uzimajući u obzir zauzetost drugim poslovima. 3.1.4. Advokat ne može iskoristiti svoje pravo da se povuče iz nekog predmeta na način ili u okolnostima u kojima stranka nije u mogućnosti da na vrijeme pronađe pravnu pomoć negde drugde, a u cilju sprečavanja nanošenja štete stranci. 3.2. Sukob interesa 3.2.1. Advokat ne može savetovati, predstavljati ili postupati u ime dve ili više stranaka na isti način ako postoji sukob interesa ili značajniji rizik takvog sukoba. 3.2.2. Advokat mora prestati sa zastupanjem obe stranke ukoliko nastupi sukob interesa tih stranaka ili ukoliko postoji opasnost narušavanja poverenja ili njegove nezavisnosti. 3.2.3. Advokat se mora suzdržati od zastupanja neke nove stranke ukoliko postoji opasnost od narušavanja poverenja koje je advokatu poverila već postojeća stranka ili ukoliko bi poznavanje poslova prethodne stranke od strane advokata moglo predstavljati neprimerenu prednost za novu stranku. 3.2.4. Kad advokati rade u partnerstvu, članovi 3.2.1. i 3.2.3. iz gornjeg teksta odnose se na partnerstvo i na sve njegove članove. 3.3. Pactum de Quota Litis 3.3.1. Advokat ne sme sklapati pactum de quota litis. 3.3.2. Pod pojmom "pactum de quota litis" podrazumeva se sporazum između advokata i njegove stranke sklopljen pre konačnog zaključenja predmeta u kojoj je stranka strana u sporu, na temelju kojeg se stranka obvezala da plati advokatu udeo u ishodu spora, bez obzira da li se radi o novčanom iznosu ili nekoj drugoj koristi koju stranka ostvari okončanjem predmeta.
Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 216

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

3.3.3. "Pactum de quota litis" ne uključuje sporazum o tome da honorar treba biti naplaćen srazmjerno vrednosti spora u kome advokat zastupa, ako tako stoji u službeno odobrenom Pravilniku o tarifama ili je u nadležnosti organa kojem advokat pripada. 3.4. Određivanje honorara 3.4.1. Honorar koji advokat zaračunava mora u potpunosti biti saopšten stranci, mora biti pravedan i razuman. 3.4.2. U slučaju drugačijeg dogovora između advokata i stranke, honorar koji advokat naplaćuje podleže utvrđivanju u skladu s pravilima koja se primjenjuju na članove advokatske komore ili advokatskog društva kojem advokat pripada. Ako je advokat član više od jedne advokatske komore ili advokatskog društva, primeniće se ona pravila koja su najuže povezana s ugovorom između advokata i stranke. 3.5. Plaćanje avansa Ako advokat zahteva avans za svoj honorar i/ili troškove, takav iznos ne sme prelaziti razumnu svotu procenjenog honorara ili mogućih naknada troškova. Ako takvo plaćanje nije izvršeno, advokat se može povući iz predmeta ili odbiti da po njemu postupa, ali uvek u skladu s članom 3.1.4. gornjeg teksta. 3.6. Podela honorara s osobama drugih profesija 3.6.1. Osim kao što stoji u nastavku teksta, advokat ne sme da deli honorar s osobom koja nije advokat, osim u slučaju ako je udruživanje advokata i druge osobe dozvoljeno prema zakonu države članice iz koje je i sam advokat. 3.6.2. Odredba 3.6.1 gornjeg teksta ne sprečava odvjetnika da plati honorar, proviziju ili drugu naknadu naslednicima pokojnog advokata ili advokatu u penziji u vezi sa preuzimanjem kancelarije pokojnog ili advokata u penziji. 3.7. Rešenje spora uz uštedu troškova i dostupnost pravne pomoći 3.7.1. Advokat se mora uvek truditi da klijentov spor bude rešen uz što veću uštedu troškova pa je u najprikladnijim fazama spora dužan da klijenta obavijesti o poželjnosti postizanja nagodbe i/ili o mogućnosti alternativnog rešenja spora. 3.7.2. Advokat je dužan da obavijesti klijenta o dostupnosti pravne pomoći kada se ona može primeniti. 3.8. Novčana sredstava koja pripadaju stranci 3.8.1. Ako advokat u bilo koje vrijeme tokom obavljanja advokatskog posla dođe u posed novca u ime svojih stranaka ili trećih osoba (u nastavku: "sredstva stranke"), ima sledeće obveze:

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

217

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

3.8.1.1. Sredstva stranke uvek se moraju držati na bankovnom računu ili sličnoj ustanovi koja je pod nadzorom javne vlasti, pri čemu sva sredstva koja advokat primi moraju biti uplaćena na takav račun, osim ako se stranka izričito ili implicitno ne složi s drugačijim postupanjem sa sredstvima. 3.8.1.2. Račun na kojem se nalaze sredstva stranke, a koji se vodi pod imenom advokata mora da sadrži napomenu o tome da se sredstva čuvaju za stranku ili stranke dotičnog advokata. 3.8.1.3. Račun ili računi na kojima se čuvaju sredstva stranke pod imenom advokata moraju u svako doba da sadrže svotu koja nije manja od ukupnog iznosa sredstava koja pripadaju stranci, a koja čuva advokat. 3.8.1.4. Sredstva stranke moraju uvijek biti raspoloživa za isplatu stranci na njen zahtjev ili na Osnovu uslova koje stranka odredi. 3.8.1.5. Zabranjene su isplate sredstava stranke u njeno ime bilo kojoj osobi, uključujući: a) isplate koje se rade jednoj ili za jednu stranku sa računa sredstava druge stranke i b) isplate odvjetničkog honorara, osim ako nisu zakonom dozvoljene ili ako postoji izričito ili implicitno ovlaštenje stranke za koju se vrši isplata. 3.8.1.6. Advokat je dužan da vodi potpunu i tačnu evidenciju koja je na zahtjev dostupna stranci, a koja pokazuje sva raspolaganja sa sredstvima stranke i jasno razlikuje sredstva stranke od drugih sredstava kojima advokat raspolaže. 3.8.1.7. Nadležne vlasti svih država članica imaju pravo da proveravaju i vrše diskretnu kontrolu finansijske evidencije sredstava koja pripadaju stranci nekog advokata, radi utvrđivanja da li se poštuju utvrđena pravila i mogu odrediti sankcije advokatima koji ne poštuju takva pravila. 3.8.2. Osim kao što stoji u nastavku i bez kršenja pravila iz člana 3.8.1. gornjeg teksta, advokat koji drži sredstva stranke tokom obavljanja advokatske delatnosti u nekoj državi članici mora da poštuje pravila koja se tiču čuvanja i odgovaranja za sredstva stranke koja određuju nadležne vlasti domicilne države članice. 3.8.3. Advokat koji obavlja privatnu delatnost ili pruža usluge u zemlji članici domaćinu, može u saglasnosti sa nadležnim vlastima domicilne zemlje članice ili zemlje članice domaćina, udovoljiti zahtevima zemlje članice domaćina, uz isključenje zahteva koje postavlja domicilna zemlja članica. U tom slučaju, advokat preduzima razborite korake izveštavanja svojih stranaka o udovoljavanju zahtevima koji su na snazi u domicilnoj zemlji članici.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

218

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

3.9. Osiguranje protiv profesionalne štete 3.9.1. Advokati su trajno osigurani protiv tužbi za profesionalnu nemarnost u razumnom opsegu, uzimajući u obzir prirodu i opseg rizika kojima su u praksi izloženi. 3.9.2 Kada advokat pruža usluge ili vrši praksu u državi članici domaćinu, primjenivaće se sledeće: 3.9.2.1. Advokat je dužan da poštuje svako pravilo koje se odnosi na njegovu obavezu osiguranja protiv profesionalne odgovornosti kao advokata a koja su na snazi u njegovoj domicilonoj državi članici. 3.9.2.2. Advokat koji je to obvezan da učini u domicilnoj zemlji članici i koji pruža usluge i obavlja advokatsku delatnost u bilo kojoj zemlji članici domaćinu, dužan je učiniti sve kako bi stekao takvo osiguranje na osnovama koje se traže u domicilnoj zemlji članici, a koje će se protezati na usluge koje pruža ili delatnost koju obavlja u zemlji članici domaćinu. 3.9.2.3. Advokat koji propusti da dobije osiguranje koje se proteže na zemlju članicu domaćina iz člana 3.9.2.2. i koji nije dužan da osigura isto u domicilnoj zemlji članici i koji pruža usluge i obavlja advokatsku delatnost u državi članici domaćinu dužan je, ukoliko je to moguće, da pribavi osiguranje protiv profesionalne odgovornosti advokata za vrijeme zastupanja stranke u dotičnoj zemlji članici domaćinu, najmanje u opsegu koji se traži od advokata u zemlji članici domaćinu. 3.9.2.4. Ukoliko advokat nije u mogućnosti da pribavi osiguranje na osnovu gore spomenutih pravila, preduzima razumne korake upoznavanja stranaka s tom činjenicom. 3.9.2.5. Advokat koji obavlja privatnu delatnost ili pruža usluge u zemlji članici domaćinu, može uz saglasnost nadležnih vlasti domicilne zemlje i zemlje članice domaćina, udovoljiti zahtevima za takvim osiguranjem koji su na snazi u državi članici domaćinu, uz isključenje zahtjeva za osiguranjem koji vrijede u domicilnoj zemlji. U tom slučaju advokat preduzima razumne korake kako bi izvestio stranke o tome da je osiguran u skladu sa zahtevima koji su na snazi u zemlji članici domaćinu. 4. ODNOSI PREMA SUDOVIMA 4.1. Primerena pravila ponašanja u sudu Advokat koji se pojavljuje ili učestvuje u predmetu pred sudom ili sudskim većem u državi članici, mora da poštuje pravila ponašanja koja se primenjuju pred tim sudom ili sudskim većem.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

219

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

4.2. Pravedno vođenje postupka Advokat mora uvek da polaže dužnu pažnju pravednom vođenju postupka. Ne sme, na primer, da kontaktira sa sudijom a da da prethodno o tome ne izvesti advokata protivne stranke ili da podnosi materijale, beleške ili dokumente sudiji, a da ih na vrijeme ne dostavi advokatu protivne stranke, osim ako takvi koraci nisu dopušteni na temelju važećih pravila o vođenju postupka. 4.3. Ponašanje na sudu Advokat će uz svako dužno poštovanje i učtivost prema sudu braniti interese svoje stranke časno i neustrašivo bez obzira na svoje lične interese i posledice po njega samoga ili neku drugu osobu. 4.4. Pogrešne ili zavaravajuće informacije Advokat ne sme nikada svjesno davati sudu pogešne ili zavaravajuće informacije. 4.5. Proširivanje primene na arbitre i sl. Pravila koja se odnose na ponašanje advokata prema sudu, primjenjuju se i na njegove odnose s arbitrima ili drugim osobama koje obavljaju pravosudne ili kvazipravosudne dužnosti makar i povremeno. 5. ODNOSI MEĐU ADVOKATIMA 5.1. Duh zajedništva unutar struke 5.1.1. Osećaj zajedništva struke traži odnos poverenja i saradnje među advokatima a na dobrobit njihovih stranaka radi izbegavanja nepotrebnog parničenja ili nekog drugog ponašanja štetnog za ugled struke. No nikako nije opravdano interese struke suprotstaviti interesima stranke. 5.1.2. Advokat treba na druge advokate država članica da gleda kao na svoje profesionalne kolege i prema njima da se odnosi na pravedan i uljudan način. 5.2. Saradnja advokata iz različitih država članica 5.2.1. Advokat komem se obrati kolega iz druge države članice ne sme da prima upute u predmetu koji nije kompetentan da prihvati. Mora biti spreman da pomogne svom kolegi da pribavi informacije koje su mu potrebne radi davanja uputstva advokatu koji je kompetentan da pruži uslugu koja se od njega traži. 5.2.2. Kad advokat jedne države članice surađuje s advokatom iz druge države članice, dužnost obojice je da uzmu u obzir razlike koje mogu postojati između pravnih sistema njihovih zemalja, kao i između nadležnosti stručnih organizacija i obveza advokata u dotičnim zemljama članicama.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

220

lično je obavezan. Ako treba preduzeti hitne korake u interesu stranke pre nego što je udovoljeno zahtevima iz člana 5.3.4. međutim.Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije 5.2. dužan je da ga vrati pošiljaocu bez otkrivanja njegovog sadržaja drugim osobama. Naknada za upućivanje stranaka 5. Advokat koji je zamoljen da zastupa stranku umesto drugog advokata u određenom predmetu. 5. 5. proviziju ili drugu naknadu kao protivuslugu za upućenu mu stranku. Odgovornost za honorar U profesionalnom odnosu između predstavnika advokatskih komora različitih država članica.1. Advokat ne sme da zahteva ili prihavti od drugog advokata ili neke druge osobe honorar.1. proviziju ili drugu naknadu za upućivanje ili preporučivanje stranaka. bez pristanka tog drugog advokata (i o takvoj je eventualnoj komunikaciji dužan da izvesti dotičnog advokata). kada se advokat ne ograniči na to da preporuči drugog advokata ili ga predstavi stranci. Ako advokat koji šalje dopis advokatu druge zemlje članice želi da isti ostane poverljiv i bez pravnog delovanja. advokati mogu na početku takvog odnosa posebno dogovoriti potrebne aranžmane. troškove ili izdatke koji mu pripadaju. Advokat ne sme nikome da plaća honorar. Međutim.6.1. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 221 . advokat koji prenosi uputstva može u svakom trenutku ograničiti svoju ličnu odgovornost oko iznosa honorara. dužan je prilikom slanja istog jasno izraziti takvu nameru.6.2.4. u nastavku teksta i ne sme započeti postupati dok nije siguran da su advokatski honorar i dugovanja prema tom advokatu podmireni.2. troškova i izdataka ostvarenih pre nego što je stranom advokatu saopšteno odreknuće od buduće odgovornosti. advokat može da preduzme takve korake.7. Promjena advokata 5.3. Ako primalac dopisa nije u mogućnosti da obezbedi status poverljivosti i nepostojanja pravnog delovanja s njim u vezi. 5. da plati stranom advokatu honorar. ne čini novog advokata lično odgovornim za honorare i dugovanja prethodnom advokatu. 5. Komuniciranje s suprotnim strankama Advokat ne sme u vezi s određenim slučajem ili predmetom direktno da komunicira sa bilo kojom osobom ako zna da je u određenom slučaju ili predmetu zastupa ili savjetuje drugi advokat.1. Ova obveza. 5.6. 5.6.5.4. 5. gornjeg teksta. Korespondencija među odvjetnicima 5.3.2. dužan je da o tome obavijesti dotičnog advokata na osnovu člana 5. Osim toga. već sam poveri osobi s kojom komunicira određeni predmet ili traži savet.6. pod uslovom da o tome odmah obavesti drugog advokata. čak i u slučaju nesolventnosti stranke.

2. te toga savetuje da nacionalna advokatska udruženja zemalja članica Veća advokatskih komora i pravničkih udruženja uključe. Veće advokatskih komora i pravničkih udruženja takođe želi da te propise uključi u svoj kodeks ponašanja radi transnacionalnog pravnog poslovanja. Sporovi između advokata različitih zemalja članica 5. 5.9. gornjeg teksta.9. Obrazovanje mladih advokata Da bi se unapredilo poverenje i saradnja između advokata različitih država članica na dobrobit njihovih stranaka. svako primanje ili upravljanje sredstvima koja nisu striktno vezana uz povereni mu i imenovani predmet. Advokat ne sme pokrenuti nikakav postupak protiv svojeg kolege iz druge države članice o stvarima iz članova 5. ili 5.8. kako bi obe komore ili društva mogle da pokušaju da pomognu pri postizanju rešenja.9.9. 5.9. Zabraniti. kada su advokatu povjerena novčana sredstva. Advokat je dužan da proveri identitet stranke ili njegovog posrednika u svakom predmetu u kojem se traže njegove profesionalne usluge. ako je moguće. Stoga prilikom razmatranja potrebe da se mladim advokatima pruži što bolje obrazovanje. Ako dođe do ličnog sukoba profesionalne prirode između advokata iz različitih država članica. potrebno je podsticati bolje poznavanje zakona i postupaka drugih zemalja članica. pokušaju da reše mirnim putem. Advokati koji učestvuju u zakonskoj transakciji mogu se povući ako ozbiljno posumnjaju da će ishod planirane transakcije biti pranje novca a stranka nije spremna odustati od nje. ako već nisu.2. 5. 3. a da o tome najpre ne obavesti advokatske komore ili društva advokata kojima pripadaju.9. Ako advokat smatra da je kolega iz neke druge zemlje članice prekršio pravilo profesionalnog ponašanja. u svoje kodekse ponašanja sledeće obaveze: 1.3. DODATAK NAČELNA IZJAVA O ADVOKATSKOJ PROFESIONALNOJ TAJNI ADVOKATA I DONOŠENJE ZAKONA O PRANJU NOVCA Veće advokatskih komora i pravničkih udruženja nastoji da stavovi među udrugama članicama budu usklađeni. oni treba da ih. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 222 . dužan je da mu skrene pažnju na tu činjenicu.Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije 5.1. advokati moraju uzeti u obzir i potrebu pružanja dobrog obrazovanja mladim advokatima drugih zemalja članica.1.2.

Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 223 .

1999. donosi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 224 . Na osnovu clana 61. januara 1999. 24/98) Osnivacka skupština Advokatske komore Jugoslavije na sednici održanoj 16.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji ADVOKATSKA KOMORA JUGOSLAVIJE KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA BEOGRAD. Zakona o advokaturi ( “Službeni list SRJ” br.

ako drugačije nije određeno: 1. na advokatske pripravnike upisane u imenike advokata i imenike advokatskih pripravika svih advokatskih komora na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije . Ukoliko za određeni slučaj ne postoji pravilo sa direktnim značenjem. Kada advokatsku delatnost obavlja u inostranstvu advokat treba da uvažava i međunarodna načela etike i načela etike i staleškog prava advokata zemlje u kojoj deluje. Kodeks profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks ) skup je pravila o dužnostima i pravima advokata. Advokatska komora nadzire poštovanje Kodeksa . Nepoznavanje Statuta i Kodeksa ne opravdava. 4. Značenje izraza 8. odbranu i ostale oblike pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti sloboda. 2. 5. UVODNA PRAVILA I . Kodeks se odnosi na advokate i.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA A. II. 3. propisuje da li povreda Kodeksa ima za posledicu disciplinsku odgovornost advokata i utvrđuje i sankcioniše takvu odgovornost. Pre nego što otpočne advokatsku delatnost advokat je dužan da se upozna sa sadržajem Kodeksa i statuta advokatske komore ( u daljem tekstu: Statut ). izraz “zastupanje” označava celokupnu advokatsku delatnost. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . ortačkog i drugog zajedničkog rada advokata u istoj 225 2. U smislu ovog kodeksa. zasnovanih na posebnoj vrsti i visokom stepenu njihove profesionalne i moralne odgovornosti. osim svakog advokata ponaosob. uključujući. izraz “advokat”. izraz “zajednička advokatska kancelarija” označava sve oblike udruženog. Kodeks treba tumačiti služeći se analogijom. 3. prava i drugih interesa građana i pravnih lica. Pravila o Kodeksu 1. na odgovarajući način. 7. osim zastupanja. 6. označava i sve advokate koji pripadaju ili su pripadali istoj zajedničkoj advokatskoj kancelariji. ili po cilju i smislu njegovih opštih pravila .

pretnjama. Advokat je odgovoran za savete koje je dao i za mere koje je preduzeo ili propustio da preduzme. B. stručno . da je advokatura slobodna profesija i zanimanje u okviru javnog poretka. 2. 13. II. da nezavisno. Advokat u svakom trenutku treba da bude svestan svoje odgovornosti i da sa njom uskladi svoje postupke. posebno kada se opredeljuje između sukobljenih vrednosti i interesa . Poseban sadržaj profesionalne etike i visoki stepen profesionalne odgovornosti advokata zasnovani su na pretpostavkama: 1. izraz “ klijent “ označava lice koga advokat zastupa. 10. izraz “suprotna stranka” označava lice čiji je interes. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 226 . ali i služi interesima pravde i da je obavezan da svojim profesionalnim i drugim javnim delovanjem i ličnim primerom doprinosi vladavini prava i društvu zasnovanom na poštovanju zakona . 5.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 4. zakona. 7. kancelariji. samostalno i u saglasnosti sa vlastitim uverenjima. suprotan interesu klijenta. kao i svakog drugog učesnika postupka. ma sa čije strane dolazili. zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda . izraz “kolega “ označava drugog advokata . 3. osim interesa klijenta i autoriteta pravne nauke. 4. 6. po pravilu . 6. i ne povodeći se za drugim interesima i autoritetima. 5. savesno i samostalno obavljanje advokatskog poziva predstavlja jednu od osnovnih garancija u ostvarivanju. ne podležući pritiscima. deluje u domenu ugroženih sloboda i prava i nepoznavanja propisa lica koja su mu se obratila za pomoć . da je advokat poseban činilac pravosuđa i zastupnik i savetodavac u svim pravnim stvarima. da od načina rada i ponašanja svakog advokata ponaosob zavisi značaj i ugled advokature u celini . da advokat . u određenom postupku. uticajima i uplitanju. izraz “stranka” označava lice koje se obratilo advokatu sve dok se ovaj još nije prihvatio zastupanja. Advokat ne sme da prihvati poslove i zvanja koja bi ga stavili u podređen položaj. 11. Osnovni profesionalne etike i odgovornosti 9. ustava . ili njegov rad uslovljavali takvom vrstom obaveza ili pogodnosti koje bi ugrozile njegovu nezavisnost i samostalnost. OPŠTA PRAVILA I. Advokat je dužan da čuva nezavisnost advokatske profesije i da u svom profesionalnom radu i odlučivanju postupa slobodno. Nezavisnost i samostalnost 12. da advokat ostvaruje i štiti interese klijenta. Statuta i ovog kodeksa. doveli do nekritičkog izvršavanja tuđih naloga.

zakonitosti. kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti. Advokat treba da se.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 14. na značaj i ulogu advokature u ostvarenju i zaštiti ovih vrednosti i na pojave njihovog narušavanja. predlaže njihova poboljšanja i osporava njihovu ustavnosti i zakonitost . Izuzeci od načela nezavisnosti i samostalnosti. advokat ne sme da prenosi na lice koje nije advokat. Advokat je dužan da u radu postupa stručno. Smatraće se da advokat i lice koje želi da postane advokat nisu dostojni poverenja za obavljanje advokatske profesije. u drugim javnim aktivnostima i u privatnom životu. koji ne ukidaju njihovu suštinu. ukoliko javno narušavaju ili su narušavali ugled advokature. U obavljanju advokatske profesije ne treba da dolaze do izražaja politička. Advokat. 26. Advokat stalno treba da prati propise. ukoliko se zalažu ili su se zalagali protiv osnovnih načela i interesa advokature. sa znanjem za koje je kvalifikovan . Smatraće se da advokat i lice koje želi da postane advokat nisu dostojni poverenja za obavljanje advokatske profesije. uz punu posvećenost slučaju koji mu je poveren i uz upotrebu svih svojih znanja i sposobnosti i svih pravno dopuštenih i opravdanih sredstava. 24. 18. Advokat. V. Savesnost 17. Poslove za čije obavljanje su ovlašćeni samo advokati. pravnu praksu i stručnu literaturu i da obnavlja. 16. 21. Advokat ne sme da ulazi u bilo kakve poslovne veze sa nadripisarima. Stručnost 15. 25. verska i druga ubeđenja advokata. nezavisne advokature i nezavisnog sudstva. Advokat je dužan da svoju profesiju obavlja savesno. uključi u rasprave o zakonima i drugim propisima koji su u pripremi ili su stupili na snagu i da. sa iskrenošću prema klijentu. Profesionalni ugled 20. 19. u opravdanim slučajevima. u skladu sa svojim mogućnostima. odlučno. u načelu. III. blagovremeno. brižljivo. IV. 23. niti njegova stranačka pripadnost. Svaki slučaj nadripisarstva. samostalno ili u okviru advokatske komore i drugih stručnih organizacija i udruženja pravnika. dopušteni su samo u meri neophodnoj za rad zajedničke advokatske kancelarije. Pri obavljanju advokatske profesije. treba da se zalaže da poslovi profesionalnog pružanja pravne pomoći budu povereni samo advokatima . 22. treba da ukazuje na značaj pravnog obrazovanja. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 227 . 27. ustavnosti. u koji se lično uverio ili o kome raspolaže verodostojnim dokazima. advokat je dužan da čuva ugled advokature i vlastiti ugled i da nastoji da doprinosi opštoj i pravničkoj kulturi. usavršava i proširuje svoje pravno i opšte obrazovanje . advokat je dužan da prijavi advokatskoj komori.

Advokata treba da preporučuju samo znanje koje je pokazao. Advokat treba da se uzdrži od razgovora o predmetu sa osobama koje su predložene ili za koje zna da mogu biti predložene za svedoke. osim izuzetno. VIII. Dopuštenost sredstava 28. na znanje. 2. a ukoliko do takvog razgovora ipak dođe. 30. tužilaštvu. ako drugim dokazima ne raspolaže. zatvoru ili drugim organima vlasti unapred dogovara upućivanje nepoznatih ili u zavisnom položaju zatečenih stranaka . Advokat ne sme da nudi svoje usluge niti da stiče klijente na nečastan ili nedopušten način. Ukoliko ima javno ovlašćenje za overu izjava advokat ne sme da overava izjave svedoka u predmetu u kome zastupa . advokat ne sme na bilo koji način da utiče. 31. ponude. 38. može da obavlja uz advokatsku profesiju. ili kada u istu svrhu koristi delatnost koju. Advokat sme da koristi samo dopuštena i časna sredstva. 34. Kada su mu stavljeni na raspolaganje potajno sačinjeni snimci ili drugi zapisi advokat ne sme da ih upotrebi kao dokazno sredstvo bez pribavljenog pristanka lica na koje se odnose. 32. opravdane i na zakonu zasnovane interese njegovog klijenta. organizuje ili koristi usluge posrednika i agenata kojima obećava ili daje nagradu. u skladu sa Kodeksom. pa čak ni da ostavlja utisak da želi da utiče. Interes i nalog klijenta nisu opravdanje za kršenje zakona. Zabrana reklamiranja 36. a naročito kada u tu svrhu iskorišćava pritvorenike i lica na izdržavanju kazne. 4. razgovore ili aktivnosti. Smatraće se da advokat nudi svoje usluge i stiče klijente na nečastan ili nedopušten način. za uzvrat im obećava ili čini druge usluge i pogodnosti. Statuta i Kodeksa. kada dozvoljava da takve preporuke budu unete u reklame. daje nerealne procene ili dovodi klijenta u zabludu u pogledu pravne prirode predmeta i normiranih ili stvarnih posledica Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 228 . oglase i drugi štampani materijal drugih pravnih ili fizičkih lica. pogodila važne. 33. savest i volju svedoka. sa osobama zaposlenim u sudu. da takav materijal nije upotrebljen. a povreda prava koju bi time učinio manja je od štete koja bi izvesno ili sa velikom verovatnoćom. 3. ili sa njima dogovara deobu nagrade za svoj rad. ili iskorišćava njihov zavisan položaj. 35. 29. Advokat ne sme da sudeluje ili pomaže u nedozvoljenom pribavljanju dokaza. naročito kada : 1. obećava uspeh. deli ili u javnim glasilima i drugim publikacijama objavljuje reklame i ponude kojima preporučuje svoje usluge i svoju kancelariju.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji VII. uspeh koji je ostvario i ugled i poverenje koje je stekao svojim radom i ponašanjem. ističe. policiji. Advokat ne sme potajno da snima bilo čije izjave. da kod ovoga izaziva strah. Advokat ne sme da sudeluje ili pomaže u nedozvoljenom pribavljanju prava. 37. naklonost ili odbojnost prema učesnicima u postupku i da pobuđuje bilo kakav drugi interes osim interesa prava i dužnosti da se govori istina . niti sme da se poziva na dokaze za koje zna da su neistiniti.

javno označava rad u dane odmora i praznika ili van uobičajenog radnog vremena. ili preuzima klijente drugih advokata na način suprotan Kodeksu. na neprikladnim mestima. društvenom ili poslovnom angažmanu. javno. posetnice i sl. ili prethodnom ili postojećem političkom. na senzacionalistički ili samohvalisav način predstavlja svoje predmete. 19. stupa u kontakt sa klijentima drugih advokata i navodi ih da njemu daju punomoć. poželjno je da se advokat od takvog napisa ogradi na odmeren i prikladan način. Novinaru koji želi da piše o slučaju njegovog klijenta advokat treba da skrene pažnju na zabranu reklamiranja. bilo da su u istom zvanju ili im je to zvanje prestalo. 9. izuzev onih koji isključivo služe kao informacija u međunarodnom pravnom prometu. ili konferencije za štampu saziva ili koristi da bi popularisao svoje uspehe. ili ova lica. 16. 20. 10. pečat. 12. sarađuje sa nadripisarima. 14. kao i rukovodioce službi u sudu. 39. tužilaštvu i organima uprave. sa očeglednom svrhom da preporuči svoju pravničku umešnost i stručnost. bez opravdanog razloga prima klijente van kancelarije. kataloge. 18. izaziva incident sa ciljem da stvori utisak o prilježnosti i na taj način zadovolji klijenta ili pridobije nove klijente. adresare. daje pravne savete u javnim glasilima. ili potpomaže štampanje i rasturanje ovakvih materijala. 6. obeležava kancelariju. 13. ili . generalno. 229 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . 11. kada su razlozi opravdani. 8. vodi sa sobom na rasprave sa svrhom da izazove utisak važnosti i moći . 7. memorandum. 21. ili mimo uslova predviđenih Kodeksom. nepozvan se obraća javnim glasilima. omalovažava druge advokata. vodiče i slične priručnike kao izabrani advokat ili u okviru grupe izabranih advokata. u postupku pred sudom i drugim organima i organizacijama pred kojima zastupa. dopušta da bude uvršten u imenike. islednike i operativne radnike u policiji. zamisli i poduhvate. daje drugome svoje posetnice i blanko punomoći radi dalje raspodele trećim unapred neodređenim licima. a ukoliko novinar ipak objavi napis koji sadrži reklamu.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji koje mu prete u predmetu zbog koga se obratio advokatu. tužioce i njihove zamenike. suprotno Kodeksu i Statutu. 5. kao i uticaja koje može da ostvari zahvaljujući svom prethodnom zaposlenju. sposobnosti. ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama. na javnim skupovima. njen štampani materijal i druge oznake (tabla. postiče ili ne osporava uverenje klijenta u efikasnost korupcije i predlaže ili nagoveštava sopstveno posredovanje u tome. obećava ili nagoveštava korišćenje veza i sopstvenih ili tuđih neprofesionalnih uticaja. organizuje redovne konferencije za štampu.) na napadan i neodmeren način. nudi jeftinije ili besplatno zastupanje. prima za honorarne saradnike sudije . 15. 17.

advokat može . kao i prilikom obraćanja javnosti u cilju ukazivanja na kršenje ljudskih sloboda i prava i na pojave odstupanja od ustavnosti i zakonitosti . prevodilaštva i sporta . a uz svoje ime ne sme da ističe zvanje “advokat “. Istupanje u javnosti i stručni rad 40. uz svoje ime. umnožavanja. javnim službama i preduzećima. 51. književnosti.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji IX . usmerava ili organizuje sam advokat. osnovano upućuju na zaključak da se rad obavlja zajednički. Rukovodeći položaj advokata u političkoj stranci nije spojiv sa njegovim istovremenim rukovodećim položajem u advokatskoj komori . ili da rad tog drugog lica obavlja. advokat treba da vodi računa o zabrani reklamiranja i o značaju i ugledu sve profesije. naziv i druga vidna obeležja njegove kancelarije i smeštaj. osim kao prevodilac. 44. telefaks i kompjuterske komunikacije ili kompjuterske informacije i obrada podataka . Nespojivi poslovi 43. 46. 47. 49. prepisi. naziv i druga vidna obeležja poslovnih prostorija lica koje se bave drugom. U advokatskoj kancelariji ne može se obavljati druga delatnost. da pruža druge usluge kao što su kancelarijske usluge. pedagogije. Nespojivo je sa advokatskom profesijom istovremeno bavljenje bilo kojom drugom delatnošću. sa advokaturom nespojivom delatnošću. da ističe i advokatsko zvanje. 45. Advokat je dužan da svoju profesiju obavlja stvarno i stalno. 41. umetnosti. publicistike. advokat je dužan da zatraži od advokatske komore mirovanje advokatskih prava i dužnosti. Advokat ne sme da koristi stručne skupove i svoju naučnu. na stručnim savetovanjima i skupovima pravnika. Za vreme obavljanja poslova na rukovodećem položaju u organima vlasti. 48. Smatraće se da advokat krši zabranu bavljenja poslovima nespojivim sa advokatskom profesijom ako smeštaj. Prilikom objavljivanja stručnih radova iz oblasti društvenih nauka. Advokat je dužan da izbegava poslove koji bi njegovom advokatskom radu mogli da daju komercijalni karakter . Advokat ne sme ni posredno ni neposredno da se bavi poslovima koji bi ugrozili njegovu nezavisnost i naškodili značaju i ugledu advokatske profesije. pedagošku i publicističku delatnost da bi agitovao za svog klijenta i podsticao nedozvoljene pritiske u predmetu čiji je postupak u toku. snimanja. drugim državnim organima. 50. U izjavama za javnost i u napisima u kojima se predstavlja svojim advokatskim zvanjem. niti advokat može radi sticanja prihoda. u naučnoj i pedagoškoj delatnosti. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 230 . Bavljenje advokata dozvoljenim delatnostima podrazumeva i pravo da učestvuje u upravljanju ili rukovođenju odgovarajućim strukovnim udruženjima i društvima . nadzire. izuzev u oblasti nauke. ukoliko se ne odluči za brisanje iz imenika advokata. osim advokatske. 42. X. osim ako se radi o stručnoj obradi konačno rešenih procesnopravnih problema i ukoliko to čini bez navođenja imena stranaka i sopstvene povezanosti sa predmetom.

Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 52. imovno stanje i stranačku pripadnost. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 231 . osim u slučaju zakonskih zabrana i naloga. u humanitarnim organizacijama. V. 7. nevladinim organizacijama. Na donošenje odluke o zastupanju ne smeju uticati razlike među strankama s obzirom na pol. Pri donošenju odluke o zastupanju advokat treba da vodi računa o potrebi da nezavisno i samostalno pružanje pravne pomoći. b) Prihvatanje i odbijanje zastupanja 54. rasu . POSEBNA PRAVILA I. 6. Advokat može da se prihvati zastupanja samo kada je to od njega zatraženo. ako su zahtevi stranke očigledno suprotni njenim vlastitim interesima. ili da stranka inače ima nehumane ili nemoralne pobude. ako stranka uslovljava plaćanje nagrade uspehom u sporu. Sloboda međusobnog izbora i međusobno poverenje između advokata i klijenta osnovne su pretpostavke za prihvatanje i trajanje i za uspešnu pripremu i organizaciju zastupanja. politička i druga ubeđenja. ili zahteva obećanje uspeha. izdavačkim savetima. 3. organizacijama za zaštitu ljudskih prava i sloboda. jezik. ako advokat oceni da su izgledi na uspeh neznatni ili malo verovatni. Opravdanim razlogom za odbijanje zastupanja smatraće se naročito: 1. Advokat i klijent a) Osnovno pravilo 53. nacionalnost. kao i zabrana i naloga predviđenih Kodeksom i Statutom. 55. kakvo obezbeđuje advokatura. ako stranka već u prvim razgovorima ispoljava prema advokatu nepoverenje ili nepristojnost. ako advokat oceni da je obest osnovni motiv stranke. ili kada mu je zastupanje dodeljeno odlukom nadležnog organa. ako je advokat preopterećen poslom. 5. poreklo. ako je stranka nesposobna da plati nagradu i gotove izdatke. 58. radnim i drugim stručnim telima vladinog ili nevladinog karaktera. 4. Nije u suprotnosti sa Kodeksom ako je advokat član. političku i ekonomsku moć. bude na raspolaganju svakome kome je potrebno i dostupno i da nastoji da. društvima i udruženjima. 57. Advokat slobodno odlučuje da li će se prihvatiti zastupanja. društveni položaj. veru . rukovodilac ili član rukovodećeg tima u ekspertskim. bez opravdanog razloga. pružanje takve pomoći ne odbije. 2. 56. uređivačkim odborima i sličnim organizacijama.

ako mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koju još uvek Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 232 . ako ga je preporučila suprotna stranka ili njen punomoćnik. radi pobijanja testamenta koji je sastavio. 9. vrsta krivičnog dela i zaprećena kazna. ako je uveren da stranka nema izgleda na uspeh . ako istovremeno u drugom predmetu zastupa suprotnu stranku. 2. osim ako se radi o predmetu nestandardne vrste i licu koje je istaknuti stručnjak za takvu pravnu oblast. ako je zahtev stranke očigledno suprotan pozitivnim propisima. 11. ako bi trebalo da zastupa protiv svog bivšeg klijenta . ako je zahtev ili interes stranke u suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat ima kakav položaj ili ga zastupa. Advokat treba da odbije zastupanje: 1. 3. a advokat je sam uveren da navedene okolnosti neće na njega nepovoljno uticati. ako bi trebalo da zastupa u sporu povodom ugovora ili vansudskog poravnanja koje je sam sačinio. osuda ili uznemirenje koje je krivično delo izazvalo u javnosti. ako bi trebalo da zastupa suparničara ili brani saokrivljenog čiji su interesi suprotni interesima klijenta koga u istom predmetu već zastupa ili brani. 6. ili je sa suprotnom strankom ili njenim punomoćnikom u takvim porodičnim. ličnim ili poslovnim odnosima kakvi bi. ako bi zastupanje podrazumevalo upotrebu nečasnih ili nedozvoljenih sredstava. U krivičnim predmetima ne smatraju se opravdanim razlozima za odbijanje odbrane: odlike ličnosti okrivljenog. ili protiv nosioca prava na imovini čiji jeste ili je bio staratelj. 3. ozbiljnost ili nepobitnost dokaza koji ga terete. 5. ako sa advokatom koji stranku već zastupa nije postigao dogovor o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 59. mogli nepovoljno da utiču na nepristrasnost i doslednost u njegovom radu. 7. izričito zahteva zastupanje. osim ako je iz načina na koji je prestalo prethodno zastupanje i na koji se bivši klijent prema njemu tada i kasnije i ponašao očigledno da je između njih prestao odnos poverenja. izuzev ukoliko stranka. ako je kao sudija. 8. ako je u istoj pravnoj stvari već savetovao suprotnu stranku ili je od nje primao informacije i naloge. po opštim merilima. tužilac ili drugo službeno lice u organima vlasti postupao u predmetu u kome je rešavano o slučaju koji predstavlja prethodno pitanje za predmet u kome bi trebalo da zastupa. ako nema dovoljno znanja i iskustva u pravnoj oblasti u kojoj bi trebalo da zastupa. ponašanje oštećenih ili mali izgledi na uspeh. ako je stranka za zastupanje u istom predmetu ovlastila i lice koje nije advokat. a u krivičnim predmetima i aktivnu ulogu u opravdavanju i dokazivanju istinitosti odbrane za koju advokat zna da je neistinita. 4. 4. način na koji se okrivljeni brani. 60. Advokat je dužan da odbije zastupanje : 1. 10. 61. iako upoznata sa ovim pravilom. 2.

g ) Obaveze prema klijentu 71. strankama. osim ako zastupa suprotnu stranku ili ako razlog odbijanja važi jednako za sve advokate . na vrstu i osnovne osobine postupka koji će biti primenjen. podležu oceni stručnog kolegijuma ili drugog advokata kancelarije . iznese problem i potpiše punomoć. 70. i 61. 62. advokat treba da ukaže klijentu: 1. 68. ovlašćenja koja se ne odnose na predmet zastupanja. na pravilo da je poverljivost iznesenih podataka zaštićena obavezom čuvanja advokatske tajne. Advokat treba da nastoji da klijent lično pred njim izjavi da mu svoj slučaj poverava.6. Punomoć ne sme da sadrži neodređena ovlašćenja. ili stranka od koje prethodni advokat. na interes da otkrije pobude i ciljeve i da istinito i u potpunosti iznese činjenice i dokaze. Pre nego što je klijent potpiše. za zastupanje u istom predmetu. 67. i klijent i advokat imaju poverenja. na svoju ocenu činjenične i pravne sadržine predmeta. ili u toku priprema za zastupanje. potražuje nagradu i troškove . ili posebnim pisanim sporazumom advokata sa klijentom. uz uslov da verodostojnost izjave i potpisa advokat proveri čim okolnosti to dozvole. 58. u punomoć treba da budu uneti podaci o advokatu. 233 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . izuzimajući pravilo 59. advokat može da nepopunjenu punomoć klijentu da na potpis ili od klijenta primi poptisanu. 69. ovog kodeksa . Osim broja predmeta. U prvom razgovoru. ukoliko to stranka od njega traži. preporuči drugog advokata u koga ima poverenja. ili postoje drugi opravdani razlozi. u slučaju da klijentu predstoji duža odsutnost. dužan da odbije zastupanje. uz razumni oprez. 4. uz uslov da su način i svrha upotrebe takve punomoći predviđeni pisanim nalogom klijenta. U opravdanim slučajevima izjava i potpis mogu se pribaviti posredstvom uobičajenih sredstava komunikacije ili posredstvom lica u koje. advokatska komora ili drugi nadležni organ advokat može da odbije samo ako je. niti sporazume ili ugovore o nagradi. u krivičnim predmetima. ili ako postoje opravdani razlozi za odbijanje zastupanja propisani pravilom 58. u punomoć nije dozvoljeno naknadno unošenje drugih podataka. Advokat treba da nastoji da stekne i sačuva poverenje klijenta.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji zastupa drugi advokat. 72. Zastupanje koje mu dodeli sud. v) Potpisivanje i sadržina punomoći 65.1. vrsti postupka. imena drugog advokata koji je ovlašćen za zamenjivanje i ispravljanja očiglednih grešaka u pisanju. U zajedničkoj advokatskoj kancelariji pravila 58. 64. 63. 66. 3. 2. predmetu zastupanja.7. Izuzetno. Odluku o odbijanju zastupanja advokat treba da saopšti i obrazloži bez odlaganja i da.1. obimu ovlašćenja i datumu potpisivanja.

da klijente prima u vreme označeno na advokatskoj kancelariji. ili se radi o neznatnim iznosima. ukaže mu na mogućnost da nagrada i troškovi. Kod sastavljanja isprava i dvostranim pravnim poslovima advokat je zastupnik obe stranke i dužan je da savesno štiti njihove interese. a na traženje klijenta i o svim pojedinostima. Advokat je dužan : 1. kada klijent to traži. 6. a posebno kao branilac okrivljenog koji se nalazi u pritvoru.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 5. 4. da klijentu. da u zastupanju postupa bez nepotrebnog odugovlačenja. 74. 2. preda sve isprave. 3. 75. sa klijentom zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju ili ugovor kojim od klijenta besteretno stiče imovinu i imovinska prava. da klijentu omogući uvid u Tarifu . izuzev ličnih beležaka i izvornih primeraka podnesaka koje je sam sačinio. sudijama . novčanu kaznu. bez obzira da li zastupanje traje ili je otkazano i da li nagrada i troškovi jesu ili nisu plaćeni. 76. nijednog trenutka ne pretpostavljajući njegovim interesima svoje odnose sa drugim advokatima. d ) Nedopušteni postupci 77. prima nove klijente ili predmete u meri koja ugrožava ispunjenje njegovih obaveza prema postojećim klijentima i prema predmetima koji su u toku. a ugled i platežna sposobnost klijenta daju 234 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . na način obračuna i naplate i na tačan ili približan iznos nagrade i troškova. paušalni iznos i troškove u postupku. preda mu obračun nagrade i troškova. slučaj reši na miran način. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat : 1. osim ako to opravdavaju izuzetne i trenutne okolnosti. vansudskim putem . druge podneske i odluke. izlaže klijenta nepotrebnim izdacima. obeštećenje. tužiocima i drugim učesnicima u postupku . zapisnike. 5. i . na njegov zahtev. 73. Kada to nalažu interesi klijenta i dozvoljavaju pravne pretpostavke advokat treba da nastoji da. Kao zastupnik. budu manji od njegovog računa. da klijenta upozna sa promenama svojih pravnih i činjeničnih ocena. kopije ili prepise vlastitih podnesaka . da se prema svim klijentima i predmetima odnosi jednako savesno i stručno. 7. iz svojih sredstava za klijenta polaže jemstvo ili plaća obezbeđenje. advokat je dužan da bez odlaganja ukaže na sve povrede prava odbrane i druga kršenja zakona na štetu svog klijenta. a naročito kada to čini predlaganjem suvišnih ili nekoncentrisanih dokaza i bezrazložnim prouzrokovanjem odlaganja ili povećavanja broja rasprava. bez obzira koja mu se od njih prva obratila i koja plaća nagradu . pre pokretanja spora. 3. 4. 2. koje će sud ili drugi nadležni organ odmeriti na teret suprotne stranke. da klijenta blagovremeno obaveštava o svim bitnim promenama u predmetu .

osim ako ga je klijent na nesumljiv način takve obaveze oslobodio. Advokat ne sme da otkaže zastupanje u nepodesnom trenutku. 84. da preduzima sve one mere bez kojih bi klijent pretrpeo štetu. da ne meša sa sopstvenom imovinom i ne raspolaže njima u svoje ime i za svoj račun. U slučaju otkaza zastupanja advokat je u obavezi. e ) Rukovanje imovinskim vrednostima 85. iscrpeni redovni i vanredni pravni lekovi. 80. I kada otkaže odbranu advokat treba da nastoji da to ne čini na način i u vreme koji bi klijenta izložili osudi javnosti ili pogoršanom položaju u postupku . Advokat je dužan da otkaže zastupanje iz istih razloga zbog kojih je imao obavezu da se zastupanja ne prihvati. 2. ili kada već ima drugog branioca . osnova za uverenje da se radi o kratkoročnoj pozajmici. poistovećuje se sa svojim klijentom i njegovim interesom. hartije od vrednosti i druge imovinske vrednosti koje mu je klijent poverio. U krivičnim predmetima advokat ne sme da otkaže odbranu. ukoliko od klijenta nije dobio drugačiji ili određen nalog. javno omalovažava advokata. Opravdanim razlozima za otkaz zastupanja smatraju se isti oni razlozi zbog kojih je advokat mogao da odbije zastupanje.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 5. sve dok klijent ne obezbedi drugog zastupnika ili dok ne istekne najviše trideset dana. 81. izuzev preopterećenosti koju je sam prouzrokovao primanjem novih predmeta. 4. pa čak i ako postoji samo razumna sumnja da bi otkaz u sudu ili u javnosti mogao da bude protumačen kao izraz nepoverenja u okrivljenog i neslaganja sa načinom njegove odbrane. 82. da čuva sa posebnom brižljivošću na dovoljno bezbednom mestu ili deponuje na račun ili položi u sef koji se otvara za drugoga u za to ovlašćenoj ustanovi. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 235 . kada istekne određeni rok. a ukoliko su mu ovi razlozi bili ili morali biti poznati i u vreme kada se zastupanja prihvatio. 79.osim ako postoje razlozi koji ga na to primoravaju. ili kada nastupi ili izostane ugovoreni uslov. odgovoran je za posledice koje je klijent trpeo zbog njegovog zastupanja ili u periodu tog zastupanja. uporno odbija saradnju sa njim. đ) Otkazivanje zastupanja 78. ako bi time položaj njegovog klijenta bio pogoršan. izuzev kada sam klijent zahteva otkaz zastupanja. i kada za to postoje opravdani razlozi. da na vreme preda ili doznači ovlašćenom primaocu. postavlja mu nemoguće zahteve ili od njega traži da krši pozitivne propise i Kodeks . Novac. 83. 3. advokat je dužan : 1. ukoliko za to ima osnova. Advokat ne sme iz neopravdanih razloga da otkaže zastupanje pre nego što je postupak dovršen i pre nego što su. da bez odlaganja preda klijentu kada ovaj to zahteva.

Na način iz pravila 85. advokat je dužan da postupi i kada novac. nakon saopštavanja ili predaje. privremeno smešteni na drugo mesto. izuzev u opsegu. Advokatska tajna a ) Osnovno pravilo 87. na to klijenta upozori i preporuči mu da ne govori o onome što želi da sačuva kao tajnu. da u situaciji kada ima razloga da posumnja da se njegovi razgovori sa klijentom u zatvoru. U okvirima određenim u pravilu 88. odustalo od namere da advokatu poveri zastupanje. II. zapise i depozite koji se odnose na lice čijeg se zastupanja nije prihvatio. 2. 3. hartije od vrednosti ili druge imovinske vrednosti od trećeg lica primi u ime. 89. 92. bilo slučajno. po odluci i pod nadzorom advokata. advokatsku tajnu predstavljaju svi podaci koje advokat zna i svi spisi. kopije ili snimka isprava koje su mu poverene. predmete. bilo zloupotrebom sredstava komunikacije. Advokat je dužan da čuva kao tajnu i poverljive podatke. telefonom. za svrhe i u odnosu na organe vlasti i treća lica. 4. postupa sa razumnim oprezom i na najmanju meru svede mogućnost da tajna bude otkrivena. bilo da poverljivost sadržaja proizilazi iz prirode predmeta i brižljive ocene svih okolnosti. pritvoru. Obaveza čuvanja adokatske tajne bitna je pretpostavka poverenja klijenta u advokata i nezavisnosti advokatske profesije . bilo da ga je sam klijent upozorio na poverljivost sadržaja. kojima su . predmeti. b ) Predmet tajne 88. nadzire sačinjenje prepisa.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 86. za račun i po ovlašćenju klijenta. da u prenošenju poverljivih sadržaja poštanskim pošiljkama. da na obavezu čuvanja tajne upozori i lično obaveže službenike i saradnike svoje kancelarije. Advokat tajnu čuva na taj način što poverljive sadržaje čini nedostupnim organima vlasti i trećim licima. kompjuterom. u dogovoru sa klijentom. v ) Čuvanje tajne 91. Advokat je dužan da čuva kao tajnu sve što mu je klijent poverio ili što je tokom pripreme predmeta ili zastupanja na drugi način saznao ili pribavio. a saopšteni su mu ili predati u cilju zastupanja. kao i na lice koje je. ili na drugi posredan način. zapisi i depoziti koji se nalaze u advokatskoj kancelariji. telefaksom. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 236 . ili na drugom mestu neovlašćeno prisluškuju. ili su. ovakvi sadržaji namenjeni. spise. ili posredstvom pouzdanog poverenika. da lično. U cilju čuvanja advokatske tajne advokat je dužan : 1. 90.

da prepise i kopije sudskih spisa ne predaje na čitanje. izuzev na štetu člana protiv koga je zastupanje usmereno. kopije. niti na štetu bilo kog njihovog zainteresovanog člana. niti . d ) Zabrana zloupotrebe tajne 97. u vlastitu korist ili u korist trećeg lica. ili radi sačinjenja prepisa ili kopije. a moralni obziri preporučuju. bez izričite dozvole klijenta . 8. III. kada mu klijent to na nesumljiv način dozvoli. 95. O odluci da otkrije tajnu. 2. u najvećoj mogućoj meri. koje više nije dužan da čuva. 98. ukoliko je oslobođen obaveze njenog čuvanja. bez obzira da li je zastupanje u toku ili je prestalo. Advokat je oslobođen obaveze čuvanja advokatske tajne: 1. advokat prethodno treba da obavesti lice na koje se tajna odnosi. snimke i negative. uvek kada priroda slučaja i konkretne okolnosti to dozvoljavaju. Poverljive podatke.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 5. do kojih je došao u zastupanju pravnog lica ili druge organizacije. advokat ne sme poverljive podatke da upotrebi na štetu klijenta. onome ko i sam nije ovlašćen da ih čita. g ) Otkrivanje tajne 93. kada je to neophodno za odbranu samog advokata ili njegovog saradnika. advokat ne sme da upotrebi na njihovu štetu. upozori lice kome je ovlašćen da takav sadržaj prenese. ili dok ne nastupe okolnosti koje advokata oslobađaju takve obaveze. Advokatska kancelarija a ) Osnovno pravilo Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 237 . zbrine ili ukloni na način koji neće omogućiti neovlašćenim licima da saznaju njihov sadržaj. da spise. da štedi ličnost na koju se tajna odnosi i da nastoji da otkriveni podaci ne dobiju veći publicitet nego što je neophodno za osnov i svrhu koji otkrivanje tajne čine dopuštenim. Obaveza čuvanja advokatske tajne postoji sve dok iznošenje poverljivog sadržaja može da povredi interese klijenta. 94. 7. 3. kao i njihove prepise. da na poverljivost sadržaja ili na posebnu obavezu u pogledu određenog sadržaja. Kada ne postoje uslovi za otkrivanje tajne. Prilikom otkrivanja tajne advokat treba. na odgovarajući način obezbedi i ne predaje neovlašćenim licima bez znanja i odobrenja klijenta. poseduje ili umnožava. kada je to neophodno za sprečavanje izvršenja najavljenog krivičnog dela sa znatnom društvenom opasnošću. da originalne isprave. 96. 6.

Tabla na zgradi. posetnica i zaglavlje na štampanom materijalu. tablom penzionisanog ili umrlog advokata. najviše dva puta u periodu od tri meseca posle nastupanja promene . svetlosnim ili zvučnim uređajima. 104. niti putokazom u unutrašnjosti zgrade koji bi predstavljao ponovljenu tablu. može da nosi naziv sa imenom samo jednog ili nekolicine. veličinom. 5. ukoliko u istoj zgradi ima više od jednog advokata. radno vreme i sredstva saobraćanja sa klijentima i strankama. g) Upotreba pečata 106. ili na mestu na kome je bila kancelarija. sudske veštake. u periodu dužem od godinu dana posle penzionisanja ili smrti. Zajednička advokatska kancelarija. može na mestu na kome se nalazila kancelarija najduže šest meseci da ostavi belešku o novoj adresi . uz dodatak “i drugi“. advokat može cirkularnim pismom da obavesti samo svoje klijente i saradnike. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 238 . pravosudne organe. putokazom izvan unutrašnjosti zgrade. O promenama iz pravila 103. ne smeju oblikom. advokat može da oglasi u dnevnoj štampi. Advokat koji je preselio kancelariju. niti da stvaraju utisak nametljivosti. drugim nazivom osim imena advokata. tablom postavljenom upravno u odnosu na fasadu zgrade. ostavljenom uz tablu preuzimatelja kancelarije. preseljenje i preuzimanje kancelarije i udruživanje i prestanak udruživanja advokata. 6. Advokat je ovlašćen i dužan da pečat svoje advokatske kancelarije upotrebljava samo za vlastitu advokatsku delatnost. natpis na ulazu. koje nije priznato u skladu sa zakonom i Statutom. 4. stručnim ili akademskim zvanjem advokata. pečat. 3. druge advokate. b ) Označavanje kancelarije 100. Otvaranje. neukusa ili reklame . 102. bez sadržaja i grafičkih rešenja kojima bi se stvarao utisak reklame. 2. 101. obradom i celokupnim izgledom da odstupaju od profesionalnih standarda i civilizovanog načina predstavljanja. ukoliko u njoj ima veći broj advokata . v ) Oglašavanje promena 103. organe uprave i stručna udruženja pravnika . 105. uređenje i označavanje advokatske kancelarije treba da odgovaraju značaju i ugledu advokatske profesije. ali tada imena svih advokata moraju biti navedena u natpisu na ulazu u kancelariju i u zaglavlju štampanog materijala kancelarije. ili izazvao zabunu. Prostor. Advokatska kancelarija ne sme da bude označena: 1.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 99. ili istupio iz zajedničke advokatske kancelarije. pomoću kojih advokat označava svoju kancelariju.

drugog organa ili organizacije. podneske i isprave koje je sastavio ne overi pečatom svoje advokatske kancelarije. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat : 1. 3. ili ne obezbedi da potpis ili paraf. umesto nagrade ugovara potpuno ili delimično preuzimanje spornog prava čije mu je zastupanje povereno. sa klijentom ugovara i od njega prima nagradu za odbranu po službenoj dužnosti. koji bi. u predmetu u kome zastupa. Nagrada i naknada troškova a ) Osnovno pravilo 108. 5. prema propisanoj Tarifi. uz pečat svoje advokatske kancelarije ne stavi svoj potpis. trebalo da pripadnu njegovom klijentu. IV. b) Nedopušteni sporazumi i postupci 109. po odluci suda. ili drugu vrstu popusta. dozvoljava svom službeniku ili pripravniku da pečat advokatske kancelarije koristi bez njegovog znanja i odobrenja i bez odgovarajuće kontrole podnesaka i isprava na kojima je pečat otisnut. ili za vreme dok im miruju advokatska prava i dužnosti . nagradu i naknadu troškova nižu od propisane Tarifom . s njegovim odobrenjem stavi njegov advokatski pripravnik. ili drugome dozvoljava da koristi. zaključuje ugovor o nagradi iskorišćavajući težak položaj klijenta. unapred i nezavisno od poznavanja imovinskih prilika i platežnih sposobnosti klijenta. ili pečat tuđe advokatske kancelarije koristi za svoje potrebe. pečat svoje ili tuđe advokatske kancelarije. odnosno ugovara i prima kao svoju nagradu deo novčanog iznosa ili druge vrednosti. 6. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat : 1. ili zloupotrebljavajući vlastitu ulogu zastupnika da bi položaj klijenta neistinito predstavio teškim ili težim nego što jeste. 4. pečat svoje advokatske kancelarije drži bez nadzora na mestu dostupnom licima koja nisu ovlašćena za upotrebu pečata. nakon što su on ili advokat o čijem se pečatu radi. 3.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 107. pečat svoje advokatske kancelarije daje drugome na samostalnu upotrebu. 4. paraf ili faksimil. ili za zastupanje siromašnih po odluci advokatske komore. koristi. brisani iz imenika advokata. ili za koje je zahtev suprotne stranke odbijen (pactum de quota litis). 2. Nagradu i naknadu troškova za svoj rad advokat obračunava i naplaćuje u novcu. 2. odobrava ili ugovara besplatno zastupanje. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 239 .

ugovorenu nagradu veže za uspešan ishod zastupanja. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 240 . niti sa ciljem da postigne poslovni prestiž. dok je zastupanje u toku. 4. bilo tako što će se. bilo tako što će prihvatiti isplatu u delimičnom iznosu ili po okončanju postupka. 2. a sporazum o njoj treba da bude sačinjen u pisanom obliku. bez neophodnih provera. a i bez znanja klijenta kada je postupak završen. ukoliko je nagrada u srazmeri sa obimom. g ) Paušalna nagrada 113. ukoliko se klijent nalazi u izrazitom siromaštvu. advokat ne sme da donese olako. 3. bez znanja klijenta. 112. nagrade odreći.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 5. ne traži nagradu za zastupanje drugog advokata. prima nagradu i naknadu troškova od trećeg lica. sa klijentom slobodno ugovori nagradu. bez znanja i odobrenja klijenta. 6. dece ili roditelja pokojnog advokata. od klijenta traži ili prima nagradu i naknadu troškova koji ne služe dopuštenim svrhama. v ) Dopuštena odstupanja 110. vrstom i rezultatom rada i sa imovinskim prilikama lica koje je daje i ukoliko sa drugim licem. pribegne nelojalnoj konkurenciji. Ugovorena nagrada treba da bude primerena vrsti i obimu rada. u visini koja je primerena vrsti i obimu njegovih obaveza . 111.4. ukoliko za zastupanje određene vrste i složenosti nagrada u Tarifi nije uopšte ili nije na jasan način propisana. iz obzira prema imovinskim prilikama klijenta naplatu nagrade prilagodi njegovim platežnim sposobnostima.1.1. ili supružnika. 6. ne ugrožava njegovu nezavisnost i nije suprotno zabrani iz pravila 109. Advokat može da za stalnu savetodavnu pomoć ugovori paušalnu nagradu. ukoliko ih sam na to nije naveo. od klijenta primi vrednosti druge vrste. umesto nagrade i naknade troškova u novcu. nije ugovorena subrogacija. pod uslovom da mu sam klijent ponudi ovakav način razduženja. ili drugo lice sa znanjem i odobrenjem klijenta dok je postupak u toku. da predate vrednosti nisu potcenjene i da zamena ispunjenja ne sadrži elemente iskorišćavanja teškog položaja klijenta i ne narušava ugled advokature. Nije u suprotnosti sa pravilima Kodeksa kada advokat: 1. 5. primi neugovorenu nagradu. ukoliko to odgovara prirodi slučaja. koju mu ponudi klijent. izuzetno. ili izazove utisak reklame. ukoliko drugo lice nije suprotna stranka ili neko ko je podržavao suprotnu stranku. u cilju namirenja potraživanja. Odluku da postupi na jedan od načina iz pravila 110. i 110.

117. ili drugog napada na ličnost. izuzev onih čije nekorišćenje bi imalo prekluzivne posledice za osnovno pravo ili pravno sredstvo njegovog klijenta. Nenaplaćenu nagradu i troškove advokat ne treba da ustupa. Obaveza da sa drugim advokatima uspostavlja i održava dobre kolegijalne odnose nalaže advokatu: 1. đ ) Naplata 116. da bez odlaganja odgovori na službeno obraćanje drugog advokata. da drugog advokata ne poistovećuje sa njegovim klijentom. Međusobni odnos advokata treba da izražava uvažavanje same advokatske profesije. 4. bez omalovažavanja. izuzetno. pod uslovom da je ugovor pravno dopušten i da se njime ne ograničava poslovna delatnost klijenta. izvrgavanja podsmehu. 5. poželjno je da advokat pismeno upozori klijenta i ostavi mu primeren rok za ispunjenje obaveze. da na raspravama ne prekida niti na drugi način ometa drugog advokata. da ne koristi procesne mogućnosti na štetu suprotne stranke. vređanja. uvek kada je to moguće. 8. ugovori obezbeđenje druge vrste. 3. 118. ukoliko je drugi advokat najavio zastupanje suprotne stranke i ukoliko zna da postoje 241 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . 6. V. 7. Pre nego što protiv klijenta pokrene postupak pred sudom radi naplate nagrade i troškova. da se pridržava vremena dogovorenog za poslovni sastanak sa drugim advokatom. Naplati nagrade i troškova advokat ne treba da pristupa na mestu i na način koji će narušiti ugled advokature i njegov vlastiti ugled. osim u granicama propisanim pravilima postupka. a u sporu ne treba da nastupa sa revanšističkim pobudama i da klijenta izlaže novim nepotrebnim izdacima. Advokat ima pravo na predujam nagrade i troškova za svoj rad i naknade i troškova za rad drugoga za koji lično jamči . Međusobni odnosi advokata a ) Osnovno pravilo 119. ogovaranja.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji d ) Predujam 114. niti da njihovu naplatu poverava licu koje se bavi naplatom potraživanja. 2. b ) Međusobno uvažavanje 120. obavesti drugog advokata koji zastupa u istom postupku. da ne odbija prijem dostava koje mu upućuje drugi advokat. da o molbi za odlaganje ili pomeranje početka ročišta. umesto predujma u novcu. 115. da se prema drugom advokatu ophodi učtivo. Advokat ima pravo da.

121. da o rezultatima zamene bez odlaganja obavesti advokata koji je zamenu tražio. ili da. opravdani razlozi koji su drugog advokata sprečili da pristupi na ročište. neophodne podatke i uputstva. 3. bez odugovlačenja i preporučljivo je na jeziku na kome mu se strani kolega obratio. da bez dogovora sa drugim advokatom ne navodi na odlazak i ne odvodi njegove službenike i saradnike. ili preduzme druge mere koje bi otklonile posledice propuštanja procesne radnje za koju je zamena tražena. izabere i preporuči advokata. sam izabere drugog advokata i prepusti mu zamenu. interesi klijenta imaju prednost. na vreme dostavi punomoć. da ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog advokata. ovog pravila. u situaciji opisanoj u tački 1. Interesi profesionalne saradnje i kolegijalnosti preporučuju advokatu: 1. 5. da za zamenu i drugu pomoć koju je tražio lično jamči u pogledu isplate nagrade i troškova. da se. Obaveza da sa drugim advokatima uspostavlja i održava dobru profesionalnu saradnju. 10. ako je po stažu mlađi . 2. a nema vremena da obavesti kolegu i da ovaj pronađe drugog zamenika. nalaže advokatu: 1. da drugom advokatu pruži zatraženu stručnu pomoć. da o službenom kontaktu. 13. 11. 4. ili da. da prihvati samo takve slučajeve koje je u stanju da obradi stručno. bez odlaganja obavesti advokata koji tu stranku zastupa. osim ako ova znatno prelazi meru uobičajene razmene znanja i mišljenja. predstavi po stažu starijem advokatu. od koga traži zamenu. da sa drugim advokatom razmenjuje stručna znanja i mišljenja. 123. da advokatu . osim ako on ili njegov klijent raspolažu dokazima koji bi ih obavezivali na podnošenje krivične ili disciplinske prijave. da u pružanju pomoći inostranom advokatu vodi računa da je odgovoran za savete i tumačenja koje daje. ili ako bi 242 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . Ukoliko su kolegijalni obziri u suprotnosti sa interesima klijenta. da poteškoće u vođenju predmeta i neuspeh u bilo kojoj pravnoj stvari ne pravda pripisivanjem upotrebe nedozvoljenih sredstava advokatu suprotne stranke. osim ako se na drugi način ne može izbeći nastupanje docnje. 12.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 9. v ) Profesionalna saradnja 122. da prihvati zamenjivanje advokata koji to od njega traži. 2. uz povećanu odgovornost za izbor. koji je na bilo kakav način ostvario sa suprotnom strankom. ako je iz opravdanih razloga sprečen. niti da podržava takvo uverenje svog klijenta.

da u zajedničkom zastupanju . nalažu advokatu: 1. o tome obavesti kolegu koji već ima punomoć i sa njim pokuša da usaglasi stavove o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja. Kada mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koju u istoj stvari još uvek zastupa drugi advokat. 127. na pouzdan način uveri da je prethodno zastupanje prestalo i da za isto stranka dotadašnjem advokatu ne duguje nagradu i troškove. da o preuzetom zastupanju obavesti kolegu čije je zastupanje prestalo. bila na štetu interesa klijenta. izuzev ako se stranka naknadno opredeli samo za savetovanje i ako izjavi da o savetovanju ne želi da obavesti svog zastupnika. nastupa kao usklađen. pored njega. sa drugim advokatom ili advokatima stalno usaglašava shvatanja. uz advokata koji je zastupa. Kada mu se stranka. da se . advokat je dužan da se ograniči na razmatranje činjeničnih i pravnih pitanja. međusobno dobro obavešten i u svoje stavove uveren stručni tim. zastupnikom suprotne stranke. Kada mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koja tvrdi da je u istoj stvari više ne zastupa drugi advokat. pre nego što zastupanje prihvati. g) Zajedničko zastupanje 124. 2. ne traži više od polovine nagrade propisane Tarifom. 126. 1. a uzdrži od ocene rada svog kolega. da za zamenjivanje drugog advokata. obrati samo za savetovanje. sudom i drugim organima i organizacijama. osim u slučaju drugačijeg dogovora. da kolegu obavesti o razgovoru sa strankom. da ne sprečava klijenta u nameri da. dogovara podelu posla i nastoji da u odnosima sa klijentom. koja. u istoj stvari želi da ovlasti i njega. d ) Preuzimanje zastupanja 125. da pre nego što se prihvati zastupanja stranke. advokat je dužan: 1. Obaveza da osujeti ili otkloni sporove i poremećene odnose sa drugim Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 243 . 3. advokat je dužan: da odbije razmatranje predmeta i preuzimanje zastupanja i obavesti stranku o razlozima zbog kojih to čini. 2. 2. koju u istoj stvari zastupa drugi advokat. za zastupanje ovlasti i drugog advokata. da ne ocenjuje rad svog kolega. 3. Interesi profesionalnosti i kolegijalnosti i pravo klijenta da u istoj stvari ima više od jednog zastupnika.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 3. đ ) Rešavanje sporova 128.

mogle biti otklonjene. da poremećene odnose nastoji da popravi. da njegove posledice ne trpe odlaganje. 132. ovog pravila nisu dali rezultata.2. Dva ili više advokata mogu raditi u istoj kancelariji samo ako pripadaju istoj zajedničkoj advokatskoj kancelariji . 131. ili ako je kršenje zakona. mogu biti ograničeni samo: ugovorenim uslovima rada.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji advokatom. u pravu na prihvatanje lične klijentele. i 128. 130. Advokat i advokatska komora a ) Osnovno pravilo Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 244 . ili ako bi to očigledno bilo na štetu njegovog vlastitog ugleda i dostojanstva. ukoliko se ne radi o ličnoj klijenteli. Pripadnost zajedničkoj advokatskoj kancelariji ne isključuje primenu pravila Kodeksa. Odgovornost advokata. VI. nalažu advokatu: 1. ili da zbog njih pomoć. i da ne istupa iz kancelarije u vreme i na način koji bi kancelariji pričinili štetu ili povredili interese klijenata. i u pravu na samostalno prihvatanje. pokuša da reši na miran način. 133. koji je član zajedničke advokatske kancelarije. Statuta i Kodeksa tako ozbiljno . očigledno. na bilo koji način bude ograničena ili uskraćena. odmereno i obrazrivo. bez prisustva trećih lica. da uvek kada to dopuštaju okolnosti. Nezavisnost i samostalnost advokata. odbijanje i otkazivanje zastupanja. bezobzirno ili istrajno. Statutu ili Kodeksu. pre obraćanja sudu ili drugom nadležnom organu.3. e ) Zajednička advokatska kancelarija 129. međusobnih nesuglasica i odnosa prema klijentima i trećim licima posebno pazi da postupa u skladu sa pravilima 124. i 4. ukaže kolegi na postupke koji su suprotni zakonu. propisana unutrašnjim pravilima zajedničke advokatske kancelarije. da lične sporne odnose ili sporne odnose svog klijenta sa drugim advokatom. ne isključuje odgovornost koja proizilazi iz povrede pravila Kodeksa. niti mogućnost da advokat traži da bude oslobođen zadataka koje smatra suprotnim svojoj savesti ili štetnim za svoju nezavisnost. niti bi mirnim putem . osim ako preti opasnost od nastupanja zastarelosti. koju treba da pruži svom klijentu. 3. U zajedničkoj advokatskoj kancelariji advokat je dužan da u najvećoj mogućoj meri uvažava pravna shvatanja stručnog kolegijuma ili većine advokata. da ne dozvoli da poremećeni odnosi dođu do izražaja pred sudom i drugim organom ili organizacijom pred kojima zastupa . da u pogledu organizacije rada. 2. 5. 4. da disciplinsku ili drugu prijavu protiv kolege podnese samo ako pokušaji i ukazivanja iz tačke 3. ili bilo kakvim dobronamernim ukazivanjem.

da se ophodi sa pristojnošću i sa uvažavanjem njenog ugleda. umesan. Pravila koja važe za odnos i obaveze advokata prema advokatskoj komori. 5. da dostavi tražene isprave i pruži tražena objašnjenja. a obaveze koje iz tog položaja proizilaze izvršava savesno. ponaša i odeva. sud i drugi organi vlasti a ) Osnovno pravilo 138. da poštuje i izvršava odluke njenih organa. U podnescima i usmenim izlaganjima advokat treba da bude jasan. kao ravnopravnog činioca pravosuđa. autonomije i integriteta. U odnosu prema advokatskoj komori.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 134. 3. Advokatska komora je središte zaštite advokatske profesije i ostvarivanja statusnih prava advokata. dođe na razgovor i bez odlaganja odgovori na pismeno obraćanje njenih nadležnih organa. svojim predlozima i drugim vidovima saradnje. da se odazove na poziv. Prema sudu i drugim organima vlasti advokat treba da se ophodi odmereno i uljudno. nastojeći da obezbedi isto takvo ophođenje svog klijenta. 141. i načinom na koji se na raspravama i u službenim kontaktima izražava. 137. osim ako bi time povredio obavezu čuvanja advokatske tajne. a kritika koju upućuje sudu i drugim organima Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 245 . advokat je dužan: 1. da u službenom saobraćanju iznosi istinite podatke. koji podležu njenoj evidenciji i kontroli. sažet. 6. primenjuju se i na druge oblike organizovanja advokata koje je odobrila advokatska komora. 7. da blagovremeno i u potpunosti ispunjava svoje materijalne obaveze. stručno i blagovremeno. 140. Uvažavanje suda i drugih organa vlasti advokat ispoljava. Advokat. Advokat treba da učestvuje u radu Skupštine i drugih otvorenih sastanaka u advokatskoj komori. b ) Obaveze advokata 135. b ) Međusobno uvažavanje 139. 2. doprinosi ostvarivanju ciljeva i zadataka advokatske komore. 4. logičan i ubedljiv. Odnosom prema sudu i drugim organima vlasti advokat izražava uvažavanje načela zakonitosti i uvažavanje sopstvenog poziva . da blagovremeno prijavi sve promene i pravne poslove. VII. između ostalog. 136. da položaj u njenim organima i radnim telima ne koristi u svrhu reklame. kao i predstavnika ovih organa prema sebi i svom klijentu. 8. da bez opravdanog razloga ne odbija izbor i imenovanje u organe i radna tela advokatske komore i da.

ili što na drugi način čini ili podstiče nedozvoljene pritiske. lične prijateljske odnose sa sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti ispoljava pred klijentom. podrugljiv ili potcenjivački način. v ) Zabrana zloupotrebe 142. b ) Obaveze advokata 144. ili pred ovim licima stvara privid takvih odnosa. ili podržava takvo uverenje svog klijenta. ili se. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 246 . zloupotrebljava ulogu branioca da bi svom klijentu.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji vlasti ne sme da bude saopštena na uvredljiv. Advokat i advokatski pripravnik a ) Osnovno pravilo 143. 3. suprotnom strankom ili njenim zastupnikom . pribegava procesnim zloupotrebama. ili je njihovo posedovanje zabranjeno. osim ako on ili njegov klijent raspolažu dokazima koji bi ih obavezivali na podnošenje krivične ili disciplinske prijave. ispravljajući i usmeravajući njegov rad. u sudnici zadržava i nakon izlaska ovih lica. drugim pritvorenicima ili zatvorenicima krišom doturao pisma. pred klijentom. U interesu advokature je obuka advokatskih pripravnika za advokatsku profesiju i za druga zvanja u pravosuđu . 4. poruke i predmete koji inače podležu kontroli. utiče na tok postupka i odluku suda i drugih organa vlasti neprofesionalnim sredstvima. suprotnom strankom i njenim zastupnikom. posle završetka rasprave. Advokat je dužan: 1. koji je u pritovoru ili na izdržavanju kazne. tako što se obraća ustanovama i licima koji se ne smeju uplitati u raspravljanje i odlučivanje. VIII. da pripravnika osposobi za samostalno obavljanje advokatske profesije i drugih zvanja u pravosuđu. 6. nepovoljan tok i ishod postupka pravda pripisivanjem korupcije i drugih vidova zloupotrebe sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti. 145. tako što će mu preneti sva potrebna znanja i iskustva. Kada za to ima potrebe i mogućnosti advokat treba da primi diplomiranog pravnika na advokatsko-pripravnički rad. a naročito iznošenju neistinitih podataka i dokaza . Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat : 1. 5. 2. poveriti mu vežbu u što raznovrsnijim postupcima i predmetima i posvetiti punu pažnju njegovoj obuci nadzirući. ili posredstvom svog klijenta. uoči rasprave ulazi u sudnicu pre nego što je prozvan.

a da ne prima i prijavljuje pripravnika za koga zna da će njegov rad biti prividan. v ) Obaveze pripravnika 146. da pripravnika. osim ako su suprotni zakonu . 7. Advokat i suprotna stranka a ) Osnovno pravilo 147. da pripravničku vežbu iskoristi za što potpunije sticanje znanja i iskustva i da nastoji da se što bolje osposobi za samostalan rad. ili ugovore o ortakluku. u isto vreme. da se prema pripravniku drugog advokata. 4. da se prema advokatu kod koga radi ophodi sa uvažavanjem i da se pridržava njegovih uputstava i naloga. Prema suprotnoj stranci advokat je dužan da se ophodi odmereno i učtivo. popustljivo i na štetu odlučnog zastupanja interesa svog klijenta. 5. 6. kao i njegov klijent. prijavi advokatskoj komori i drugim nadležnim organima. ili da neće biti stalan. kako na raspravi kada zastupaju suprotne stranke. Advokat treba da uvažava pretpostavku da suprotna stranka nastupa sa jednakim osećajem pravičnosti i sa jednakom uverenošću u svoja prava. da pripravniku omogući uslove rada u skladu sa zakonom i ugovorom i ne iskorišćava ga za poslove koji nisu u vezi sa pripravničkom vežbom. ne bavi drugim poslom u vidu zanimanja. da pripravnika uputi na upoznavanje sadržaja Statuta i Kodeksa. 3. b ) Odnos prema suprotnoj stranci 148. da sa pripravnikom ne zaključuje ugovore o podeli dobiti. IX. da omogući pripravniku dovoljno slobodnog vremena za pripremu pravosudnog ispita. 5. 3.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 2. da svoj rad obavlja stvarno i stalno i da se. tako i izvan rasprave. 2. koga prima na rad. 4. da upozna sadržaj Statuta i Kodeksa i pridržava se njihovih odredaba i pravila. da pripravnika nagrađuje u skladu sa zakonom i ugovorom. Advokatski pripravnik je dužan : 1. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 247 . Statutu i Kodeksu. da se u prvom službenom susretu predstavi drugim advokatima. da ne prima vlastite klijente i ne vodi vlastite predmete. 6. ali ne i kolebljivo. 8. ophodi sa pedagoškim taktom i ne zloupotrebljava njegovo neiskustvo i nedovoljno znanje. sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti .

Broj: 1/1-99 U Beogradu. koje je suprotna stranka dala o njemu i njegovom klijentu u uzbuđenju izazvanom na raspravi. 16. iskorišćava neukost. aprila 1999. s. ili na način opisan u pravilu 120.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 149. U disciplinskim predmetima koji nisu pravnosnažno okončani pravila ovog kodeksa primenjivaće se samo ukoliko su povoljnija za advokata protiv koga se vodi disciplinski postupak . PRELAZNA I ZAVRŠNA PRAVILA 150. ZAMENIK PREDSEDNIKA ADVOKATSKE KOMORE JUGOSLAVIJE adv.r. osim ako je to neophodno da bi se obezbedio interes klijenta. G. Ovaj kodeks objavljen je na oglasnoj tabli Advokatske komore Jugoslavije 06. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 248 . stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja svog klijenta. prema suprotnoj stranci upotrebljava pretnju ili prinudu. 4..9. 151. povodom neodmerenih i nepristojnih izjava. i stupa na pravnu snagu 14. zabludu. da bi za svog klijenta postigao neopravdani uspeh. Dedić . ili joj bez osnova nagoveštava štetne posledice. Tomislav Š.r. Milan Vujin. 5. 3. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat: 1. ili zaplašenost suprotne stranke. ADVOKATSKA KOMORA JUGOSLAVIJE PREDSEDNIK ADVOKATSKE KOMORE JUGOSLAVIJE adv. aprila 1999. podstiče svog klijenta na krivično gonjenje ili sam pribegava krivičnom gonjenju. s. suprotnu stranku izaziva i podstiče na nedopušteno ponašanje. 2. januara 1999. Ovaj kodeks stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Advokatske komore Jugoslavije u Beogradu . pogotovo kada ova nema zastupnika.

Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Prilog 3 Statut advokatske komore Srbije Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 249 .

41/2002. 64/2004 Na osnovu člana 57. januara i 25. 43/99. način vršenja javnih ovlašćenja i druga pitanja od značaja za rad Komore. Ovim statutom uređuju se: zadaci. Član 4. Naziv Komore je: Advokatska komora Srbije. donosi STATUT ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE Deo prvi OPŠTE ODREDBE Član 1. Komoru predstavlja i zastupa predsednik Komore. Komora ima svojstvo pravnog lica. septembra 1999. Sedište Komore je u Beogradu. 24/98 i 26/98). Član 2. Komora je obavezna.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji "Službeni glasnik RS". br. unutrašnja organizacija Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: Komora). 65/2001. Član 3. Skupština Advokatske komore Srbije na sednicama održanim 16. nezavisna i profesionalna organizacija advokata koji imaju sedište advokatskih kancelarija na teritoriji Republike Srbije. Član 5. godine. izbor i delokrug njenih organa. br. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 250 . Zakona o advokaturi ("Službeni list SRJ".

Rad Komore i njenih organa je javan. grčka boginja pravde sa povezanim očima. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 251 . Član 8. Komora ima amblem. Drugi krug je okvir amblema. 4. Ovim statutom određuju se slučajevi isključenja javnosti iz rada pojedinih organa Komore u određenim fazama postupanja. zastupa i štiti njene interese. 3. preduzima mere za razvoj advokature.5 x 2. Komora ima pečat i štambilj. Zadatak Komore je da vrši poslove od opšteg interesa za advokaturu.5 cm. godina.5 cm i oba sadrže naziv i sedište Komore. 2. sa mačem u desnoj ruci. Pečat Komore je okruglog oblika. terazijama u levoj ruci i štitom sa leve strane postolja na kome je upisana 1862. Član 7. U prvom krugu je Temida. stara se o podizanju stručnog i etičkog nivoa advokature. Za svoje obaveze Komora odgovara svim svojim sredstvima. Između krugova ispisan je ćirilicom tekst: "Advokatska komora Srbije". stara se o obezbeđenju uslova za pravilno vršenje advokature.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 6. Sredstva za rad Komore obezbeđuju se na način propisan Zakonom o advokaturi i ovim statutom. a štambilj Komore je pravougaonog oblika veličine 5. predstavlja advokaturu. Deo drugi ZADACI KOMORE Član 9. Amblem Komore je nepravilnog kružnog oblika sa dva koncentrična kruga. a naročito: 1. prečnika 2.

6. 7.Advokatska komora Kragujevca. .Advokatska komora Zaječara.Advokatska komora Čačka.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 5. održava odnose sa državnim i pravosudnim organima i drugim organizacijama. . Deo treći UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA Član 10. Član 11.Advokatska komora Vojvodine. . . . daje predloge o pitanjima značajnim za ostvarivanje i zaštitu ustavnih sloboda i prava građana.Advokatska komora Požarevca. 10. . .Advokatska komora Niša. stara se o jačanju profesionalne discipline i odgovornosti u vršenju advokature. podnosi predloge za unapređenje advokature. Komora ostvaruje svoje zadatke određene zakonom i ovim statutom posredstvom svojih organa i organa advokatskih komora u svom sastavu. 8. 9.Advokatska komora Kosova i Metohije.Advokatska komora Šapca. pravosudnog i pravnog sistema. obavlja druge poslove od značaja za advokaturu.Advokatska komora Beograda. i . Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 252 . U sastavu Komore postoje: . stara se o obnavljanju advokature prvenstveno iz reda advokatskih pripravnika.

Deo četvrti ORGANI KOMORE Član 12. u skladu sa zakonom i ovim statutom.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Advokatske komore iz prethodnog stava su obavezne. 4. Advokatske komore iz stava 1. imaju pravo da stiču imovinu i imovinska prava i da svojom imovinom i imovinskim pravima samostalno raspolažu. Način rada organa Komore uređuje se poslovnicima. Organi Komore su: 1. 3. Komora i advokatske komore u njenom sastavu zadržavaju imovinu i imovinska prava kojima su do sada raspolagale. 2. Skupština Komore je najviši organ Komore koji vrši sva prava i obaveze predviđene zakonom i ovim statutom. 1. Skupština. ovog člana svojim statutima i opštim aktima uređuju sopstvenu unutrašnju organizaciju i rad. Disciplinski sud. 5. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 253 . i 6. nezavisne i profesionalne organizacije advokata koji imaju sedište kancelarije na njihovim teritorijama. Upravni odbor. Disciplinski tužilac. predsednik i tri potpredsednika Komore. Advokatske komore iz stava 1. ovog člana imaju svojstvo pravnog lica i nastavljaju sa radom sa do sada utvrđenom teritorijalnom nadležnošću. Nadzorni odbor. Član 13. Skupština Komore Član 14.

komisija i radnih tela Skupštine. Prati: 1. Statut. delegate za Skupštinu i Upravni odbor Advokatske komore Jugoslavije. 2. Poslovnik o svom radu i radu radnih tela koja obrazuje. Odlučuje o: 1. predsednika. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 254 . formiranju posebnih fondova. 5. zamenika predsednika i članove Nadzornog odbora. 3. Svaka advokatska komora bira u Skupštinu jednog delegata na svakih 50 advokata. saradnju sa Advokatskom komorom Crne Gore. predsednika. disciplinskog tužioca i njegove zamenike. njihovoj nameni i načinu raspolaganja sredstvima iz tih fondova. razvoj advokature. o izveštajima organa Komore. 2. 3. Član 16. zamenika predsednika i sudije Disciplinskog suda. Skupštinu čine delegati koje biraju skupštine advokatskih komora koje su u sastavu Komore. rad advokatskih komora sa svoje teritorije. Bira i opoziva: 1. 3. predsednika. zamenika predsednika i članove drugih povremenih odbora. predsednika Komore i potpredsednike Komore. 4.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 15. 6. Skupština Komore donosi: 1. 2. u drugom stepenu kada je to ovim statutom ili opštim aktom Komore određeno. 2. Advokatskom komorom Jugoslavije i drugim profesionalnim organizacijama iz zemlje i sveta.

Odredbe ovog statuta koje se odnose na osnivanje novih. zaključke i preporuke. predlagač može sazvati sednicu Skupštine u daljem roku od 30 dana. Redovnu sednicu Skupštine predsednik saziva jedanput godišnje. upravnog odbora jedne od advokatskih komora iz svog sastava ili najmanje dvadeset delegata Skupštine. Predlog iz stava 2. ovog člana. ovog člana mora biti sastavljen u pismenoj formi s predlogom tačaka dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predlog. Zaključkom se odlučuje u svim ostalim slučajevima. a sednica se može održati ako joj prisustvuje više od polovine delegata. Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih delegata. spajanje sa drugim ili podelu na više advokatskih komora donose se dvotrećinskom većinom prisutnih delegata uz saglasnost advokatske komore čiji se status menja. predsednik je dužan da sazove vanrednu sednicu Skupštine u roku od 45 dana od dana prijema predloga. Skupština donosi odluke. Član 19. opštih akata i drugim poslovima iz delokruga rada Skupštine. U slučaju da predsednik Komore ne sazove sednicu u roku određenom u stavu 2. Skupština radi u javnim sednicama.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 4. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 255 . Preporukom se odlučuje o stavu po određenom pitanju. Potvrđuje: . Član 18. rad svih organa Komore i razmatra izveštaje o njihovom radu. Član 17. Statut Komore i njegove izmene i dopune Skupština donosi dvotrećinskom većinom glasova prisutnih delegata. Na predlog Upravnog odbora. Odlukom se odlučuje o donošenju Statuta. gašenje postojećih.mandat delegata i članova izabranih u organe Komore. Član 20.

3. 4. advokatske komore Niša. svaka po dva delegata. sprovodi odluke Skupštine. Pravilnik o imenicima i drugim evidencijama i druge opšte akte koji nisu ovim statutom ili drugim opštim aktom stavljeni u nadležnost Skupštine ili nekog drugog organa. Upravni odbor iz reda svojih članova bira sekretara Upravnog odbora. advokatske komore Zaječara. Sekretar Upravnog odbora stara se o pripremi sednice i sprovođenju odluka Upravnog odbora. Radom Upravnog odbora rukovodi predsednik Komore. Predsednika i potpredsednike Komore bira Skupština iz reda članova Upravnog odbora. 2. srazmerno broju delegata izabranih u Skupštini. Upravni odbor je organ Skupštine Komore koji vrši prava i dužnosti utvrđene ovim statutom i drugim opštim aktima. Kosova i Metohije i Čačka. Advokatska komora Vojvodine tri delegata. Upravni odbor vrši sledeće poslove: 1. Kragujevca. 2. Član 23. Požarevca i Šapca svaka po jednog delegata.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Sednicom Skupštine rukovodi predsednik Komore. Upravni odbor Član 21. usklađuje stavove advokatskih komora sa svoje teritorije kada se donose odluke uz njihovu saglasnost ili mišljenje. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 256 . Upravni odbor ima 19 članova. Članove Upravnog odbora delegiraju advokatske komore koje su u sastavu Komore. U odsustvu predsednika sednicom Skupštine rukovodi jedan od potpredsednika. Član 22. utvrđuje predlog statuta i drugih opštih akata koje donosi Skupština. donosi: Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. s tim da svaka od ovih komora mora imati najmanje jednog člana u Upravnom odboru. Advokatska komora Beograda delegira šest delegata.

odlučuje o dodeli Plakete i Povelje Komore i drugih priznanja. 12. odlučuje u drugom stepenu kada je to ovim statutom određeno. određuje lica koja mogu raspolagati materijalnim sredstvima i granice njihovih ovlašćenja. ovim statutom ili drugim opštim aktom određeno. 11. donosi Poslovnik o svom radu. 13. 9. određuje predstavnike Komore u drugim organizacijama i organima. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 257 . ovim statutom i drugim opštim aktom nisu stavljeni u delokrug rada Skupštine ili nekog drugog organa. pravosudnog i pravnog sistema. odlučuje o statusnim. usvaja periodične obračune i predlog završnog računa Komore. odlučuje o žalbama na odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom koje donose advokatske komore u njenom sastavu. advokatskim komorama i drugim profesionalnim i stručnim organizacijama iz zemlje i inostranstva. usklađuje stavove Komore sa državnim i drugim organima u stvarima koje se donose uz saglasnost nadležnog državnog organa.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 5. preduzima mere i učestvuje u saradnji advokatskih komora sa državnim i pravosudnim organima. materijalnim i drugim pitanjima radnika službe Komore i daje saglasnost na njihova akta kada je zakonom. bira i opoziva sekretara Upravnog odbora. predlaže državnim organima mere za unapređenje advokature. utvrđuje plan prihoda i rashoda i stara se o njegovom urednom izvršavanju. 20. određuje osnovnu orijentaciju časopisa "Branič" i drugih štampanih i elektronskih izdanja i prezentacije Komore. 22. 8. odlučuje o imenovanju glavnog i odgovornog urednika časopisa "Branič" i imenuje urednike i članove uređivačkih odbora časopisa i drugih štampanih i elektronskih izdanja i prezentacije Komore. odlučuje o poslovima i pitanjima koji zakonom. 15. 10. 21. prati rad advokatskih komora i ortačkih advokatskih društava sa svoje teritorije i daje preporuke u vezi sa njihovim radom. 6. 16. 18. odlučuje o članstvu Komore u međunarodnim advokatskim organizacijama. 17. 7. 19. 14.

a odlučuje većinom glasova prisutnih članova. vrši druge poslove koje mu poveri Skupština. Za svoj rad predsednik odgovara Skupštini i Upravnom odboru Komore. 3. predstavlja Komoru. Upravni odbor radi u sednicama kojima mora prisustvovati većina od ukupnog broja njegovih članova čiji je mandat verifikovan. utvrđuje protokol listu gostiju. 5. 25. 2. i 24. donosi rešenja kada se odluke donose u upravnom postupku. obavlja i druge poslove određene ovim statutom ili drugim opštim aktom Komore. saziva sednice Skupštine i Upravnog odbora. Za obavljanje poslova iz svog delokruga Upravni odbor može obrazovati stalna i povremena tela i imenovati članove tih tela iz reda advokata i advokatskih pripravnika i kada nisu članovi organa Komore. predlaže dnevni red za te sednice i predsedava im. 4.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 23. izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora. Predsednik Komore je po svojoj funkciji stalni član Visokog saveta pravosuđa. 3. Predsednik i potpredsednici Komore Član 26. bira i razrešava člana Visokog saveta pravosuđa. potpisuje odluke i druge akte koje donosi Skupština i Upravni odbor. Predsednik Komore: 1. 6. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 258 . Član 24. Sednica Upravnog odbora mora se zakazati u roku od 10 dana od prijema pismeno obrazloženog predloga najmanje tri člana Upravnog odbora. Član 25. ili upravnog odbora jedne advokatske komore koja je u sastavu Komore.

Nadzorni odbor je samostalan organ Komore i za svoj rad neposredno odgovara Skupštini Komore. Disciplinski organi Komore su disciplinski tužilac i Disciplinski sud. Nadzorni odbor je organ Komore koji vrši kontrolu raspolaganja sredstvima Komore. Disciplinski sud Komore sastoji se od predsednika suda. Disciplinski organi su dužni da postupaju hitno. Disciplinski organi Komore u disciplinskom postupku postupaju kao drugostepeni organi. Disciplinski organi su nezavisni u svom radu. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 259 . 5. Nadzorni odbor Član 28. Predsednika Komore u odsutnosti zamenjuje potpredsednik Komore koga predsednik Komore odredi. Disciplinski organi Član 30. Disciplinski organi podnose izveštaj o svom radu Skupštini Komore. U Nadzorni odbor koji ima 9 članova bira se po jedan član iz svake advokatske komore iz sastava Komore. a naročito u slučajevima vođenja disciplinskog postupka u kojima je doneto prvostepeno rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom. 4. Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik suda. zamenika predsednika i 12 sudija.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 27. Član 29. Član 31. a u njegovoj odsutnosti zamenik.

da daju predloge i inicijative za unapređenje rada Komore. predsednik.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Disciplinski sud sudi u veću koje čini troje sudija toga suda. disciplinski tužilac i njegovi zamenici. Disciplinski tužilac Komore ima 4 zamenika koji ga zamenjuju u vršenju njegovih dužnosti. predsednici drugih organa Komore. Izbor i opoziv delegata i članova organa Komore Član 34. da o radu svojih organa obaveštavaju advokatske komore čiji su članovi i da se staraju da se one izjasne o piitanjima i opštim aktima koji su im dostavljeni na mišljenje. Delegati i članovi organa Komore imaju sledeća prava i dužnosti: 1. Mandat delegata u Skupštini traje 4 godine. Predsednik Komore. 6. pravosudnog i pravnog sistema. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 260 . Delegat. da prisustvuju sastancima organa Komore čiiji su članovi. zamenik predsednika i sudije Disciplinskog suda i članovi Upravnog i Nadzornog odbora biraju se na vreme od četiri godine i ista lica mogu se po isteku tog roka birati još jednom uzastopno na iste funkcije. Disciplinski tužilac je organ disciplinskog gonjenja. Prava i dužnosti delegata i članova organa Komore Član 33. da izvršavaju odluke. Član 32. odnosno član organa Komore stiče prava i dužnosti danom potvrđivanja njegovog mandata od strane organa utvrđenog ovim statutom. naloge i zaključke organa Komore. 3. 2. da podnose izveštaj o tekućim problemima u radu advokatskih komora čiji su članovi. razvoj advokature. 7. 4.

Član 36.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 35. Članove drugih organa Komore i nosioce funkcija Komore bira i opoziva Skupština u postupku utvrđenom ovim statutom. Upravni odbor je dužan da najmanje tri meseca pre isteka mandata delegatima Skupštine obavesti advokatske komore koje su u sastavu Komore do koga su dana dužne da izaberu svoje delegate u Skupštinu i Upravni odbor Komore. Novoizabrane delegate Skupštine saziva na Izbornu sednicu predsednik Komore prethodnog saziva. Kandidate za članove organa i nosioce funkcija može predložiti svaki delegat ili skupština advokatske komore koja je u sastavu Komore. Izbornom sednicom Skupštine. Delegate Skupštine Komore i članove Upravnog odbora biraju i opozivaju skupštine advokatskih komora koje su u sastavu Komore u postupku utvrđenom njihovim statutima. predsedava. Član 40. Za člana organa Komore može biti izabran samo advokat sa najmanje pet godina staža u advokaturi. koji nije disciplinski kažnjavan za težu povredu dužnosti i ugleda advokata u poslednjih 10 godina. Član 41. Član 38. Član 39. Član 37. delegat koga izabere Skupština. do izbora novog predsednika Komore. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 261 . Član organa razrešava se funkcije pre isteka mandata ako mu je izrečena disciplinska mera ili privremena zabrana bavljenja advokaturom. Skupština na Izbornoj sednici posle potvrđivanja mandata delegatima Skupštine i članovima Upravnog odbora bira Izbornu komisiju od 5 članova koja rukovodi sprovođenjem izbora za članove organa i nosioce funkcija.

Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata.ime i prezime kandidata. Listu kandidata potvrđuje Skupština Komore. Lista kandidata sadrži: . .označenje advokatske komore čiji je član.označenje funkcije na koju se bira. ovog statuta sadrži i označenje koliko se kandidata bira za određenu funkciju. . Glasanjem rukovodi Izborna komisija. .označenje ko je utvrdio listu kandidata. stav 2. Glasački listić mora biti overen pečatom Komore. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 262 . Član 45. Glasati se može samo za kandidata navedenog na glasačkom listiću i za onaj broj kandidata koliko se bira članova organa.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Način predlaganja kandidata. O toku glasanja Izborna komisija sačinjava zapisnik. način rada Izborne komisije bliže se uređuje Poslovnikom o radu Skupštine. Član 43. Član 46. Član 42. Lista kandidata za izbor članova organa Komore mora da sadrži najmanje jednog kandidata više od broja koji se bira. odnosno nosilaca funkcija. Član 44. Izbor članova organa i nosilaca funkcija vrši se tajnim glasanjem na glasačkom listiću koji sačinjava Izborna komisija i koji pored elemenata iz člana 42.

opozivom. Prilikom brojanja glasova i sačinjavanja zapisnika iz rada Izborne komisije je isključena javnost. broj nevažećih glasačkih listića i broj glasova koje je dobio svaki kandidat. Delegatu. Član 49. odnosno nosiocu funkcije prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: . Ako postoji jednaka podela glasova kandidata zbog koje se ne može izvršiti potpun izbor organa i nosilaca funkcija. odnosno nosilaca funkcija koji se bira. izborni postupak za izbor tih kandidata se ponavlja. i . Ako Izborna komisija na osnovu izbornih akata utvrdi nepravilnosti koje su očito uticale na rezultate izbora predložiće Skupštini da poništi glasanje. . Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen ili je tako popunjen da se sa sigurnošću ne može utvrditi za koga je delegat glasao. smatra se da je delegat glasao za one kandidate koji su zaokruženi od prvog zaokruženog broja do broja koji odgovara broju kandidata koji se bira.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Po završenom glasanju Izborna komisija zapisnički utvrđuje ukupan broj delegata Skupštine. Izabrani su kandidati koji su dobili najveći broj glasova. Rezultati izbora unose se u zapisnik.ostavkom. O ponavljanju izbornog postupka odlučuje Skupština. Član 50. Član organa može biti opozvan: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 263 .ako izgubi svojstvo člana advokatske komore. broj delegata koji je glasao. Član 48. članu organa. Ako je na glasačkom listiću zaokružen redni broj ispred imena većeg broja kandidata od broja članova organa. Član 47.

ako bez opravdanog razloga ne učestvuje ili neredovno učestvuje u radu organa Komore. 4. Član 52. vrše se dopunski izbori.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 1. odnosno nosilaca funkcija vrši se po postupku za njihov izbor. određen ovim statutom. 3. . ako ne izvršava zaključke i stavove organa Komore za čije je izvršenje zadužen. Mandat delegatu. odnosno članova organa Komore za više od jedne četvrtine. ako ne obaveštava organe Komore o svom radu.advokatska komora čiji je član. ako se u svom istupanju ne pridržava zaključaka. ako ne izvršava zaključke i druge naloge organa Komore.organ čiji se član opoziva. Opoziv članova organa. i . Član 51. ako svojiim radom i ponašanjem nanosi štetu ugledu Komore i advokature. Ako se za vreme trajanja mandata smanji broj delegata. 2. 2. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 264 . Član 53. 3.Skupština. ako duže od šest meseci ne vrši svoju dužnost ili je ne vrši u skladu sa svojom funkcijom. 5. stavova i naloga organa Komore. odnosno članu organa Komore izabranom na dopunskim izborima ističe kada i mandati ostalih delegata. 4. Postupak za opoziv člana organa odnosno nosioca funkcije mogu pokrenuti: . Nosilac funkcije može biti opozvan: 1. ako svojim radom i ponašanjem nanosi štetu ugledu Komore i advokature. odnosno članova organa. ako ne obaveštava advokatsku komoru čiji je član o svom radu u organima Komore.

Konferenciju saziva Skupština ili Upravni odbor. ostvarivanju ustavnosti i zakonitosti.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Dopunski izbori vrše se po postupku predviđenom ovim statutom za redovne izbore. objavljivanjem statuta i opštih akata Komore u "Službenom glasniku Republike Srbije". 8. obaveštavanjem o održavanju sednica isticanjem preko oglasnih tabli u sudovima i komorama. Konferencija Član 54. Sazivač Konferencije predlaže dnevni red i određuje vreme i mesto održavanja Konferencije. dostavljanjem informacija i izveštaja o radu organa Komore. Član 57. Deo peti JAVNOST RADA KOMORE 1. Konferencija advokata je oblik razmene mišljenja i ličnog izjašnjavanja advokata o pitanjima značajnim za advokaturu. Javnost rada obezbeđuje se održavanjem javnih sednica svih organa Komore. zaštiti sloboda i prava čoveka i građanina. kao i pitanjima od šireg društvenog značaja. pravni i pravosudni sistem. Konferenciju otvara i njom rukovodi predsednik Komore do izbora radnog predsedništva i zapisničara. Član 55. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 265 . Način rada Konferencije bliže se uređuje Poslovnikom o radu Konferencije. Informisanje Član 58. Član 56.

vojnu. advokatskih komora koje su u njenom sastavu i njihovih organa. Stručno-profesionalni časopis Komore izdaje se pod nazivom "Branič". Poslovi koji predstavljaju državnu. Časopis i druga izdanja Komore Član 61. Advokatske komore Jugoslavije. Komora ima prezentaciju na Internetu. Publikacijama iz čl. Član 59. Član 60. na srpskom jeziku i štampa se ćirilicom. njegovim objavljivanjem u publikacijama Komore i medijima. 61-63. Član 64. Komora izdaje stručno-profesionalni časopis i druge publikacije za potrebe advokature i u vezi sa advokaturom i njenom funkcijom. Međunarodne unije advokata. oglasima putem medija i prezentacijom na Internetu. osim sa sednica disciplinskih organa. Član 62. vrši se dostavljanjem informacija i usvojenih opštih akata advokatskim komorama. Najmanje jedanput godišnje organi Komore sastavljaju i podnose pismeni izveštaj o svom radu organu koji ih je izabrao. Unije advokatskih komora Balkana i drugih organizacija. poverljivo. o radu Advokatske komore Crne Gore. službenu ili poslovnu tajnu ili su od drugih organa označeni kao državna tajna. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 266 . ovog statuta obaveštavaju se članovi Komore i drugi zainteresovani o radu Komore. isticanjem akta o sazivu na oglasnoj tabli. Obaveštavanje članstva o održavanju sednica organa Komore vrši se ličnom dostavom pismenim putem. 2. strogo poverljivo ili interno. Obaveštenje članstva o radu na sednici organa Komore. objavljivanjem na oglasnoj tabli ili preko publikacija Komore.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji časopisu "Branič" i drugim publikacijama Komore. Član 63. ne mogu se saopštavati na način određen u prethodnom stavu.

Pravilnikom Komore bliže se uređuju pitanja od značaja za programsku orijentaciju časopisa "Branič". ažuriranje i opštenje elektronskom poštom putem prezentacije Komore preko Interneta. drugih izdanja i publikacija Komore i prezentacije preko Interneta. uslovi za imenovanje i razrešenje glavnog i odgovornog urednika. literaturi i sudskoj praksi značajnim za bavljenje advokaturom i poboljšanje pravnog i pravosudnog sistema kao i o događajima od značaja za advokaturu. a delegati Skupštine i članovi organa skupštini advokatske komore koja ih je izabrala. Član 67. Član 68. Predsednik Komore obustaviće od izvršenja odluku Upravnog odbora za koju smatra da je nezakonita samo do prve sednice Upravnog odbora. Organi Komore odgovaraju za svoj rad Skupštini. Komora je dužna da se u vršenju svojih prava i dužnosti pridržava ustava. Deo šesti ODGOVORNOST KOMORE I NJENIH ORGANA Član 66. Opšti akti Komore su: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 267 . zakona i drugih propisa i kolektivnih ugovora koje je zaključila. prava i dužnosti organa. kao i programsku orijentaciju.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji o novim propisima. Član 65. Deo sedmi OPŠTI AKTI Član 69. uređivanje. časopisa. način finansiranja časopisa. a posebno sastav i broj članova izdavačkog saveta i uređivačkog odbora časopisa "Branič". način i uslovi prestanka izdavanja časopisa.

Kolektivnim ugovorom uređuju se prava i obaveze zaposlenih kod advokata i ortačkih advokatskih društava. odsustvo iz kancelarije i dr. kolektivni ugovor. Pravilnicima se bliže uređuje poslovanje. 2. Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. a Pojedinačnim kolektivnim ugovorom prava i obaveze radnika službe Komore. Statut. Statutom se uređuju pitanja iz člana 1. Poslovnikom se uređuje rad organa Komore i pitanja od interesa za ostvarivanje prava i dužnosti delegata i članova organa. Upravni odbor utvrđuje nacrt statuta ili drugog opšteg akta i dostavlja ga na davanje mišljenja. ovog statuta. 5. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 268 . Poslovnik o radu organa Komore. Upravni odbor utvrđuje predlog statuta ili drugog opšteg akta. Inicijativu za donošenje ili izmenu Statuta ili drugog opšteg akta može podneti svaki organ Komore. Član 70b. Član 70. ili jedna advokatska komora u sastavu Komore. Član 70v. Javna rasprava o nacrtu iz stava 1. Tarifom se određuje nagrada za pružanje pravne pomoći od strane advokata kao i naknada troškova koje advokat ima prilikom pružanja te pomoći (dnevnice. 4. 3. prava i obaveze organa Komore i njenih članova.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 1. primedaba i predloga advokatskim komorama. a najduže 60 dana. putni troškovi. ovog člana traje najkraće 15.). pravilnici. Član 70a.

ovog člana razmatra mišljenja. Skupština prilikom pretresa predloga statuta. 4. odlučuju o zahtevu za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 269 . odlučuju o promeni sedišta advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva. ovog člana stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Statut Komore objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije". Član 70g. a drugi opšti akti na oglasnoj tabli Komore. ili u časopisu "Branič". 5. Komora u drugom stepenu i advokatske komore u njenom sastavu u prvom stepenu vrše sledeća javna ovlašćenja: 1. 3. primedbe i predloge iz javne rasprave i daje razloge zbog čega nije usvojio određene primedbe i predloge. ili drugog opšteg akta postupa sa primedbama i predlozima po proceduri propisanoj za amandmane. Opšti akt iz stava 1. Član 70d. advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava. Deo osmi VRŠENJE JAVNIH OVLAŠĆENJA Član 71. odlučuje o zahtevu za upis u imenik advokata stranih državljana. Izmene i dopune Statuta ili drugog opšteg akta vrše se na način određen za njegovo donošenje. daje prethodnu saglasnost i ocenjuje da li je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u saglasnosti sa Zakonom o advokaturi.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Upravni odbor prilikom utvrđivanja predloga iz stava 1. Komora vrši javna ovlašćenja neposredno preko svojih organa i preko organa advokatskih komora u svom sastavu. Član 72. 2. odlučuju o brisanju iz imenika advokata.

13. 4.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 6. 12. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju. imenovanju i razrešenju privremenog zamenika. odlučuju o obnovi postupka za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika. 7. 3. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak. Zahtev za upis u imenik advokata podnosi se u pismenoj formi upravnom odboru advokatske komore na čijoj teritoriji je buduće sedište kancelarije podnosioca zahteva. advokatskih pripravnika. 9. vode disciplinske postupke i odlučuju o disciplinskoj odgovornosti advokata i advokatskih pripravnika i evidencije vezane za vođenje ovih postupaka i izvršenje disciplinskih mera. 11. tač. 1. ovog člana analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku. izriču privremenu zabranu bavljenja advokaturom. U vršenju javnih ovlašćenja iz stava 1. vode evidencije o preseljenju advokatske kancelarije i sedišta orgačkog advokatskog društva i privremenim merama zabrane vršenja advokature. ostvaruju međunarodnu saradnju u skladu sa Statutom Advokatske komore Jugoslavije o kojoj obaveštavaju Advokatsku komoru Jugoslavije. U vršenju javnih ovlašćenja iz stava 1. 10. ako Zakonom o advokaturi ili statutima komora nije drugačije propisano. odlučuju o dužini trajanja privremenog odsustva. advokata stranih državljana i ortačkih advokatskih društava. 8. uverenje o položenom pravosudnom ispitu. Uz zahtev za upis u imenik advokata podnosilac je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu: 1. 1-11. ako Zakonom o advokaturi ili Statutom Komore nije drugačije propisano. Upis u imenik advokata Član 73. odlučuje o postavljanju privremenih zamenika i preuzimatelja kancelarija. tačka 12. vode imenike advokata. ovog člana organi Komore i advokatskih komora primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 270 . 2. uverenje o državljanstvu Savezne Republike Jugoslavije.

8. kopiju lične karte. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti. Organ koji odlučuje o upisu može prethodno obaviti razgovor sa podnosiocem zahteva za upis i tražiti razjašnjenje određenih činjenica. a ukoliko ima primedaba po njegovom zahtevu upoznaće kandidata sa sadržinom istih i dati mu mogućnost da se o njima izjasni. ovog člana podnose overenu kopiju pasoša i dokaz da su upisani u imenik advokata strane države. upravni odbor odlučuje o zahtevu kandidata za upis u imenik advokata. 9. 7. Advokati strani državljani umesto dokaza iz stava 2. daje podatke o kretanju u službi i popunjava upitnik koji mu daje služba advokatske komore. Podnosioci zahteva za upis u imenik advokata evidentiraju se na sednici upravnog odbora advokatske komore i o tome obaveštava članstvo sa pozivom da stavi svoje eventualne primedbe ili predloge po podnetim zahtevima. Član 76. Protiv prvostepenog rešenja upravnog odbora advokatske komore kojim se upis u imenik advokata odbija. 6.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 5. Advokatska komora kojoj je podnet zahtev za upis pribavlja po službenoj dužnosti od nadležnih organa podatke o osuđivanosti kandidata. podnosilac zahteva ima pravo žalbe u roku od 15 dana po prijemu rešenja Upravnom odboru Komore. Po isteku roka za evidenciju koji ne može biti duži od 45 dana. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 271 . Član 75. uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban. U zahtevu podnosilac označava sedište kancelarije. a u slučaju zahteva stranog državljanina i dokaz o postojanju reciprociteta od Saveznog ministarstva nadležnog za poslove pravde. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost. dve fotografije. potvrdu da je kandidat raskinuo radni odnos ili izjavu da će raskinuti radni odnos. 10. kao i da li kandidat ima drugu registrovanu delatnost. Član 74.

druge javne aktivnosti i privatni život. *) Upravni odbor može da odbije zahtev za upis u imenik advokata ako oceni da kandidat nije dostojan poverenja za obavljanje advokatske delatnosti. Član 80. *) Nedostojnim poverenja smatra se kandidat čiji dotadašnji rad. Kada upravni odbor advokatske komore odbije zahtev za upis u imenik advokata dužan je da odmah o tome obavesti sve advokatske komore. Član 79. ____________________________________________________ *) Pažnja . po odobrenju predsedavajućeg. kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti. U postupku većanja i glasanja o zahtevu za upis isključena je javnost. ne daju osnova za uverenje da će se u obavljanju advokatske delatnosti pridržavati zakona. potrebna usmena objašnjenja i predloge. člana 77. napomenu Intermexa). Kodeksa profesionalne etike advokata i Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. po trajnom statutarnom ovlašćenju predsednika Komore. Podnosiocu zahteva za upis kome je upis odobren izdaje se prilikom polaganja zakletve rešenje o upisu u imenik advokata. Član 81. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata kome je upis odobren polaže zakletvu pred predsednikom advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište njegove kancelarije ili potpredsednikom.nije saglasan sa Ustavom i zakonom. Član 78. statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 272 . Pre upisa u imenik advokata podnosilac zahteva je dužan da uplati troškove upisa određene odlukom Upravnog odbora Komore i priloži potvrdu da nije u radnom odnosu. Statuta . Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može prisustvovati sednici upravnog odbora na kojoj se donosi odluka o njegovom zahtevu i davati.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 77. odnosno drugim članom upravnog odbora koga predsednik odredi.stav 2. i prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda (videti 3. primerak Statuta Komore i advokatske komore čiji je član.

Član 83. 2. 6. 5. Zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika podnosi se u pismenoj formi upravnom odboru advokatske komore na čijoj je teritoriji sedište kancelarije njegovog principala. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak. Zakletva za advokatskog pripravnika glasi: "Izjavljujem da ću dužnost advokatskog pripravnika vršiti savesno i da ću se u svom radu pridržavati ustava. U zahtevu podnosilac daje podatke o eventualnom ranijem kretanju u službi prilažući kopiju radne knjižice i popunjava upitnik koji mu daje služba advokatske komore. kao i da ću svojim radom čuvati ugled advokature. dve fotografije. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti. Uz zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika podnosilac je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu: 1. kopiju lične karte. 8. 4. 7. Upis u imenik advokatskih pripravnika Član 82. Za upis u imenik advokatskih pripravnika analogno se primenjuju odredbe čl." Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 273 . uverenje o državljanstvu Savezne Republike Jugoslavije. ugovor o radu. uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban. 3. ovog statuta. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju. U imenik advokatskih pripravnika neće se upisati kandidat koji ispunjava uslove za polaganje pravosudnog ispita. 73-81.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Pri polaganju zakletve advokatu se uručuje advokatska legitimacija. zakona i drugih propisa. ili uslove za upis u imenik advokata. 2.

Član 89. Član 85. Svojstvo advokatskog pripravnika stiče se danom polaganja zakletve.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 84. Osnivači ortačkog advokatskog društva dužni su da podnesu advokatskoj komori. ako ono nije istovetno sa sedištem ortačkog advokatskog društva. Advokatski pripravnici i volonteri mogu se organizovati u okviru advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište kancelarije njihovog principala. Član 86. Član 90. Postupak davanja mišljenja pri osnivanju orgačkih advokatskih društava i postupak upisa zajedničke advokatske kancelarije Član 87. 82-84. zahtev za pribavljanje prethodne saglasnosti da je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u saglasnosti sa Zakonom o advokaturi. na čijoj teritoriji će biti njegovo sedište. Član 88. 3. Uz zahtev za davanje prethodne saglasnosti za osnivanje ortačkog advokatskog društva osnivači su dužni da prilože ugovor o ortakluku. Na upis u podlistak volontera koji se vodi u okviru imenika advokatskih pripravnika shodno se primenjuju odredbe čl. ovog statuta. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 274 . U zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za osnivanje ortačkog advokatskog društva osnivači su dužni da označe njegovo sedište i odjave sedišta advokatskih kancelarija članova ortačkog advokatskog društva. Organizacija advokatskih pripravnika zastupa interese advokatskih pripravnika i volontera pred organima advokatske komore i upoznaje ih sa problemima u svom radu.

zajedničko sedište. Ugovorom iz prethodnog stava uređuju se međusobna prava i obaveze advokata članova zajedničke advokatske kancelarije. Postupak brisanja iz imenika advokata.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Zajednička advokatska kancelarija osniva se ugovorom koji zaključuju najmanje dva advokata. način poslovanja i odlučivanja. O zahtevu za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija odlučuje u prvom stepenu upravni odbor advokatske komore na čijoj teritoriji će biti sedište zajedničke advokatske kancelarije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 275 . 5. Član 95. 6. Upis u imenik advokata pri promeni sedišta advokatske kancelarije izvršiće se bez provere uslova za upis. Član 92. Član 91. stav 1. U slučaju da potpisnik ugovora o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije ima sedište kancelarije van sedišta zajedničke advokatske kancelarije dužan je da podnese dokaz o preseljenju sedišta advokatske kancelarije u sedište zajedničke advokatske kancelarije. Zakona o advokaturi rešenje o brisanju doneće se po konačnosti odluke upravnog odbora nadležne advokatske komore prema sedištu kancelarije da su ispunjeni uslovi za brisanje iz imenika advokata. advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava Član 94. Rešenje o brisanju iz imenika advokata donosi predsednik advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište advokatske kancelarije podnosioca zahteva. 4. U slučaju brisanja iz imenika advokata iz razloga propisanih članom 29. i 8. Postupak promene sedišta advokatske kancelarije Član 93. tač.

Odlučivanje o privremenim odsustvima i postavljenju privremenih zamenika i preuzimatelja kancelarija i ortačkog advokatskog društva Član 99. Po isteku dve godine od ispunjenog uslova za polaganje pravosudnog ispita. određuje privremenog zamenika za vreme trajanja odsustva i dužinu trajanja. Upravni odbor advokatske komore rešenjem utvrđuje dužinu trajanja privremenog odsustva i privremenog zamenika.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Smatra se da se advokat ne bavi advokaturom duže od šest meseci ukoliko u tom intervalu služba advokatske komore ne može uspostaviti pismeni ili telefonski kontakt sa njim preko sedišta advokatske kancelarije koje je prijavio advokatskoj komori. Član 96. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 276 . Član 98. U obaveštenju o privremenom odsustvu podnosilac navodi razloge odsustva. Član 100. advokatska komora po službenoj dužnosti donosi rešenje o brisanju advokatskog pripravnika iz imenika advokatskih pripravnika. Privremeni zamenik imenuje se po predlogu advokata koji podnosi zahtev za privremeno odsustvo. Član 97. Advokat koji želi da koristi privremeno odsustvo o tome pismeno obaveštava advokatsku komoru čiji je član. Rešenje o brisanju advokatskog pripravnika i volontera iz imenika advokatskih pripravnika donosi predsednik advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište advokatske kancelarije njegovog principala. Upravni odbor advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište ortačkog advokatskog društva utvrđuje uslove i pokreće postupak za brisanje ortačkog advokatskog društva iz imenika ortačkih advokatskih društava. 6. U slučaju brisanja iz imenika advokata zbog neobavljanja advokaturom duže od šest meseci donosi se i rešenje o brisanju advokatskih pripravnika i volontera zaposlenih kod tog advokata.

disciplinskog organa ili po sopstvenoj inicijativi ukoliko nađe da su prestali razlozi zbog kojih je određena privremena zabrana. O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlučuje upravni odbor advokatske komore na čijoj je teritoriji sedište advokatske kancelarije advokata prema kome se eventualna zabrana ima izreći. Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja krivičnog postupka od organa koji taj postupak vodi može se tražiti odobrenje za uvid u spise predmeta. Prilikom postavljanja preuzimatelja advokatske kancelarije upravni odbor imaće u vidu izraženu želju advokata čija se advokatska kancelarija preuzima ili članova njegove porodice. Odredbe prethodnog stava analogno se primenjuju i prilikom imenovanja preuzimatelja ortačkog advokatskog društva. Obnova postupka za upis Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 277 . Organ koji je doneo konačnu odluku o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može istu ukinuti i pre okončanja disciplinskog ili krivičnog postupka.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji U slučaju da privremeni zamenik odbije da vrši ovu dužnost ili u toku vršenja te dužnosti prestane da to radi iz bilo kog razloga. upravni odbor advokatske komore imenovaće za privremenog zamenika člana komore koji to prihvati da vrši. 7. Privremeno odsustvo počinje da teče najranije od dana podnetog zahteva. Odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom Član 101. U slučaju da advokat kome je odsustvo odobreno to ne uradi. po zahtevu advokata. kao i usmena ili pismena objašnjenja. upravni odbor će odrediti preuzimatelja koji se te dužnosti prihvata iz imenika advokata. advokatska komora će pozvati advokata kome je odobreno privremeno odsustvo da odredi drugog privremenog zamenika u roku od osam dana. U slučaju da takve želje nema ili da se članovi porodice ne mogu složiti oko ličnosti preuzimatelja kancelarije. Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja disciplinskog postupka disciplinski organ pred kojim se postupak vodi dostaviće upravnom odboru na uvid spise predmeta i dati eventualna razjašnjenja. 8.

Disciplinski tužilac pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica. Član 104. 9. Disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac advokatske komore u čiji imenik je upisan advokat ili advokatski pripravnik protiv koga se postupak pokreće. Član 105. Disciplinski tužilac Komore može pokrenuti postupak iz nadležnosti prvostepenog disciplinskog tužioca ili od njega preuzeti gonjenje. Disciplinski tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave ili drugih državnih organa. Postupak za upis u imenik advokata ili advokatskih pripravnika će se obaviti i rešenje o upisu poništiti ako se sazna da u vreme donošenja odluke o upisu podnosilac zahteva nije ispunjavao zakonom propisane uslove za upis ili ako je lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica doveo u zabludu organ koji je o upisu odlučivao u pogledu bitnih elemenata važnih za odlučivanje po zahtevu. ali može u roku od 8 dana od prijema obaveštenja o odbačaju prijave uložiti prigovor disciplinskom tužiocu Komore. fizičkiih i pravnih lica. Član 106.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 102. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 278 . Po prispeću izjašnjenja ili proteku roka od 8 dana disciplinski tužilac odlučuje da li će podići optužnicu ili odbaciti prijavu. Podnosilac prijave ne može preuzeti gonjenje pred disciplinskim sudovima Komore i advokatskih komora u njenom sastavu. Član 107. organa advokatske komore ili po sopstvenoj inicijativi. O podnetoj prijavi disciplinski tužilac obaveštava prijavljenog uz dostavljanje kopije prijave i priloženih dokaza sa pozivom da se u roku 8 dana od prijema o prijavi izjasni. Disciplinski postupak Član 103.

osim ako advokat prema kome se postupak vodi drugačije traži. pozivi za pretres pred prvostepenim i drugostepenim disciplinskim sudom. zamenika predsednika i sudija Disciplinskog suda Komore može se istaći samo posle započinjanja drugostepenog disciplinskog postupka. odluke i podnesci dostavljaju se prijavljenom preko sedišta advokatske kancelarije preporučenom poštom uz povratni recepis. odnosno Advokatske komore Kosova i Metohije odlučivaće veće u čijem sastavu učestvuju obavezno i advokati članovi te komore. O pravnim lekovima protiv prvostepenih odluka disciplinskog suda Advokatske komore Vojvodine. O predlogu za spajanje ili razdvajanje postupka odlučuje predsednik prvostepenog disciplinskog suda.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 108. Optužnica. Član 110. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 279 . Član 109. Član 112. Pretres će se nastaviti ako je zahtev za spajanje ili razdvajanje postupka istaknut na pretresu ili do 8 dana pre održavanja pretresa. a ako i druga dostava ne uspe sledeća će se izvršiti preko oglasne table advokatske komore pred čijim disciplinskim organom se postupak vodi. Član 111. Podignutu optužnicu sa svim dokazima disciplinski tužilac dostavlja disciplinskom sudu. O zahtevima za izuzeće zamenika predsednika i sudija prvostepenog disciplinskog suda podnetim do osmog dana pre održavanja glavnog pretresa odlučuje predsednik disciplinskog suda. U slučaju nemogućnosti ovakve dostave ista će se ponoviti. O zahtevima za izuzeće predsednika prvostepenog disciplinskog suda podnetim do 8 dana pre početka pretresa odlučuje predsednik Disciplinskog suda Komore. Predsednik disciplinskog suda određuje veće koje će odlučivati po podnetoj optužnici. Zahtev za izuzeće predsednika. Protekom osmog dana od isticanja na oglasnoj tabli dostava se smatra urednom.

Član 115. Ako je istaknut zahtev za izuzeće predsednika. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 280 . Protiv odluka iz ovog člana nije dozvoljena posebna žalba. U slučaju odlaganja glavnog pretresa izvedeni dokazi se i u slučaju promene jednog ili više članova veća neće ponovo izvoditi osim ako veće drugačije ne odluči. zamenika predsednika ili sudije Disciplinskog suda Komore pre započetog drugostepenog postupka. ili zahtev za izuzeće disciplinskog tužioca ili njegovog zamenika. Član 116. O javnom objavljivanju odluke disciplinskog suda odlučuje predsednik veća disciplinskog suda koje je vodilo postupak.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji O zahtevima za izuzeće 8 dana pre početka glavnog pretresa ili na samom glavnom pretresu odlučuje sudeće veće. Član 113. Predsednik veća održava red tokom glavnog pretresa i ovlašćen je da u slučaju narušavanja reda udalji sa glavnog pretresa lice koje narušava red. O eventualnom objavljivanju odluke disciplinskog suda u sredstvima informisanja odlučuje predsednik disciplinskog suda koji je vodio prvostepeni postupak. Član 114. Na tok glavnog pretresa analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku ako ovim statutom nije drugačije određeno. ovog statuta. Zahtev za izuzeće disciplinskih tužilaca i njegovih zamenika nisu dozvoljeni. Član 117. Glavni pretres se može održati i u odsustvu prijavljenog ako je uredno pozvan na način propisan članom 113. iste odbacuje kao nedozvoljen predsednik veća koje vodi postupak.

a naročito nastalu štetu. Drugostepeni sud odlučuje u sednici veća. Na tok i odlučivanje u drugostepenom postupku analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku. 10. a u opravdanim slučajevima ovaj rok se može produžiti najviše na tri meseca. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 281 . Član 119. Odgovorni je dužan da troškove disciplinskog postupka plati u roku 15 dana. njegov branilac i disciplinski tužilac imaju pravo žalbe u roku od osam dana od dana dostave izvršene na način propisan članom 110. Troškovi postupka obuhvataju broj i dužinu angažovanja članova disciplinskih organa angažovanih u konkretnom predmetu. Član 122. odnosno dužina trajanja mere. ovog statuta. a primerak odluke se odlaže u dosije odgovornog. Povrede dužnosti advokata mogu biti teže (disciplinski prestup) i lakše (disciplinske neurednosti). Član 121. Osuđujuća odluka sadrži i odluku o troškovima postupka koje je advokat prema kome se postupak vodio dužan da plati u roku od 30 dana od konačnosti odluke. Protiv prvostepene odluke disciplinskog suda prijavljeni advokat. Prilikom izricanja mere sud će uzeti u obzir sve okolnosti od kojih zavisi vrsta i visina kazne. Povrede dužnosti i ugleda advokata Član 123. pobude.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 118. Pravosnažno izrečene disciplinske mere unose se u evidenciju disciplinskih mera. Član 120. putne troškove i druge izdatke u skladu sa elementima iz Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. raniju kažnjavanost i materijalne prilike učinioca.

8. svedoku. omogućavanje rada advokatskom pripravniku bez nadzora. nevraćanje na zahtev stranke spisa i dokumenata. državnih organa i drugih organizacija protivno zakonu. davanje netačnih podataka kojima se organi komore dovode u zabludu pri donošenju odluka. 15. 6. 16. sudu. nepružanje obračuna za izvršeni rad na zahtev stranke. povreda prava advokatskog pripravnika na praksi u advokatskoj kancelariji. 19. kojima se nanosi šteta ugledu advokature. 17. neizvršavanje materijalnih obaveza prema komori duže od 3 meseca. protivnoj ili svojoj stranci. 18. davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti. 3. 11. 4. kupovina na javnoj prodaji na kojoj zastupa stranku. nesavesno i neblagovremeno zastupanje. nepostupanje po zahtevu organa komore. 7. zadržavanje novca naplaćenog za račun stranke. ili preuzimatelja advokatske kancelarije. 14. nesavesno vođenje poslova i gubitak dokumentacije stranke. veštaku.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 124. stavljanje pečata kancelarije na tuđe podneske. 10. 12. nedolično ponašanje prema drugom advokatu. stvari koje su izložene prodaji za svoj račun ili račun drugog lica. zastupanje kod sudova. 13. Teže povrede dužnosti advokata su: 1. 9. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 282 . 5. Statutu Komore i Kodeksu profesionalne advokatske etike. istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni. sudskom tumaču ili učesniku u postupku koji ima svojstvo službenog lica. 2. advokatskom pripravniku. nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika. nedostojno ponašanje u javnim aktivnostima i u privatnom životu kada je dostupan uvidu i oceni javnosti. neizvršenje odluka organa komore.

zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika. 25. bez opravdanog razloga. 2. ako lakše povredi zakonske obaveze prema advokatskom pripravniku. bavljenje poslovima koji ne spadaju u poslove advokature osim Zakonom o advokaturi dozvoljenih (direktorski poslovi. 3. 22. ako neuredno izvršava materijalne obaveze prema advokatskoj komori. i 34. ako uzastopno. agencijski i posrednički poslovi i sl. nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa. Kao lakše povrede dužnosti advokata smatraju se: 1. odavanje advokatske ili druge poslovne tajne. 29. 30. izostaje sa sednica organa advokatske komore u koji je izabran. zloupotreba poverenja stranke koju zastupa. 26. držanje filijale advokatske kancelarije. ako lakše povredi Kodeks profesionalne etike advokata. neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći. 31. nelojalno preuzimanje stranke od drugih advokata. obavljanje advokature na neposredan ili posredan način za vreme privremenog odsustva ili privremene zabrane bavljenja advokaturom. 23. neobaveštavanje advokatske komore o prekidu ili obustavi svog rada u roku od 30 dana od dana nastupanja promene.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 20. zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije. 24. Član 125.). 33. 32. falsifikovanje zapisnika ili druge dokumentacije. 27. teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata. pribavljanje klijentele preko posrednika. 4. 21. 28. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 283 . prekomerno ugovaranje nagrade ili naknade troškova protivno odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata ili traženje nagrade od stranke koju je dužan da zastupa besplatno.

ogovaraju i za: 1. Za lakše povrede može se izreći novčana kazna. a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata. 124.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 126. Član 129. Advokatski pripravnici pored povreda dužnosti i ugleda advokata iz čl. odnosno legitimacijom advokatskog pripravnika čija je važnost produžena za tekuću godinu. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 284 . 2. Advokatsku legitimaciju izdaje i njenu važnost produžava advokatska komora u čiji je imenik advokat upisan. vršenje advokatskih poslova samostalno. Deo deveti ADVOKATSKA LEGITIMACIJA Član 128. Legitimaciju advokatskog pripravnika izdaje i njenu važnost produžava advokatska komora u čiji je imenik advokatski pripravnik upisan. kao teže povrede dužnosti advokatskog pripravnika. Svojstvo advokata pred sudom ili drugim nadležnim organom dokazuje se advokatskom legitimacijom izdatom u tekućoj godini. za svoj račun. povreda obaveza prema advokatu kod koga radi. i 125. Advokat je dužan da na zahtev suda ili drugog nadležnog organa koji vodi postupak pokaže svoju advokatsku legitimaciju. Član 127. Svojstvo advokatskog pripravnika pred sudom ili drugim nadležnim organom dokazuje se legitimacijom advokatskog pripravnika izdatoj u tekućoj godini. odnosno advokatskom legitimacijom čija je važnost produžena za tekuću godinu. 3. nevršenje prakse advokatskog pripravnika kod advokata kod koga je na praksi.

Odredbe ovog člana analogno se primenjuju i na pripravnike . Član 132. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 285 . Važnost advokatske legitimacije neće se produžiti advokatu prema kome je izrečena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom ili mu je utvrđeno privremeno odsustvo. Služba komore će izdati advokatu rešenje o privremenom odsustvu pošto od njega dobije važeću advokatsku legitimaciju. Član 134. Član 130.volontere. Važnost legitimacije advokatskog pripravnika neće se produžiti advokatskom pripravniku ili volonteru čijem je principalu izrečena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom ili mu je utvrđeno privremeno odsustvo. Sredstva za rad Komore obezbeđuju se od dela članarine koji uplaćuju advokatske komore sa teritorije Republike Srbije. Deo deseti MATERIJALNO POSLOVANJE Član 133. kao i legitimacije advokatskih pripravnika. Član 131. Planom prihoda i rashoda utvrđuju se potrebna sredstva za svaku kalendarsku godinu i visina doprinosa svake advokatske komore. odnosno volontera čiji je on principal.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Advokatski pripravnik je dužan da na zahtev suda ili drugog nadležnog organa koji vodi postupak pokaže svoju advokatsku legitimaciju. Doprinos svake advokatske komore utvrđuje se srazmerno broju advokata na osnovu plana prihoda i rashoda Komore i tekućih troškova svake advokatske komore. Oblik i sadržinu advokatske legitimacije i legitimacije advokatskog pripravnika utvrđuje Upravni odbor Komore.

u organima Komore i Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 286 . Sredstvima Komore raspolaže Upravni odbor i određuje lica koja su ovlašćena za potpisivanje finansijskih dokumenata. kao dan donošenja prvog Zakona o javnim pravozastupnicima iz 1862. februar. Deo jedanaesti PRAZNICI I PRIZNANJA Član 139. Troškovi se uplaćuju advokatskoj komori koja u prvom stepenu odlučuje o zahtevu za upis u imenik advokata. Skupština Komore može obrazovati druge fondove. Program proslave Dana advokature Srbije utvrđuje Upravni odbor. O stanju sredstava Komore sastavljaju se periodični obračuni i završni račun za svaku kalendarsku godinu. Član 136.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 135. U znak priznanja advokatima za postignute izuzetne rezultate u vršenju advokature i za njen razvoj. Član 137. Član 138. kao i onima van advokature koji su svojim ličnim doprinosom uticali na razvoj i napredak advokature dodeljuje se "Plaketa Advokatske komore Srbije". Visinu troškova upisa u imenik advokata utvrđuje Upravni odbor Komore. godine. ovog člana advokatu se može dati "Povelja Advokatske komore Srbije" za njegov zapažen dugogodišnji rad u advokaturi. Komora ima fondove određene zakonom. Dan advokature Srbije je 28. čije se poslovanje uređuje opštim aktom. Pored priznanja iz stava 1. Član 140.

Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji za uspešno obavljanje drugih društvenih poslova u okviru advokature. i 2. Ugovorom između komora određuje se udeo koji svaki učesnik ima u obezbeđenju sredstava za rad službe. 1. Pravilnikom koji donosi Upravni odbor Komore utvrđuju se uslovi za dodelu priznanja iz st. Radom službe rukovodi rukovodilac službe koji se imenuje svake četiri godine. Deo dvanaesti BIBLIOTEKA KOMORE Član 141. profesionalnih udruženja i organizacija. ovog člana. Deo trinaesti STRUČNE SLUŽBE KOMORE Član 142. Način poslovanja biblioteke uređuje se opštim aktom koji donosi Upravni odbor. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 287 . Zaposleni u službi imaju sva prava utvrđena pozitivnim propisima i odlukama organa Komore. Član 144. Služba Komore obavlja administrativno-stručne i pomoćne poslove. Komora ima biblioteku u kojoj prikuplja i čuva stručnu literaturu. odnosno SR Jugoslavije. Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se poveriti zajedničkoj službi koju obrazuje Komora sa drugim advokatskim komorama sa teritorije Republike Srbije. Član 143.

glasnik SRS". Advokatske komore koje su u sastavu Komore dužne su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog statuta usklade svoje statute i druge opšte akte sa ovim statutom. a Upravni odbor Komore će odlučiti koja će advokatska komora u prvom stepenu vršiti za tu advokatsku komoru javna ovlašćenja do konstituisanja njenih organa. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 288 . Danom stupanja na snagu ovog statuta prestaje da važi Statut Advokatske komore Srbije ("Sl. godine Advokatska komora Srbije Predsednik.r. Član 146. januara i 25. br. Broj 1-1/99 U Beogradu. s. 4/89). Ovaj statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". septembra 1999. Milan Vujin. Član 147.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Deo četrnaesti PRELAZNA I ZAVRŠNE ODREDBE Član 145. 16. U slučaju da advokatska komora ne postupi u skladu sa obavezama iz prethodnog stava na nju će se neposredno primenjivati odredbe ovog statuta.

Prilog 4 Zakon o advokaturi Prilog 4 Zakon o advokaturi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 289 .

žalbi. 2) sastavljanje tužbi. preduzećima i drugim pravnim licima. 11/2002. molbi. br.Prilog 4 Zakon o advokaturi "Službeni list SRJ". Osnovne odredbe Član 1. testamenata. 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 290 . 72/2002 ZAKON O ADVOKATURI I. Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrđenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrđenih prava i interesa domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica. 5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja. na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo. 3) sastavljanje ugovora. Advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve. 26/98. izjava i drugih isprava. predstavki i drugih podnesaka. 69/2000. 24/98. II. 4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima. Pružanje pravne pomoći obuhvata: 1) davanje pravnih saveta. prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza. Uslovi za bavljenje advokaturom Član 3. Član 2.

2) da je diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom. u smislu stava 1. nadležni organ utvrđen statutom advokatske komore osnovane za teritoriju republike (u daljem tekstu: advokatska komora republike). Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenog pravosudnog ispita. humanitarnoj i sportskoj oblasti. umetničkoj. 7) da je dostojno poverenja za obavljanje advokature. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata. Podnosilac zahteva je dužan da uz zahtev podnese i dokaze da ispunjava uslove iz člana 4. Državljanin druge države koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima pravo upisa u imenik advokata. 6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću. Član 5. osim u naučnoj. Nije dostojno poverenja za obavljanje advokature. tačka 7. lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled. ovog člana. 5) da nije u radnom odnosu. pedagoškoj. publicističkoj. u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva. prevodilačkoj. uz postojanje uzajamnosti. 4) da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom.Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 4. Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledeće uslove: 1) da je jugoslovenski državljanin. kao i da odredi sedište advokatske kancelarije. 3) da ima poslovnu sposobnost. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 291 . ovog zakona. Rešenje o zahtevu za upis u imenik advokata donosi.

prema zvaničnim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. o čemu nadležni organ određen statutom advokatske komore republike donosi posebno rešenje. odlučivanje o zahtevu može da se odloži do okončanja pokrenutog postupka. stav 1. Postupak za poništaj upisa može pokrenuti advokatska komora republike i Advokatska komora Jugoslavije. Način vođenja evidencija iz stava 1. O pokrenutom postupku za poništaj upisa nadležni organ određen statutom advokatske komore republike dužan je da odmah. obavesti Advokatsku komoru Jugoslavije i advokata protiv koga je pokrenut postupak. Član 7. i to najviše do iznosa tri prosečne neto mesečne zarade u republici ostvarene u mesecu koji prethodi podnošenju zahteva za upis. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 292 . Primerak rešenja na osnovu koga je izvršen upis u imenik advokata i ortačkih advokatskih društava nadležni organ određen statutom advokatske komore republike dostavlja advokatskoj komori osnovanoj za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: Advokatska komora Jugoslavije) radi vođenja jedinstvene evidencije advokata i ortačkih advokatskih društava na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Član 10. kao i ako advokatska komora republike nije odlučila o podnesenom zahtevu za upis u imenik advokata u roku iz člana 5. Ako je protiv podnosioca zahteva za upis u imenik advokata pokrenuta istraga ili podignuta optužnica za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom. ovog zakona. Podnosilac zahteva snosi troškove upisa čiju visinu utvrđuje advokatska komora republike. Član 8. ovog člana bliže se uređuje statutom Advokatske komore Jugoslavije. Član 9. a najdocnije u roku od tri dana.Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 6. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može pokrenuti upravni spor protiv konačnog rešenja advokatske komore republike kojim se odbija zahtev za upis u imenik advokata. nadležni organ određen statutom advokatske komore republike će rešenjem poništiti upis. Ako se posle upisa u imenik advokata sazna da nisu postojali uslovi za upis nekog lica u imenik advokata.

bez ispitivanja uslova za upis. ovog člana primenjuju se u slučaju promene sedišta ortačkog advokatskog društva. Advokat koji menja sedište advokatske kancelarije na teritoriji iste advokatske komore republike dužan je da u roku od sedam dana od dana promene sedišta o tome obavesti tu komoru. Član 13. zakona i drugih propisa. pred predsednikom advokatske komore republike kod koje je upisan ili licem koje on ovlasti položi zakletvu. i 7. Prava i dužnosti advokata Član 15. tač. da ću se u svom radu pridržavati ustava. Odredbe st. Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoći. Član 12. advokat koji premešta sedište svoje kancelarije s područja jedne na područje druge advokatske komore na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Advokat . U imenik advokata upisuje se. 6. u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu. statuta komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature". Član 14. III. odluka se ne može doneti ako advokatu nije omogućeno da se izjasni o razlozima za poništaj upisa. koja glasi: "Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno. koja ovu činjenicu unosi u imenik advokata.strani državljanin koji nije upisan u imenik advokata po odredbama ovog zakona može da obavlja poslove advokature u pojedinim slučajevima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije pod uslovom uzajamnosti. Član 11.Prilog 4 Zakon o advokaturi Ako je postupak pokrenut zbog neispunjenja uslova iz člana 4. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 293 . Protiv konačnog rešenja advokatske komore republike kojim je poništen upis u imenik advokata može se pokrenuti upravni spor. 1. Podnosilac zahteva koji je upisan u imenik advokata ima pravo i dužnost da. ovog zakona. i 2. stav 1.

Advokat ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata. Advokat je dužan da čuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila. osim u slučajevima predviđenim zakonom. Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći: 1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao protivnu stranku. 2) ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili u istom ortačkom advokatskom društvu. Poslovi iz stava 1. 4) ako mu u roku od godinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u čijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije. 5) u drugim slučajevima predviđenim zakonom. u skladu sa zakonom. odnosno kao sudija. Član 16.Prilog 4 Zakon o advokaturi Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć. 3) ako je u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac pravosudne funkcije. ovog člana bliže se određuju Kodeksom profesionalne etike advokata. osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje. kao i u slučaju kada bi odbijanje pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci. Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud. u skladu sa zakonom. javni tužilac ili zamenik javnog tužioca.sa 72/2002 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 294 . Član 17.Odlukom Saveznog ustavnog suda . Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila. Član 17a PRESTAJE DA VAŽI .

O otkazu punomoćja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak. Član 21. Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba. ako zakonom nije drugačije određeno. U krivičnom postupku iz stava 1.na njen zahtev. u skladu s propisima o čuvanju arhivske građe. na zahtev stranke kojoj je otkazao punomoćje.Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 18. U pružanju pravne pomoći advokata može da zameni drugi advokat. Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da. nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza ako je to neophodno da se za stranku otkloni šteta koja bi u tom trenutku nastala. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 295 . Član 20. Advokat je dužan da preda stranci sve njene spise i isprave ako otkaže punomoćje za dalje zastupanje. osim ako bi otkaz punomoćja naneo stranci nenadoknadivu štetu. Član 19. Statutom ili drugim opštim aktom advokatske komore republike bliže se uređuju uslovi i rokovi za čuvanje pojedinih vrsta spisa i isprava stranaka. ali najduže mesec dana po saopštenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak. a u ostalim slučajevima . O određivanju pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem advokatske dužnosti sud obaveštava advokatsku komoru republike. Član 22. ovog člana pretres prostorija advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva može da se izvrši samo na osnovu odluke nadležnog suda. Advokat je dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaku ispravu ili podnesak koji je sam sastavio ili koji je sastavljen u ortačkom advokatskom društvu.

1. Član 26. stav 1. Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može da se donese i kad je pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata iz razloga navedenih u članu 10. Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom. Član 25. Privremena zabrana i prestanak bavljenja advokaturom 1. IV. i 2. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 296 . ili ako se disciplinski postupak ne može uspešno sprovesti bez privremene zabrane bavljenja advokaturom. Privremena zabrana bavljenja advokaturom Član 27. Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prema tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi). ovog zakona. Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega određen pritvor. ovog člana objavljuju se u "Službenom listu SRJ".Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 23. Propisi kojima se utvrđuju nagrade i naknade iz st. Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći građanima na teritoriji opštinskog. Advokat je dužan da izda stranci potvrdu na iznos primljen na ime nagrade i naknade. visinu nagrade za rad advokata utvrđuje nadležni savezni organ. Član 24. odnosno osnovnog suda. Advokat i ortačko advokatsko društvo ne mogu da reklamiraju svoju delatnost putem sredstava javnog obaveštavanja ili na drugi način. Za odbrane po službenoj dužnosti.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 297 . 7) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci . Prestanak bavljenja advokaturom Član 29. stav 2. osim ako ispunjava uslove iz člana 4.od dana dostavljanja rešenja o brisanju. 2) ako mu prestaje jugoslovensko državljanstvo. 6) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom . 5) ako mu je u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom . 2.od dana konačnosti odluke o brisanju. Član 28. Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom određuje se i trajanje privremene zabrane. Protiv konačne odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se pokrenuti upravni spor. što se utvrđuje rešenjem nadležne advokatske komore. 4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata . Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: 1) ako podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata .od dana kada je pravnosnažno odlučeno o lišenju poslovne sposobnosti. ovog zakona .od dana pravnosnažnosti presude. 3) ako bude lišen poslovne sposobnosti . 9) ako zasnuje radni odnos . Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog kojih je zabrana određena.Prilog 4 Zakon o advokaturi O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlučuje nadležni organ određen statutom advokatske komore republike.od dana prestanka državljanstva. 8) ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci .od dana pravnosnažnosti presude.od dana stupanja na izdržavanje kazne.od dana zasnivanja radnog odnosa.od dana konačnosti odluke o brisanju.

Član 30. ovog člana uređuju se statutom advokatske komore republike.po proteku roka od 60 dana od dana pravnosnažnog okončanja stečajnog postupka ili postupka likvidacije. U slučaju prestanka bavljenja advokaturom. nadležni organ određen statutom advokatske komore republike određuje advokatu privremenu zamenu. Za vreme trajanja privremene sprečenosti advokata za bavljenje advokaturom zbog bolesti. niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju poslaničkog. Uslovi i način određivanja privremene zamene i preuzimatelja iz st. ovog člana. U roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava bavljenja advokaturom iz stava 1. Član 31. republičkom ili pokrajinskom organu uprave ili organu jedinice lokalne samouprave dok mu traje mandat na toj funkciji. odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom. kao ni odsustvo akvokata koji je izabran ili postavljen na javnu funkciju u saveznom. odnosno odborničkog mandata.Prilog 4 Zakon o advokaturi 10) ako je posle sprovedenog stečajnog postupka ili postupka likvidacije prestalo ortačko advokatsko društvo ili ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva. ima pravo da sam predloži preuzimatelja svoje advokatske kancelarije. Ne smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve godine. a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom advokatskom društvu . odnosno ortačkog advokatskog društva koji će okončati poslove advokata. ovog člana dužan je da o tome obavesti nadležni organ određen statutom advokatske komore republike. nadležni organ određen statutom advokatske komore republike određuje preuzimatelja advokatske kancelarije. nadležni organ određen statutom advokatske komore republike izvršiće brisanje iz imenika advokata. Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo iz stava 1. i 2. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 298 . 1. odnosno ortačkog advokatskog društva koje je prestalo da se bavi advokaturom. odnosno od dana istupanja iz ortačkog advokatskog društva. Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lični zahtev.

Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledeće uslove: 1) da je jugoslovenski državljanin. osim u naučnoj. Član 34. ovog člana vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje pravosudnog ispita. Za vreme obavljanja pripravničke prakse. 2) da je diplomirani pravnik. humanitarnoj i sportskoj oblasti. Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostalno bavljenje advokaturom. 4) da nije pravnosnažno osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom. Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik nije ispunjavao uslove za upis iz člana 33. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 299 . nadležni organ određen statutom advokatske komore republike donosi rešenje o poništaju upisa. kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom. 7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortačkom advokatskom društvu. pedagoškoj. ovog zakona. 5) da nije u radnom odnosu. odnosno naknadu za rad. advokatski pripravnik ima pravo na zaradu. Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika. 3) da ima poslovnu sposobnost.Prilog 4 Zakon o advokaturi V. publicističkoj. 6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću. Advokatski pripravnici Član 32. umetničkoj. U slučaju iz stava 1. Član 33. prevodilačkoj.

Advokatskom pripravniku prestaje da teče pripravnički staž ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit. Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoj kancelariji ili u ortačkom advokatskom društvu. Član 39. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 300 . stav 3. Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi. Član 40. Advokatska kancelarija i ortačko advokatsko društvo Član 38. Član 37. Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga obavlja pripravničku praksu.Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 35. VI. Advokatski pripravnik ne može zamenjivati advokata kod koga je na pripravničkoj praksi u slučajevima predviđenim članom 17. o privremenoj zabrani i prestanku prava bavljenja advokaturom. ovog zakona. Dva ili više advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju. Na advokatske pripravnike shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku upisa u imenik advokata. Advokat može imati samo jednu kancelariju. o pravima i dužnostima advokata. Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom. kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom. Član 36. Advokatski pripravnik može da zamenjuje advokata kod koga je na pripravničkoj praksi i kad je advokat ovlašćen da zamenjuje drugog advokata. kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

osnivači su dužni da pribave prethodnu saglasnost advokatske komore republike. Član 41. Član 43. Član 42. Advokatska komora republike dužna je da novoosnovano ortačko advokatsko društvo upiše u imenik ortačkih advokatskih društava najdocnije u roku od tri dana od dana Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 301 . Ortačko advokatsko društvo mogu da osnuju najmanje dva advokata. Ortačko advokatsko društvo stiče pravo na bavljenje advokaturom kad se upiše u sudski registar. a poslove pružanja pravne pomoći u ortačkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati.Prilog 4 Zakon o advokaturi Advokatska kancelarija ima svoj naziv i pečat. Ortačko advokatsko društvo je dužno da obavesti advokatsku komoru republike o izvršenom upisu u sudski registar najdocnije u roku od tri dana od dana prijema rešenja nadležnog suda. koja ocenjuje da li je ugovor o osnivanju u skladu sa ovim zakonom. Ortačko advokatsko društvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzeća i uz prilaganje saglasnosti iz stava 1. ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno. Prava i dužnosti koja su ovim zakonom predviđena za advokate u bavljenju advokaturom važe i za ortačko advokatsko društvo. Naziv advokatske kancelarije mora biti vidno istaknut. Za osnivanje ortačkog advokatskog društva advokati . Član 44. Član 45. ovog člana. Na rad i poslovanje ortačkog advokatskog društva primenjuju se odredbe saveznih zakona kojim su uređeni osnivanje. Ortačko advokatsko društvo ima svojstvo pravnog lica. poslovanje i prestanak preduzeća. Delatnost ortačkog advokatskog društva ograničena je samo na bavljenje advokaturom.

Član 48. usled čega postupanje i poslovanje ortačkog advokatskog društva šteti ugledu advokature. ovog člana mogu kod advokata obavljati i lica koja su sa advokatom zaključila ugovor o radu. 2) ako ortačko advokatsko društvo pored advokature počne da se bavi i drugom delatnošću. Član 47. Posle donošenja pravnosnažnog rešenja o brisanju iz imenika advokatskih društava. Advokati i ortačka advokatska društva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja će obavljati administrativne. Član 46. a ortačka advokatska društva i sa advokatima. nadležni organ određen statutom advokatske komore republike pokrenuće postupak za brisanje ortačkog advokatskog društva iz sudskog registra. Advokat osnivač ortačkog advokatskog društva i advokati zaposleni u njemu disciplinski odgovaraju pred nadležnim organom određenim statutom advokatske komore republike. tehničke. kao i odredbe kolektivnog ugovora. U postupku za brisanje ortačkog advokatskog društva iz imenika ortačkih advokatskih društava shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima je uređeno izricanje disciplinske mere brisanja iz imenika advokata. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 302 . Poslove iz stava 1. Nadležni organ određen statutom advokatske komore republike pokrenuće postupak za brisanje ortačkog advokatskog društva iz imenika ortačkih advokatskih društava: 1) ako se ortačko advokatsko društvo ne bavi advokaturom neprekidno duže od jedne godine. Na zaposlene kod advokata i u ortačkom advokatskom društvu primenjuju se odredbe zakona kojim se regulišu radni odnosi. 3) ako su osnivaču ortačkog advokatskog društva ili advokatima zaposlenim u društvu izricane disciplinske mere.Prilog 4 Zakon o advokaturi prijema obaveštenja o upisu u sudski registar i da o tome obavesti Advokatsku komoru Jugoslavije. finansijske i druge poslove.

Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i čuvanjem njenog ugleda. na način i iz razloga utvrđenih ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje prestanak preduzeća. 2) brisanja iz imenika advokata. postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti i izricanje disciplinskih mera. Mere koje se mogu izreći za povredu dužnosti i ugleda advokature su: 1) novčana kazna. Odluku o brisanju ortačkog advokatskog društva iz sudskog registra sud dostavlja advokatskoj komori republike i Advokatskoj komori Jugoslavije.Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 49. kao i način izvršenja izrečenih mera. uslovi i način izbora i razrešenja članova disciplinskih organa. Član 52. Odluka nadležnog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izrečena novčana kazna ima snagu izvršne isprave. Član 51. VII. u skladu s njihovim statutima. teže i lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature. Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa najniže nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom. Sredstva novčanih kazni su prihod advokatske komore republike. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 303 . Za utvrđivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature. a način njihovog korišćenja uređuje se statutom advokatske komore republike. Statutom advokatske komore republike utvrđuje se: sastav disciplinskih organa. odnosno iz imenika ortačkih advokatskih društava. Disciplinska odgovornost advokata i advokatskih pripravnika Član 50. Ortačko advokatsko društvo prestaje sa radom brisanjem iz sudskog registra. iz imenika advokatskih pripravnika. utvrđivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika.

Član 55. ovog člana kome nije izrečena mera brisanja iz imenika advokata može nastaviti da se bavi advokaturom. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 304 . Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona. Zastarelost izvršenja disciplinskih mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena. pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći. imenika advokatskih pripravnika. Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvršenja disciplinske mere. ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata. Advokat iz stava 1. a naročito očigledno nesavesno vršenje advokature. Mera brisanja iz imenika advokata. ovog člana ne može trajati kraće od šest meseci ni duže od pet godina. Mera brisanja iz stava 1.Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 53. a ako ta povreda ima obeležje krivičnog dela . Protiv konačne odluke kojom je izrečena mera brisanja iz imenika advokata. traženje naknade veće od naknade propisane tarifom. odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se izreći samo za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature. kao i odbijanje izdavanja stranci potvrde za primljeni iznos nagrade ili naknade. imenika advokatskih pripravnika. bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. Osnivač ortačkog advokatskog društva i advokat zaposlen u društvu koje je brisano iz imenika advokatskih društava ne mogu osnovati novo advokatsko društvo dok traje izrečena zabrana bavljenja advokaturom. Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu lakšu. povreda dužnosti čuvanja tajne. a dve godine za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature. Član 54. Pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra se svako narušavanje dužnosti. odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se pokrenuti upravni spor.od dana saznanja za izvršeno krivično delo.

Na statute advokatskih komora iz stava 1. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 305 . odnosno izvršenja izrečene mere. i 58. Advokatskoj komori Jugoslavije poveravaju se sledeća javna ovlašćenja: ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti advokature. ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrđeno za zastarelost pokretanja disciplinskog postupka. Statutima se uređuju naročito. predstavlja advokate sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije pred međunarodnim organizacijama. način vršenja javnih ovlašćenja i unutrašnja organizacija i rad komore i njenih organa. Poveravanje javnih ovlašćenja Član 56. saglasnost daje nadležni savezni organ.Prilog 4 Zakon o advokaturi Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da teče. Član 57. uređuju sadržinu i način vođenja i vode imenike advokata. VIII. uređuje način vođenja i vodi jedinstvene evidencije advokata i ortačkih advokatskih društava za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije i donosi kodeks profesionalne etike advokata. Imenici i evidencije iz čl. o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom i o prestanku prava bavljenja advokaturom. Advokatskoj komori Srbije i Advokatskoj komori Crne Gore poveravaju se sledeća javna ovlašćenja: odlučuju o zahtevu za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika. u delu u kome je uređen način vršenja javnih ovlašćenja. vode disciplinske postupke i izriču disciplinske mere advokatima i advokatskim pripravnicima. Izvodi iz ovih imenika i evidencija i potvrde izdate na osnovu podataka iz njih su javne isprave. advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava za teritoriju republike. ovog člana. Član 58. ocenjuju da li je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u skladu sa ovim zakonom. donose tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. 56. Član 59. ovog zakona su javne knjige. Advokatske komore republika i Advokatska komora Jugoslavije svoju unutrašnju organizaciju i rad uređuju statutom i drugim opštim aktima.

Ovaj zakon stupa na snagu 60. Advokatske komore republika dužne su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona propišu sadržinu i način vođenja imenika advokata. Član 64. Član 65. a nisu rešeni do njegovog stupanja na snagu. sprovešće se u skladu s propisima koji su važili u vreme pokretanja disciplinskog postupka. Advokatske komore dužne su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoje statute i druge opšte akte sa ovim zakonom. Član 63. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 306 . odnosno imenik advokatskih pripravnika koji su podneseni pre stupanja na snagu ovog zakona. a nije pravnosnažno okončan do njegovog stupanja na snagu.Prilog 4 Zakon o advokaturi IX. imenika advokatskih pripravnika i imenika ortačkih advokatskih društava i donesu tarifu o nagradama i naknadama za rad advokata. Advokatska komora Jugoslavije dužna je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona uredi jedinstvenu evidenciju advokata i ortačkih advokatskih društava u Saveznoj Republici Jugoslaviji i donese Kodeks profesionalne etike advokata. Član 61. rešiće se u skladu s propisima koji su važili u vreme podnošenja zahteva. Disciplinski postupak koji je pokrenut pre stupanja na snagu ovog zakona. Zahtevi za upis u imenik advokata. Član 62. Prelazne i završne odredbe Član 60. dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".

Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 307 .

u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili advokatskom ortačkom društvu. 3) sastavljanje ugovora. 4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred domaćim. upisani u imenik advokatske komore. na osnovu kojih se ostvaruju prava. Član 2. 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun domaćeg ili inostranog fizičkog ili pravnog lica. način i oblici rada advokata zajedničkih advokatskih kancelarija. izjava. 5) zastupanje domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima. prava. arbitražama. Ovim zakonom uređuju se uslovi za bavljenje advokaturom. način njihovog obavljanja i kontrola zakonitosti pojedinačnih akata advokatskih komora. Osnovne odredbe Član 1. organizacija i način rada advokatskih komora. Advokatura je nezavisno i samostalno zanimanje javnog poretka ustanovljeno radi pružanja pravne pomoći domaćim i inostranim pravnim i fizičkim licima. Član 3. zaveštanja. opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava. javna ovlašćenja koja im se poveravaju. 2) sastavljanje tužbi. inostranim i međunarodnim sudovima. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 308 . štite slobode ili drugi interesi. Pravna pomoć obuhvata: 1) davanje usmenih ili pismenih pravnih saveta i mišljenja i pravni konsalting. predstavki i drugih podnesaka. pravnim i fizičkim licima. molbi.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi PREDLOG ZAKON O ADVOKATURI I. advokatskih ortačkih društava i advokatskih pripravnika. advokatski ispit i materijalno poslovanje advokatskih komora. obaveze i odgovornosti advokata. Advokaturom se mogu baviti advokati samostalno. državnim organima. tribunalima. žalbi.

Pravna lica. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i Kodeksom profesionalne etike advokata. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata dužan je da. 7) da nema drugu registrovanu delatnost. 6) da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom. odnosno da nije direktor preduzeća. 9) da je dostojno poverenja za bavljenje advokaturom. Advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve. Smatra se da nije dostojno poverenja za bavljenje advokaturom lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled. državni i pravosudni organi i organizacije dužni su da na zahtev advokatske komore daju tačne i potpune podatke o radu kandidata radi ocene ispunjenosti uslova iz stava 1.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi II. 2) da je položio pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji ili Republici Crnoj Gori. 5) da nije u radnom odnosu. 4) da ima potpunu poslovnu sposobnost. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 309 . 3) da je državljanin Republike Srbije ili Republike Crne Gore. 8) da nije osuđivan za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom. a pre polaganja advokatske zakletve izvrši uplatu propisanih troškova upisa i zaključi ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti. Uslovi za bavljenje advokaturom Član 4. po donošenju rešenja o upisu. tačka 9. ovog člana. Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledeće uslove: 1) da ima diplomu pravnog fakulteta stečenu u Republici Srbiji ili Republici Crnoj Gori ili diplomu pravnog fakulteta stečenu u stranoj državi priznatu u skladu sa propisima koji regulišu oblast visokog obrazovanja. Član 6. 10) da pruži dokaz o sedištu svoje advokatske kancelarije. Član 5.

Pod organom uprave u smislu stava 1. njegov zamenik i pomoćnik odnosno starešina organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i njegov zamenik ili pomoćnik. 8. republički organ uprave. ovog člana. Advokat koji je pre upisa u imenik advokata obavljao funkciju u pravosuđu ili bio starešina organa uprave ne može biti punomoćnik odnosno branilac u predmetima sudova i organa uprave na teritoriji advokatske komore na kojoj je sedište pravosudnog odnosno upravnog organa u kome je advokat obavljao funkciju tri godine od dana prestanka funkcije. ovog člana podrazumevaju se institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora. Svojstvo advokata dokazuje se advokatskom legitimacijom koju je u tekućoj godini izdala. ovog zakona može podneti istoj ili drugoj advokatskoj komori novi zahtev za upis po proteku pet godina od donošenja konačne odluke o odbijanju prethodnog zahteva. Sud ili organ koji vodi postupak po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke uskratiće rešenjem pravo na zastupanje advokatu kada obavlja advokaturu protivno odredbi stava. Od svakog lica koje se predstavlja kao advokat sud ili organ koji vodi postupak može tražiti na uvid advokatsku legitimaciju. U slučaju da lice koja se predstavlja kao advokat nema advokatsku legitimaciju iz stava 1. Član 8. 1. stavu 1. javni tužioci i njihovi zamenici.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 7. pred predsednikom advokatske komore u čiji je imenik upisan ili licem koje on ovlasti položi zakletvu. Pod nosiocima pravosudne funkcije u smislu stava 1. Pod starešinom organa u smislu stava 1. podrazumevaju se sudije. koja glasi: "Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno. i 9. Kandidat čiji je zahtev za upis u imenik advokata odbijen iz razloga navedenih u članu 5. Podnosilac zahteva koji je upisan u imenik advokata ima pravo i obavezu da u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 310 . zakona i drugih propisa. ili je njenu važnost za tekuću godinu produžila advokatska komora u čiji imenik advokata je upisan njen imalac. ovog člana podrazumeva se ministar." Član 9. statuta komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature. Član 10. organ uprave teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. ovog člana sud ili organ koji vodi postupak će uskratiti tom licu obavljanje advokatskih dužnosti u tom postupku. da ću se u svom radu pridržavati ustava. tač.

Član 12. ili je zastupana ili branjena suprotna stranka. Član 15. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 311 . osim u slučajevima predviđenim zakonom. 4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili službeno lice u državnom organu. Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila. Advokat može da obavlja samo advokatsku delatnost. 3) ako je član ili je bio član zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi III. Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud. Advokat je dužan da čuva kao tajnu sve podatke do kojih je došao u pružanju pravne pomoći. u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili brani. Advokat se ne sme baviti poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. Advokat je dužan da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan uvidu javnosti čuva vlastiti ugled i ugled advokature. Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi advokaturom. u skladu sa zakonom. Advokat ima pravo da poslove advokature obavlja na celoj teritoriji Republike Srbije. Advokat ne može zasnovati radni odnos niti registrovati drugu samostalnu delatnost ili biti direktor preduzeća. osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje. Poslovi iz stava 3. 2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa ili brani. ovog člana utvrđuju se Statutom Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: Statut) i Kodeksom profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks). Član 14. statutima advokatskih komora i Kodeksom profesionalne etike advokata. Član 13. Advokat je dužan da obezbedi čuvanje advokatske tajne od strane advokatskog pripravnika i lica zaposlenih u njegovoj advokatskoj kancelariji. Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći: 1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao ili branio suprotnu stranku. ili je zastupana ili branjena suprotna stranka. Prava i dužnosti advokata Član 11. Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć u skladu sa zakonom.

Statutom i Kodeksom. Državni organi. Advokat može izuzetno pravnu pomoć klijentu pružiti i u stanu odnosno poslovnoj prostoriji tog klijenta.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi 5) ako mu u roku od godinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u čijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije. spisi ili dokumenta. Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad po Advokatskoj tarifi. radi pružanja efikasne pravne pomoći njegovom klijentu. samo po odluci veća nadležnog suda. samo u svojoj advokatskoj kancelariji. preduzeća i drugi oblici organizovanja obavezni su da advokatu. Pretres advokatske kancelarije može odrediti samo istražni sudija u pogledu tačno određenog spisa. u skladu sa zakonom. prijatelja. saradnika ili drugih stranaka. Predmeti. 6) ako su interesi stranke koja traži pravnu pomoć u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika. predmeta ili dokumenta. ustanove. Advokat može imati samo jednu advokatsku kancelariju. spise i dokaze koje su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom uz dovoljno vremena da se advokat sa njima upozna. Član 17. na njegov zahtev. Advokatska tarifa objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije". Pretres se može obaviti samo u prisustvu predstavnika koga odredi predsednik advokatske komore u čiji imenik je advokat upisan. 7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 312 . Advokat mora promenu sedišta svoje advokatske kancelarije prijaviti advokatskoj komori u čiji je imenik upisan u roku od 15 dana od dana promene sedišta. u skladu sa Statutom i Kodeksom. Član 16. Advokatsku tarifu donosi Advokatska komora Srbije. osim zastupanja. Advokat može biti lišen slobode za krivična dela u vezi sa vršenjem advokatske delatnosti. Advokat može pružati pravnu pomoć. stave na uvid informacije. Član 19. kao i saznanja do kojih se dođe prilikom pretresa advokatske kancelarije ne mogu se koristiti radi vođenja bilo kakvog postupka protiv bilo kog klijenta te advokatske kancelarije. Pravilnik o visini nagrade za rad advokata za odbrane po službenoj dužnosti donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa. Član 18. Advokatska kancelarija mora imati istaknutu tablu koja sadrži naziv: "advokat" i ime i prezime advokata.

Advokat može preseliti sedište advokatske kancelarije na teritoriju druge advokatske komore. Advokat mora staviti svoj pečat na svaku ispravu i podnesak koje sačini. Statutom i Kodeksom bliže se uređuje zabrana reklamiranja. Za propuste advokatskog pripravnika materijalnu odgovornost snosi advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen. Član 22. ali najduže 30 dana po saopštenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak. Član 24. O otkazu punomoćja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak. Advokatski pripravnik je dužan da postupa po nalozima advokata koga zamenjuje. reklamira ili preporučuje pojedine advokate. Advokat koji seli sedište advokatske kancelarije na područje druge advokatske komore briše se iz imenika advokata te komore upisom u imenik advokata advokatske komore na čiju teritoriju je preselio sedište advokatske kancelarije. zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva. Član 23. zajedničke advokatske kancelarije ili advokatska ortačka društva. Advokat je dužan da izda stranci na njen zahtev potvrdu na iznos primljen na ime nagrade. Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da na zahtev stranke kojoj je otkazao punomoćje. u sredstvima javnog informisanja ili na drugi način. Advokatski pripravnik ne može samostalno obavljati poslove advokature. ako sporazumom sa klijentom nije drugačije određeno. Advokata može zameniti samo advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat. Advokat je dužan da čuva spise predmeta i dokumente koje mu je klijent poverio u rokovima propisanim za čuvanje arhivske građe. Advokat ima pravo da otkaže punomoćje u skladu sa zakonom. Niko ne sme da. Član 25. Advokat mora imati pečat koji sadrži naziv: "advokat".Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 20. neposredno ili preko svog advokatskog pripravnika. Advokat je dužan da preda stranci na njen zahtev sve njene spise i isprave. ime i prezime advokata i adresu advokatske kancelarije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 313 . akontacije i naknade troškova. nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza ako je to neophodno da se za stranku spreči neotklonjiva šteta koja bi u tom trenutku nastala. Član 21. Zabranjeno je reklamiranje advokata.

U roku od 30 dana po prestanku funkcije advokat može podneti zahtev da mu se odobri dalje bavljenje advokaturom. Član 29. državnom organu. Član 27. ovog člana ili ako ga ne produži po njegovom isteku. Zahtev za korišćenje prava iz stava 1. IV. ovog člana. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 314 . organu teritorijalne ili lokalne samouprave. ovog člana. ili drugih opravdanih razloga u ukupnom trajanju od dve godine za sve vreme obavljanja advokatske delatnosti. Ukoliko advokat ne podnese zahtev iz stava 2. ovog člana zaključuje se na jednu godinu ako propisima o osiguranju nije drugačije određeno. a za vreme trajanja mandata. odnosno instituciji državne zajednice. Ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od izbora na funkciju iz stava 1. Privremeni prestanak i zabrana bavljenja advokaturom Član 28. ili ukoliko nije uplatio članarinu iz člana 26. Advokatska komora neće izdati advokatu advokatsku legitimaciju niti važnost te legitimacije produžiti ako advokat nema zaključen ugovor o osiguranju iz stava 1. koji sadrži razloge i podatke o početku i trajanju privremenog prestanka rada. 2) za vreme bolovanja. stava 1. Produžetak važnosti advokatske legitimacije mora se podudarati sa rokom važnosti zaključenog ugovora o osiguranju. ili u roku od 30 dana od nastanka razloga iz tačke 2. Za vreme privremenog prestanka rada advokatu se određuje privremeni zamenik. Advokat je dužan da plaća članarinu advokatskoj komori u čiji je imenik advokata upisan. republičkom organu. ovog člana advokatska komora će po službenoj dužnosti doneti rešenje o njegovom brisanju iz imenika advokata. Advokat ima pravo na privremeni prestanak rada: 1) zbog stručnog usavršavanja. ovog zakona. ovog člana advokatska komora u čiji imenik je upisan donosi rešenje o privremenom prestanku prava na bavljenje advokaturom. Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora na funkciju u organu. Advokat je obavezan da se osigura od profesionalne odgovornosti kod organizacije registrovane za ovu vrstu osiguranja. stava 1. advokat dostavlja nadležnoj advokatskoj komori 30 dana pre početka korišćenja prava iz tačke 1.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 26. Na zahtev advokata koji je izabran na neku od funkcija iz stava 1.

okružne. Nadležni organ advokatske komore može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom advokatu ili advokatskom pripravniku protiv koga je pokrenut disciplinski postupak ako oceni da se radi o težoj povredi dužnosti i ugleda advokata koja ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom ili ako se postupak ne može odvijati zbog nemogućnosti dostave preko sedišta advokatske kancelarije.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi U slučaju da advokat ne podnese zahtev iz stava 4. što se utvrđuje rešenjem advokatske komore koja je donela rešenje o privremenoj zabrani. Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se doneti i kada je pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata. Advokat obavlja advokatsku delatnost samostalno. O izrečenoj privremenoj zabrani bavljenja advokaturom advokatska komora će izvestiti Vrhovni sud Srbije. kojim se uređuju međusobni poslovni i imovinski odnosi advokata. Žalba izjavljena protiv rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom u slučajevima iz st. opštinske i trgovinske sudove na svojoj teritoriji. u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili u advokatskom ortačkom društvu. Član 30. Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom određuje se i trajanje privremene zabrane. V. Zahtev za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija potpisnici ugovora dužni su da dostave nadležnoj advokatskoj komori u roku od 15 dana od zaključenja ugovora. ovog člana ne zadržava njegovo izvršenje. Zajednička advokatska kancelarija nema svojstvo pravnog lica. Privremeno će se zabraniti bavljenje advokaturom advokatu ili advokatskom pripravniku prema kome je određen pritvor. Oblici rada Član 31. Viši trgovinski sud. Privremena zabrana rada advokata može se odrediti samo pod uslovima propisanim ovim zakonom. na osnovu ugovora iz stava 2. Zajednička advokatska kancelarija upisuje se u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija. Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog kojih je zabrana određena. Član 32. ovog člana. ovog člana nadležni organ advokatske komore će doneti odluku o njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom isteka mandata. 2 do 4. Zajednička advokatska kancelarija osniva se ugovorom o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije. Dva ili više advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 315 .

ovog člana. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 316 . koji ima pravo da koristi uz pečat iz stava 3. Zajednička advokatska kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat. Član 36. ako je stranka opunomoćila više od jednog advokata. Stranka može opunomoćiti za zastupanje sve advokate u zajedničkoj advokatskoj kancelariji. Dva ili više advokata mogu osnovati advokatsko ortačko društvo (u daljem tekstu: društvo). Zajednička advokatska kancelarija ima pečat sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija". Društvo ima svojstvo pravnog lica. ovog člana. 2) da pravnu pomoć mogu pružati samo advokati članovi tog društva. Za obaveze zajedničke advokatske kancelarije. Ugovor o osnivanju društva.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 33.advokata i adresom advokatske kancelarije. Društvo se upisuje u registar kod nadležnog organa ako ispunjava uslove za osnivanje. mora da sadrži i sledeće odredbe: 1) da je jedina delatnost društva advokatura. solidarno odgovaraju svi opunomoćeni advokati. Član 35. Član 34. na osnovu date saglasnosti iz stava 5. Nadležni organ advokatske komore ocenjuje da li je ugovor o osnivanju društva u skladu sa ovim zakonom i donosi odluku kojom ugovoru daje ili uskraćuje saglasnost. imenima i prezimenima svih svojih članova . Društvo se osniva ugovorom i upisom u registar kod nadležnog organa.advokat može imati i svoj poseban pečat. nastale iz pravnog odnosa prema strankama i trećim licima. U zajedničkoj advokatskoj kancelariji svaki član . Zajednička advokatska kancelarija mora imati istaknutu tablu koja sadrži naziv: "zajednička advokatska kancelarija" i imena i prezimena svih svojih članova advokata. Svi advokati iz zajedničke advokatske kancelarije moraju imati zajedničko sedište kancelarije. 3) da se advokati članovi društva ne mogu baviti advokaturom izvan društva. u skladu sa ugovorom o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije. osim uslova propisanih zakonom. 4) da društvo u skladu sa Kodeksom profesionalne etike advokata raspolaže kancelarijskim prostorom podesnim za obavljanje advokatske delatnosti. ili samo jednoga ili neke od advokata članova zajedničke advokatske kancelarije.

jednog od osnivača. ili istupanju iz društva. Član 37. ovog zakona. ovog zakona. ovog člana biće upisana u imenik advokatskih ortačkih društava: 1) ako je potpisan ugovor o pristupanju. koji sadrži sve odredbe iz člana 38. Član društva koji je ugovorom o osnivanju ovlašćen za zastupanje dužan je da u roku od petnaest dana od upisa društva u registar kod nadležnog organa podnese advokatskoj komori zahtev za upis u imenik advokatskih ortačkih društava. Advokatska komora izdaje društvu rešenje o upisu u imenik advokatskih ortačkih društava. kada društvu pristupa novi advokat. uz koji prilaže dokaze iz člana 37. Član 40. Promena iz stava 1. stav 2. 3) ako je nadležnom organu podneta prijava za upis promene u registru. ili samo prezime. 4) ako društvo plati propisanu troškove upisa. 2) ako su svi članovi društva advokati upisani u imenik iste advokatske komore. Član 39. Društvo mora imati pečat koji sadrži naziv firme i sedište društva.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Rešenje o upisu u odgovarajući registar odmah se dostavlja nadležnoj advokatskoj komori. Društvo ima firmu koja sadrži naziv: "advokatsko ortačko društvo" i imena i prezimena ili samo prezimena članova. ili ime i prezime. Društvo može imati samo jednu advokatsku kancelariju i ne može imati filijale. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 317 . 4) ako su advokatskoj komori uplaćeni troškovi za upis promene u imeniku advokatskih ortačkih društava. Pravo na bavljenje advokaturom društvo stiče upisom u imenik advokatskih ortačkih društava nadležne advokatske komore. Društvo će biti upisano u imenik advokatskih ortačkih društava: 1) ako je na ugovor o osnivanju društva advokatska komora dala saglasnost. 2) ako je potpisan sporazum o istupanju osnivača društva. tač. 3) ako je društvo upisano u odgovarajući registar. Član 38. stav 4. 2. O svakom pristupanju društvu. do 4. Društvo mora imati istaknutu tablu sa nazivom firme. član društva koji je ugovorom o osnivanju ovlašćen za zastupanje dužan je da u roku od 15 dana od kada je promena nastupila podnese advokatskoj komori zahtev. uz koje se može dodati naznaka: "i drugi". 5) ako je društvo zaključilo ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti.

4) ako ortačko advokatsko društvo pored advokature počne da se bavi i drugom delatnošću. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 318 . advokatska komora dostavlja nadležnom organu uz zahtev za brisanje društva iz registra. koji su ovim zakonom propisani za advokate. 5) ako su osnivaču ortačkog advokatskog društva izricane disciplinske mere. usled čega postupanje i poslovanje ortačkog advokatskog društva šteti ugledu advokature.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 41. kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom. 3. Član 43. Pravo na bavljenje advokaturom društvo gubi brisanjem iz imenika advokatskih ortačkih društava. Advokatski pripravnik je lice koje se radom kod advokata ili ortačkog advokatskog društva osposobljava za samostalno bavljenje advokaturom. danom pravnosnažnosti odluke o pokretanju takvog postupka. advokatski pripravnik ima pravo na zaradu. Za vreme obavljanja pripravničke prakse. danom pravnosnažnosti odluke o brisanju. Član 42. Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika. danom konačnosti odluke advokatske komore o brisanju. Prava i dužnosti. Advokati upisani u imenik advokata druge države mogu zastupati strana pravna i fizička lica pred domaćim pravosudnim i drugim državnim organima pod uslovom uzajamnosti. Društvo će biti brisano iz imenika advokatskih ortačkih društava: 1) ako je brisano iz registra nadležnog organa. 6) ako ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom za upis u imenik advokatskih ortačkih društava. Pravnosnažnu odluku iz stava 2. Potvrdu o postojanju uzajamnosti izdaje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa uz prethodno pribavljeno mišljenje Advokatske komore Srbije. 3) ako se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci. tač. danom konačnosti odluke advokatske komore o brisanju. do 6. odnose se i na ortačka advokatska društva. 2) ako je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije. odnosno naknadu za rad. VI. ADVOKATSKI PRIPRAVNICI Član 44. ovog člana.

Advokatska komora će izdati odnosno produžiti važnost legitimacije advokatskog pripravnika samo ako advokat kod koga je advokatski pripravnik na vežbi ima važeću advokatsku legitimaciju. 3) da ima potpunu poslovnu sposobnost. Po isteku roka iz prethodnog člana advokatski pripravnik se briše iz imenika advokatskih pripravnika. Advokatski pripravnik može imati taj status najduže četiri godine od upisa u imenik advokatskih pripravnika. Član 47. samostalno i nezavisno obavljati pripravničku praksu. 8) da svojim dotadašnjim radom daje osnova za ocenu da će. savesno. Od svakog lica koje se predstavlja kao advokatski pripravnik sud ili organ koji vodi postupak može tražiti na uvid legitimaciju advokatskog pripravnika. Član 46. 9) da ima zaključen ugovor o radu sa budućim principalom advokatom ili ortačkim advokatskim društvom čije je sedište kancelarije na teritoriji advokatske komore kojoj se podnosi molba koji ima važeću advokatsku legitimaciju. U imenik advokatskih pripravnika može biti upisan kandidat koji ispunjava sledeće uslove: 1) da ima diplomu pravnog fakulteta stečenu u Republici Srbiji ili Republici Crnoj Gori ili diplomu pravnog fakulteta stečenu van njih priznatu po važećim propisima. ovog člana. Svojstvo advokatskog pripravnika dokazuje se legitimacijom advokatskog pripravnika. 7) da nije osuđivan za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom. 5) da nije u radnom odnosu. U slučaju da lice koja se predstavlja kao advokatski pripravnik nema važeću legitimaciju sud ili organ koji vodi postupak će tom licu uskrati zastupanje u tom postupku do prezentiranja važeće legitimacije u smislu stava 1. Odredbe ovog zakona o advokatskim pripravnicima. koju je izdala u tekućoj godini ili čiju je važnost produžila za tekuću godinu. shodno se primenjuju na volontere. 6) da nema drugu registrovanu delatnost i da nije direktor preduzeća. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 319 . osim odredaba o zaradi. advokatska komora u čiji imenik je upisan njen imalac. 10) da nema radno iskustvo koje mu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 45. stručno. 2) da je državljanin Republike Srbije ili Republike Crne Gore. 4) da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom.

tako i u slučaju kada taj advokat zamenjuje drugog advokata. sa sedištem u Novom Sadu. U Republici Srbiji postoje: 1) Advokatska komora Srbije. Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredabe ovog zakona o pravima. zakonu. za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine. zakona i drugih propisa. dužnostima i disciplinskoj odgovornosti advokata. Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom. kako u slučaju kada taj advokat zastupa ili brani stranku. Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga je na pripravničkoj praksi. Advokat je dužan da advokatskom pripraviku obezbedi uslove za rad i obuku koja je u skladu sa svrhom pripravničke prakse i planom i programom iz stava 1. za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija." Član 49. Advokatske komore i njihovi organi Član 51. 3) Advokatska komora Kosova i Metohije. Advokatska komora je samostalna obavezna profesionalna organizacija advokata koja obavlja poslove od opšteg interesa za advokate upisane u njen imenik i vrši javna ovlašćenja koja su joj poverena ovim zakonom. 2) Advokatska komora Vojvodine. Kandidat za upis u imenik advokatskih pripravnika je dužan da u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu položi zakletvu advokatskog pripravnika. sa sedištem u Beogradu. da ću se u svom radu pridržavati ustava. sa sedištem u Prištini. 4) Advokatska komora Beograda. advokatski pripravnik može da zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi. ovog člana. Član 50. Advokatska komora donosi plan i program obuke advokatskih pripravnika. Član 52. sa sedištem u Beogradu. VII. koja glasi: "Zaklinjem se da ću dužnosti advokatskog pripravnika obavljati savesno. statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 320 . Pred državnim organom ili drugim licem. Statutu i Kodeksu profesionalne etike advokata. za područje nadležnosti Okružnog suda u Beogradu. za teritoriju Republike Srbije. osim ako su ova suprotna ustavu.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 48.

za područje nadležnosti okružnih sudova u Čačku. 8) Advokatska komora Požarevca. Advokatska komora Srbije: 1) donosi Statut. Užicu. Kraljevu. Kruševcu i Novom Pazaru. sastav. za područje nadležnosti okružnih sudova u Kragujevcu i Jagodini. Najviši organi advokatskih komora iz člana 52. Statuti advokatskih komora moraju biti u saglasnosti sa odredbama Statuta Advokatske komore Srbije iz delokruga njene nadležnosti. Skupština advokatske komore mora se sazvati najmanje jednom godišnje. 9) Advokatska komora Čačka. do 10.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi 5) Advokatska komora Zaječara. Vranju. Skupština advokatske komore bira upravni odbor koji upravlja advokatskom komorom između izbornih sednica skupštine. način izbora predsednika. za područje nadležnosti okružnih sudova u Zaječaru i Negotinu. sa sedištem u Zaječaru. stav 1. 4) uređuje sadržinu i način vođenja imenika advokata. Advokatske komore iz stava 1. koji predstavlja komoru i odgovara za njen rad. ovog zakona su skupštine koje čine svi advokati koji imaju sedište advokatske kancelariji na teritoriji te advokatske komore. Trajanje mandata. za područje nadležnosti okružnih sudova u Požarevcu i Smederevu. sa sedištem u Požarevcu. 7) Advokatska komora Niša. 2) donosi Kodeks profesionalne etike advokata. Član 53. 10) Advokatska komora Šapca. imenika zajedničkih advokatskih kancelarija i imenika advokatskih pripravnika. ovog člana imaju svojstvo pravnog lica. Prokuplju i Leskovcu. imenika advokatskih ortačkih društava. za područje nadležnosti okružnih sudova u Nišu. 5) odlučuje o žalbama na odluke advokatskih komora. 6) ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti prava i advokature. Skupština advokatske komore bira nadzorni odbor koji kontroliše materijalno poslovanje advokatske komore. sa sedištem u Kragujevcu. 2. sa sedištem u Šapcu. tač. 3) donosi Advokatsku tarifu. Član 54. Skupština advokatske komore bira predsednika advokatske komore. sa sedištem u Nišu. mandat i način izbora i opoziva upravnog i nadzornog odbora i njihov delokrug rada uređuje se statutom advokatske komore. za područje nadležnosti okružnih sudova u Šapcu i Valjevu. 6) Advokatska komora Kragujevca. sa sedištem u Čačku. Pirotu. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 321 .

ovog člana disciplinski organi određeni Statutom Advokatske komore Srbije i statutima advokatskih komora u Srbiji. u imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera. Skupština Advokatske komore Srbije mora se sazvati najmanje jednom godišnje. stav 1. do 7. 10) vođenje imenika advokata. 2) odlučivanje o zahtevima za nastavak advokature posle privremenog prestanka. sastav. i 9. tačka 10. 6) odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom. Ovlašćenje iz stava 1. Član 55. 3) odlučivanje o zahtevima za privremeno odsustvo. ovog zakona poverava se obavljanje sledećih javnih ovlašćenja: 1) odlučivanje o zahtevima za upis. ovog člana obavlja se na način propisan Statutom. stav 1. 1. 8) odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika. 8. 5) odlučivanje o zahtevima za preseljenje advokatske kancelarije. Trajanje mandata. mandat i način izbora i opoziva upravnog i nadzornog odbora i njihov delokrug rada uređuje se Statutom. Javna ovlašćenja iz stava 1. tač. 9) odlučivanje o odgovornosti advokata u disciplinskom postupku i izricanje sankcija. 7) odlučivanje o visini članarine i troškova upisa. a ovlašćenja iz stava 1. izdavanje i produžetak važnosti advokatskih legitimacija. ovog člana obavljaju u prvom stepenu upravni odbor advokatskih komora. brisanje i poništaj upisa u imenik advokata. Advokatskim komorama iz člana 52.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Statuti advokatskih komora iz člana 52. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 322 . Skupštinu Advokatske komore Srbije čine predstavnici advokatskih komora sa teritorije Republike Srbije. VII. tač. u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i advokatskih ortačkih društava. Javna i druga ovlašćenja advokatskih komora Član 56. 4) određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije. ovog zakona i Kodeks objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije". način izbora predsednika.

ovog člana pokrenuta istraga ili podignuta optužnica za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 323 . stav 1. Pravna lica. organi i organizacije kod kojih je podnosilac zahteva radio i od kojih se traže podaci iz prethodnog stava dužni su da te podatke dostave advokatskoj komori na njen zahtev u roku od 30 dana. ovog člana shodno se primenjuju i na volontere. tač. ovog zakona pribavi službenim putem. 3) organizuju edukaciju i stručno usavršavanje advokatskih pripravnika i advokata. a ostale dokaze pribavlja advokatska komora službenim putem. Advokatska komora je dužna da podatke iz člana 5. NAČIN OBAVLJANJA JAVNIH OVLAŠĆENJA Član 59. 2) predstavljaju advokate sa svog područja pred domaćim i inostranim profesionalnim asocijacijama i organizacijama. ovog zakona. zahtevu za preseljenje advokatske kancelarije. pravnim i fizičkim licima. stav 1. Odredbe stava 1. i tač. do 9. Advokatske komore: 1) zastupaju interese advokata pred državnim organima i organizacijama. tač. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokatskih pripravnika dužan je da priloži dokaze iz čl. 2. Ako je protiv podnosioca zahteva za upis u imenike iz stava 1. ovog zakona. stav 1. Član 58. imenik ortačkih advokatskih društava. 4) daju mišljenja na predloge zakona i drugih propisa. 45. i 10. Član 61. Advokatskoj komori Srbije poverava se da u drugom stepenu odlučuje o pravnim lekovima ili po pravu nadzora o odlukama koje su doneli organi advokatskih komora iz člana 52. zahtevu za odobrenje privremenog odsustva. do 6. zahtevu za nastavak delatnosti. prvostepeni organ je dužan da donese odluku u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva. do 5. do 10. 7. tač. IX. tač. imenik advokatskih pripravnika i volontera. O podnetim zahtevima za upis u imenik advokata. stava 1. 9.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 57. ovog zakona. 1. Podnosilac zahteva za upis u Imenik advokata dužan je da uz zahtev priloži dokaze iz člana 5. 1. imenik zajedničkih advokatskih kancelarija. i tačka 10. Član 60. 5) izdaju stalne i povremene publikacije radi obaveštavanja javnosti i advokata i njihovog stručnog usavršavanja.

advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava ne može biti kraća od šest meseci ni duža od pet godina. advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava. a za lakšu povredu dužnosti i ugleda advokature ne može biti veći od jednostrukog iznosa najviše nagrade propisane Advokatskom tarifom.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi advokaturom. 2) novčana kazna. Za teže povrede dužnosti advokata i ugleda advokature može se izreći novčana kazna ili brisanje iz imenika advokata. Discipilinska odgovornost odnosi se i na osnivače i članove advokatskih ortačkih društava. Član 65. Mera brisanja iz imenika advokata. odlučivanje o zahtevu može da se odloži do okončanja krivičnog postupka. Lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature uređuju se Statutom. Ako se posle upisa u imenik advokata. U slučaju poništaja upisa iz prethodnog stava vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje advokatskog odnosno pravosudnog ispita. koja se primenjuje na dan izricanja disciplinske mere. 3) brisanje iz imenika advokata. advokatu se mogu izreći sledeće disciplinske mere: 1) opomena. Član 64. taj upis će se poništiti. Iznos novčane kazne za težu povredu dužnosti i ugleda advokature ne može biti manji od petostrukog iznosa najniže nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade. Advokati i advokatski pripravnici. X. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 324 . Disciplinski postupak se uređuje se Statutom. Disciplinska odgovornost Član 63. Za lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature može se izreći opomena ili novčana kazna. Član 66. Član 62. disciplinski su odgovorni za teže i lakše povrede dužnosti i ugleda advokata pred disciplinskim organima advokatske komore u čiji su imenik upisani. Za povredu dužnosti advokata i narušavanje ugleda advokature. advokatskog pripravnika ili zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva sazna da nisu postojali uslovi za upis propisani ovim zakonom.

Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Pravnosnažna odluka o izrečenoj novčanoj kazni i troškovima disciplinskog postupka ima snagu izvršne isprave. Prestanak prava na bavljenje advokaturom Član 71. Zastarelost vođenja disciplinskog postupka nastupa po proteku jedne godine od pokretanja postupka. Sredstva ostvarena naplatom novčanih kazni predstavljaju prihod advokatske komore. Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi izvršenja disciplinske mere. Zastarelost izvršenja disciplinske mere nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena. Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da teče. Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa po proteku jedne godine od saznanja za učinjenu povredu. Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi vođenja disciplinskog postupka. Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 325 . ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dvaput onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrđeno za zastarelost izvršenja izrečene disciplinske mere. Izvršna odluka disciplinskog organa advokatske komore ima svojstvo izvršne isprave u izvršnom postupku u pogledu izrečene novčane kazne i troškova disciplinskog postupka. XI. Član 69. Zastarelost nastupa u svakom slučaju kad protekne dvaput onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrđeno za zastarelost vođenja disciplinskog postupka. Advokat kome je izrečena mera brisanja iz imenika advokata može podneti zahtev za ponovni upis u imenik advokata po proteku vremena za koje je disciplinska mera izrečena ili po proteku vremena za koje mu je izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom zbog izvršenog krivičnog dela. Član 70. a u svakom slučaju po proteku dve godine od učinjene povrede. Sa svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče. Član 67. Član 68. Zastarelost se prekida i kada advokat u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako tešku ili težu povredu dužnosti i ugleda advokature. Zastarelost pokretanja i vođenja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.

od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika. ne prijavi i ne priloži dokaz advokatskoj komori da će nastaviti da se bavi advokaturom samostalno.od dana pravosnažnosti odluke. 12) ako je posle sprovedenog i pravnosnažno okončanog postupka stečaja ili likvidacije prestalo advokatsko ortačko društvo. Smatraće se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci ukoliko u tom roku nisu mogle da mu se izvrše dostave preko sedišta advokatske kancelarije i ako u tom roku ne izvršava materijalne obaveze prema advokatskoj komori. 7) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom . ima pravo da sam predloži preuzimatelja svoje advokatske kancelarije. U roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava bavljenja advokaturom iz stava 1.danom smrti odnosno proglašenja za umrlog. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 326 .od dana pravosnažnosti presude. ovog člana. a u roku od 60 dana od pravnosnažnosti odluke o stečaju ili likvidaciji ili od istupanja iz advokatskog ortačkog društva. u zajedničkoj advokatskoj kancelariji. 3) ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije ili Republike Crne Gore . 8) ako je pravosnažnom presudom osuđen za krivično delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci . Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lični zahtev.od dana zasnivanja radnog odnosa odnosno registrovanja ili upisa druge delatnosti u registar kod nadležnog organa. 5) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata od dana konačnosti odluke o brisanju. 4) ako bude potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti . izvršiće se brisanje iz imenika advokata.od dana kada je to bio dužan da uradi. 2) u slučaju smrti ili proglašenja za umrlog . 11) ako mu istekne važnost advokatske legitimacije duže od šest meseci. ili u drugom advokatskom ortačkom društvu.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi 1) ako podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata . 10) ako zasnuje radni odnos van advokature ili započne obavljanje druge delatnosti ili bude imenovan za direktora preduzeća . 6) ako mu je u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom . ovog zakona .od dana pravnosnažnosti rešenja.od dana stupanja na izdržavanje kazne. 9) ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci .od dana dostavljanja rešenja o brisanju.od dana donošenja konočne odluke o brisanju. 13) ako se ne osigura ili ne produži osiguranje po odredbama člana 27. ili ako istupi iz advokatskog ortačkog društva.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 327 . Na advokatskom ispitu proverava se poznavanje zakonskih propisa koji uređuju rad advokata. ovog člana drugostepeni organ nije doneo odluku po žalbi u zakonom propisanom roku. članarine. Odredbe st. ovog zakona. XIII. Advokatski ispit polaže se pred Komisijom za advokatski ispit. Pravni lekovi Član 72. Advokatske komore se finansiraju sopstvenim sredstvima. 1. Protiv drugostepene odluke advokatske komore može se pokrenuti upravni spor u roku 30 dana od dana prijema drugostepene odluke. Advokatska komora Srbije finansira se iz dela članarine advokatskih komora. Pravo na polaganje advokatskog ispita ima lice sa položenim pravosudnim ispitom. Izjavljena žalba odlaže izvršenje prvostepene odluke ako ovim zakonom drugačije nije određeno. Kodeksa i Statuta. Član 73. Član 75. novčanih kazni i druga sredstva. Advokatske komore kao izvor finansiranja mogu da koriste prihode od upisa. Isto pravo postoji ako u slučajevima iz stava 1. XII. i 2.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Osnivači zajedničke advokatske kancelarije mogu sporazumom predložiti preuzimatelja zajedničke advokatske kancelarije koja prestaje sa radom. Visinu članarine i troškova upisa utvrđuje organ određen statutom advokatske komore. ovog člana shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike i volontere. Podnosilac zahteva može podneti žalbu i u slučaju da o njegovom zahtevu nije doneta odluka u roku iz člana 61. Postupak. XIV. Materijalno poslovanje Član 76. način rada i odlučivanja Komisije za advokatski ispit propisuje se Statutom. Advokatski ispit Član 74. Protiv svih prvostepenih odluka dozvoljena je žalba u roku od 15 dana od dana prijema.

1. a odredbe člana 27. upravnom i drugim postupcima kao postavljeni zastupnici. Pružanje pravne pomoći Član 77. Odredbe o advokatskom ispitu primenjivaće se nakon isteka roka od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. privremeni zastupnici. privremeni staraoci ili punomoćnici za prijem pismena. Advokatska komora može da organizuje pružanje besplatne pravne pomoći građanima na svom području ili delu tog područja. Advokatske komore su obavezne da sudovima i drugim organima na svojoj teritoriji dostave listu advokata koji mogu da pruže stručnu i efikasnu pravnu pomoć okrivljenima u predkrivičnim i krivičnim postupcima kao branioci po službenoj dužnosti. samostalno ili na osnovu ugovora koji zaključi sa državnim organom. Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o advokaturi ("Službeni list SRJ" br. 24/98 i 11/02). po stupanju na snagu posebnog zakona kojim se reguliše osiguranje od profesionalne odgovornosti. Član 80. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Advokatske komore su obavezne da sudovima i drugim organima na svojoj teritoriji dostave listu advokata koji mogu da pruže pravnu pomoć strankama u parničnom. Kriterijumi za utvrđivanje liste advokata iz st. Član 81. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 328 . Advokatske komore uskladiće svoje statute i druga opšta akta sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu. i 2. XVI.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi XIV. organom teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave koji obezbeđuje materijalne i druge uslove za pružanje te pomoći. Član 78. Prelazne i završne odredbe Član 79. ovog člana uređuju se Statutom. izvršnom. vanparničnom. Član 82.

1990.1 at 118 (1990). godine U. 1998. godine U. 144/28/Rev.N. Pored toga. sastanku zamenika ministara i Smernica 98/5/E 6 Evropskog parlamenta i Saveta od 16. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope Rec (2000) 21 o obavljanju advokatske profesije usvojena 25. Stoga je advokatura određena kao nezavisno i samostalno zanimanje javnog poretka. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Donošenje novog Zakona o advokaturi neophodno je radi regulisanja ove materije u skladu sa načelima demokratskog državnog uređenja. vladavine prava i pravilnog funkcionisanja pravosudnog sistema.1 at 118 (1990). OBRAZLOŽENjE POJEDINAČNIH REŠENjA -opšte odredbe (čl. koristeći svoju dotadašnju funkciju obezbeđuju povlašćen tretman u postupcima pred sudom ili drugim državnim organom u kojima su obavljali funkciju. uz dosledno poštovanje principa nezavisnosti i samostalnosti advokatske profesije.Ustava Republike Srbije. A/CONF. – 07. u kojima advokat nije stekao svoju kvalifikaciju). 02.08.144/28/Rev. policije i drugih organa uprave.09. A/CONF.N.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi O B R A Z L O Ž E NJ E USTAVNI OSNOV Ustavni osnov za donošenje Zakona o advokaturi sadržan je u članu 72. postoji potreba za usklađivanjem prava i obaveza advokata sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima ustanovljenim dokumentima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope (Osnovni principi o ulozi advokata usvojeni na Osmom kongresu UN o kriminalnoj prevenciji i tretmanu prestupnika u Havani 27.08. 1-3) Posebnost advokature u odnosu na druge samostalne delatnosti ogleda se u njenoj obavezi da obezbedi stručnu pravnu pomoć strankama u postupcima pred sudovima i drugim državnim organima.10. dosadašnje iskustvo advokatskih komora potvrđuje da mnogi advokati koji u advokaturu dolaze iz pravosuđa. Doc. Takođe. S tim u vezi. Zbog toga se predlaže da tri godine po prestanku funkcije oni ne mogu biti punomoćnici odnosno branioci u postupcima koji se vode pred tim sudom odnosno drugim državnim organom. nužno je obezbediti efikasnije i kvalitetnije pružanje pravne pomoći kao osnove za ostvarivanje sloboda i prava građana. tačka 2. ustanovljeno radi pružanja pravne pomoći.09. stav 1. -prava i dužnosti advokata (čl.2000 godine na 727. 11-27) Prava i obaveze advokata umnogome su slične onima iz važećeg zakona. kad je to predviđeno zakonima kojima se ti postupci uređuju. pošto advokatska delatnost podrazumeva potrebu stalnog profesionalnog angažovanja advokata i ni u kom slučaju ne može biti sporedno zanimanje.1990. s tim što su usklađene sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima ustanovljenim dokumentima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope (Osnovni principi o ulozi advokata usvojeni na Osmom kongresu UN o kriminalnoj prevenciji i tretmanu prestupnika u Havani 27. – 07.2000. Doc. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope Rec (2000)21 o obavljanju advokatske profesije usvojene 25. Takođe. godine za olakšavanje delovanja advokata u zemljama članicama. određeno je šta sve obuhvata pravna pomoć koju pruža advokatura. sastanku zamenika ministra i Smernica Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 329 . -uslovi za bavljenje advokaturom (čl.10. prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina. 4-10) U cilju potpunog ispunjenja profesionalnih obaveza predlaže se da advokat ne može obavljati drugu delatnost niti se baviti drugim zanimanjem. godine na 727.

godine za olakšavanje delovanja advokata u zemljama članicama. 02. 74. -disciplinska odgovornost (63-70) U okviru ovih odredaba predviđene su mere koje se mogu izreći za povredu dužnosti advokata i narušavanje ugleda advokature. -javna i ostala ovlašćenja advokatskih komora (56-62) Advokatskim komorama poverena su određena javna ovlašćenja. organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Kodeksa profesionalne etike advokata i Statuta Advokatske komore Srbije. advokatska komora donosi plan i program obuke advokatskih pripravnika. Ovakvo zakonsko Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 330 . o visini članarine i troškova upisa i o odgovornosti advokata u disciplinskom postupku. Takođe. i 73) Predviđen je rok od 15 dana za izjavljivanje žalbe i propisana mogućnost pokretanja upravnog spora protiv drugostepene odluke advokatske komore. 31-43) Ovim odredbama regulisan je rad zajedničkih advokatskih kancelarija. -privremeni prestanak i zabrana bavljenja advokaturom (čl. a pre svega odlučivanje o upisu u imenik advokata. -oblici rada (čl. Odredbama o načinu vršenja javnih ovlašćenja propisani su dokazi koji se moraju priložiti prilikom podnošenja odgovarajućeg zahteva i utvrđeni rokovi za postupanje po zahtevu. i 75) Na advokatskom ispitu proverava se znanje propisa koji uređuju rad advokata. Takođe. u cilju ostvarenja svrhe pripravničke prakse. -advokatski pripravnici (44-50) Propisani su uslovi za upis advokatskog pripravnika u imenik advokatskih pripravnika i predviđena shodna primena odredaba ovog zakona koje uređuju prava i dužnosti advokata i njihovu disciplinsku odgovornost. u kojima advokat nije stekao svoju kvalifikaciju). o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi 98/5/E 6 Evropskog parlamenta i Saveta od 16. Pored toga. Pored toga. Dvostepenost u postupku pred organima advokatske komore obezbeđena je time što u prvom stepenu o zahtevu odlučuje organ advokatske komore. utvrđeni su razlozi za određivanje privremene zabrane bavljenja advokaturom. precizirane su nadležnosti skupštine advokatske komore i Advokatske komore Srbije. -pravni lekovi (čl. -advokatski ispit (čl. 1998. -prestanak bavljenja advokaturom (član 71) Navedena odredba sadrži razloge zbog kojih advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom. predviđeni su razlozi za prestanak zajedničke advokatske kancelarije i za brisanje iz imenika advokatskog ortačkog društva. 28-30) U okviru ovih odredaba posebno je regulisan privremeni prestanak rada advokata zbog izbora na funkciju u državnom organu. 72. advokatskih ortačkih društava i stranih advokata. -advokatske komore i njihovi organi (51-55) Navedenim odredbama određene su advokatske komore koje postoje u Republici Srbiji. dok po žalbi protiv rešenja tog organa odlučuje Advokatska komora Srbije. Zakon sadrži i odredbe o zastarelosti pokretanja disciplinskog postupka koji će biti određen statutom advokatske komore.

-materijalno poslovanje (član 76) Finansiranje advokature ostvaruje se isključivo iz sredstava članarine. ANALIZA EFEKATA ZAKONA Primena rešenja predloženih u ovom zakonu neće izazvati dodatne troškove privredi niti građanima Republike. 79-82) Predlaže se da odredbe o advokatskom ispitu počnu da se primenjuju nakon šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. jer ova materija nije predmet posebne pažnje u programima pravnog faulteta i pravosudnog ispita.po stupanju na snagu zakona koji će urediti osiguranje od profesionalne odgovornosti. MATERIJALNA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna materijalna sredstva u budžetu Republike. predviđena je mogućnost da advokatska komora organizuje pružanje besplatne pravne pomoći građanima na svom području. 77. a odredba člana 27. predviđen je rok za usklađivanje statuta i drugih opštih akata advokatskih komora sa odredbama ovog zakona. -prelazne i završne odredbe (čl. Tim pre. ovog zakona . Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 331 . Pored toga. što joj omogućava nezavisnost ustanovljenu zakonom. profesionalnog i kvalitetnog bavljenja advokaturom.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi rešenje neophodno je u cilju obezbeđivanja etičkog. -pružanje pravne pomoći (čl. Takođe. i 78) Ovim odredbama utvrđena je obaveza advokatskih komora da sudovima i drugim organima dostave listu advokata koji mogu da pruže stručnu i efikasnu pravnu pomoć kao branioci po službenoj dužnosti odnosno kao privremeni zastupnici ili staraoci.

Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 332 .

Prilog 6 Tarifa o nagradama i naknadama troškova Prilog 6 Tarifa o nagradama i naknadama troškova Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 333 .

Visina nagrade određuje se brojem poena za pojedine radnje. Advokat može za slučaj stalnog zastupanja stranke ugovoriti u pismenoj formi iznos paušalne mesečne nagrade za obavljanje poslova pružanja pravne pomoći. NAKNADA TROŠKOVA Član 5. OPŠTE ODREDBE Član 1. Kada advokat svoj rad obavlja u drugoj državi može nagradu kao i naknadu troškova da naplaćuje u skladu sa advokatskom tarifom te države. ali ne preko trostrukog iznosa. ali ne manje od 50%. advokat može primeniti ovu tarifu ili tarifu zemlje iz koje je stranka.Prilog 6 Tarifa o nagradama i naknadama troškova I. Ovom tarifom određuju se nagrade i naknade troškova za rad advokata. Član 3. Član 4. II. Za pružanje pravne pomoći inostranim pravnim i fizičkim licima. Član 2. Advokatu pripada naknada svih troškova u vezi sa radom. Kada advokat svoj rad obavlja u drugoj državi može nagradu kao i naknadu troškova da naplaćuje u skladu sa advokatskom tarifom te države. procentualno od vrednosti predmeta radnje i paušalno u određenim slučajevima. Advokat može za slučaj stalnog zastupanja stranke ugovoriti u pismenoj formi iznos paušalne mesečne nagrade za obavljanje poslova pružanja pravne pomoći. Član 3. Advokat može sa strankom ugovoriti nagradu za svoj rad i u nižem iznosu od propisanog. Član 6. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 334 . a u složenijim pravnim i činjeničnim predmetima i u višem iznosu.

Nagrada se naplaćuje po pravilu nakon izvršenog rada. Član 8. ali se advokat može sa strankom sporazumeti da mu ona unapred isplati primereni iznos na ime nagrade. a u složenijim pravnim i činjeničnim predmetima i u višem iznosu. Advokatu pripada naknada svih troškova u vezi sa radom. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 335 . 3) za upotrebu sopstvenog automobila u visini od 30% od troškova cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru. 4) za odsustvovanje iz kancelarije u visini od 25 poena za svaki započeti sat. ali ne preko trostrukog iznosa. advokat može primeniti ovu tarifu ili tarifu zemlje iz koje je stranka. 2) za prevoz u mesnom saobraćaju u visini troškova taksi prevoza. II. III. ali ne manje od 50%. Za rad van mesta sedišta advokatske kancelarije advokatu pripada naknada za prevoz i za odsustvovanje iz kancelarije kao i dnevnice. Advokat može sa strankom ugovoriti nagradu za svoj rad i u nižem iznosu od propisanog. Advokat ima pravo da od stranke traži da mu unapred isplati potreban iznos za troškove. Član 6.Prilog 6 Tarifa o nagradama i naknadama troškova Član 4. Za pružanje pravne pomoći inostranim pravnim i fizičkim licima. a najviše za 8 sati dnevno. Nagrada za rad advokata utvrđuje se prema važećoj Tarifi u vreme obračuna. Advokatu pripada naknada: 1) za prevoz u međumesnom saobraćaju u visini cene prevoza. NAKNADA TROŠKOVA Član 5. NAPLATA Član 7.

za kaznu preko 10 godina zatvora 1. Za odbranu okrivljenog za svaki dan pretresa.00 dinara. za kaznu od 3-5 godina zatvora 440 poena 3.000 poena Za neodržane procesne radnje advokatu pripada 50% od iznosa nagrade iz prethodnog stava. NAGRADA ZA RAD ADVOKATA 1. Vrednost poena iznosi 15. kao i svim ostalim sudskim radnjama koje sud izvodi izvan zgrade suda. rekonstrukcijama. za kaznu do 3 godine zatvora 240 poena 2. za kaznu od 5-10 godina zatvora 800 poena 4. Za zastupanje oštećenog.Prilog 6 Tarifa o nagradama i naknadama troškova Član 9. i to: 1. prisustvovanje uviđajima. advokatu pripada nagrada u zavisnosti od visine zaprećene kazne za krivična dela. IV. privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 336 . učešće u prethodnom postupku. Krivični postupak Odbrana okrivljenog Tarifni broj 1. veštačenjima.

Prilog 7 Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Prilog 7 Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 337 .

Tužioci štite ustavnost i zakonitost u okviru svoje nadležnosti i imaju izražen osecaj odgovornosti za poverenje koje im javnost ukazuje. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 338 . Imajući u vidu da javnost treba da ima poverenja u integritet pravnog sistema i javnih tužilaca koji igraju ključne uloge u sprovodjenju pravde. na svom Osmom kongresu o prevenciji zločina i tretmanu prestupnika 1990. Imajući u vidu da su Ujedinjene Nacije. pridržavaju Kodeksa ponašanja. Etički kodeks Imajući u vidu da je zajednica naroda proklamovala prava i slobode svih ljudi u Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava Ujedinjenih Nacija i kasnijim medjunarodnim ugovorima. usvojile Smernice o ulozi tužilaca. odgovarajućih pravnih tradicija. na način koji je u samom Kodeksu naveden. uz obraćanje pažnje na objektivna ograničenja koja postoje u zemljama u tranziciji. Etički kodeks će služiti kao kamen temeljac tužilacke profesionalne odgovornosti. Stoga Udruzenje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije usvaja sledeci tekst kao Eticki kodeks tužilaca: 1) Profesionalno ponašanje Tužioci su dužni da: a) u svakom trenutku održe čast i ugled svoje profesije. vrseci svoje dužnosti. Cilj Udruženja javnih tuzilaca i zamenika javnih tuzilaca Srbije (u budućem tekstu Udruženje) je da u ovom Kodeksu detaljnije definiše generalno prihvaćena pravila koje se tiču ponašanja tuzilaca. godine u Havani. medjunarodnih ugovora i konvencija. konvencijama i drugim instrumentima. Imajući u vidu da je Medjunarodno udruženje u svojim Standardima profesionalne odgovornosti i dekleraciji osnovnih dužnosti i prava tužilaca sačinilo dokument koji služi kao medjunarodni temelj za ponašanje tužilaca. Imajući u vidu da Savet Evrope u svojoj Preporuci (2000) 19 o ulozi javnog tužilaštva u krivično . na Kubi. Ovaj Kodeks treba smatrati listom pravila koja su podložna izmenama. b) se pridržavaju najviših standarda integriteta i brige.pravnom sistemu preporučuje da se tužioci. internih poslovnika i drugih sličnih izvora.Prilog 7 Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Uvod U osnovi vecine pravila kojih se tužioci u danasnje vreme pridržavaju nalaze se poštovanje ustavnih odredbi.

dajući jasne instrukcije. i da ne dozvole da se na njih vrši pritisak iz bilo kojih izvora.2 U odnosima sa podredjenima. na sledeći način: a) u odnosu na policiju: 1) Kada učestvuju u istrazi krivičnog dela i ostvaruju svoje nadležnosti u donosu na policiju. . te da služe javnom interesu i štite ga. bez straha. štite i pridrzavaju se zakona i univerzalnog koncepta ljudskih prava. 3) Uloga u krivičnom postupku i drugim sudskim postupcima 3. b) da ih ohrabruje da usavršavaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti.3 Tužilaštvo treba da saradjuje sa drugima na način koji je orjentisan ka postizanju rezultata i otvorenoj komunikaciji. tužioci treba: a) da se jedni prema drugima. 2) Prilikom nadzora istrage krivičnog dela.1 U svojim medjusobnim odnosima. 2) Ponašanje u medjusobnim odnosima 2.poštuje zakone i osnovna ljudska prava. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 339 . konzistentno i brzo. kao i u odnosima sa službenicima. kao i prema službenicima.Prilog 7 Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije c) budu nepotkupljivi. kao i sa službenicima. i da radi u skladu sa zakonom i na odgovarajući način. 2. ponašaju s poštovanjem kao i da komuniciraju otvoreno. i bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao što su pol. e) svoje dužnosti obavljaju pravedno i objektivno.informiše tužioca o istražnim radnjama koje je policija sprovela u okviru istrage krivičnog dela. b) da imaju obzira prema dužnostima drugih i da ne zahtevaju od drugih tužilaca. predrasuda ili blagonaklonosti. 3. 2. d) podredjeni treba da mu/joj se obraća ja sa dužnim poštovanjem. rasa.2 Tužioci treba da aktivno učestvuju u postupku. d) se neprestano trude da uvećavaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti. nacionalnost … f) poštuju. c) da ih pravovremeno informiše o stvarima koje su neophodne za njihovo uspešno obavljanje dužnosti. . nadredjeni treba: a) da se ponaša pravedno i da služi za primer. treba to da čine objektivno i profesionalno. ili službenika. nepristrasni i nezavisni.1 Tužioci svoje dužnosti treba da obavljaju pravedno.predaje izveštaje koji su istiniti i kompletni. tužioci su dužni da preduzimaju sve mere da policija: . pružanje usluga koje bi mogle da naškode tužilaštvu ili medjusobnim odnosima.

te da pravedno presudi u odnosu na zajednicu. ili to mogu postati. žrtve i optužene. strpljenjem i dužnim poštovanjem prema svakome sa kim dodju u kontakt. tužioci treba da saradjuju sa vladinim telima i institucijama u skladu sa zakonom istovremeno zadržavajući svoju nezavisnost i samostalnost. 4) Tužioci su dužni da obezbede da se odgovarajuće lice goni za odgovarajuće krivično delo u interesu pravde. 6) Uzimace u obzir stavove. ukoliko je to neophodno. tužioci treba da postuju ugled. i da nastoje da u svojim javnim nastupima brane ugled javnotužilačke funkcije. a ne samo u interesu osude. a koji bi predstavljali kršenje ljudskih prava osumnjičenih. tužioci treba da zahtevanu pomoć pruže. sa pažnjom. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 340 . u odnosu na datu situaciju. 3) Tužioci ce uvek tragati za istinom i pomagati sudu da dodje do istine. osiguraju fizičku i mentalnu zaštitu njihovu i njihovih najbližih. uz istu pažnju i oprez koje pokazuju pri radu na sopstvenim predmetima. legitimne interese i moguce strahove zrtava i svedoka kada su njihovi licni interesi ugroženi. 2) Da bi promovisali pravednost i delotvornost kriminalne politike. 7) Neće koristiti dokaze koji su stečeni na protivzakonit način. tužioci medijima treba da pruže što je moguće više objektivnih informacija. tužioci treba da se ponašaju korektno. b) Medijima Čuvajući profesionalne tajne i štiteći interese krivičnog postupka. i zalagaće se da se protiv onih koji se takvim metodama služe preduzmu odgovarajuće radnje. ne mešajući se u njihove nadležnosti. d) Drugim državama i Medjunarodnim telima U postupanju po zahtevima za medjusobnom pravnom pomoći. 5) Čuvace profesionalne tajne. nezavisnost i nepristrasnost suda i da stite prava svih ucesnika u sudskom procesu. a odustane od krivičnog gonjenja u odsustvu takvih dokaza. u skladu sa zakonom i pravednošću. trudiće se da osiguraju informisanost žrtava i svedoka o njihovim pravima i da. 4) Odnos prema : a) Zakonodavnoj i izvršnoj vlasti : 1) Tužioci su dužni da u dodiru sa Zakonodavnom i izvršnom vlašću poštuju Ustavni i pravni položaj i autoritet tih vlasti. c) Društvu U komunikaciji sa javnošcu.Prilog 7 Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije b) u odnosu na sud: 1) Vršeci svoju funkciju. 2) Tužilac je dužan da preuzme krivično gonjenje kada postoji osnovana sumnja i dokazi da je odredjeno lice počinilo krično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

8. 6) Sukob interesa Javni tužioci ne smeju da koriste svoj službeni položaj u svrhu zadovoljavanja svojih ili tudjih interesa niti da učestvuju u postupcima gde bi njihova nepristrasnost bila dovedena u pitanje. to jest da ne vrše ikakve radnje. nalaze druga zaposlenja.2 O povredama Kodeksa odlučivaće Sud časti. što može da rezultira time da izvesna dela ili previdi tužioca mogu postati predmet javne debate. Izvršni odbor će predloge za izmenu i dopunu Kodeksa podneti Skupštini Udruženja. tužiocima nije dozvoljeno da se tokom obavljanja funkcije učlanjuju u političke stranke.3 Preko svojih odeljenja. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 341 . ugrožavajuci time ugled tužilaštva.1 Kodeks usvaja Skupština Udruženja javnih tuzilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i on će se odnositi na sve članove Udruženja. sa ciljem osavremenjivanja. 7) Usvajanje. ili koje mogu da ostave takav utisak. 7.1 U slučajevima nepoštovanja Kodeksa preduzimaće se radnje u skladu sa Statutom Udruženja. članovi mogu Izvršnom odboru Udruženja podnositi inicijative za izmenu Kodeksa. evaluacija i izmene Kodeksa 7. c) Uzimajući u obzir objektivna ograničenja države koja je u tranziciji.Prilog 7 Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije 5) Ponašanje u svakodnevnom životu a) Bez obzira da li su na dužnosti ili ne. s vremena na vreme vršiti evaluaciju Kodeksa. b) Tužiocima je dozvoljeno da osnivaju i učlanjuju se u profesionalne i druge organizacije radi zastupanja svojih interesa.2 Skupština će. kao ni da javno iznose svoje primedbe i mišljenja o odredjenim političkim temama. niti se bave aktivnostima koje mogu da utiču na njihov profesionalni slobodouman stav. 8) Poštovanje Kodeksa 8. 2) da budu osobe od integriteta. promovisanja svoje profesije. 7. obuke ili zaštite svog polozaja. tužioci su dužni : 1) da se ponašaju u skladu sa javnim karakterom tužilačke funkcije koja uključuje primenu odredjenih standarda.

Prilog 8 Kodeks sudijske etike Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 342 .

Prilog 8 Kodeks sudijske etike Prilog 8 Kodeks sudijske etike Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 343 .

vodeći računa o redosledu prijema predmeta i njihovom značaju. Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene procene činjenica i sopstvenog shvatanja zakona. sa osećajem odgovornosti za javno poverenje koje im je ukazano i ugled profesije kojom se bave. Sudija treba da svakom prizna ono što mu pripada. u jednakom postupanju sa jednakim stvarima. odlučuju o životu i smrti. Budi hrabar Kanon 5. Sudija mora da odoleva pretnjama. centrima moći. savesno. ljudskim pravima i patnjama. istini i laži. upotrebi i zloupotrebi prava. Budi doličan Kanon 6. u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima srazmerno njihovoj nejednakosti i u postupanju prema drugome kao prema sebi. Budi slobodan Kanon 4. nepristrasno. pritiscima. javnom mnjenju. Sudija treba da vrši svoju dužnost stručno. strastima. objektivno. marljivo.Prilog 8 Kodeks sudijske etike Kodeks sudijske etike Svesni da kao sudije. slobodi i neslobodi. privatnom i porodičnim interesima i drugim unutrašnjim i sponjnim uticajima. bez ograničenja i tako da ne podleže spoljnim ili unutrašnjim uticajima. iskušenjima. podsticajima. predrasudama. odnosno karakteru. članovi Društva sudija Srbije. Sudija treba da se uzdržava od svakog postupka koji je nedoličan ili ostavlja takav utisak. neposrednim ili posrednim. sa bilo koje strane i iz bilo kojih razloga. porocima. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 344 . kao i od postupka koji izaziva podozrenje. Budi profesionalan Kanon 3. ucenama i drugim nasrtajima na njegovu ličnost i njegov integritet. pretnjama. ustavnosti i zakonitosti. intervencijama. svojini i imovini. podstiče sumnju. utvrđuju Kodeks sudijske etike Budi nezavisan Kanon 1. efikasno i kulturno. Sudija treba da bude slobodan u odlučivanju i zato mora biti sposoban da se odupre dnevnoj politici. slabi pouzdanje ili na drugi način narušava poverenje u sud i njegovu objektivnost. Budi pravedan Kanon 2.

Prilog 8 Kodeks sudijske etike

Budi nepodmitljiv Kanon 7. Sudija ne sme da sudi ostvarujući ili očekujući bilo kakvu korist za sebe ili drugog. Budi posvećen Kanon 8. Sudija mora da bude posvećen pozivu, pa ne može obavljati drugu dužnost, službu ili posao, ako time narušava poverenje u sud, ugled suda i nezavisnost sudske vlasti. Budi apolitičan Kanon 9. Sudija može imati svoja politička ubeđenja, ali se mora uzdržati od neprilične političke aktivnosti i ne sme dopustiti da politika utiče na sudsku odluku. Budi odan kodeksu Kanon 10. Standardi za etičko ponašanje sudija utvrđeni ovim kodeksom treba da postanu filozofija i način života svih sudija. Sve sudije da sude po zakoniku pravo kako piše u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi.
(Član 172. Dušanovog zakonika)

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

345

Prilog 9 Zakon o sudijama

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

346

Prilog 9 Zakon o sudijama

Prilog 9 Zakon o sudijama

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

347

Prilog 9 Zakon o sudijama

"Službeni glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 60/2002, 17/2003, 25/2003, 27/2003, 29/2004, 35/2004, 44/2004, 61/2005, 101/2005

Na osnovu člana 83. tačka 3. Ustava Republike Srbije, donosim

UKAZ O PROGLAŠENJU ZAKONA O SUDIJAMA
Proglašava se Zakon o sudijama, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini, 6. novembra 2001. godine. PR broj 40 U Beogradu, 6. novembra 2001. godine Predsednik Republike, Milan Milutinović, s.r.

ZAKON O SUDIJAMA
Glava prva NAČELA
Nezavisnost Član 1. Sudija je, u postupanju i donošenju odluke, nezavisan. On sudi i presuđuje na osnovu ustava, zakona, drugih opštih akata i po svojoj savesti. Stalnost i nepremestivost Član 2. Sudija svoju dužnost vrši kao stalnu, u sudu za koji je izabran.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

348

Prilog 9 Zakon o sudijama

Protiv svoje volje sudija ne može biti premešten ni upućen u drugi sud. Održavanje poverenja u nezavisnost Član 3. Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost. Službe, poslovi i postupci nespojivi sa dužnošću sudije određuju se ovim zakonom. Materijalna nezavisnost Član 4. Sudija ima pravo na platu dovoljnu da održi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice. Imunitet Član 5. Sudija nikome nije odgovoran za mišljenje ili glas dat u vršenju sudijske dužnosti. U postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju sudijske dužnosti, sudija ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine. Odgovornost za štetu Član 6. Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Kad je šteta prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom Republika Srbija može od sudije tražiti naknadu isplaćenog iznosa. Pravo na udruživanje Član 7. Sudije imaju, radi zaštite svojih interesa, pravo da se kao sudije udružuju. Mogu preduzimati mere radi zaštite i održanja svoje nezavisnosti i samostalnosti.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

349

Prilog 9 Zakon o sudijama

Pravo na stručno usavršavanje Član 8. Sudija ima pravo na stručno usavršavanje o trošku Republike Srbije. Vrste i načine stručnog usavršavanja sudija propisuje Vrhovni sud Srbije. Izbor i prestanak dužnosti i broj sudija i sudija porotnika Član 9. Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove dužnosti odlučuje Narodna skupština. Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Narodna skupština, na predlog Visokog saveta pravosuđa. Okvirna merila za određivanje broja sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja utvrđuje Visoki savet pravosuđa.

Glava druga POLOŽAJ SUDIJE

I. STALNOST SUDIJE

1. Pojam Član 10. Dužnost sudije traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navršenja radnog veka. Pre toga dužnost sudije može prestati samo pod uslovima predviđenim ovim zakonom. Po prestanku sudijske funkcije u Sudu Srbije i Crne Gore, sudija ima pravo da nastavi vršenje funkcije u istom sudu ili drugom sudu istog ranga.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

350

Prilog 9 Zakon o sudijama

2. Smanjenje broja sudija i ukidanje suda Član 11. Dužnost sudije ne prestaje ako bude smanjen broj sudija. Ako bude ukinut sud, sudija nastavlja dužnost u sudu iste vrste i istog stepena, ili približno istog ranga. O tome u kojem sudu sudija nastavlja dužnost odlučuje Visoki savet pravosuđa.

3. Udaljenje sa sudijske dužnosti Razlozi za udaljenje Član 12. Sudija se udaljuje sa dužnosti kad mu je određen pritvor. Može biti udaljen sa dužnosti kad je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen.

Odluka o udaljenju Član 13. O obaveznom udaljenju sudije odlučuje predsednik suda, a o obaveznom udaljenju predsednika suda - predsednik neposredno višeg suda. Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odlučuje predsednik Vrhovnog suda Srbije. Veliko personalno veće odlučuje o udaljenju predsednika Vrhovnog suda Srbije. Trajanje udaljenja Član 14. Sudija se udaljava sa dužnosti do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili okončanja krivičnog postupka. Veliko personalno veće može sudiju vratiti na dužnost pre okončanja postupka za razrešenje.
Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 351

Prilog 9 Zakon o sudijama

Pravo na prigovor Član 15. Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Velikom personalnom veću, u roku od tri dana. Predsednik Vrhovnog suda Srbije prigovor izjavljuje Opštoj sednici.

II. NEPREMESTIVOST SUDIJE 1. Pojam Član 16. Sudija ima pravo da stalno svoju dužnost vrši u sudu za koji je izabran. Samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen iz jednog u drugi sud. Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora da prethodi donošenju rešenja o premeštaju ili upućivanju. 2. Premeštaj Član 17. Sudija može biti premešten samo u drugi sud iste vrste i istog stepena. Trajno nastavlja dužnost u sudu u koji je premešten. Rešenje o premeštaju donosi Visoki savet pravosuđa.

3. Upućivanje u drugi sud Član 18. Sudija može biti upućen na rad samo u drugi sud iste vrste istog ili neposredno nižeg stepena, najduže na godinu dana.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

352

Raspodela predmeta slučajem Član 21. Rešenje o upućivanju donosi predsednik Vrhovnog suda Srbije. pa ni drugim sudijama i predsedniku suda.Prilog 9 Zakon o sudijama Upućuje se u sud u kome nedostatak. Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godišnjim rasporedom poslova i ne menja tokom godine. nije dužan da ikome. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 353 . 2. III. sprečenost. izuzeće sudija ili drugi razlozi otežavaju ili usporavaju rad. Neizmenjivost vrste posla i dodela predmeta slučajem Neizmenjivost godišnjih poslova Član 20. Uopšte Član 19. objašnjava svoja činjenična i pravna shvatanja. Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari. ili kad to zakon posebno nalaže. MEĐUSOBNA NEZAVISNOST SUDIJA 1. sudiji može tokom godine biti promenjena vrsta posla. Ali zbog izbora novog sudije. dužeg odsustva sudije ili upražnjenog sudijskog mesta. Izuzev u obrazloženju odluke. Sudija je slobodan u zastupanju svog shvatanja činjenica i prava u svemu o čemu odlučuje.

O prigovoru sudije Vrhovnog suda Srbije odlučuje Veliko personalno veće. Sudiji predmet može biti oduzet samo ako duže odsustvuje ili odugovlači postupak. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 354 . prema redosledu unapred utvrđenom za svaku kalendarsku godinu. promenu vrste posla. Od redosleda prijema predmeta može se odstupiti samo zbog opterećenosti ili opravdane sprečenosti sudije. sudija ima pravo prigovora predsedniku neposredno višeg suda. u skladu sa Sudskim poslovnikom. Pravo na prigovor zbog odstupanja od redosleda prijema predmeta i oduzimanja predmeta ima i učesnik u postupku. Niko nema prava da sudska vaća obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema predmeta. u roku od tri dana. Odstupanja Član 22. Na godišnji raspored poslova. Dužnost obaveštavanja predsednika neposredno višeg suda Član 24.Prilog 9 Zakon o sudijama Sudiji se predmeti poveravaju na osnovu rasporeda poslova u sudu. Pravo na prigovor Član 23. odstupanje od redosleda prijema predmeta ili oduzimanje predmeta. isključivo na osnovu oznake i broja predmeta. Predsednik suda dužan je. da o svakom odstupanju pismeno obavesti predsednika neposredno višeg suda. bilo prigovora ili ne.

Obaveštavanje o trajanju postupka Član 25. Sudija je dužan da predsednika suda obavesti zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku od šest meseci i da ga zatim na svakih mesec dana obaveštava o daljem razvoju postupka u vremenu. Rok za obaveštavanje u izvršnim. a naredna na svakih petnaest dana. Prvo obaveštenje u postupku po pravnom leku daje se posle mesec dana. Sa njegovom dužnošću nespojive su i druge službe. 4. Sudija ne može biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise. vanparničnim i drugim nespornim stvarima određuje se Sudskim poslovnikom.Prilog 9 Zakon o sudijama 3. IV. Sudija može Velikom personalnom veću izjaviti pritužbu ako mu je povređeno pravo za koje ovim zakonom nije predviđen poseban postupak zaštite. Odnos drugih službi. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 355 . niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu. Veliko personalno veće o pritužbi odlučuje u roku od osam dana i odmah upoznaje sa odlukom predsednika suda. biti član političke stranke. baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom. Pravo sudije na pritužbu Član 26. poslova i postupaka sa dužnošću sudije Član 27. ODNOS SUDIJSKE DUŽNOSTI I DRUGIH SLUŽBI. poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. POSLOVA I POSTUPAKA 1. predsednika neposredno višeg suda i predsednika Vrhovnog suda Srbije.

Postupak odlučivanja o nespojivosti Dužnost obaveštavanja i pokretanja postupka Član 28. Predsednik suda dužan je da pred Velikim personalnim većem pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti čim sazna da sudija vrši službu ili posao ili čini postupke za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njegovom dužnošću. 2. Sudija može svoje tvrdnje usmeno da izloži.Veliko personalno veće. Sudija može da se bez ičijeg odobrenja bavi naučnom i stručnom delatnošću. Istovremeno sa utvrđivanjem nespojivosti. u roku od osam dana.Prilog 9 Zakon o sudijama Koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije. Sudija ima na odluku pravo prigovora Visokom savetu pravosuđa. Veliko personalno veće može sudiji izreći meru upozorenja. Izricanje mere upozorenja i prigovor Član 29. koja se upisuje u njegov lični list. Sudija je dužan da pismeno obavesti predsednika suda o svakoj službi ili poslu za koje postoji mogućnost da su nespojivi s dužnošću sudije. V. uz naknadu. MATERIJALNI POLOŽAJ SUDIJE Osnovna plata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 356 . sam ili preko zastupnika. a predsednik Vrhovnog suda Srbije . Predsednik suda o takvoj svojoj službi ili poslu obaveštava predsednika neposredno višeg suda.

Prilog 9 Zakon o sudijama Član 30. prema ovom zakonu. Osnovna plata sudije koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina. BRISAN (član i nadnaslov) . zavisno od obima i složenosti poslova koje obavljaju. BRISAN (član i nadnaslov) . ako je za njega povoljnija. ovog člana još do 100%. jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje radnog staža. Visoki savet pravosuđa može uvećati do 20% osnovnu platu sudije i predsednika suda. Visoki savet pravosuđa može odlučiti da se osnovna plata u sudu u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta uveća do 50%. Naknade i ostala primanja sudije koji je upućen u drugi sud propisuje Visoki savet pravosuđa.sa 61/2005 Osnovna plata sudije upućenog u drugi sud Član 33. Osnovna plata utvrđuje se na osnovu koeficijenata za obračun i isplatu plata i osnovice za obračun i isplatu plata utvrđenih zakonom kojim se uređuju plate u državnim organima. može se uvećati pored uvećanja iz stava 2. Član 31.sa 61/2005 Član 32. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 357 . Plata sudije određuje se na osnovu osnovne plate. Osnovna plata. Uvećanje osnovne plate sudije Član 34. Sudija koji je upućen u drugi sud ima pravo na osnovnu platu sudije suda u koji je upućen. uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.

Prilog 9 Zakon o sudijama Odluku o uvećanju osnovne plate propisane ovim članom. Ono odlučuje o zakonom određenim pitanjima položaja sudija. U Vrhovnom sudu Srbije ustanovljava se Veliko personalno veće. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 358 .sa 61/2005 Glava treća VELIKO PERSONALNO VEĆE Delokrug Član 36. Sudije ulaze u Veće po redosledu utvrđenom Poslovnikom Velikog personalnog veća. Veliko personalno veće odluke donosi većinom glasova svih članova. Veliko personalno veće čini približno jednak broj sudija svakog odeljenja Vrhovnog suda Srbije. Visoki savet pravosuđa donosi uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa. Sastav Član 37. BRISAN (član i nadnaslov) . Donošenje odluka Član 38. Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije. Član 35.

Sudija ne može istovremeno biti član Odbora i Velikog personalnog veća. Predsednik Vrhovnog suda Srbije ne može biti član Velikog personalnog veća. Glava treća A UNUTRAŠNJA KONTROLA Nadzorni odbor Član 40a U Vrhovnom sudu Srbije obrazuje se Nadzorni odbor (u daljem tekstu: Odbor). Odbor se sastoji od pet sudija koje na četiri godine bira Opšta sednica iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije. imenuje se novi. Radom Odbora rukovodi predsednik koga biraju članovi Odbora iz svojih redova. do okončanja mandata njegovog prethodnika. Kad Veliko personalno veće vodi postupak koji se tiče njegovog člana.Prilog 9 Zakon o sudijama Nespojivost Član 39. Ako članu Velikog personalnog veća mandat prestane pre vremena. Velikim personalnim većem rukovodi predsednik koga među sobom biraju članovi. Mandat člana Velikog personalnog veća traje dve godine. Članu Velikog personalnog veća kome prestane sudijska dužnost istovremeno prestaje i članstvo u Velikom personalnom veću. on se zamenjuje sudijom koga žrebom odrede ostali članovi Veća. Delokrug Nadzornog odbora Član 40b Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 359 . Mandat i rukovođenje Član 40.

Višeg prekršajnog suda i Upravnog suda. Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je i radno iskustvo u pravnoj struci: . . Višeg trgovinskog suda.Prilog 9 Zakon o sudijama Odbor je ovlašćen da. USLOVI ZA IZBOR Član 41. po pritužbi ili samoinicijativno. . . položio pravosudni ispit i dostojan je dužnosti sudije. II. Oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja.četiri godine za sudiju trgovinskog suda. kontroliše sudske predmete i načini uvid u njih.osam godina za sudiju apelacionog suda.dvanaest godina za sudiju Vrhovnog suda Srbije. koji je završio pravni fakultet. POSTUPAK ZA IZBOR Oglašavanje izbora Član 42.šest godina za sudiju okružnog suda. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 360 . Po okončanoj kontroli sudskog predmeta Odbor može pred Velikim personalnim većem pokrenuti postupak za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji. Glava četvrta IZBOR SUDIJE I.dve godine za sudiju opštinskog i prekršajnog suda. . Izbor sudija oglašava Visoki savet pravosuđa. Za sudiju može biti izabran državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora koji ispunjava uslove za rad u državnim organima.

Sudiju bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa. Predlaganje izbora Član 45. Visokom savetu pravosuđa dostavlja se lični list za svakog kandidata koji potiče iz suda.Prilog 9 Zakon o sudijama Podnošenje prijava Član 43. Pri predlaganju sudija Visoki savet pravosuđa uzima u obzir samo stručnost i dostojnost. Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci. a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice sudija suda iz koga potiče kandidat. u roku od petnaest dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije". Visoki savet pravosuđa pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti i dostojnosti kandidata. Izbor Član 46. Narodna skupština može izabrati samo kandidata koga predloži Visoki savet pravosuđa. Pribavljanje podataka i mišljenja Član 44. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 361 . Ako predloženi kandidat ne bude izabran. Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor. Prijave za izbor se podnose Visokom savetu pravosuđa. Visoki savet pravosuđa ponovo utvrđuje predlog sa novim kandidatom. Svaki predlog za izbor mora biti obrazložen.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 362 . Sudija stupa na dužnost na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran. Odluku o tome donosi Veliko personalno veće na predlog predsednika suda i o njoj obaveštava Narodnu skupštinu i Visoki savet pravosuđa. Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na dužnost u roku od dva meseca od izbora. Sudija višeg suda koji je izabran za predsednika nižeg suda može da se posle prestanka te dužnosti vrati na dužnost sudije višeg suda. Zakletva sudije glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju dužnost vršiti verno ustavu i zakonu. Sudija koji je izabran iz reda sudija ne polaže ponovo zakletvu. Kad se smatra da sudija nije ni izabran Član 50. Stupanje na dužnost Član 49. ZAKLETVA SUDIJE I STUPANJE NA DUŽNOST Polaganje zakletve Član 47. Predsednik Vrhovnog suda Srbije zakletvu polaže pred Narodnom skupštinom. Sudija na odluku ima pravo prigovora Visokom savetu pravosuđa. Pre stupanja na dužnost sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine. u roku od osam dana. Stupanjem na dužnost sudiji prestaje ranija dužnost u drugom sudu. Tekst zakletve Član 48.Prilog 9 Zakon o sudijama III. po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi".

3. Sudiji prestaje radni vek kad navrši šezdeset pet godina života ili četrdeset godina staža osiguranja. Radni vek sudiji ne može biti produžen. Predsednik suda najkasnije do 1. kad sudija navrši radni vek ili kad bude razrešen. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 363 . Sudija se razrešava kad je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim sudijske dužnosti. RAZLOZI ZA PRESTANAK SUDIJSKE DUŽNOSTI 1. Posebno o navršenju radnog veka Uopšte Član 52. Smanjenje vremena potrebnog za navršenje radnog veka ne utiče na prestanak dužnosti sudije. Posebno o razlozima za razrešenje Svi razlozi Član 54. Zabrana produženja i skraćenja radnog veka Član 53.Prilog 9 Zakon o sudijama Glava peta PRESTANAK SUDIJSKE DUŽNOSTI I. Sudijska dužnost prestaje na zahtev sudije. oktobra pismeno obaveštava predsednika Vrhovnog suda Srbije o tome koje sudije i predsednici neposredno nižih sudova naredne godine navršavaju radni vek i kada. 2. Svi razlozi Član 51.

Nestručnim se smatra nedovoljno uspešno vršenje sudijske dužnosti. a postupak u kome se utvrđuje postojanje razloga za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja sudijske dužnosti može pokrenuti i Odbor. shodno merilima koje propiše Vrhovni sud Srbije. Sudija nesavesno vrši dužnost ako odugovlači rešavanje predmeta. Postupak pokreću predsednik suda. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 364 . UTVRĐIVANJE RAZLOGA ZA PRESTANAK SUDIJSKE DUŽNOSTI 1. Veliko personalno veće činjenice utvrđuje i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost. predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadležan za pravosuđe. Ono može zatražiti potrebne podatke od nadležnih organa i organizacija. Navršenje radnog veka i razloge za razrešenje utvrđuje Veliko personalno veće. II. poslove ili postupke iste ili slične onima za koje je utvrđeno da su nespojivi sa njegovom dužnošću. zanemaruje propisane rokove u vođenju postupka ili izradi odluka ili na drugi način postupa protivno merilima koja odredi Vrhovni sud Srbije. Smatra se nesavesnim vršenjem dužnosti i ako sudija nastavi službe. a članovima Velikog personalnog veća prestaje mandat. predsednik neposrednog višeg suda. Postupak u kome se utvrđuje da li je predsednik Vrhovnog suda Srbije navršio radni vek i postoje li razlozi za njegovo razrešenje pokreće Veliko personalno veće. Postupak pred Velikim personalnim većem Član 57. odluku će doneti opšta sednica u narednom roku od 30 dana. Posebno o nesavesnom i nestručnom vršenju dužnosti Član 55. Ako u roku od 60 dana od dana pokretanja postupka Veliko personalno veće ne donese odluku.Prilog 9 Zakon o sudijama kad nesavesno ili nestručno vrši dužnost ili kad trajno izgubi radnu sposobnost za sudijsku dužnost. Utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje Nadležnost i pokretanje postupka Član 56.

Obaveštavanje Narodne skupštine Član 60. Veliko personalno veće može u postupku za razrešenje zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti sudiji izreći meru upozorenja ili meru uklanjanja iz suda. Sudiji ne može dva puta biti izrečena mera upozorenja. da se upozna s predmetom i pratećom dokumentacijom. Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka. Svoje tvrdnje može usmeno da izloži pred Velikim personalnim većem i Opštom sednicom. Dok mera uklanjanja traje. sudija ima položaj kao da je udaljen sa dužnosti. od jednog meseca do jedne godine. Odmah po prijemu odluke predsednik Vrhovnog suda Srbije obaveštava Narodnu skupštinu da je sudija navršio radni vek ili da postoje razlozi za razrešenje. Opšta sednica zatvorena je za javnost.Prilog 9 Zakon o sudijama Odluka Velikog personalnog veća mora biti obrazložena. Mera upozorenja i mera uklanjanja iz suda upisuju se u lični list sudije. Izricanje mera i pravo na prigovor Član 58. u roku od osam dana. Položaj sudije u postupku Član 59. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 365 . Na odluku Velikog personalnog veća kojom je utvrđeno navršenje radnog veka ili razloga za razrešenje nije dopušten prigovor. Na izrečenu meru sudija ima pravo prigovora Opštoj sednici. tokom postupka i izveštajem sudije izvestioca i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje tvrdnje. Dejstvo mera Član 61.

Zahtev može biti povučen dok dužnost sudiji ne prestane odlukom Narodne skupštine ili istekom roka predviđenog ovim zakonom. U ostalim slučajevima sudijska dužnost prestaje onog dana koji Narodna skupština navede u svojoj odluci. III. smatra se da je dužnost sudiji prestala istekom roka od mesec dana od podnošenja zahteva.Prilog 9 Zakon o sudijama 2. Ako sudija posle pokrenutog postupka za razrešenje podnese zahtev za prestanak dužnosti. on se ne razmatra do okončanja postupka za razrešenje. Razrešenjem i navršenjem radnog veka sudiji prestaju prava po osnovu rada. ODLUČIVANJE O PRESTANKU SUDIJSKE DUŽNOSTI Donošenje odluke Član 63. Sudija koji želi da mu dužnost prestane podnosi pismeni zahtev Velikom personalnom veću. Ako o zahtevu za prestanak dužnosti ne bude odlučeno u roku od mesec dana. On ne može podneti prijavu za izbor u sud ili javno tužilaštvo niti prijavu za imenovanje za zamenika javnog tužioca ili sudiju za prekršaje. Prestanak dužnosti na zahtev sudije Član 62. koje valjan zahtev odmah prosleđuje Narodnoj skupštini. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 366 . 3. Posledice razrešenja Član 65. 2. Vreme prestanka sudijske dužnosti Član 64. što se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije". O prestanku dužnosti sudije odlučuje Narodna skupština.

nastavlja dužnost sudije.Prilog 9 Zakon o sudijama Glava šesta PREDSEDNIK SUDA Član 65a BRISAN . Razrešenje predsednika suda Član 69. koji se te dužnosti razreši ili na sopstveni zahtev oslobodi. Položaj po prestanku dužnosti predsednika suda Član 68. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 367 . Predsednik suda razrešava se te dužnosti ako je nesavesno ili neuspešno vrši. Predsednik suda bira se među sudijama na četiri godine i može biti ponovo izabran. Kad sudiji višeg suda koji je izabran za predsednika nižeg suda prestane dužnost predsednika ima pravo da nastavi dužnost sudije u višem sudu. Vreme na koje je predsednik suda izabran teče od dana stupanja na dužnost. Predsednik suda koji ne bude ponovo izabran. predsednik neposredno višeg suda postavlja sudiju koji vrši dužnost predsednika dok novi predsednik suda ne stupi na dužnost. Vršioca dužnosti predsednika opštinskog suda postavlja predsednik apelacionog suda na čijem području je sedište opštinskog suda. Kad predsedniku suda prestane dužnost. Sudiju koji vrši dužnost predsednika Vrhovnog suda Srbije postavlja Opšta sednica.sa 27/2003 Trajanje dužnosti Član 66. Vršilac dužnosti predsednika suda Član 67. a najduže na godinu dana.

koje se odnose na sudije. Pre predlaganja. Predsednik suda bira se i razrešava po istom postupku po kome se biraju i razrešavaju sudije. Sudija porotnik imenuje se na pet godina i može biti ponovo imenovan. ministar pribavlja mišljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik. Pri imenovanju vodi se računa o polu. Ostale odredbe ovog zakona. Primena odredaba o sudijama Član 70. stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. Postupak imenovanja Član 72. zanimanju i društvenom položaju kandidata. Za sudiju porotnika može biti imenovan jugoslovenski državljanin koji je navršio dvadeset šest godina života i dostojan je dužnosti sudije porotnika.Prilog 9 Zakon o sudijama Nesavesnost se pre svega ogleda u propuštanju da se uspostavi pravilan i blagovremen rad suda i spreče postupci štetni po nezavisnost ili ugled suda. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 368 . Glava sedma POSEBNE ODREDBE O SUDIJI POROTNIKU Uslovi za imenovanje i trajanje dužnosti Član 71. primenjuju se i na predsednike sudova. starosti. na predlog ministra nadležnog za pravosuđe. o znanju. Sudiju porotnika imenuje Visoki savet pravosuđa.

Udaljenje sa dužnosti Član 74. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 369 . predsednik neposredno višeg suda. Udaljenje traje do okončanja postupka. Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa dužnosti ako je protiv njega pokrenut postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje. Nespojivost sa drugim službama. Sa dužnošću sudije porotnika nespojive su i druge službe. Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu. Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak dužnosti sudije porotnika pokreću predsednik suda. Sudiji porotniku ne može biti izrečena mera upozorenja i mera uklanjanja iz suda. savesno i predano". Dužnost sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud. poslovima i postupcima Član 75. poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda. niti zbog nestručnog vršenja dužnosti osim kad sudija porotnik ispunjava stručne uslove za sudiju. Zakletva glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju dužnost vršiti verno ustavu i zakonu.Prilog 9 Zakon o sudijama Zakletva Član 73. Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet pravosuđa. predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadležan za pravosuđe. Prestanak dužnosti Član 76. ali ne i zbog navršenja radnog veka.

Shodna primena odredaba o sudijama Član 78.sa 44/2004 Nastavljanje sudijske dužnosti u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje Član 79b Na imenovanje i prestanak dužnosti sudija u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje primenjivaće se Zakon o prekršajima ("Službeni glasnik SRS". br. naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu. Sudije izabrane po Zakonu o sudovima ("Službeni glasnik Republike Srbije". Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 370 . Posebni razlozi za razrešenje Član 79a BRISAN . PRELAZNE ODREDBE Nastavljanje sudijske dužnosti Član 79. 60/91.Prilog 9 Zakon o sudijama Naknade i nagrade sudija porotnika Član 77. Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama. Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet pravosuđa. Glava osma PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE I. 18/92 i 71/92) nastavljaju dužnost u sudovima u koje su izabrane ili raspoređene po Zakonu o sudovima. Sudija porotnik ima pravo na naknadu troškova nastalih na dužnosti. 46/91.

36/98. jula 2006. stav 2. 37/97. ZAVRŠNA ODREDBA Stupanje zakona na snagu Član 82. 20/93. decembra 2006. 67/93. godine. 16/97. godine. Odluka o broju sudija i sudija porotnika u apelacionim sudovima i sudija u Upravnom sudu biće doneta do 1. Izbor sudija prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda Član 79v Odluka o broju sudija u prekršajnim sudovima i Višem prekršajnom sudu biće doneta do 1. decembra 2006. 6/93.Prilog 9 Zakon o sudijama broj 44/89 i "Službeni glasnik RS". 21/90. 44/98. Član 81. decembra 2006. 11/92. 65/01 i 55/04) do 31. br. januara 2002. godine. jula 2006. 28/94.koje nisu integrisane u tekst: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 371 . Predsednik i sudije apelacionih sudova i Upravnog suda biće izabrani do 31. Izbor sudija apelacionih sudova i Upravnog suda Član 80. Sudijama u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje dužnost prestaje 31. 62/01. decembra 2006. godine. Predsednik i sudije prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda biće izabrani do 31. BRISAN (član i nadnaslov) . godine. Ovaj zakon na snagu stupa 1. Slede odredbe iz 44/2004 .sa 61/2005 II. godine. po prethodnom rasporedu sudija u skladu sa članom 11. godine u skladu sa odredbama ovog zakona. 53/93.

Član 18. Nadzorni odbor počinje sa radom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.koje nisu integrisane u tekst: "Član 3. prestaje dužnost predsednika suda za koji su izabrani. broj 27/03). izabranim po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS". " Slede odredbe iz 101/2005 . nastaviće se u skladu sa ovim zakonom. do izbora predsednika apelacionih sudova.Prilog 9 Zakon o sudijama "Član 15. ako nisu završeni do stupanja na snagu ovog zakona. do izbora predsednika apelacionih sudova. Postupci u kojima se utvrđuje postojanje razloga za razrešenje i navršavanje radnog veka sudija. Predsednicima sudova." Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 372 . koji su počeli pred Velikim personalnim većem. a primenjivaće se počev od dana otpočinjanja postupka izbora sudija prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda. Viši prekršajni sud preuzeće iz veća za prekršaje. Član 4. Član 16. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ovlašćenja predsednika apelacionih sudova prema predsednicima i sudijama opštinskih sudova vrše predsednici okružnih sudova. Član 17. a prekršajni sudovi iz opštinskih organa za prekršaje potreban broj zaposlenih koji su obavljali poslove iz delokruga navedenih organa. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ovlašćenja koja predsednici apelacionih sudova imaju prema predsednicima i sudijama okružnih sudova vrši predsednik Vrhovnog suda Srbije.

Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 373 .

Milan Milutinović. Ustanovljava se Visoki savet pravosuđa. 61/2005 Na osnovu člana 83. 42/2002. 63/2001. tačka 3. Visoki savet pravosuđa predlaže Narodnoj skupštini izbor predsednika sudova. Članovi Visokog saveta pravosuđa Stalni i pozivni članovi Član 2. Ustava Republike Srbije.Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa "Službeni glasnik RS". 7. 2. koji je donela Narodna skupština Republike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. imenuje sudije porotnike i vrši druge zakonom određene poslove. Sadržina zakona Član 1. 41/2003. s. godini. donosim UKAZ O PROGLAŠENJU ZAKONA O VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA Proglašava se Zakon o Visokom savetu pravosuđa. javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. 44/2004. PR broj 41 U Beogradu. novembra 2001. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 374 . br. 39/2003. 6. novembra 2001. godine Predsednik Republike. sudija.r. godine. ZAKON O VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA 1.

poslovi i postupci koji su nespojivi s dužnošću sudije. Pozivnih članova sudija ima šest. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 375 . svi po dužnosti. Mandat u Visokom savetu pravosuđa Trajanje mandata Član 6. jedan član koga iz reda advokata bira Advokatska komora Srbije i jedan član koga bira Narodna skupština.Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa Visoki savet pravosuđa ima pet stalnih članova i osam pozivnih članova. Od toga su izuzeti advokati. Republički javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe. sudija i javnih tužilaca. Stalni članovi Visokog saveta pravosuđa jesu predsednik Vrhovnog suda Srbije. Pozivni članoviČlan 4. a drugog biraju okružni javni tužioci na zajedničkoj sednici. Jednog pozivnog člana koji je javni tužilac biraju zamenici Republičkog javnog tužioca. Sa članstvom u Visokom savetu pravosuđa nespojive su službe. Član Visokog saveta pravosuđa bira se na pet godina i može ponovo biti izabran. 3. Nespojivost sa članstvom Član 5. Za izbor može biti predložen istaknuti pravnik koji nije sudija. javni tužilac ili zamenik javnog tužioca. Narodna skupština bira stalnog člana Visokog saveta pravosuđa između tri kandidata koja predloži Vrhovni sud Srbije. drugi istaknuti pravnici i funkcioneri u izvršnoj vlasti. Šest pozivnih članova koji su sudije bira Vrhovni sud Srbije među sudijama. Stalni članovi Član 3. a pozivnih članova javnih tužilaca ima dva.

4. nesavesno ili pristrasno vrši dužnosti. bira se novi. sudija i javni tužilac ne mogu biti predloženi za izbor ni upućeni u drugi sud i javno tužilaštvo. Odlučivanje o razrešenju Član 9. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 376 . na predlog organa koji ga je izabrao u Visoki savet pravosuđa. Razlozi za razrešenje Član 8. Položaj sudije i javnog tužioca u Visokom savetu pravosuđa Član 10. Pozivni član razrešava se iz Visokog saveta pravosuđa ako neuredno. Dok su u Visokom savetu pravosuđa. a pozivnom članu i ostavkom ili razrešenjem. Prestanak mandata Član 7. Stalnom članu po dužnosti i pozivnom članu mandat prestaje po sili zakona kad i dužnost zbog koje je u Visokom savetu pravosuđa. O razrešenju stalnog člana izabranog od Narodne skupštine odlučuje ona. O razrešenju stalnog člana koji je advokat odlučuje Advokatska komora Srbije.Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa Ako mu mandat prestane pre vremena. Stalnom članu izabranom od Narodne skupštine mandat prestaje ostavkom ili razrešenjem. na predlog organa koji ga je predložio za izbor. Stalni član izabran od Narodne skupštine i Advokatske komore Srbije razrešava se i ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim dužnosti u Visokom savetu pravosuđa. O razrešenju pozivnog člana odlučuje Visoki savet pravosuđa. ako vrši službe ili poslove ili čini postupke koji su nespojivi s dužnošću u Visokom savetu pravosuđa ili ako trajno izgubi radnu sposobnost. do okončanja mandata njegovog prethodnika.

5. Kad se pitanje odnosi na sudije. i svi pozivni članovi i sudije i javni tužioci.Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa Sudija ne može biti premešten u drugi sud dok je u Visokom savetu pravosuđa. uži sastav čine stalni i pozivni članovi sudije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 377 . Prošireni sastav Visokog saveta pravosuđa čine svi stalni članovi izuzev ministra nadležnog za pravosuđe i Republičkog javnog tužioca. Uži sastav Visokog saveta pravosuđa čine stalni članovi i pozivni članovi. Uži sastav Član 12. Visoki savet pravosuđa radi i odlučuje u užem ili proširenom sastavu. zavisno od dnevnog reda. a kad se pitanje odnosi na javne tužioce i zamenike javnih tužilaca . U proširenom sastavu Visoki savet pravosuđa odlučuje o povećanju osnovne plate kad je ono zakonom predviđeno. Prošireni sastav Član 13.stalni i pozivni članovi javni tužioci. Sastav Visokog saveta pravosuđa Uži i prošireni sastav Član 11. odlučuje o prigovoru na odluku o nespojivosti i o prigovoru javnog tužioca i zamenika javnog tužioca na odluku o udaljenju sa dužnosti kad ono nije bilo obavezno i o prigovoru Republičkog javnog tužioca na odluku kojom je udaljen sa dužnosti. Sednicom Visokog saveta pravosuđa u proširenom sastavu predsedava predsednik Vrhovnog suda Srbije. Užim sastavom Visokog saveta pravosuđa predsedavaju predsednik Vrhovnog suda Srbije ili Republički javni tužilac. Sastav Visokog saveta pravosuđa zavisi od pitanja koje se razmatra.

a ako takvog nema sednici ne prisustvuje član koga ostali odrede žrebom. Protiv odluke Visokog saveta pravosuđa nije dopušten upravni spor. Kad je član odlučivao u prvom stepenu Član 16. Stručne i administrativne poslove za Visoki savet pravosuđa radi ministarstvo nadležno za pravosuđe. Član Visokog saveta pravosuđa ne prisustvuje sednici na kojoj se o njemu odlučuje. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 378 . sudija koji je član Velikog personalnog veća zamenjuje se sudijom Vrhovnog suda Srbije koga ostali odrede žrebom. Isto važi i za člana Visokog saveta pravosuđa koji je dao povoda za odlučivanje o drugom članu. 7. Visoki savet pravosuđa odluke donosi većinom glasova svih članova užeg. Visoki savet pravosuđa donosi poslovnik o svome radu i objavljuje ga u "Službenom glasniku Republike Srbije". Sednici ne prisustvuje član koji je u prvom stepenu doneo odluku o kojoj Visoki savet pravosuđa odlučuje. Sednice Visokog saveta pravosuđa zatvorene su za javnost. Izuzeće od učešća i glasanja na sednici Kad se odlučuje o članu Visokog saveta pravosuđa Član 15.Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa Donošenje odluka Član 14. Poslovnik o radu i administrativni poslovi Član 17. Kad se odlučuje o prigovoru na odluku Velikog personalnog veća. odnosno proširenog sastava. a uz njega i još jedan član koga ostali odrede žrebom. 6.

Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa 8. Ovaj zakon na snagu stupa osmog dana od dana njegovog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Stupanje zakona na snagu Član 20. januara 2002. koja nije integrisana u tekst: "Član 9. 9. Visoki savet pravosuđa počinje rad 1. Određuje je Narodna skupština. Pozivni članovi Visokog saveta pravosuđa biće izabrani u roku od 30 dana od stupanja ovog zakona na snagu. Naknada za rad Član 18. Sledi odredba iz 44/2004. Prelazne i završne odredbe Početak rada Visokog saveta pravosuđa Član 19. Vrhovni sud Srbije može ponovo da izabere sudije koji su pozivni članovi Visokog saveta pravosuđa." Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 379 . Posle početka rada apelacionog i upravnog suda. Svim članovima Visokog saveta pravosuđa pripada naknada za rad. godine.

Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 380 .

Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 381 .

ГОДИНЕ Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 382 .Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa РЕПУБЛИКА СРБИЈА НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ ДЕЦЕМБАР 2005.

Независни орган за утврђивање политике и правила В. Стандардизована обука и стручно усавршавање 3. Ефикасан правосудни систем 1. Министарство правде Б. Преглед Б. РЕФОРМА ИНСТИТУЦИЈА ВЕЗАНИХ ЗА ПРАВОСУЂЕ А. Увод Б. Делотворно коришћење ресурса у судству и тужилаштву Д. Транспарентни правосудни систем 1. Одговорни правосудни систем 1. Циљ II. Независни буџетски орган 3. Показатељи успешности V. Одговарајући приступ информацијама из судских поступака 3. Делотворно управљање предметима 3. Унапређење односа са јавношћу и веће учешће јавности Г. Отворени процес избора и напредовања судија и дисциплински поступак и разрешење 2. Тужиоци В. Модерна мрежа судова IV. ОРГАНИЗАЦИЈА СТРАТЕГИЈЕ А. Спровођење III. Основне претпоставке Б. Независни судски систем 1.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa САДРЖАЈ I. ОКВИР РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА A. Бољи приступ правосуђу 2. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 383 . Јасни стандарди за оцену успешности вршења судијске дужности и резултата рада 2. ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ А. Систем извршења заводских санкција СТАНДАРДИ РЕЗУЛТАТА РАДА A. Независно административно управљање 2. Кључна начела В. Области које стратегија обухвата Б.

• Компликовани оквир прописа и тела која утврђују политику. У Националној стратегији реформе правосуђа изложени су изазови са којима се суочава српско правосуђе у оквиру четири кључна начела и одговарајућих циљева. • Недовољно коришћење информационе технологије и аутоматизованих система. • Нејасни стандарди избора. • Недостатак континуиране обуке судија и других носилаца правосудних функција. што смањује судијску ефикасност и слаби морал у редовима судија. • Неадекватан програм на правним факултетима. што смањује способност правосуђа да делотворно прати и унапређује резултате система. Потреба за реформом узрокована је бројним притужбама које грађани подносе на прекомерна кашњења. и смањује одговорност правосудних органа. опозива. Како би отклонила наведене слабости. утврђивање буџета и мерење резултата.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa I. • Лоше опремљени и одржавани објекти. • Застарели модели функционисања правосудне адаминистрације. што не подстиче на делотворан начин рехабилитацију нити задовољава међународне стандарде. А. немогућност извршења судских пресуда и корупцију. • Непостојање капацитета за интегрисано планирање. Разним анализама спроведеним у протекле четири године утврђене су следеће слабости: • Претерано комплексан и широк систем судова. што за резултат има више трошкове пословања од неопходних а мање ефикасан приступ правди. што доприноси неприпремљености будућих лидера у правничкој професији и правосуђу. што доприноси организационој пометњи и дуплирању. У засебном Акционом плану изложене су конкретне активности које је неопходно спровести да би се постигли ти циљеви. што за резултат има неједнаку делотворност правосудних органа и смањење поверења јавности у судијску професију. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 384 . • Тежак терет админситративних послова на судијама. што спречава делотворно спровођење правде и процесуирање предмета. Влада Републике Србије се обавезала на спровођење програма реформи ради постизања делотворнијег. ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ УВОД Постоји изражена потреба за спровођењем стратешких реформи на свим нивоима правосудног система у циљу успостављања владавине права и правне сигурности у Републици Србији. што представља препреку за развој модерног и професионалног кадра специјализованог за руковођење и судску управу. • Систем институција за извршење заводских санкција које су претрпане и застареле. равноправан третман на суду и правично суђење. адекватнијег и модернијег правосуђа уважавајући права грађана Србије на приступ правди. што за резултат има стално коришћење неефикасне и радно интензивне праксе. што ограничава приступ правосуђу и чини велики притисак на ресурсе у правосуђу. резултата рада и напредовања за судије.

Циљ стратегије Успостављањем владавине права и правне сигурности вратити у потпуности поверење грађана у правосудни систем Републике Србије. год) Мишљење бр. ефикасности и улози судија Мишљење бр. одговорност и ефикасност.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Б. 9. Ова Стратегија. 1 (2001) Консултантског већа европских судија о стандардима који се тичу независности правосуђа и непремостивости судија Препорука (2000) 19 Комитета министара о улози јавног тужилаштва у систему кривичног правосуђа Основна начела независности судства УН-а (Резолуција Генералне Скупштине 1985. 349/2005 Европске комисије за демократију путем права о одредбама о правосуђу у нацрту устава Републике Србије Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 385 . В. примењиваће ова кључна начела у циљу постизања: Судског система који је независан. 1998. КЉУЧНА НАЧЕЛА Делотворно правосуђе се заснива на четири кључна начела: независност. и Судског система који је ефeктиван. развој и организовање правосудних институција. Правосудни систем који може да у потпуности одговори интересима и правима свих грађана настојаће да унапреди ова кључна начела у свакој фази развоја правосуђа и права. која је првенствено усредсређена на републички судски систем. Кроз примену ових начела Стратегија ће омогућити Републици Србији да лакше спроведе процес стабилизације и придруживања поштујући стандарде и норме обављања правосудних функција садржане у релевантним документима међународне заједнице 2 . транспарентност. Судског система који је транспарентан. која обезбеђују оквир за успостављање. год) Препорука (94) 12 Комитета министара Савета Европе о независности. 2 Европска повеља о закону за судије (Стразбур. Судског система који је одговоран.-10. јул.

укључујући Министарство правде. Високи савет правосуђа и Одбор за правосуђе Народне Скупштине. На основу предлога. ОРГАНИЗАЦИЈА СТРАТЕГИЈЕ ОБЛАСТИ КОЈЕ СТРАТЕГИЈА РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА ОБУХВАТА Највећи део Стратегије посвећен је реформи судства Републике Србије. представника Друштва Тужилаца предложиће Управни одбор. Министарство правде. субјекти и процењени трошкови спровођења који се односе на појединачне циљеве дефинисане у Стратегији. у кратким цртама представља основне циљеве и резултате који су неопходни да би се постигао модерни и ефикасни судски систем. и осталим деловима правосудног система: министарством правде. На крају сваке године Комисија ће подносити извештај Народној Скупштини Србије о спровођењу Стратегије. представника Правног факултета Универзитета у Београду предложиће декан. о постигнутом напретку и текућим питањима. Свака три месеца Комисија за спровођење стратегије обавештаваће Министра правде и Председника Високог савета правосуђа у писаној форми о напретку спровођења и текућим питањима. правним факултетима и независним правосудним професијама. Комисија има обавезу да информише Председника Владе и Одбор за правосуђе Народне Скупштине Србије. представника Врховног Суда предложиће председник суда. тужилаштвом. Одељак V бави се стандардима резултата рада којима ће се мерити напредак у реформи правосуђа. представника адвокатуре предложиће Управни одбор Адвокатске Коморе Србије.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa II. представника Одбора за правосуђе Скупштине Србије предложиће председник Одбора. представника Друштва судија предложиће Управни одбор. Основни реформски циљеви за остале институције правосудног система. уставни и законски оквир на који се тај судски систем ослања. Представника Министарства правде предложиће Министар. Оквир Стратегије за реформу правосуђа. А. Сваких шест месеци. у писаној форми. Министарство правде и Високи савет правосуђа ће обезбедити смернице и упутства Комисији за посебне аспекте спровођења Стратегије. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 386 . вршиће надзор над реформама представљеним у овој Стратегији. У посебном Акционом плану детаљно су дати посебни временски оквири. мада у мањем обиму. Влада Републике Србије ће именовати чланове Комисије на период од две године са могућношћу продужења мандата. укључујући судове опште и посебне надлежности. Уколико се укаже потреба. Стратегија се бави. представника Републичког тужилаштва предложиће Републички тужилац. Б. представника Правосудног центра предложиће Управни одбор. Комисија ће у оквиру својих надлежности формирати посебне радне групе које ће бити задужене за спровођење појединачних начела и циљева Стратегије. тужиоце и систем извршења заводских санкција обухваћени су Одељком IV. који је представљен у одељку III. извршењем заводских санкција. СПРОВОЂЕЊЕ Одговорност за реализацију циљева и активности предвиђених Стратегијом реформе правосуђа и Акционим планом биће поверена деветочланој Комисији за спровођење стратегије. Састав Комисије чиниће представници свих релевантних правосудних институција.

Правосудном систему недостаје јединствен и независни оквир руковођења који би омогућио адекватнију и бољу административну управу. Сваки од циљева представљен је кратким описом садашњег стања. одговорност за административно управљање судским системом прелази у највећој могућој мери са Министарства правде на Високи савет правосуђа. Иницијативе су груписане према краткорочним (2006-2007). НЕЗАВИСНИ СУДСКИ СИСТЕМ 1.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa III. Појединачно и заједно. А. Свако од кључних начела садржи по три циља. Високим саветом правосуђа. председницима различитих судова. смањио степен административне зависности од Министарства правде и обезбедио боље функционисање судова. Оквир реформе правосуђа приказан је у табели у наставку. заједно са председником Врховног суда. Великим персоналним већем и Надзорним одбором чије се улоге преклапају. Визија за ново правосуђе: У складу са начелом независности. и основним корацима за постизање реформе. а детаљно описан у наредним поглављима. визијом за ново правосуђе. ови реформски циљеви и са њима повезани пројекти се баве решавањем главних изазова са којима се правосуђе данас суочава. ОКВИР РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА НЕЗАВИСНОСТ Независно административно управљање Независтан буџетски орган Независни орган за утврђивање политике и правила ТРАНСПАРЕНТНОСТ Отворени процеси избора и напредовања у правосуђу и дисциплински поступак Одговарајући приступ информацијама из судских евиденција и поступака Унапређени однос са јавношћу и учешће јавности ОДГОВОРНОСТ Јасни стандарди за оцену успешности вршења судијске дужности и резултата рада Делотворно управљање предметима Делотворно коришћење ресурса у судству и тужилаштву ЕФИКАСНОСТ Бољи приступ правосуђу Стандардизовани систем обуке и стручног усавршавања запослених Модерна мрежа судова Б. задржавајући у Министарству правде Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 387 . Независно административно управљање Садашње стање: Административно руковођење судским системом Србије у овом тренутку врши Министарство правде. средњорочним (20082009) и дугорочним (2010-2011) роковима спровођења. ОКВИР РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА ПРЕГЛЕД Оквир реформе правосуђа Републике Србије садржи 12 основних циљева реформе.

у складу са принципом парламенталне одговорности Министарства правде за стање и функционисање правосудног система. не схватајући да је тешко обезбедити довољно средстава за све потребе и приоритете судског система. Нови чланови Високог савета правосуђа су изабрани. Мандат чланова Високог савета правосуђа трајаће 5 година. председник Врховног суда и председник Одбора за правосуђе Скупштине Србије биће чланови Високог савета правосуђа по функцији. пре свега. а председници судова неће моћи да буду чланови Савета.-2009. Нарочито ако је тај систем са нерационалном судском мрежом и гломазном судском администрациојом због чега је Министарство правде у тешком положају приликом преговора о судском буџету.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa минимум надлежности у овој области. Министар правде. људске ресурсе и формулисање буџета на националном нивоу.-2007. Тренд у региону указује да све више транзиционих земаља. а посебно приликом расподеле средстава одобрених Законом о буџету. У складу са стандардима међународне заједнице. Припремају се и доносе додатни подзаконски акти и Правилник о раду Почиње обука за ново особље у Административној канцеларији. организација и процедуре рада утврђују се законом Административна канцеларија под Високим саветом правосуђа оснива се законом. Све појединости везане за нову структуру и надлежности биће уређене посебним законима. Високи савет правосуђа ради у складу са најбољом упоредном праксом Административна канцеларија је потпуно кадровски попуњена и у функцији 2. Реорганизовани састав Високог савета правосуђа. буџетска овлашћења преносе на оне који имају највише информација и који су најсвеснији конфликтних захтева и оперативних приоритета. у саставу Високог савета правосуђа већину ће имати судије. и развио степен одговорности код буџетских корисника. али тек по успостављању инфраструктуре и капацитета за Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 388 . Директор Административне канцеларије ће одговарати Високом савету правосуђа. која ће руководити администрацијом која подржава правосудни систем у Републици. Краткорочне реформе 2006. а добиће одлучујућу улогу у процесу именовања судија. и основне службе почињу да функционишу Дугорочне реформе 2010. укључујући стратешко планирање. Остале чланове из редова угледних правника бираће Скупштина Републике Србије. уз учешће Министарства правде. како би се рационализовао утрошак средстава. мерење резултата рада. а то су сами судови. има кључну улогу у дефинисању и расподели буџета. и формулише се план за структуру и кадрове Средњорочне реформе 2008. Подршку Високом савету правосуђа пружаће Административна канцеларија. Независни буџетски орган Садашње стање: Бројне су примедбе да иако судови данас имају известан степен утицаја на процес израде буџета. Административна канцеларија ће имати функционалну везу са Министарством правде. Правосуђе погрешно оцењује капацитет ресурса за јавну потрошњу у Републици Србији. Реорганизовани Високи савет правосуђа ће бити руководећи и надзорни орган судског система. мандат. Визија за ново правосуђе: Постизање независности судства подразумева и увођење независног судског буџета. Министарство финансија.-2011.

Велико персонално веће и Надзорни одбор. јануара 2011. прелазни буџетски модел у коме ће Високи савет правосуђа достављати интегрисани судски буџет Министарству правде. У прелазном моделу Министарство правде ће и даље представљати правосуђе у преговорима са Министарством финансија док буџетска овлашћења не буду у потпуности пренета на правосуђе у 2011. Високи савет правосуђа преузима овлашћења за припрему буџета за правосуђе и Административна канцеларија припрема интегрисани буџет за Министарство правде Унапређују се капацитети за даљи трансфер одговорности и законске измене Дугорочне реформе 2010.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa адекватно планирање и делотворно финансијско управљање у оквиру правосуђа. Са друге стране надзор над посебним областима правосуђа поверен је одређеном броју правосудних органа. заједно са Трезором Републике и Министарством финансија. Амнинистративна канцеларија ће имати значајну улогу у подршци Високом савету правосуђа у преузимању овог обимног посла. и у коме ће се унапредити консултативни процес са представницима правосуђа. а истовремено представља оправдање судовима за лошу ситуацију у правосуђу. и надзор над спровођењем истог у складу са стандардима ефикасности и притужбама грађана.године и Административна канцеларија је оспособљена да подржава и спроводи нови процес 3. Држава ће се постарати да обезбеди да судије имају сва средства неопходна за правилно обављање њихових дужности. Краткорочне реформе 2006. Високи савет правосуђа ће надгледати и спровођење административне политике из пословника и даље унапређивати делотворност управљања предметима и резултате рада судова.-2011. Када надлежности буду пренете са Министарства правде. представљаће међу решење и припрему за будуће изазове. и док Високи савет правосуђа не буде оспособљен и овлашћен да утврђује.-2009. а Законом о буџету Републике Србије Скупштина ће коначно одобравати независни судски буџет на основу потреба и могућности. Високи савет правосуђа преузима пуна овлашћења за буџет правосуђа 01. У политичком систему поделе власти. години. одобрава и расподељује буџет за правосудни систем. Формулише се и усваја план за прелазни процес утврђивања буџета уз подршку Високог савета правосуђа и Административне канцеларије и припремају потребне законске измене Средњорочне реформе 2008. Док се не успоставе пуни капацитети за независно финансијско управљање. Уз подршку нове Административне канцеларије Високи савет правосуђа ће имати капацитете за интегрисано управљање правосуђем преузимајући одговорности Великог персоналног већа и Надзорног одбора. а плате и материјални положај судија ће се утврђивати тако да омогуће заштиту судија од било каквих притисака на одлучивање.-2007. а ради заштите интереса грађана Србије и остваривања принципа парламентарне одговорности Министарства правде за Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 389 . Министарство правде је сада надлежно за утврђивање правила рада судске управе регулисаних судским пословником. Независни орган за утврђивање политике и правила рада Садашње стање: Овлашћења за дефинисање политике у систему судства и тужилаштва у великој мери припадају Министарству правде што ограничава могућност судова да решавају слабости у свом раду и да их отклоне. укључујући Високи савет правосуђа. Визија за ново правосуђе: Правосудни систем ће имати овлашћења да независно утврђује политику и правила рада преко Високог савета правосуђа коме ће бити дата већа овлашћења.

односно разрешене на основу прецизних дисциплинских критеријума.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa функционисање правосуђа. а јавности ће бити омогућен увид у исти. Приликом именовања Високи савет правосуђа ће обавезно прибављати мишљење Одбора за правосуђе Народне Скупштине Републике Србије. задржавајући на тај начин могућност да реагује на уочене недостатке у функционисању правосудног система. Све судије ће бити изабране на основу добрих резултата рада и у складу са објективним критеријумима утврђеним законом. Високи савет правосуђа ради у складу са најбољом упоредном праксом Високи савет правосуђа ради у складу са најбољом упоредном праксом В. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 390 . Краткорочне реформе 2006. Високи савет правосуђа ће развити и прецизне критеријуме за нови начин унапређења и дисциплински поступак. успешно положени завршни испит на овом Институту постаће предуслов и гаранција да кандидати буду изабрани за судијску функцију.-2009. праћење и оцену рада сталних судија. нити колегијално манипулисање код поступка разрешења. Формирањем Високог савета правосуђа и Великог персоналног већа ови проблеми су значајно умањени. и разрешавања судија затворен и не подлеже суду јавности. а судије и тужиоци који су се опирали политичким притисцима и застрашивањима често су били подвргнути дисциплинским поступцима или разрешавани функција. Отворени процес именовања и унапређења судија и дисциплински процес Садашње стање: Пре 2001. Поготово када не постоје систематски критеријуми који прописују услове за избор будућих судија. унапређења. а избор ће декларативно потврђивати Председник Народне Скупштине Републике Србије. Високи савет правосуђа одређује се као будући орган за утврђивање правила рада у правосуђу и преузима део надлежности Формулише се план и усвоја законски оквир за интегрисање надлежности Великог персоналног већа и Надзорног одбора на Високи савет правосуђа Средњорочне реформе 2008. што ће детаљно бити уређено законом. Министарство ће бити функционално везано за Високи савет правосуђа. не може се у потпуности искључити могућност за мешање политике приликом коначног избора судија од стране Скупштине Србије. јачајући тако поверење грађана у правосуђе. Високи савет правосуђа у потпуности преузима овлашћење за утврђивање правила рада у правосуђу Високи савет правосуђа доноси све одлуке везане за судску управу Дугорочне реформе 2010. године. Након формирања Националног института за обуку у правосуђу. ТРАНСПАРЕНТНИ ПРАВОСУДНИ СИСТЕМ 1. избор односно именовање судија и тужилаца често се заснивало на политичким везама и личним односима. али пошто је процес избора. нити јасна правила и прописи о разрешењу. Визија за ново правосуђе: Процес именовања и избора кандидата за судије од стране Високог савета правосуђа и поступак разрешења ће бити транспарентан и у складу са јасним стандардима. и тиме онемогућити манипулације и негативну колегијалост. Да би се избегао утицај политике. кандидате који испуњавају услове бираће Високи савет правосуђа.-2011.-2007.

многи грађани не разумеју у потпуности функцију судова. Између опште јавности и припадника самог правосуђа. јавности је веома тешко да разуме судске процесе. Ограничени приступ штити приватност странака али истовремено ограничава приступ јавности и медија поступцима пред државним органима. који је манипулисао судијама и тужиоцима ради постизања политичких поена. Такође. постоји идентификација одговорности Министарства правде за све органе правосудног система. Постојећа правила и процедуре приступа информацијама о судским поступцима се ревидирају и утврђују се главни недостаци Одлуке Врховног суда се скенирају и уносе у базу података а приступ се омогућује судијама. приступ јавности је важна друштвена вредност. Високи савет правосуђа замењује Велико персонално веће и Скупштину у области дисциплинских поступака против судија Ревидиране смернице политике за избор судија. Осим тога. а све под велом тајности. Смањиће се могућност дезинформисања јавности и нетачно извештавање медија чиме ће се код јавности постићи боље разумевање и веће поверење у правосуђе.-2011. судијама и судским поступцима у очима јавности. Визија за ново правосуђе: Јавности ће бити омогућен приступ информацијама о предметима уз чување приватности странака у поступку да би се промовисала транспарентност и подстицала боља слика о судовима. и инсталирају се додатна места јавног приступа 3. Бољи активни однос са јавношћу и веће учешће јавности Садашње стање: Формалне притужбе грађана против судова су знатне и све бројније. Судска правила и процедуре се ревидирају да би се унапредио приступ јавности судским поступцима База података Врховног суда се инсталира за правне факултете и јавне библиотеке Дугорочне реформе 2010.-2007. унапређењем и дисциплинским процесима Предложене ревизије критеријума и процеса за избор судија. Независном анкетом се утврђују додатне реформе за подршку већег приступа јавности информацијама о судским поступцима Одлуке апелационих судова се додају у базу података. Због ограниченог приступа информацијама о судским поступцима.-2007. То Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 391 . Високи савет правосуђа преузима пуну одговорност за избор. медијима и јавности Средњорочне реформе 2008. унапређење и дисциплинске поступке одобрава Министарство правде и Високи савет правосуђа Дугорочне реформе 2010. унапређење и дисциплинске поступке Средњорочне реформе 2008.-2011. Краткорочне реформе 2006.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Краткорочне реформе 2006. а медијима да о њима објективно извештавају.-2009. Припремљен законски оквир за нову структуру руковођења избором. адвокате и уски круг других лица. Одговарајући приступ информацијама из судских поступака Садашње стање: Приступ евиденцији о предметима је ограничен на странке у поступку. Имајући у виду историјат претходног режима. Аутоматизовани системи у судовима доступни грађанима ће нарочито побољшати приступ јавности подацима из предмета. судија и тужилаца у демократском друштву. унапређење и дисциплински поступак и ради у складу са најбољом упоредном праксом Усваја се и у потпуности примењује ревидирана процедура за предлагање и избор судија 2.-2009. постоје разлике у разумевању суштине процеса у правосуђу.

Краткорочне реформе 2006. Сви судови имају Канцеларије за односе са јавношћу и Информационе пултове Годишњи извештај Високог савета правосуђа обухвата кратки годишњи извештај о притужбама грађана Г. Посебно. Визија за ново правосуђе: Схватајући да снага и виталност правосудног система зависи од грађана који разумеју и подржавају његову улогу. Оснива се Канцеларија за односе са јавношћу и Информациони пулт у Високом савету правосуђа Успоставља се јединствени механизам за бележење свих притужби на правосудни систем Средњорочне реформе 2008. Оснивање канцеларија за односе са јавношћу при Високом савету правосуђа и судовима ће обезбедити проактивније комуницирање са јавношћу и медијима. методологије и стандарда припреме и преноса статистичких података о ефикасности судова и судија како би се постигао највиши могући ниво тачности и доследности и ускладили са најбољим праксама које је утврдио Савет Европе и друга међународна тела. користиће аутоматизовани систем да пажљиво прате и одговарају на притужбе грађана. Визија за ново правосуђе: Министарство правде и Високи савет правосуђа ће вршити надзор над редефинисањем процеса. Високи савет правосуђа.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa има за последицу да грађани невољно користе судове да би остварили своја права и потражили правну заштиту за повреду истог у грађанској или кривичној области. Јасни стандарди за оцену успешности вршења судијске дужности и резултата рада Садашње стање: Ни Министарство правде ни судови немају могућности да прецизно процене судијску продуктивност и резултате рада у правосуђу. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 392 . ОДГОВОРНИ ПРАВОСУДНИ СИСТЕМ 1.-2011. увешће се систем који омогућава праћење продуктивности рада у читавом систему и резултата рада појединачних судија од стране председника судова. што онемогућава ефикасну контролу судске власти. правосудни систем ће на проактиван начин приступити образовању јавности и медија. Због непостојања јединствених стандарда и регуларно ажурираних статистичких информација било на нивоу система или на нивоу појединачних судова. тако да они разумеју каква је његова улога и које су његове функције. као и сумњу и неповерење у институције правосуђа у Републици.400 судија који раде у појединачним судовима. и да тако преокрене лошу слику коју многи имају о судијама и судском систему. Развојем информационих технологија ће се омогућити дневно праћење стања ажурности судија и судова.-2007. а временом сви нижи судови. водећи људи у правосуђу не могу да адекватно анализирају резултате рада правосудног система или 2.-2009. Оснивају се Канцеларије за односе са јавношћу и Информациони пултови у великим судовима Притужбе на правосудни систем се прикупљају и анализирају у кратком годишњем извештају Дугорочне реформе 2010.

Краткорочне реформе 2006. Дугорочне реформе 2010. чиме се њихово време и стручност преусмеравају на питања која нису судијска и што директно доприноси великом броју нерешених предмета у судовима у Републици. Сви судови ће ојачати административне капацитете употребном информационих технологија. Начин заказивања отежава ефикасно процесуирање случајева и представља сметњу странама у спору. 2.-2007. Делотворно управљање предметима Садашње стање: Већина судија и запослених у правосуђу није имала обуку за ефикасно поступање и управљање предметима. уз обуку за запослене у судовима По оцени. Све судије одговарају на основу ревидираних стандарда судијске продуктивности са редовном оценом резултата рада Национални систем података о резултатима рада судија је у потпуности у функцији Национални систем података о судској ефикасности је у потпуности у функцији. Судови кадровски попуњени новим службеницима судске администрације Нови систем заказивања претреса и рочишта се примењује у свим судовима Трговински судови завршавају пуну аутоматизацију и интеграцију система Започиње скенирање кључне документације из предмета као Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 393 . Високи савет правосуђа преузима oд Великог персоналног већа преосталу надлежност за оцењивање резултата рада судија Почиње да функционише јединствени систем прикупљања података у свим судовима. Административне задатке ће обављати све професионалнији кадар у судској управи. а постојећи системи управљања предметима су засновани скоро искључиво на временски и радно интензивној пракси прикупљања и уписа. Високи савет правосуђа преиспитује критеријуме за оцену судијских резултата рада и одређује нове критеријуме Тестира се аутоматски систем података о резултатима рада судија у трговинским судовима и судовима опште надлежности Пилот програмима тестирају се аутоматски системи за прикупљање података о судској ефикасности у оквиру трговинских судова и судова опште надлежности. Идентификована и предложена нова професионална радна места у судској администрацији Предлажу се измене у заказивању претреса и рочишта да би се смањило просечно трајање предмета Трговински судови развијају аутоматизован систем управљања предметима Одабрани општински и окружни судови модернизују своје интерне Средњорочне реформе 2008.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Краткорочне реформе 2006.-2011.-2007.-2011. која је неефикасна. уз обуку за запослене у судовима. Ограничавајући фактор су и правила и процедуре које захтевају од судија да проведу велики део времена бавећи се административним питањима. имплементира се јединствени систем прикупљања података у свим судовима. председници судова и судије имаће више времена да се концентришу на судијске дужности. Креирана нова професионална радна места у судској администрацији Примењује се нови систем заказивања претреса и рочишта у одабраним судовима Аутоматизован систем управљања предметима инсталиран у одабраним трговинским судовима Судови опште надлежности аутоматизују своје процесе Дугорочне реформе 2010. Средњорочне реформе 2008. Управљања предметима и информатичка модернизација довешће до веће ефикасности и транспарентности судске управе.-2009.-2009. а пре свега у аутоматизацији обраде предмета. ревидираног процеса заказивања и нових професионалних радних места. посебно након увођења интегрисаног софтвера у оквиру Административне канцеларије који ће омогућити израду прецизних статистичких извештаја о раду појединачних судова и броју заосталих предмета. скупа и смањује како транспарентност тако и повратне информације. Визија за ново правосуђе: Помоћу аутоматизације управљања предметима.

Истражне судије и тужиоци раде у складу са најбољим стандардима Кривични поступак у судовима у републици је убрзан Д. тужиоци ће преузети одговорност за прикупљање доказа да би се омогућило ефикасније процесуирање кривичних случајева. Визија за ново правосуђе: Примећујући да су истражни системи замењени у неколико суседних земаља ефикаснијим и у погледу потребних средстава мање захтевним акузаторним моделима. да би се изашло на крај са заосталим нерешеним кривичним случајевима и кашњењима. напори да се наплате накнаде за судске услуге и да се консолидују локације на којима се пружају услуге може Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 394 . Поред тога. По усвајању Закона судије и тужиоци преузимају нове улоге Почиње обука за примену новог закона за судије. тужиоцима ће бити дозвољено да примењују нагодбе које би надзирали судови.-2011. лошим законским оквиром и дистрибуцијом информацијама везаним за законе и судове. Осим тога. Краткорочне реформе 2006.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa информационе системе Предлаже се план за пренос одговорности за уручење писмена и на приватни сектор Трговински судови спроводе студију о броју предмета по судији. Уз ограничена државна средства за правосуђе. ЕФИКАСНИ ПРАВОСУДНИ СИСТЕМ 1. и због захтева за правном заштитом у ”разумном року“ како прописује члан 6 Европске конвенције о људским правима. Овај модел се углавном сматра неефикасним и предугим због тога што захтева прекомерне судијске ресурсе и због инфериорне улоге коју додељује тужилаштву. тачније утврђујући потребе за кадровима управљања предметима и интегришу своје мреже Започиње пренос овлашћења за уручење писмена и на приватни сектор Измена нивоа броја запослених у трговинским и делу судова опште надлежнопсти на основу резултата студије о потребном броју запослених према обиму посла. с обзиром да није дозвољена нагодба. Бољи приступ правосуђу Садашње стање: Приступ правосуђу је ограничен оскудним буџетским могућностима правне помоћи. Предлаже се ужи обим рада истражних судија кроз нови законски оквир Предлаже се нови законски оквир да би се омогућиле нагодбе Средњорочне реформе 2008. Република Србија ће се постепено увести систем којим се ограничава улога истражних судија. и резултата статистичких извештаја 3. Делотворно коришћење судских и тужилачких ресурса Садашње стање: Процесуирање кривичних предмета следи истражни модел у којем истражне судије раде заједно са полицијом и тужилаштвом на спровођењу кривичних истрага и прикупљању доказа. тужиоце и адвокате Дугорочне реформе 2010.-2007. увођење интегралног софтвера у АК за статистичко извештавање о раду судова уз помоћ међународне заједнице почетни корак ка електронском управљању предметима Одговорност за уручење писмена пренета на приватни сектор Измена нивоа броја запослених у судовима опште надлежности на основу резултата студије о потребном броју запослених према обиму посла.-2009. процесуирање кривичних случајева касни и предмети се нагомилавају.

ни када се ради о новом ни када се ради о искусном особљу и судијама. чиме ће се смањити утицај политике на Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 395 . Правна помоћ у парничним и кривичним поступцима се обезбеђује на основу јасних критеријума за утврђивање да ли грађанин има средстава за процес Центар за медијацију почиње са свеобухватним програмом при судовима Рад постојећег Центра за медијацију се преиспитује и предлажу нови програми 2. функције и ресурсе Правосудног центра. Обука ће ставити нагласак на технике управљања предметима да би се решавало питање знатног броја заосталих предмета у судовима Републике.-2007. ће се пријављивати за обуку у Националном Институту за обуку у правосуђу. Ова независна правосудна институција. Визија за ново правосуђе: У будућности. Институционална подршка за правну помоћ се централизује у оквиру једног тела Центар за медијацију добија одобрење од Високог савета правосуђа да прошири програме Дугорочне реформе 2010. Председник Врховног суда и Министар правде ће бити чланови Програмског одбора Института. Централизовано тело за правну помоћ ће надгледати делотворнију помоћ оптуженима у парничним и кривичним поступцима. иако се поправљају последњих неколико година. донаторским организацијама и Правосудном центру за стручно усавршавање судија и тужилаца. којима је дат добар публицитет. као и друга радна места које одобрава Високи савет правосуђа. На дуги рок. Новим законским решењем ће се потпуно преуредити област пружања правне помоћи грађанима у свим поступцима. преузеће мандат. Систематизовани програми алтернативног решавања спорова (медијације). а који се одвијају и унапређују у Центру за медијацију функционисали би под надзором Високог савета правосуђа. Стандардизовани систем обуке и стручног усавршавања Садашње стање: У последњих неколико година одговорност за обуку и стручно усавршавање судија углавном је била на невладиним организацијама. садашњи напори на обуци нису довољни.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa додатно ограничити приступ правосуђу. Краткорочне реформе 2006. као први корак у припреми за рад у правосуђу.-2009. и одобравати и стандардизовати начин утврђивања да ли сви учесници у парничном поступку имају средстава. Наставни планови и програми на правним факултетима. Визија за ново правосуђе: Влада Републике Србије ће основати Национални Институт за обуку у правосуђу до 2008.-2011. а тренутно не постоји стандардизовани основни наставни програм за обуку судија и судског особља. укључујући сиромашне грађане. године. морају више инсистирати на практичној обуци и учењу на конкретним предметима из праксе што ће боље припремити будуће носиоце правосудних функција и адвокате. Резултат: грађани Републике Србије којима је најпотребнија помоћ и приступ правосуђу често не добијају услуге на адекватном нивоу и отежана им је доступност правди у садашњем начину рада правосудних органа. сви кандидати за судије. обезбедиће алтернативне начине за пружање услуга у правосуђу сиромашним грађанима. Генерално гледано. Систем правне помоћи се ревидира и предлажу систематске реформе Средњорочне реформе 2008. Национални институт за обуку у правосуђу ће пружати стандаризовано почетно и стално професионално усавршавање на више нивоа за запослене у правосуђу. која ће радити под надзором Високог савета правосуђа. правосуђе мора стално да промовише равноправан приступ правосуђу свих. путем програма правне помоћи који су концентрисанији и делотворнији.

статистичких података. уважавајући потребу да грађани имају олакшан приступ правосуђу. а специјализовани судови и судови опште надлежности ће уз мање измене задржати своје досадашње надлежности. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 396 . Успешно положени завршни испит на овом Институту постаће предуслов и гаранција да кандидати буду изабрани за судијску функцију. Поред тога. Врховни суд је оптерећен великим бројем предмета. која сразмерно томе црпи буџет правосуђа. Осим тога. Осим тога правни факултети ће ојачати катедре које припремају правнике за рад у правосуђу и проширити практичну обуку и учење на конкретним предметима из праксе за будуће правнике и лидере у правосуђу.-2009. почиње обука за нове и садашње судије Министарство правде и Високи савет правосуђа формулишу и одобравају нови наставни план и програм за судије Правни факултети јачају катедре везане за правосуђе и нуде додатне прилике за практичну обуку Дугорочне реформе 2010. Краткорочне реформе 2006. Последица тога је да је поремећена равнотежа у целокупном судском и систему извршења заводских санкција због претерано комплексне мреже објеката. док је систему институција за заводске санкције потребна реформа. Национални институт за обуку у правосуђу почиње са свеобухватном обуком за све нове и садашње судије и запослене у судовима Министарство правде и Високи савет правосуђа формулишу и усвајају нови план и програм за запослене у судовима Први студенти који су учили по новом плану и програму дипломирају и припремају се за каријеру у судовима и адвокатури 3.-2011. модернизација информационе технологије омогућиће пажљиво праћење резултата рада и ефикасност судова путем интегрисаног софтвера који ће производити прецизне извештаје о обиму посла и оптерећености појединачних судова и судија.-2007. спровешће се рационализација мреже судова. Визија за ново правосуђе: Да би се решавали проблеми везани за буџетска ограничења и ојачала структура и управа у правосуђу. Слично томе. Апелациони судови ће у највећој мери преузети надлежност досадашњег Врховног суда. омогућујући прецизне параметре за адекватну рационализацију мреже судова и смањење расхода. на основу прецизних критеријума. са неколико великих судова у градовима који решавају највећи број предмета. затворски капацитети се у великој мери ослањају на неколико објеката. На основу новог уставног и законског оквира уредиће се нови систем надлежности судова тако што ће бити формиран нови Врховни – Касациони суд. у земљи постоји 187 судова опште и посебне надлежности. док у једном броју судова у различитим регионима број предмета је минималан. Модерна опрема правосудног и казненог система Садашње стање: У овом тренутку. Министарство правде и Високи савет правосуђа одобравају план за Национални институт за обуку у правосуђу Обезбеђује се међународна помоћ за нови објекат Националног института за обуку у правосуђу Министарство правде. Оснива се Национални институт за обуку у правосуђу.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa процес избора судија. Високи савет правосуђа и правни факултети усаглашавају нови план и програм и формирање нових катедри за правосуђе Средњорочне реформе 2008.

-2007.-2011.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Краткорочне реформе 2006. Нови судови раде у складу са законским и уставним оквиром и спроводи се план рационализације судске мреже Међународна помоћ је обезбеђена за капиталне инвестиције у великим градским судовима Дугорочне реформе 2010. Усвајање новог уставног и законодавног оквира о промени организације и надлежности судова Идентификују се примарни захтеви за капиталним инвестицијама у великим градским судовима и припремају предлози за међународну помоћ Средњорочне реформе 2008. Рационализована судска мрежа ради ефикасно и у складу са најбољом упоредном праксом Окончана је реконструкција и изградња нових објеката судова Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 397 .-2009.

Тужиоци ће добити већу самосталност у складу са јасним критеријумима продуктивности и делотворности који ће бити у сагласности са објективним стандардима квалитета и бити ослобођени политичког утицаја. како прописује закон. ратних злочина. Уважавајући право државе да у поступку извршавања преузетих обавеза по основу свих међународних конвенција и споразума. Новим законским оквиром биће успостављена функционална веза са Високим саветом правосуђа и Административном канцеларијом Високог савета.-2009. ИНСТИТУЦИЈА ПОВЕЗАНИХ СА МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ Истовремено са измештањем највећег дела одговорности за правосудни систем. Влада одобрава и спроводи реформски план Министарства правде Дугорочне реформе 2010. тероризма и др. у горе наведеним областима. задржати део надлежности у складу са принципом парламентарне одговорности Министарства правде за стање и функционисање правосудног система. године израдити детаљан план реформе који ће омогућити прерасподелу средстава и особља у циљу успешнијег задовољења потреба грађана Србије. Заокружена је кадровска и организациона структура Министарства правде Б. Републичког јавног тужиоца.-2011. доставити Влади Србије и чиме ће се допунити формални пренос највећег дела надлежности за надзор над правосуђем на Високи савет правосуђа. Реформа правосудног система пружа прилику за унапређење аутономије. омогућити пренос надлежности надзора над функционисањем судова са Министарства правде на Високи савет правосуђа и Административну канцеларију. управљање затворским системом. РЕФОРМА ПРАВОСУЂЕМ A. Спровођењем циљева правосудне реформе који су приказани у овој Стратегији. а посебно у областима организованог криминала. након јавне дебате. надлежност Министарства правде ће се усмерити на примарне функције законске реформе у области права.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa IV. као и административни надзор над тужилаштвом. Влада Републике Србије ће преко Министарства правде имати могућност да писаним упутствима утиче на политику гоњења. Краткорочне реформе 2006. ТУЖИОЦИ Тужиоци у Републици Србији имају кључну улогу у спровођењу кривичних закона и гоњењу починилаца кривичних дела. раде у тесној сарадњи са запосленима у правосуђу и органима реда. Тужиоца за ратне злочине и Тужиоца за организовани криминал ће бирати Скупштина. а са друге стране. Министарство правде ће 2006. која подразумева веће учешће у прикупљању доказа и учешће у вођењу кривичних предмета ће у Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 398 . коју ће тужиоци бити обавезни да спроведу. одговорности и делотворности тужилаца који. Ограничавањем улоге истражног судије у судском поступку тужиоцима ће се омогућити да имају много директнију улогу у судском поступку. Ова већа улога. Након плана реформе уследиће и званичан предлог законске реформе који ће се. Формулише се реформски план за преуређење кадровске и организационе структуре Министарства правде Средњорочне реформе 2008. На овај начин ће се. хармонизацију законодавства везану за процес стабилизације и придруживања.-2007. са једне стране.

као што је поступање са посебним групацијама у оквиру затворских популација. Успоставља се додатна обука за тужиоце да би се унапредио кривични поступак В. као и скромних могућности за спровођење програма за преваспитавање и стручног оспособљавања запослених. Избор осталих тужилаца ће се вршити у складу са новим законским оквиром и предложеним решењима. суочен је са многим проблемима после година неинвестирања и застарелог законодавства. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 399 . Проценат осуђених и притворених лица у односу на укупну популацију је у Србији висок у поређењу са другим земљама у региону. Подршка међународних донатора реформским напорима је до сада била релативно скромна у поређењу са другим институцијама за спровођење закона. Управа за извршење заводских санкција Министарства правде (УИЗС) је формулисала Стратегију за реформу система извршења заводских санкција у којој су изложени кључни приоритети. и Смањење стопе поврата по отпусту. Комисије су учиниле извесни напредак у имплементацији кључних реформи. У основи. СИСТЕМ ИЗВРШЕЊА ЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА Систем извршења заводских санкција. Стратегија за реформу система извршења заводских санкција је заснована на три основна циља: • • • Чување сваког осуђеног и притвореног лица на безбедан и сигуран начин и у хуманим условима у складу са међународним стандардима. Да би се обезбедило да се у обе ове области предузимају потребне мере.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa потпуности ступити на снагу усвајањем новог законског оквира. Нова улога и критеријуми за резултате рада се успостављају и оснива се Високи савет тужилаштва Средњорочне реформе 2008. Промовисање других врста санкција осим заводских за кажњавање и преваспитавање осуђених лица. који обухвата 34 затвора у којима борави више од 8. делимично и због тога што се ванзаводске санкције минимално користе.-2007. Краткорочне реформе 2006. Систем извршења заводских санкција се такође суочава са новим изазовима. а намера је да се оснују још две комисије. Осуђена и притворена лица бораве у условима који нису у складу са међународним стандардима и стандардима о људским правима. као што је употреба дроге. Високи савет правосуђа и Министарство правде ће у 2006. Управа за извршење заводских санкција је основала десет комисија које ће предводити реформе у приоритетним областима. тужиоци морају да буду у стању да своје важне функције врше што је могуће самосталније. као што су судови и полиција. Тужиоци добијају обуку за проширену улогу у прикупљању доказа и управљању предметима Дугорочне реформе 2010.-2009. Да би се ови проблеми решавали. услед лоше инфраструктуре и капацитета. као што су лица која захтевају појачане мере безбедности а која су оптужена за организовани криминал или ратне злочине.-2011. Ревидирани Закон о извршењу заводских санкција је поднет Скупштини и представља важни оквир за реформу система извршења заводских санкција у складу са међународним стандардима. под управним надзором Министарства правде које наступа испред Владе Републике Србије.100 осуђеника. затим све већи број малолетних преступника и све већи проблеми у области здравствене заштите. То је довело до пренасељености и пораста трошкова. То изискује процесну реформу и додатну обуку свих тужилаца. години одобрити акциони план којим ће се обезбедити предузимање одговарајућих иницијатива и процесне реформе како би се тужиоци припремили за своју нову улогу и процес анализе продуктивности.

Средњорочне реформе 2008. Окончано је реструктурирање кадрова и управљања институцијама система извршења заводских санкција. Комисије за њено спровођење предлажу измене и допуне закона и акционе планове. Дугорочне реформе 2010.-2011.-2009.-2007. Усвојена Стратегија за реформу система извршења заводских санкција.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Краткорочне реформе 2006. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 400 . Приоритетне законске реформе у оквиру Стратегије за реформу система извршења заводских санкција су окончане и започети су програми реновирања објеката.

С обзиром на обим релевантних реформских циљева и пројеката. Посебни показатељи и мере одсликавају различите компоненте Стратегије за сваку од основних области реформе. СТАНДАРДИ РЕЗУЛТАТА РАДА ОСНОВНЕ ПРЕДПОСТАВКЕ Постизање реформских циљева идентификованих у овој Стратегији захтева редовно мерење напретка њиховог спровођења током периода од 2006. ПОКАЗАТЕЉИ РЕЗУЛТАТА ЗА ТРАНСПАРЕНТНОСТ Реформски циљ Отворени процеси избора и напредовања у правосуђу и дисциплински поступак Одговарајући приступ информацијама из судских евиденција и поступака Унапређење односа са јавношћу и веће учешће јавности Показатељ Процес предлагања кандидата за судије Ширење информација о пракси Врховног суда Перцепција резултата рада правосудног система Мерни показатељ Усвајање ревидираних и проширених критеријума за избор судија Број одлука Врховног суда који је доступан у јавним базама података Примљене притужбе грађана Учесталост Годишње Циљ 2008. ПОКАЗАТЕЉИ РЕЗУЛТАТА ЗА НЕЗАВИСНОСТ Реформски циљ Самоуправа Показатељ Управљање и руковођење правосудним системом Финансијско и буџетско руковођење у правосудном систему Интерно оперативно руковођење у правосудном систему Мерни показатељ Успостављање реформисаног Високог савета правосуђа и Административне канцеларије Успостављање независног буџетског процеса за правосуђе Обједињавање доношења политике под надзором Високог савета правосуђа Учесталост Годишње Циљ 2008. А.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa V. Комисија за координацију стратегије. у својству примарног координационог тела за спровођење стратегије. Показатељи резултата Показатељи резултата Стратегије су директно повезани са Оквиром реформе правосуђа и груписани у четири основне области . биће одговорна за прикупљање података потребних за оцену реформског процеса. Транспарентности. 2008. Независни буџетски орган Независни орган за утврђивање политике и правила Годишње Годишње 2008. На основу трендова и релативног напретка кога одражавају показатељи резултата. Б. најпримеренији и најкориснији показатељи резултата рада су на квантитативним основама и одсликавају објективне стандарде резултата рада у правосуђу. може бити потребно пружити додатну подршку у посебним областима реформе. Одговорности и Ефикасности. – 2011. године.Независности. Годишње Повећање Годишње Смањење Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 401 .

Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa ПОКАЗАТЕЉИ РЕЗУЛТАТА ЗА ОДГОВОРНОСТ Реформски циљ Јасни стандарди за оцену успешности вршења судијске дужности и резултата рада Делотворно управљање предметима Показатељ Продуктивност судија (на нивоу система) Трајање поступка (на нивоу система) Мерни показатељ Пондерисани број предмета по судији Учесталост Годишње Циљ Одлучити Делотворно коришћење ресурса у судству и тужилаштву Реформа кривично процесних прописа Просечно трајање поступка Решавање предмета (решени предмети / покренути поступци) Однос враћених / укинутих одлука Просечни број продуктивних рочишта по предмету (рочишта – непродуктивна рочишта / рочишта) Успостављање система нагодби у оквиру система кривичног правосуђа Годишње Годишње Годишње Годишње Смањење Смањење Смањење Смањење Годишње 2010. ПОКАЗАТЕЉИ РЕЗУЛТАТА ЗА ЕФИКАСНОСТ Реформски циљ Бољи приступ правосуђу Стандардизовани систем обуке и стручног усавршавања запослених Модерна мрежа судова Показатељ Делотворност правне помоћи Пенетрације обуке Мерни показатељ Број притужби примљених на услуге правне помоћи Број одржаних сати обуке судија/судије Број одржаних сати обуке особља/особље (Суднице + канцеларија)/судије Учесталост Годишње Годишње Годишње Годишње Циљ Смањење Повећање Повећање Повећање Расположивост судских просторија Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 402 .

Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 403 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->