Pravna Etika

PROJEKAT VLADAVINA PRAVA U SRBIJI 1
MATERIJALI ZA IZBORNI PREDMET
PRAVNA ETIKA
ZA PRAVNE FAKULTETE U SRBIJI : SRPSKI STANDARDI UZ KOMPARATIVNI PREGLED
Priredio Dejms E. Moliterno,
Ovaj projekat je sproveden pod pokroviteljstvom Nacionalnog Centra za Dravne Sudove u skladu sa donacijom USAID-a.
Pravna etika
Amerika agencija za meunarodni razvoj / Nacionalni centar za dravne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji
Pravna etika
Pravna etika/ Srpski standardi uz komparativni pregled Profesor Dejms Moliterno Na ovom kursu studentima e biti ponueni materijali iz Srbije, Evropske unije, nekih evropskih zemalja, Sjedinjenih Amerikih Drava i Japana, vezani za profesionalnu odgovornost advokata, sudija i tuilaca. U svakom poglavlju e biti predstavljeni nakon uvodnog dela prvo srpski propisi. Zatim e, biti prikazani standardi usvojeni u zemljama Evropske unije kao i lokalni zakoni pojedinih evropskih drava. Propisi Sjedinjenih Amerikih Drava i Japana takoe su priloeni radi komparativne analize pruajui esto interesantan kontrast srpskim i evropskim zakonima. Pisani materijal se sastoji iz objavljenih i originalnih materijala ukljuujui, gde je prikladno, tekst zakona, statuta, kodeksa i drugih propisa, kao i upuivanje na sudske odluke. Pisani materijal e takoe sadrati hipotetike probleme za raspravu na predavanjima. Za svaku nedelju, pisani materijal e biti organizovan kao celina koja se sastoji od uvodnog teksta, citata propisa relevantnih za pravnu etiku, kao i problema za raspravu. Studenti e u toku semestra izmeu ostalog dobijati zadatke da napiu pisane radove na zadatu temu. Nastava e predstavljati kombinaciju predavanja i diskusije o problemima iznetim u materijalu. NCSC eli da izrazi zahvalnost prof. James Moliterno. Na priruniku su takoe radili i zaposleni na projektu Vladavina prava u Srbiji: prevodioci Dijana Jelovac i Jelena Popovi, pravnici Ljiljana Urziki Stankovi i Vesna ori, saradnik na programu Milena Piosijan, konsultant za pravno obrazovanje prof. Spidi Rajs i direktor projekta Dejvid Sabin Anderson.
U Beogradu, 16. februara 2006. godine
Pravna etika
SADRAJ:
NEDELJA
1. ULOGA PRAVNIKA U PRAKSI; IZVORI PRAVA PRAVNE ETIKE .........7 2. ULOGA SUDIJA I SUDSKIH SLUBENIKA; SUDIJSKE DUNOSTI.............19 3. NEZAVISNOST I NEPRISTRASNOST SUDIJA I SUKOB INTERESA ....41 4. KORUPCIJA U PRAVOSUU ......................................................................57
U
5. POSEBNA PITANJA PRAVNE ETIKE ZA TUIOCE ................................63 6. PRIHVATANJE I PRESTANAK ZASTUPANJA; HONORARI I OBAVEZE PUNOMONIKA; ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA I OBAVLJANJE ADVOKATSKE DELATNOSTI VAN TERITORIJE NACIONALNE JURISDIKCIJE; NEZAVISNOST ......................................................................75 7. STRUNOST, SAVESNOST I BRILJIVOST U OBAVLJANJU ADVOKATSKE PROFESIJE; DONOENJE ODLUKA U ODNOSU ADVOKAT-KLIJENT; DUNOST UVANJA ADVOKATSKE TAJNE.............................................123 8. LOJALNOST KLIJENTA; NESPOJIVI POSLOVI ADVOKATA .....................147 9. OBAVEZE PREMA TREIM LICIMA; REKLAMIRANJE I NAINI PRIVLAENJA KLIJENATA .........................................................................171 10. DUNOST UVANJA UGLEDA ADVOKATURE ........................................197 PRILOZI
1. KODEKS ADVOKATSKE ETIKE EVROPSKE UNIJE...................................207 2. KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA U SRBIJI ........................223 3. STATUT ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE.................................................249 4. ZAKON O ADVOKATURI.............................................................................289 5. PREDLOG ZAKONA O ADVOKATURI ........................................................307 6. TARIFA O NAGRADAMA I NAKNADAMA TROKOVA ...........................333
Pravna etika
7. ETIKI KODEKS JAVNIH TUILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUILACA SRBIJE............................................................................................................337 8. KODEKS SUDIJSKE ETIKE .......................................................................343 9. ZAKON O SUDIJAMA ................................................................................347 10. ZAKON O VISOKOM SAVETU PRAVOSUA........................................373 11. NACIONALNA STRATEGIJA REFORME PRAVOSUA.......................381
Pravna etika
Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike
1. UVOD
U svakoj raspravi o etici advokata, sudija i tuilaca, otvaraju se tri mogue teme: pravo koje ureuje advokaturu i pravosudnu delatnost, uloga advokata, sudija i tuioca u drutvu i koncept postupanja na moralno ispravan nain. Najplodonosnije rasprave o pravnoj etici su one u kojoj su zastupljene sve tri navedene teme.
1.
Pravo koje ureuje advokaturu i pravosudnu delatnost: Postoji pozitivno pravo
koje regulie ponaanje advokata i pravosudnih organa. Neki ovu pravnu oblast nazivaju pravom pravnike etike dok je drugi nazivaju pravom koje ureuje advokaturu i delatnost pravosudnih organa. Pravo koje regulie advokaturu i pravosudnu delatnost obuhvata obavezujue propise advokatske i pravosudne etike, ije krenje moe imati posledica za advokate, sudije i tuioce. Tako, dozvola za rad advokatu moe biti ukinuta ili privremeno oduzeta, a takoe moe biti i javno ukoren od strane advokatske komore ili suda. Pravo koje ureuje advokaturu obuhvata zakone i druge propise ije krenje proizvodi posledice za samog advokata vie nego za njegovog klijenta. Sudija moe biti razreen sudijske dunosti. Konano, u zemljama anglosaksonskog pravnog sistema, pravo koje ureuje advokaturu obuhvata ustanove kao to su odgovornost za zloupotrebu dunosti i zlonamerno krivino gonjenje.
2.
Uloga advokata i pravosudnih organa: Pravo koje ureuje advokaturu i
pravosudnu delatnost predstavlja osnov za ulogu advokata, tuilaca i sudija u drutvu. Ukoliko je to pravo dobro koncipirano omoguie valjano ostvarenje njihovih uloga. Naime, u svakom drutvu advokati imaju znaajnu ulogu. Oni primenjuju materijalno
pravo radi reavanja problema svojih klijenata; oni uestvuju u procesu menjanja zakona u cilju njegovog poboljanja; oni pomau poslovne planove i na taj nain potpomau privredu; oni pokreu sistem pravosua i predstavljaju zatitnike ljudskih prava. Pravo koje regulie advokaturu treba uvek da bude koncipirano i tumaeno na naine koji e biti prilagoeni valjanoj ulozi advokata u drutvu. U nekim sluajevima advokati, po samoj prirodi svoje profesije, ine stvari koje bi za druge bile moralno neprihvatljive. Zatita klijentovih poverljivih informacija ak i kada to moe dovesti u pitanje pravedno reavanje predmeta je neto to se od advokata oekuje prema pravu koje ureuje advokaturu i u skladu je sa ulogom advokata u sistemu ostvarenja pravde. S obzirom da je uloga advokata neophodna u ovom sistemu, in advokata koji je inae nemoralan u ovom sluaju nee se posmatrati kao takav. Ovaj pojam se zove specifina moralnost. Pored opte uloge u drutvu, advokati imaju i specifinije uloge koje odreuju nain na koji bi trebalo sagledavati propise koji se odnose na pravnu etiku advokata. Uloga sudija i tuilaca, je razliita od uloge advokata zaposlenih u advokatskoj kancelariji. Sudijina prvobitna obaveza je da bude nepristrasni donosilac odluka u sporovima, koji nije privren nijednom klijentu kao takvom. Tuilac radi unutar pravnog sistema slino kao advokat, ali zastupa dravu i ima posebnu obavezu prema javnosti koja dolazi uz takav status.
3.
Postupanje na moralno ispravan nain: Sudije, tuioci i advokati bi trebalo
uvek da postupaju u skladu sa moralom, ukoliko pravni sistem ne nalae odstupanje od izvesnih moralnih principa u ime ostvarenja nekih drugih pravnih principa. Izuzev situacija kada koncept specifine moralnosti doputa ili ak izriito zahteva od advokata da uradi neto to bi za druge bilo moralno neprihvatljivo, postoje situacije koje pravo koje ureuje advokaturu ne regulie. Postoje sluajevi ije bi pravno
regulisanje proizvelo u toj meri katastrofalne posledice da veina advokata ne bi htela, iz razumljivih razloga, da se pridrava zakona. Pravo koje ureuje advokaturu i delatnost pravosudnih organa ne nalae uvek utivo ponaanje prema sudskom ili kancelarijskom osoblju kao ni prema svim uesnicima u postupku. I pored toga takvo se ponaanje smatra krajnje ispravnim u irem moralnom smislu. Sudije, tuioci i advokati ne bi trebalo da postupaju valjano u odnosu prema drugima iz straha od pravnih posledica ukoliko to ne ine; ve bi oni trebalo da postupaju sa ljudima na valjan nain, iskljuivo zbog toga to svi ljudi zasluuju takvo ophoenje. Ponekad strogo pridravanje prava koje ureuje advokaturu proizvodi rezultat koji bi uznemirio savest svakog pojedinca. Obaveza uvanja advokatske tajne, na primer, moe nalagati da advokat preuti izvrenje uasnog zloina poinjenog od strane svog klijenta, ne meajui se dok se smrtna kazna izvrava nad nekom nevinom osobom osuenom za taj zloin. S druge strane, sudije i tuioci su voeni i moralnom i pravnom dunou da razotkriju takvu vrstu informacije. Do 2002. godine, Kodeks o advokatskoj etici SAD-a, je propisivao da obaveza uvanja advokatske tajne ima aposolutan karakter. Uprava advokatske komore je 2002. godine izmenila pravila o obavezi uvanja advokatske tajne u cilju omoguavanja razotkrivanja advokatske tajne u izuzetnom, gore navedenom sluaju. Mnogi advokati suoavajui se sa dilemom da li da preute ili progovore i na taj nain prekre pravilo advokatske etike su, pre usvajanja izmena iz 2002. godine, optirali za krenje pravila. Takvo krenje zakona iz moralnih obzira, meutim, mora biti strogo ogranieno i usko primenjivo. Verovatno se do izmene propisa dolo kroz dugotrajni proces pregovaranja i uopteno gledano, njegovu primenu treba potovati, ak i kada joj se pojedini advokati protive. Kod sudija i tuioca se takoe moe javiti unutranji sukob izmeu neobavezujuih moralnih i obavezujuih pravnih pravila. Sudija moe doi u iskuenje da voen
10
moralnim pobudama presudi na nain koji predstavlja povredu pozitivnog prava. Tuilac takoe moe formulisati optunicu koja prevashodno sadri moralne umesto pravnih navoda. Masovno krenje prava iz moralnih pobuda bi podrilo celokupni sistem prava koji ureuje advokaturu i pravosudnu delatnost i naruilo koncept valjane uloge advokata i pravosudnih organa u drutvu. Naime, pravni sistem bi se pretvorio u neureeni skup u kojem bi svaki sudija, tuilac ili advokat uvek slobodno odluivao o svim pitanjima vrenja svoje dunosti po sopstvenom nahoenju. Ipak, u retkim sluajevima, nepridravanje propisa iz moralnih pobuda moe biti nain na koji sudije, tuioci ili advokati pokuavaju da premoste procep izmeu morala i zakona.
11
2. IZVORI PRAVA PRAVNE ETIKE
A. Propisi u Srbiji Pravila advokatske etike u Srbiji potiu iz dva osnovna izvora: Statuta advokatske komore Srbije i Kodeksa profesionalne etike advokata. Takoe je znaajan Zakon o advokaturi iji je nacrt jo u pripremi. Odreena ponaanja su inkriminisana Krivinim zakonikom a procesni zakoni sadre, izmeu ostalog, relevantne odredbe o sluajevima obavezne slubene odbrane i kanjavanju advokata zbog nepotovanja procesne discipline. Kodeks je usvojen na osnivakoj skuptini Advokatske komore Jugoslavije, odranoj 16. januara 1999. Advokatska komora Jugoslavije bila je ovlaena da usvoji ovaj Kodeks na osnovu Zakonu o advokaturi koji joj je dodelio tu nadlenost. Zakon o advokaturi je usvojen kao savezni zakon 1998., ali nakon usvajanja Ustavne povelje dravne zajednice Srbija i Crne Gora 4. februara 2003. godine, Zakon o advokaturi je promenio svoj pravni karakter i postao republiki zakon. Zato, danas postoje Zakon o advokaturi Srbije i Zakon o advokaturi Crne Gore, koji su pretrpeli neke manje izmene, ali je veina odredbi ostala ista. U Srbiji bi trebalo da se usvoji nacrt novog republikog Zakona o advokaturi. Na isti nain je nekadanji savezni Kodeks profesionalne etike advokata preimenovan u Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji i Kodeks profesionalne etike advokata u Crnoj Gori. Kodeks koji je usvojen 1999. sadri detaljan skup pravila u skladu sa kojima advokati u Srbiji treba da vre svoju dunost. Pomenuti pravni akti koji su na snazi u Srbiji odnose se na Advokatsku komoru Srbije i svih osam advokatskih komora u njenom sastavu: Advokatsku komoru Beograda, Advokatsku komoru Vojvodine, Advokatsku komoru Zajeara, Advokatsku komoru Kragujevca, Advokatsku komoru Nia, Advokatsku komoru
12
aka, Advokatsku komoru Poarevca i Advokatsku komoru apca. Svaka od komora ima svojstvo pravnog lica sa potpunom prvostepenom nadlenou. Advokatska komora Kosova i Metohije, iako nominalno obuhvaena Statutom Advokatske komore Srbije, realno ima poseban status koji proizilazi iz statusa Autonomne pokrajne Kosovo i Metohija, regulisanog rezolucijom Saveta bezbednosti UN br. 1244. Pored pravila kojih se pridravaju advokati u privatnoj praksi, postoje i etiki kodeksi za javne tuioce i sudije. Osim etikih standarda za tuioce kojima nedostaju disciplinski organi koji bi bili zadueni za njihovo sprovoenje, postoje odgovarajue odredbe Krivinog zakonika Srbije koje bi se mogle efikasno koristiti u ovom kontekstu. Na primer, lan 360. propisuje kaznu za krenje odredbi zakona od strane sudije, javnog tuioca ili njegovog zamenika. lan 367. propisuje krivino delo prihvatanja mita. Profesionalna odgovornost i etiko ponaanje sudija su preteno regulisani osnovnim odredbama Zakona o sudijama, procesnim zakonima koji propisuju osnove za izuzee sudija, Krivinim zakonikom kao i neobavezujuim etikim kodeksom koje je Drutvo sudija Srbije usvojilo 30. juna 2003. godine. Znaajni su takoe standardi za ocenjivanje naina obavljanja posla i profesionalnosti sudija koje je propisao Vrhovni sud u Merilima za ocenu minimuma uspenosti u vrenju sudijske funkcije. B. Propisi u Evropi i Evropskoj uniji Propisi o advokatskoj etici pojedinanih evropskih drava se zasnivaju na kombinaciji parlamentarnih propisa i ovlaenja datih pravnikim udruenjima ili advokatskim komorama raznih drava. Savet Advokatskih komora i pravnikih udruenja Evropske unije (CCBE) usvojio je okvirnu grupu etikih pravila za
13
advokate koji posluju u vie drava unutar Evropske unije. Taj Kodeks profesionalne etike advokata u Evropskoj uniji je prvi put usvojen 1988, a izmenjen je 1998. i 2002. U nekim sluajevima ta ista pravila se sada primenjuju na domae advokatske prakse unutar drava lanica Evropske unije. Postoji dosta zajednikih etikih standarda meu evropskim zemljama kada je u pitanju rad tuilaca. Iako ne postoje znaajna unifikovana pravila Evropske unije u pogledu pravne etike tuilaca, znaajni su sledei dokumenti doneti na meunarodnom odnosno evropskom nivou: Ujedinjene Nacije su na svom Osmom kongresu o prevenciji zloina i tretmanu prestupnika 1990. godine u Havani, na Kubi, usvojile Smerinice o ulozi tuilaca; Savet Evrope je u svojoj Preporuci (2000.) 19 o ulozi javnog tuilatva u krivino-pravnom sistemu preporuuje da se tuioci, vrei svoje dunosti, pridravaju Kodeksa ponaanja; Meunarodno udruenje je u svojim Standardima profesionalne odgovornosti i dekleraciji osnovnih dunosti i prava tuilaca sainilo dokument koji slui kao meunarodni temelj za ponaanje tuilaca. Standardi sudijske etike evropskih drava meusobno se razlikuju. Evropska unija nije donela za sada ni jedan unificiran etiki kodeks sudijskog ponaanja. C. Propisi u SAD i Japanu Propisi o advokatskoj etici SAD-a uglavnom potiu iz ovlaenja pojedinanih drava da advokatima dodeljuju dozvole za rad. Posedovanje takve dozvole je neophodno da bi se izbegla odgovornost za krenje propisa o neovlaenoj advokatskoj praksi (nadripisarstvo). Poto drave dodeljuju dozvole one stoga imaju pravo da disciplinski kanjavaju advokate. Drave su usvojile sopstvene kodekse
14
profesionalne etike advokata, ali skoro svi ti kodeksi su bazirani na Modelima pravila za profesionalno obavljanje dunosti Amerike advokatske komore (ABA) (Modeli pravila ili MP). Veina upuivanja na amerike kodekse profesionalne etike advokata u ovom materijalu odnosie se na Modele pravila. Prvi model etikog kodeksa ABA je usvojen 1908, drugi 1969. a vaei model datira iz 1983. Znatne izmene su izvrene u toku 2002. Pored kodeksa profesionalne etike advokata postoje i drugi izvori prava koji reguliu rad advokata u SAD. Na primer, advokati mogu biti graanski odgovorni prema svojim klijentima zbog nesavesnog vrenja dunosti (neizvrenje usluga na valjan nain). Takoe, postoje sudski propisi (Savezni propis 11. parninog postupka, na primer) i zakoni koji izriito formuliu odgovornosti i kazne za advokate (novane sankcije u Propisu 11, na primer) vezane za krenje ovih odgovornosti. Propisi koji ureuju etiku javnih tuilaca sadre odreene specifinosti iz razloga to tuioci slue javnom interesu i usled toga se kae da bi oni trebalo da tragaju za pravdom a ne samo da pobeuju na sudu. Dunosti amerikog sudije su brojne i dobro definisane. Postoje Kodeksi sudijske etike koje su doneti na nivou drava lanica i koji reguliu ponaanje sudija date drave lanice. S druge strane, postoji Kodeks sudijske etike koji je donet na saveznom nivou i koji ureuje ponaanje sudija saveznih sudova. Takoe su znaajni krivini i procesni propisi kao i propisi koji reguliu ureenje sudova. Postoje etiri glavna dokumenta koja, u razliitim stepenima, postavljaju japanskim advokatima etike obaveze kojih treba da se pridravaju u meusobnom odnosu, u odnosu prema klijentima i pravosudnom sistemu u Japanu. To su: a) Kodeks profesionalne etike advokata praktiara; b) Pravila u vezi sa advokatskim honorarima; c) Zakon o advokatima praktiarima i d) Statut Advokatskih komora Japana.
15
3. ULOGA PRAVNIKA U PRAKSI
Uloga advokata se, naravno, razlikuje od jednog pravnog sistema do drugog. Ali se i pored toga mogu izvesti neka opta pravila. Advokati pribliavaju zakon osobama koje nisu pravno obrazovane putem davanja saveta klijentima i sastavljanjem ugovora i drugih pravnih akata koji omoguavaju transakcije klijenata i time slue ostvarenju njihovih interesa u zakonom doputenim granicama. Advokati omoguavaju funkcionisanje pravosudnog sistema. Njihova uloga je, svakako, aktivnija u sporovima koji se vode u dravama anglosaksonskog pravnog sistema, ali i u kontinentalnom kao i u anglosaksonskom sistemu advokat ima odluujuu ulogu u pravosudnom sistemu. Advokati imaju takoe vanu ulogu pri izradi zakona. Mnogi advokati sarauju sa zakonodavnim telima odnosno parlamentima u cilju pojanjavanja odredbi novih zakona. Mogue je imati razliite poglede na to ta advokat radi. Neki mogu rei da je advokat poslovni ovek/ena, nita drugaiji(a) od berberina, lekara ili vlasnika radnje, koji(a) prua usluge muterijama koje za to plaaju. Drugi e smatrati da advokat ima ulogu koja je vie javna, pruajui usluge muterijama koje za to plaaju ali takoe vodei rauna o javnom interesu, pravdi i estitosti drutva. Ova razliita stanovita u vezi uloge advokata dovode do razliitih stavova u pogledu delovanja advokata u moralno tekim situacijama. U demokratskim drutvima advokati imaju vanu ulogu koju nema nijedan drugi strunjak: advokat je zatitnik vladavine prava, ideala da su svi ljudi jednaki pred licem pravde i niti oekuju niti dobijaju poseban tretman. U mladim demokratskim drutvima ova uloga je veoma vana za advokate, koji imaju mogunost da postanu vaan uravnoteavajui faktor izmeu razliitih ekonomskih
16
slojeva drutva. Dodue, trite za advokatske usluge, ak i u najafirmisanijim demokratskim drutvima, jasno je usmereno na korporacijski svet i one sa novanim sredstvima. Ali garancije prava na zastupnika u krivinim postupcima, pravne pomoi za siromane koju finansira drava (bez obzira na ogranienja) i pro bono aktivnosti advokata, sve zajedno ine neku vrstu nade da e reavanje najvanijih pitanja koja se tiu siromanih i nemonih biti takoe obuhvaeno advokatskom profesijom. Preambula CCBE-a pristupa ulozi advokata na prilino uopten nain, navodei sledee: Advokat mora sluiti interesima pravde kao i onima ije slobode mu je povereno da dokazuje i brani, a njegova obaveza je ne samo da zastupa predmet njegovog klijenta ve i da bude njegov savetnik. Funkcija advokata ga stoga izlae raznim moralnim i pravnim obavezama prema klijentu, sudovima i drugim organima.
17
Problemi za diskusiju 1. Advokat zna da je njegov klijent, Sanja, poinila zloin za koji je optuena. On joj izlae sve mogunosti koje joj stoje na raspolaganju, a poto su dokazi protiv nje slabi on je savetuje da ne bi trebalo da prizna krivicu. Da li je advokat postupio nemoralno? 2. Klijent, dr. Nikoli, priznaje advokatu da je nainio greku tokom hirurkog zahvata na jednom od svojih pacijenata. Njegov pacijent nije svestan greke i jo uvek nije osetio tetne posledice te greke. U stvari, verovatno je da iako pacijent bude imao bilo kakve probleme oni se nee moi povezati sa grekom dr.Nikolia. Dr. Nikoli trai savet od advokata o tome kako da postupi u ovakvoj situaciji. Ukoliko advokat uvaava pravila morala, kako bi savetovao klijenta u tom sluaju? 3. Pripremite nacrt Preambule etikog kodeksa za advokate koji izraava Vau ideju o ulozi advokata i advokatskoj profesiji u drutvu? 4. Advokat esto poseuje kafi koji se nalazi u blizini zgrade lokalnog pravnog fakulteta. Tokom jedne njegove posete kafiu on uje razgovor za susednim stolom izmeu tri studenta prava. Jedan od studenata nudi ostalima spisak pitanja koje njihov profesor planira da postavi sledeeg dana na usmenom ispitu, kome e dva studenta za stolom prisustvovati. Isti student takoe kae ostalima da moe da im organizuje upisivanje prelaznih ocena iz jo jednog predmeta. Da li je advokat duan da prijavi studente?
18
Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost
Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunosti
19
1. SUDIJSKO PONAANJE Uloga sudija i ostalog sudskog osoblja je po prirodi drugaija od uloge advokata koji obavljaju privatnu praksu i zbog toga analiza njihovih etikih obaveza polazi od sasvim razliite grupe pretpostavki. Sudije su nepristrasni donosioci odluka u sporovima koje pokreu stranke pred pravosudnim sistemom. Sudije ne treba da budu lojane klijentu, kao to to treba da budu advokati, ve lojalne pravosudnom sistemu i adekvatnoj primeni zakona u sporovima. U dravama anglosaksonskog pravnog sistema sudije su takoe i tvorci zakona, zbog toga to njihove odluke imaju precedentni karakter i obavezujue su i za trea lica a ne iskljuivo za stranke u datom sporu. Temelj sudijske funkcije lei u ideji o nepristrasnom donoenju odluka. Sudijska nezavisnost je takoe sutinska sudijska karakteristika.
A. Standardi u Srbiji (i) Standardi u bivoj Jugoslaviji Sve drave u odreenim trenucima svog razvoja prolaze kroz pravosudne reforme. Tranzicija Srbije od Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije pod Josipom Brozom-Titom preko bive Savezne Republike Jugoslavije pod Miloevievom vladavinom do danas predstavlja sloen i teak skup promena. Kratak pregled ovih promena slui razumevanju trenutnog stanja ponaanja sudija i reforme u pravosuu. Aprila 2005. Srbija i Crna Gora dobile su pozitvnu Studiju o izvodljivosti koja im je dala zeleno svetlo za poetak pregovora za pridruivanje EU. Iako je EU odala priznanje da je ve uinjen odreen napredak u obasti reforme u pravosuu, izloene su i neke vane primedbe u Studiji o izvodljivosti: U Srbiji, pravosue je u ozbiljnoj krizi
20
i suoava se sa politikim pritiscima. Policija i sudstvo nalaze se pod pritiskom, dok je nezavisnost sudstva bila u nekoliko navrata ozbiljno ugroena. Imenovanje i smenjivanje tuilaca podleu politikim pritiscima. Tekoe u stvaranju nezavisnog pravosua u Srbiji predstavljaju ozbiljnu prepreku na njenom putu ka Evropskoj uniji, za koju postojanje nezavisnog sudskog sistema predstavlja kljuni preduslov za zapoinjanje pregovora o pridruivanju. Uprkos svojoj vanosti, kljune osobine sudstva kao to su nezavisnost i nepristrasnost ugroene su zbog nastavka duge tradicije sudijske potinjenosti onima koji su na vlasti. U vreme Tita, glavni zahtev za imenovanje sudija bilo je lanstvo u Komunistikoj partiji. Nakon raspada bive Jugoslavije i dolaska Miloevia na vlast, tradicija iz Titovog vremena se nastavila. Na sudije su uticali predsednici sudova koji su politiki osetljive predmete dodeljivali samo poslunim sudijama koje su imale koristi u vidu unapreenja, besplatnih stanova, i jeftinih kredita koje im je davao reim. Takoe, postojala je stroga kontrola izbora predsednika sudova. Profesor Vesna Raki-Vodineli, direktor Instituta za uporedno pravo, rekla je za Izvetaj o balkanskoj krizi: Lairanje izbora iz 1996. ne bi bilo mogue bez uea sudija. Prvi Optinski sud u Beogradu je tada ponitio rezultate u 33 beogradske optine. Vrhovni sud je odbacio 45 albi koje je protiv odluka optinskog suda podneo opozicioni blok Zajedno. Novi zakoni u oblasti pravosua usvojeni su 2001. godine, meutim, oni nisu uspeli da eliminiu sukob izmeu izvrne i sudske vlasti. Kako bi stavila pravosue pod svoju kontrolu, skuptina je usvojila kontroverzni Zakon o sudijama, koji je avgusta 2002. Ustavni sud Srbije proglasio neustavnim. Zakon o sudijama predviao je da u slucaju da parlament ne prihvati kandidata koga je predloilo Visoko pravosudno vee
21
(nezavisno telo ovlaeno da predlae kandidate za sudije, predsednike sudova i tuioce), novog kandidata imenuje parlamentarni komitet za pravosuje. Zakon je proglaen neustavnim zbog svoje namere da zaobie Visoko pravosudno vee u odabiru sudija. Vrhovni sud Srbije je intervenisao po drugi put 2004. godine kada je izmenama Zakona o sudijama ponovo pokuala da se narui nezavisnost sudstva. Naime, Ministarstvo pravde prenelo je ovlaenje za predlaganje i odbijanje kandidata za poloaj predsednika suda na novoosnovano telo koje se nalazi pod kontrolom drave Vee za pitanja sudske uprave (videti Balkan Crisis Report, Srpske sudije pod politikim pritiskom). Kao to je navedeno i u Studiji o izvodljivosti, razvili su se i neki pozitivni trendovi u oblasti pravosua nakon Miloevieve vladavine. Osim Visokog pravosudnog vea, koje je predlae Skuptini kandidate za predsednike sudova, sudije, javne tuioce i njihove zamenike, postoji jo jedno nezavisno telo, Veliko personalno vee, koje je ustanovljeno Zakonom o sudijama i zadueno je za razreenje sudija. Osnivanje Drutva sudija Srbije i Pravosudnog centra za obuku i struno usavravanje sudija i tuilaca takoe doprinosi razvoju institucionalne nezavisnosti sudstva i efikasnosti u podrci vladavini prava u Srbiji. Visoki savet pravosua ustanovljen je kao nezavisno struno telo paketom zakona o pravosuu iz novembera 2001. godine, radi promovisanja pravosudnih reformi. Visoki savet pravosua se sastoji od pet stalnih lanova: Ministra pravde, predsednika Vrhovnog suda Srbije, Repubikog javnog tuioca, jednog lana imenovanog od strane Advokatske komore Srbije i jednog lana imenovanog od strane Narodne skuptine. Osim njih postoje i dve grupe pozivnih lanova, 6 sudija imenovanih od strane Vrhovnog suda Srbije, jednog javnog tuioca koga biraju zamenici Republikog javnog tuioca i drugog koga biraju okruni javni tuioci na
22
zajednikoj sednici. Mnogobrojna ovlaenja Visokog saveta pravosua su ograniena 2002. i 2003. godine, ili potpuno ukinuta, poput predlaganja kandidata za tuioce. Ovo ovlaenje, kao i ostala koja je Visoki savet pravosua imao prema prvoj verziji Zakona o Visokom savetu pravosua iz 2001. godine, vraena su amandmanima iz 2004. godine. Nakon ovih izmena, Visoki savet pravosua je ponovo nadlean za predlaganje broja sudija i tuilaca koji je neophodan za efikasno funkcionisanje pravosudnog sistema, kao i za predlaganje kandidata Narodnoj skuptini radi izbora na sudijske i tuilake funkcije. (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju Amerikog udruenja pravnika, Indeks reforme sudstva za Srbiju) Veliko personalno vee je telo koje se sastoji od devet sudija Vrhovnog suda Srbije. Ovo telo nadleno je za utvrivanje razloga za razreenje sudija sa funkcija zbog nezakonitog, nestrunog ili neprofesionalnog ponaanja. Veliko personalno vee moe suspendovati sudije ili odrediti druge disciplinske mere zbog neprofesionalnog postupanja. Poput Visokog saveta pravosua, lanstvo i sastav Velikog personalnog vea je pretrpeo promene naknadnim amandmanima paketa pravosudnih zakona iz 2001. godine. Rad Velikog personanog vea je bio suspendovan nakon odluke Ustavnog suda Srbije iz februara 2003. godine, ali je ponovo uspostavljen usvajanjem amandmana na Zakon o sudijama iz aprila 2004. godine. Takoe ovim amandmanima formirano je novo telo, Nadzorni odbor, koji se sastoji od pet sudija Vrhovnog suda Srbije i koje ima nadlenost da po pritubi ili samoinicijativno, vri uvid u sudske predmete i da ih kontrolie. Nakon preduzete kontrole, Nadzorni odbor moe preporuiti Velikom personalnom veu da pokrene postupak za razreenje ili predloiti izricanje disciplinske mere sudiji. Drugu pozitivnu tendenciju predstavlja formiranje novih posebnih odeljenja u okviru Okrunog suda u Beogradu, koja su nadlena za ratne zloine i organizovani
23
kriminal. Ova odeljenja bi mogla da postanu model za stvaranje nezavisnog sudstva u demokratskom drutvu u tranziciji. Plata za sudije i tuioce je via, kako zbog poveanog rizika koji tereti zaposlene tako i zbog sloenosti same prirode predmeta. Vodilo se rauna i o odabiru sudija koje ne pripadaju ni jednoj politikoj stranci i za sudsko osoblje su organizovani posebni programi obuke. U nameri da koordinira reformu pravosua nakon 2000. godine, Vlada Srbije ustanovila je vie ekspertskih grupa. 2002. godine, na primer, bio je osnovan Savet za reformu pravosua, koji je usvojio strategiju reforme pravosua. Ova inicijative nije proizvela konkretne rezultate i ovo telo je bivalo sputavano tokom veeg dela svog postojanja. Komisija za reformu pravosua je osnovana od strane Vlade Srbije u aprilu 2004. godine sa ciljem da organizuje programe edukacije sudija, da doprinese reformi zakonodavstva i da ostvari saradnju sa meunarodnim naporima usmerenim na jaanje nezavisnosti sudstva u Srbiji, potujui pritom evropske pravne standarde. Komisija ima sedam lanova meu kojima su Ministar pravde koji predsedava Komisijom, zamenik ministra pravde, predsednik Vrhovnog suda, dva lana iz Vrhovnog suda Srbije, jedan predstavnik Advokatske komore Srbije, jedan predstavnik Advokatske komore SCG, kao i sekretar. U septembru 2004. godine Komisija je usvojila Polazne osnove strategije reforme pravosua, sa naglaskom na poboljanju efikasnosti sudova, omoguavanju uspostavljanja nove mree sudova, poboljanju osnovne i kontinuirane edukacije nosilaca pravosudnih funkcija, kao i poveanju dostupnosti i korienja informacionih tehnologija. Ovaj dokument posluio je kao polazna osnova za izradu nacrta Nacionalne strategije reforme pravosua koja je predstavljena javnosti u julu 2005. godine. Izmene nacrta, koje su priloene ovom materijalu na kraju, su objavljene 24. decembra 2005. godine. Nacionalna strategija ustanovljava okvir za reformu pravosua koji stavlja naglasak na jaanje nezavisnosti, transparentnosti, odgovornosti i
24
efikasnosti pravosua preko vie kratkoronih, srednjoronih i dugoronih reformskih ciljeva koji zahvataju period od 2006. do 2013. godine (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju Amerikog udruenja pravnika, Indeks reforme sudstva za Srbiju). Neki autori (videti, Balkan Crisis Report, Srpske sudije pod politikim pritiskom) zauzeli su stav da je neprimenjivanje Zakona o lustraciji jedan od glavnih razloga koji podriva reformu sudstva u Srbiji. Parlament je usvojio Zakon o lustraciji u junu 2003. ali on nikada nije sproveden zbog nedostatka politikog konsenzusa meu najveim politikim strankama u Srbiji. Cilj Zakona o lustraciji je udaljavanje iz javnog ivota svih koji su saraivali sa bivim reimom i koji su krili ljudska prava. Taj zakon bi inio osnovu za imenovanje svih funkcionera i kandidata za visoke poloaje u sudstvu. Lustracija se pokazala uspenom u reformi nekih problematinih sudskih sistema, ukljuujui bivu Istonu Nemaku. U toj nekadanjoj komunistikoj dravi, sudije koje su bile suvie bliske vladajuoj partiji ili su saraivale sa slubom dravne bezbednosti nisu imale pravo da obavljaju iste funkcije u sudstvu ujedinjene Nemake. Oko dve treine javnih tuilaca je takoe smenjeno. Od oko 3000 sudija koji su izrazili elju da ostanu na poloaju, 1750 sudija, ili 67 procenata je dobilo dozvolu da to i uini. Ova forma tranzicije ka pravdenom i transparentnom pravosudnom sistemu se pokazala veoma uspenom (videti, Balkan Crisis Report, Srpske sudije pod politikim pritiskom). Ostale potrebne reforme, posebno istaknute u nacrtu Nacionalne strategije za reformu pravosua iz decembra 2005. ukazuju na hitnu potrebu stvaranja zasebnog pravosudnog budeta koji bi bio nezavisan od dravnog budeta. Prema istraivanju objavljenom u Balkan Crisis Reportu u 2004. godini, oko 2,4 procenta nacionalnog budeta, ili drugim reima priblino 150 miliona evra godinje je namenjeno pravosudnom sistemu, koji zapoljava oko 14.000 ljudi.
25
Uprkos ustavnim smernicama koje su uspostavile sline platne razrede za ekvivalentne pozicije u sve tri grane vlasti, u 2004. godini vlada je usvajanjem Zakljuka od 23. decembra podigla osnovicu za zakonodavnu i izvrnu vlast a ostavila sudstvo na istom nivou. Drutvo sudija Srbije i Udruenje tuilaca Srbije su 2005. pokrenuli postupak pred Ustavnim sudom za ocenu zakonitosti ove odluke. U junu 2005. godine, Ustavni sud Srbije je doneo odluku da je Zakljuak Vlade Srbije u pogledu plate sudija i tuilaca, prekrio odredbe Zakona o sudijama i Zakona o javnom tuilatvu. Nakon toga u julu 2005. godine, Narodna skuptina je usvojila izmene Zakona o sudijama u pogledu sudijskih plata odn. brisane su odredbe koje ustanovljavaju paritet izmeu plata sudija i plata funkcionera izvrne vlasti. Ovim izmenama je takoe ovlaen Visok savet pravosua, da uz saglasnost Ministarstva pravde, povea plate predsednika sudova i sudija za 20% u zavisnosti od efikasnosti njihovog rada. Sudijama koji su rasporeeni u posebna odeljenja za organizovani kriminal i ratne zloine, plata moe biti poveana do 100%. Relativno niska primanja u pravosuu i spora dinamika njihovog porasta su kritine take uspostavljanja nezavisnog i nepristrasnog pravosudnog sistema koji e biti u stanju da privue i zadri kvalifikovane sudije. Drutvo sudija Srbije je takoe istaklo vanost adekvatnog obrazovanja osoba zaposlenih u srpskom pravosuu. Predstavnici Ministarstva pravde su zauzeli stav da sadanji Centar za obuku sudija, koji je nadlean za profesionalno usavravanje sudija, moe predstavljati polaznu osnovu za novu Sudsku akademiju po ugledu na sline ustanove u Nemakoj i Francuskoj. Ove drave mogu sluiti kao dobar primer drava koje pruaju dobru sudsku obuku. Na primer, da biste postali sudija u Francuskoj morate proi kroz obuku u nacionalnoj koli za sudije, koja traje 31 mesec. Nakon toga
26
postoji jo jedan nivo usavravanja pre proglaenja za sudiju (Balkan Crisis Report, Srpske sudije pod politikim pritiskom). Slini predlozi reforme su izloeni u Studiji o izvodljivosti EU, koja preporuuje da se posebna panja usmeri na nain imenovanja, unapreenja ili razreenja sudija i tuilaca, nain organizovanja suda, nivo kvalifikacija sudija i tuilaca, njihove radne uslove i nivo njihovih novanih nadoknada. Odsustvo precizne regulative disciplinskog postupka, koje bi podrale na Kodeks sudijske etike i uinile ga obavezujuim, dodatno doprinosi stanju neefikasnosti, korupcije i drugim krenjima sudskih etikih principa. (ii) Vaea pravila koja se odnose na sudijsko ponaanje Profesionalna odgovornost i etiko ponaanje sudija trenutno su preteno regulisani neobavezujuim etikim kodeksom koji je Drutvo sudija Srbije usvojilo, kao i kombinacijom osnovnih odredbi Zakona o sudijama. Znaajne su takoe i odredbe graanskih i krivinih procesnih zakona koje propisuju osnove za izuzee sudija. Na primer, sudijama nije dozvoljeno da vre sudijske dunosti u odreenom predmetu ako su u rodbinskim vezama sa nekom od stranaka u sporu, a tu je i irok spektar drugih osnova koje mogu da utiu na nepristrasnost sudija, a samim tim i na pravinost suenja (videti lan 66. Zakona o parninom postupku i lan 40. Zakona o krivinom postupku). Takoe, Krivini zakonik Srbije sadri relevantne odredbe koje se tiu ponaanja u pravosuu (posebno ponaanja sudija i javnih tuilaca). Na primer, lan 360. propisuje kaznu u trajanju od 6 meseci do 5 godina za krenje zakona od strane sudije, javnog tuioca ili njegovog zamenika, ukoliko je delo izvreno da bi se nekome nanela teta ili u korist drugoga kome se na taj nain obezbeuje neki interes. lan 367. propisuje kaznu u trajanju od 2 do 12 godina za primanje mita.
27
Drutvo sudija Srbije usvojilo je Standarde sudijske etike dana 30. juna 2003. godine, u ijoj osnovi su sadrani kanoni Kodeksa sudijske etike Drutva sudija Srbije, od 9. maja 1998. godine, koji predstavljaju merila vrednosti bez ograniene vremenske ili prostorne vanosti. Standardi su usklaeni sa meunarodnim etikim standardima izraenim u Nacrtu Bangalorskog kodeksa sudijskog ponaanja, koji je usvojen od strane Pravosudne grupe Ujedinjenih nacija za jaanje integriteta pravosua, novembra 2002. godine (Vasi Predrag, Etinost sudija kao garant vrenja pravde, Simpozijum organizovan od strane Advokatska komora Beograda, 15.10.2005.). Kodeks sudijske etike sadri deset glavnih kanona kojima svaki sudija u Srbiji treba da tei. To su: 1) nezavisnost; 2) pravednost; 3) profesionalnost; 4) integritet; 5) posveenost i 6) odanost kodeksu; 7) apolitinost; 8) nepodmitljivost 9) dolinost 10) hrabrost. Svaka od ovih kanona obuhvata nekoliko prateih principa. Primena etikih standarda nastavlja da bude glavni izazov i kamen spoticanja. Sud asti, koji je Statutom Drutva predvien kao telo odgovorno za primenu standarda, nikada u potpunosti nije formiran i iz tog razloga nikada nije profunkcionisao. Nasuprot, u skladu sa amandmanima na Statut Drutva, usvojenim u novembru 2004. godine, Sud asti zamenjen je telom od sedam lanova, pod nazivom Komisija za etika pitanja. Za razliku od Suda asti koji je mogao da iskljui lanove iz Drutva, Komisija moe samo da usvaja miljenja i izdaje preporuke u vezi sa krenjem Standarda sudijske etike. Zbog neobavezujueg karaktera svojih odluka Komisija za sada slui pre svega kao izvor informacija o etikim pitanjima za sudije i na taj nain podie nivo javne svesti. Po amandmanima iz aprila 2004. godine na Zakon o sudijama, ustanovljeno je novo telo Nadzorni odbor koji se sastoji od pet sudija Vrhovnog suda Srbije i koji je nadlean da po pritubi ili samoinicijativno, kontrolie sudske predmete i naini uvid u
28
njih. Po okonanoj kontroli sudskog predmeta Odbor moe pred Velikim personalnim veem pokrenuti postupak za razreenje sudije zbog nesavesnog ili nestrunog vrenja dunosti ili predloiti izricanje disciplinske mere sudiji (videti lan 40(b) Zakona o sudijama). Navedene mere se posmatraju takoe kao mere usmerene ka skraivanju duine postupka i kao odreena prevencija nagomilavanju predmeta. Znaajno je takoe ovlaenje Velikog personalnog vea da ukori ili suspenduje sudiju u trajanju do jedne godine, ali to moe da uradi samo u postupku utvrivanja razloga za razreenje. No i pored uvoenja ovih mera Nacrt Nacionalne strategije za reformu pravosua iz decembra 2005. godine podvlai vanost stvaranja preciznih disciplinskih standarda kao sredstva za postizanje veeg poverenja javnosti u sudstvo. Takoe je Nacrtom predvieno da bi Visoki savet pravosua trebalo da razvije precizne kriterijume za disciplinski postupak i unapreenja i time onemogui bilo koji oblik manipulacije ili arbitrernosti pri donoenju odluka. Znaajni su u ovom kontekstu, standardi za ocenjivanje naina obavljanja posla i profesionalsnosti sudija koje je propisao Vrhovni sud u Merilima za ocenu minimuma uspenosti u vrenju sudijske funkcije. Naime, kao relevantni kriterijumi se navode: broj predmeta koji ekaju reavanje; vrsta i kompleksnost predmeta; broj predmeta koji bi sudija trebalo da zavri tokom jednog meseca; broj ponitenih, potvrenih i promenjenih odluka; vremenski period potreban za sastavljanje odluka; efikasno voenje sluajeva kao i ponaanje, ukljuujui i uesnike, tokom rasprave. a. Nezavisnost Sudije bi trebalo pre svega da budu nezavisni. Nezavisnost se podrazumeva na linom tako i na profesionalnom nivou. Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene procene injenica koje se pred njim nalaze, tako da ne podlee spoljnim pritiscima ukljuujui i one koji dolaze od ljudi sa kojima je mogao biti u vezi u periodu koji je
29
prethodio tom predmetu. Nezavisnosti takoe nalae sudiji da brani sudstvo ukoliko se ono nae na meti napada i pod uticajem spoljnih politikih pritisaka. b. Pravednost Blisko povezana sa principom nezavisnosti je princip pravednosti. Pored toga to ne sme da zasniva odluku na pripadnosti osobe nekoj rasi, polu, njenom nacionalnom poreklu ili slinom, sudija ne sme da daje bilo kakve komentare u toku suenja koji bi mogli uticati na njegov ishod. Politika aktivnost sudija se osuuje jer nanosi tetu sudijskoj nepristrasnosti, isto kao i lanstvo u izvesnim religioznim, graanskim i humanitarnim organizacijama, iako je takvo lanstvo u naelu dozvoljeno sve dok ne odaje utisak nanoenja tete sudijskoj pravednosti. Iako manje odreeno u odnosu na amerike propise, propisi o pravednosti u Srbiji takoe zabranjuju jednostranu komunikaciju sa advokatom ukljuenim u predmet koji se trenutno vodi pred sudijom. U cilju ouvanja sudijske pravednosti jasno je istaknuto i to da odnosi sa medijima treba da budu svedeni na najmanju moguu meru. c. Profesionalnost Zahtev za profesionalnou u Srbiji sadri ameriki koncept merodavnosti i marljivosti. U pogledu merodavnosti, od sudije se oekuje da stalno unapreuje svoje znanje kroz dalje struno usavravanje. Uz edukaciju, sudija u Srbiji mora preduzeti razumne korake u cilju ouvanja svoje profesionalnosti. U vezi sa ostvarenjem amerikog ideala marljivosti relevantno je sledee pravilo: Sudija treba da vri svoju dunost efikasno, objektivno i bez nepotrebnih odlaganja. Od sudije se takoe oekuje da preduzme odgovarajue korake radi ouvanja profesionalnosti i dostojanstva svih uesnika u sudskom postupku, kao i osoblja suda
30
kojim on rukovodi. Profesionalna etika takoe iziskuje od sudije da poverljive informacije koje primi sauva za sebe. d. Integritet Prva tri principa u okviru ovog kanona na uopten nain podseaju sudije u Srbiji da su pod budnim okom javnosti i da treba da vode rauna o tome bez obzira da li obavljaju dunost ili ne. S obzirom na izloenost sudija stalnom sudu javnosti, sudija mora da prihvati slobodno i svojevoljno lina ogranienja koja proseni graani mogu da smatraju oteavajuim. Ovaj kanon takoe nalae sudijama da ne smeju koristiti ili ustupati presti sudijske funkcije radi zadovoljenja sopstvenih ili tuih interesa. Takoe, ne sme se dozvoliti drugima da ostave utisak da se bilo ko nalazi u takvom posebnom poloaju da bi mogao uticati na sudiju prilikom vrenja sudijske dunosti. Sudija i lanovi njegove porodice ne smeju traiti niti primati poklone od onih koji bi u budunosti mogli da se pojave na sudu. e. Posveenost Da bi neko lice postalo sudija u Srbiji, mora biti voljno da se u potpunosti posveti pravosudnom sistemu. Sudija e posvetiti svoju aktivnost sudijskim dunostima koje ukljuuju ne samo obavljanje sudijskih funkcija i dunosti u sudu i donoenje odluka, ve i druge zadatke bitne za sudijsku funkciju ili rad suda. Uzimajui u obzir prvenstvo sudijske dunosti, etika pravila jasno doputaju sudijama da uestvuju u nekim aktivnostima koje se tiu prava, pravnog sisitema i srodnih stvari kao to su, na primer, pisanje, predavanje i slino. Dozvoljeno im je da se pojavljuju na javnim diskusijama, rade u upravnim i savetodavnim komitetima i uestvuju u naunom, knjievnom i umetinikom radu i drugim aktivnostima sve dok dodatni rad ne oduzima vreme potrebno za uspeno vrenje sudijske funkcije ili ne naruava dostojanstvo ili politiku neutralnost sudije.
31
Sudijama je dozvoljeno da budu plaeni za vansudijsko angaovanje sve dok te dodatne aktivnosti nisu u suprotnosti sa obavezama sudije, nadoknada ne izgleda neprimerena niti ostavlja utisak vrenja uticaja na sudiju u obavljanju sudijske funkcije. Takoe iznos koji je primljen na ime naknade ili kompenzacije ne sme prei iznos koji bi lice koje nije sudija primilo za sline aktivnosti. U ovom kontekstu je relevantan lan 27. Zakona o sudijama, koji je stupio na snagu 6.11.2001.godine: Sudija ne moe biti na dunostima u organima koji donose ili izvravaju propise, biti lan politike stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaenim poslom, niti pruati pravne usluge ili savete uz naknadu. Sa njegovom dunou nespojive su i druge slube, poslovi i postupci koji su opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili tete ugledu suda. Koji su postupci opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i tetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije. U sluaju utvrivanja nespojivosti, Veliko personalno vee moe sudiji izrei meru upozorenja koja se upisuje u njegov lini list. Sudija ima pravo prigovora Visokom savetu pravosua povodom odluke u roku od osam dana. Sudiju tereti inicijalna dunost pismenog obavetavanja predsednika suda o svakoj slubi ili poslu za koji postoji mogunost da su nespojivi sa dunou sudije. Predsednik suda o takvoj svojoj slubi ili poslu obavetava predsednika neposredno vieg suda, a predsednik Vrhovnog suda Srbije obavetava Veliko personalno vee. im sazna da sudija vri slubu odn. posao ili ini postupke za koje postoji mogunost da su nespojivi sa njegovom dunou, predsednik suda je duan da pred Velikim personalnim veem pokrene postupak odluivanja o nespojivosti. f. Odanost standardima sudijske etike (kodeksu) Poslednji u Kodeksu sudijske etike naveden kanon kojeg sudije u Srbiji moraju da se pridravaju odnosi se na odanost Standardima sudijske etike, tj. Kodeksu, te da prethodno navedeni etiki standardi treba da postanu filozofija i nain ivota sudija u Srbiji. U pitanju je standard u skladu sa kojim sudije u Srbiji treba da ive. Tako, oni
32
treba da se u svakoj prilici ponaaju na nain koji deluje besprekorno u oima prosenog posmatraa. Odluke sudija ne samo da bi trebalo da tee ostvarenju pravde, ve takva tenja treba da bude oigledna. Takoe, sudije treba da podstiu ostale kolege sudije da postupaju u skladu sa etikim standardima. B. Evropski standardi Standardi sudijske etike evropskih drava meusobno se razlikuju. Mnoge drave su propisale etike kodekse da bi zadovoljile zahteve za nezavisnost sudstva kao uslov za pristupanje Evropskoj uniji. Neke evropske drave, kao to su Austrija, Danska, Francuska, Nemaka, Maarska, Portugalija i vajcarska, ukljuuju svoje propise o sudijskom ponaanju u zakon, nemaju odvojeni kodeks sudijske etike. Druge drave, ukljuujui Poljsku i Hrvatsku, imaju propise koji se odnose na sudijsko ponaanje u vidu zasebnog dokumenta, izdvojenog od ostalih zakona. Nekoliko drava ima propise o ponaanju sudija koji su jasno navedeni u zakonu a takoe i izvan zakona u zasebnom kodeksu sudijske etike. Drave koje pripadaju ovoj kategoriji su Republika eka, Estonia, Italija, Holandija, Slovenija, panija, vedska i Ukrajina. Irska nije uopte kodifikovala propise o ponaanju sudija mada planira da uvede takav etiki kodeks. Evropska unija nema ni jedan unificiran etiki kodeks sudijskog ponaanja. Sudstvo u svakoj dravi ponaosob snosi primarnu odgovornost za unapreenje i odravanje visokih standarda sudijskog ponaanja. Mnogi evropski etiki kodeksi, meutim, objedinjuju veinu, ako ne i sve, principe iz Bangalorskog kodeksa sudijskog ponaanja, usvojenog od strane Pravosudne grupe Ujedinjenih nacija za jaanje integriteta pravosua u Hagu, novembra 2002. Ovi principi promoviu i objanjavaju est glavnih aspekata etikog sudijskog ponaanja.
33
(i) Nezavisnost Priznajui da je sudijska nezavisnost preduslov vladavine prava i osnovna garancija pravednog suenja, sudije ne smeju dopustiti da nita, javno ili privatno, ometa njihovu pravinu procenu injenica u svakom predmetu. Mnoge drave ovaj princip proiruju u tolikoj meri da ak zabranjuju bilo kakvo angaovanje sudija u politikim strankama ili izraavanje podrke nekom politikom kandidatu. (ii) Pravednost Sudija e obavljati svoje sudijske dunosti bez uslunosti, pristrasnosti ili predrasuda. Bangalorski principi zahtevaju od sudije da sam sebe iskljui iz svih postupaka u kojima bi se razumnom posmatrau moglo uiniti da sudija nije u stanju da nepristrasno donese odluku. (iii) Integritet Bangalorski princip integriteta zahteva da sudijsko ponaanje bude iznad zamerki koje bi mogle biti iznesene od strane razboritog posmatraa da bi se na taj nain poverenje ljudi u integritet sudstva ponovo uspostavilo. Poljski kodeks sudijskog ponaanja je tipian primer za one drave koje su usvojile ovaj princip. On glasi: sudija mora da ispunjava najvie moralne standarde kako u sudijskom vladanju tako i u vansudskom ponaanju. (iv) Uljudnost Princip uljudnosti je blisko povezan sa principom integriteta. I u ovom principu se od sudija zahteva da se ponaaju u skladu sa dostojanstvom sudijskog poloaja. Ovaj princip priznaje da su sudije izloene stalnom kritikom ispitivanju od strane javnosti i da stoga moraju da se klone neuljudnog postupanja u svim svojim aktivnostima, ukljuujui i njhove privatne ivote. Kao to je objanjeno u bangalorskim principima, ovo je princip koji spreava sudije da prime mito ili poklone, da zloupotrebe presti
34
rada u sudstvu i da imaju advokatsku praksu dok rade kao sudije. Uljudnost nije obuhvaena kodeksima sudijskog ponaanja u mnogim dravama, ali tipovi ponaanja poput ovih navedenih su izriito zabranjeni. (v) Jednakost Princip jednakosti je obuhvaen skoro svim evropskim kodeksima ponaanja. On izriito zabranjuje sudijama da iskazuju prema nekoj osobi pristrasnost bez osnova, ukljuujui, ali se ne ograniavajui na, rasu, boju koe, pol, religiju, nacionalno poreklo, drutvenu ili ekonomsku klasu, invaliditet, starost, brani status ili seksualno opredeljenje. Sudija je takoe duan da sprei advokate ili sudsko osoblje da na isti nain iskazuju pristrasnost bez osnova prema osobama koje se pojavljaju pred sudom. (vi) Sposobnost i marljivost Principi sposobnosti i marljivosti, usvojeni od strane mnogih drava, zahtevaju od sudije da ogranii svoje profesionalne dunosti na sudijske obaveze ili aktivnosti koje se relevantne za sudijski poloaj i nalau da sudije moraju preduzeti razumne mere u cilju odranja i razvoja svog strunog obrazovanja. Austrijski kodeks navodi da sudija mora da zavri svoje predmete u to kraem vremenskom roku. Ovi principi takoe zahtevaju da sudije obavljaju svoje dunosti efikasno, pravedno i brzo. (vii) Disciplina Disciplinski postupak ili druge sankcije za krenje sudijskog etikog kodeksa se ne razmatraju u bangalorskim principima mada skoro svaka drava ima disciplinske postupke predviene ukoliko sudija prekri obaveze nabrojane u etikom zakonu ili kodeksu. Dva istaknuta izuzetka su Poljska i Ukrajina koje trenutno nemaju sankcije za sudije koji prekre svoje obaveze. Poljski kodeks predvia da u je sluaju prekraja, sudija koji ga je poinio odgovoran za preduzimanje svih neophodnih mera za
35
uklanjanje posledica svog loeg ponaanja. Veina drugih evropskih drava imaju sankcije koje se kreu od javnog ukora do smenjivanja sa poloaja sudije. C. Ameriki standardi Dunosti amerikog sudije su brojne i dobro definisane. One obuhvataju sledee: (i) Pravednost Moda je najosnovnija karakteristika uloge sudije u amerikom pravosudnom sistemu upravo pravednost. Sva ostala pravila i pretpostavke izviru iz ovog centralnog pojma. (ii) Marljivost Od amerikih sudija se zahteva marljivost pri izvrenju njihovih dunosti. Prema tome sudije moraju da obrade i ree predmete i predloge zavedene u njihovom sudu bez suvinog odlaganja. (iii) Sposobnost Sudije u Americi takoe moraju da budu upoznati sa propisima i sposobni za donoenje odluka. Nekada se ovaj zahtev tumai na nain koji ukljuuje trajno pohaanje programa sudijskog obrazovanja od strane sudija. (iv) Uspostavljanje pristojnosti u sudnici Sudije u Americi su ovlaene i obavezne da uspostavljaju red u sudnici. To znai da sudije imaju ovlaenje (pravo da nekoga kazne zbog nepotovanja suda) da disciplinski kazne osobe u svojim sudnicama zbog ruilakog ponaanja. Na primer, advokati mogu biti udaljeni zbog toga to se nisu povinovali sudijinoj odluci. Ipak, to ovlaenje se ne sme zloupotrebljavati. Sudije ne mogu, na primer, udaljiti advokate iz sudnice samo zato to je sudija nezadovoljan argumentima advokata.
36
(v) Strpljenje ak i za vreme uspostavljanja pristojnog ponaanja i marljivog obavljanja sudskih poslova, sudija u Sjedinjenim Amerikim Dravama mora ispoljavati strpljenje. (vi) Izbegavanje pristrasnosti i predrasuda Da bi bio pravedan, sudija u Americi mora izbegavati pristrasnost i predrasude. Pored pristrasnosti po osnovu rase, pola ili etnike pripadnosti, sudije moraju izbegavati pristrasnost u prilog prijatelja i saradnika a protiv odreenih dela ili grupa advokata. Zbog uspostavljanja pristojnosti u sudnici od sudija se zahteva da obuzdaju pristrasnost advokata, mada ne u meri u kojoj bi spreili iznoenje zakonitih dokaza. (vii) Izbegavanje komunikacije sa samo jednom stranom u sporu Osim u ogranienim okolnostima, sudije ne smeju da se uputaju u komunikaciju sa samo jednom stranom u sporu. Ameriki pravosudni sistem funkcionie na osnovu pretpostavke da sve strane u sporu imaju priliku da budu sasluane o svim pitanjima relevantnim za predmet. Komunikacija sa samo jednom stranom u sporu naruava tu pretpostavku pruajui jednoj strani u sporu priliku da utie na donoenje odluke od strane sudije u odsustvu drugih strana u sporu. ak i kada se sudija upusti u komunikaciju sa samo jednom stranom iz po njemu opravdanih razloga, koji kao takvi nisu predvieni zakonom, taj sudija podlee disciplinskim merama. U odsustvu dokaza koji bi naveli na drugaiji zakljuak, privatna komunikacija izmeu sudije i advokata na ijem predmetu taj sudija trenutno radi smatrae se da je imala za temu tekui predmet. Za predmet se smatra da je u radu sve do nastupanja pravnosnanosti. Kao takav, ak i nakon presuenja, tom sudiji nije dozvoljena komunikacija sa pravnim savetnikom samo jedne strane u predmetu sve dok se oekuje odluka po albama. Komunikacija koja se tie zakazivanja roita ili administrativnih pitanja ne kri
37
propise o komunikaciji sa samo jednom stranom u sporu pod uslovom da sudija koji razumno veruje da nijedna strana nee stei prednost na osnovu obavljene komunikacije, bez odlaganja obavesti sve strane u sporu i prui im mogunost odgovora. (viii) Izbegavanje javnih komentara Sudijama je zabranjeno da javno ili privatno komentariu predmete u radu to bi dovelo u opasnost pravedan ishod spora. (ix) Izbegavanje kritika upuenih porotnicima Osim izraavanja zahvalnosti porotnicima zbog njihovih usluga, sudije ne smeju da upuuju komplimente niti kritike povodom odluka porotnika. (x) Prijavljivanje povrede dunosti Sudije su duni da prijave povredu dunosti drugih sudija i advokata pod odreenim okolnostima. Izvetaj sudije o povredi dunosti je potpuno zatien od graanskih tubi za naknadu tete. (xi) Izuzee i odustajanje U velikoj meri zbog motivacije stranaka u sporu, izuzee je meu najvanijim i najspornijim oblastima sudijskog ponaanja. Za sudiju koji se dobrovoljno udalji sa roita kae se da je samog sebe izuzeo. Osnovni standard za izuzee sudije je ovaj objektivni standard - Sudija e sebe izuzeti kada njegova nepristrasnost bude mogla biti dovedena u pitanje Sudija takoe mora lino biti bez predubeenja. Povremeno se javi problem koji bi mogao izuzeti svakog sudiju u sudu koji je nadlean da rei to pitanje. Kada se pojavi taj fenomen, pravilo neminovnosti kae da sudije nisu izuzete. Osim opteg standarda, mnotvo posebnih kategorija razloga moe podstai dovoenje u sumnju sudijske nepristrasnosti od strane razborite osobe. Prirodno, predubeenje sudije moe biti razlog za ispitivanje njegove nepristrasnosti.
38
Predubeenje, meutim, moe biti osnov za izuzee samo kada je predubeenje usmereno ka stranci u suprotnosti sa zakonskim propisima koji se primenjuju u predmetu i kada predubeenje prema stranci proistie iz izvora van trenutnog spora. Sudijino predubeenje u pogledu zakonskih propisa koji se primenjuju nije dovoljan osnov za opravdanje izuzea. Samo predubeenje u korist ili protiv jedne strane u sporu moe biti razlog za izuzee. Kada sudija stekne predubeenja u toku sudskog postupka na osnovu samog toka sudskog postupka, to predubeenje nije diskvalifikujue. Iskljuivo predubeenje koje ima svoj izvor izvan tekueg sudskog postupka moe biti razlog za izuzee.
39
Problemi za diskusiju 1. Sudija je optuen za pokuaj davanja mita osobi u vezi aktivnosti koja nema nikakve veze sa vrenjem njegove sudijske funkcije. Optuba obiluje dokazima. Meutim, protiv sudije jo uvek nije podignuta optunica za krivino delo davanja mita. Da li je sudija u pravu kada smatra da nee izgubiti svoju poziciju sudije zbog toga to nije podignuta optunica za krivino delo? Marinin komija Bojan je sudija. Jedne veeri, neko je provalio u Marininu kuu. Bojan se sea da je malo pre toga video neku sumnjivu osobu na ulici. Bojan dobrovoljno pristaje da svedoi o priblinom vremenu kada je video sumnjivu osobu kao i o njenom fizikom izgledu. Da li Bojanovo ponaanje predstavlja povredu Kodeksa sudijske etike? Advokat Dragan radi na predmetu u kome sudi sudija Kii. Dragan i sudija Kii sluajno su se sreli u restoranu jedne veeri kada su obojica veerali sami. Dragan se nije pridruio sudiji za stolom, ali je ostao sa njim u razgovoru nekih 20 minuta. Suprotna stranka u predmetu je takoe prisutna u restoranu i vidi taj susret izmeu njih dvojice. Ukoliko ni Dragan ni sudija Kii nisu spremni da svdeoe da nisu diskutovali u vezi sa predmetom, da li e se smatrati da je sudija povredio propise o ponaanju? Sudija sudi u sloenoj parnici, koja traje nekoliko meseci. Pitanja su veoma komplikovana, i iako njegovi pripravnici rade prekovremeno da bi on bio u toku i upuen, on se mui sa ovom nepoznatom oblau prava. Na kraju, sudija primeni pogrean zakonski standard, to dovodi do toga da B odnosi prevagu nad A. Postupajui po albi, drugostepeni sud je ponitio presudu sudije, ukazavi na sudijinu greku. Kakav postupak moe A da pokrene protiv sudije da bi mu se naknadili trokovi podnoenja albe? Sudija, koja radi u krivinom odeljenju suda, eli da bude staratelj svog oca koji je proglaen nesposobnim. Prihvatanje te uloge nee uticati na obavljanje njenih dunosti sudije. Meutim, iako po svoj prilici ta uloga nee podrazumevati zastupanje tienika u parninom postupku bilo bi neophodno da se sudija pripremi i potpie brojne molbe, podneske i ostala dokumenta i da se pojavi na sudu u ime svog oca. Da li bi bilo dolino da se sudija prihvati ovog starateljstva?
2.
3.
4.
5.
40
Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa
41
1. NEPRISTRASNOST I NEZAVISNOST - POJAM I RAZGRANIENJE Nepristrasnost je osnova donoenja sudskih odluka. Sam in suenja se vezuje za neutralnog donosioca odluka, nepodlonog spoljnim uticajima odn. uticajima koji se ne tiu samog merituma spora. Naravno, ni jedan sudija nije savren, i sve sudije prenose svoje line karakteristike i stavove na proces odluivanja. Od nepristrasnosti treba zato zahtevati eliminaciju barem onih uticaja koji prevazilaze neizbene osobine linosti sudije i njegove nesvesne navike. Sudije su nepristrasni donosioci odluka u predmetima. Sudija je dravni slubenik imenovan ili izabran da presuuje povodom pravnih pitanja u sudu (Blekov pravni renik 857, 8. izdanje, 2004.). Model kodeksa ponaanja sudija Amerike advokatske komore ne sadri definiciju sudije u poglavlju koji definie osnovne pojmove; meutim, kodeks navodi da je sudija presuditelj u vezi sa injenicama i zakonom u cilju razreenja sporova, i veoma vidljivi simbol vlasti podvrgnute vladavini prava. Obezbeenje nepristrasnosti pri donoenju odluka je od krucijalnog znaaja za valjano funkcionisanje pravosudnog sistema. Nepristrasnost bi trebalo da bude zajedniko obeleje svih sudija. ak i u pravnim sistemima koji su usvojili drugaije modele suenja, sudije se smatraju nepristrasnim presuditeljima sporova. Jedna od specifinosti kontinentalnog pravnog sistema je, na primer, odgovronost koja je na sudijama u razreenju sporova. Zemlje sa kontinentalnim pravnim sistemom obino ne koriste porotu verujui da je pravo suvie tehnika i prefinjena stvar da bi je pravilno razumeli laici. Zato su sudije iskljuivo odgovorne za proces utvrivanja injenica i njihovo podvoenje pod odgovarajuu pravnu normu. U istranom sistemu sudija ima aktivnu ulogu kako u prikupljanju injenica tako i u procesu utvrivanja injenica. Za razliku od sudija anglosaksonskog pravnog
Amerika agencija za meunarodni razvoj / Nacionalni centar za dravne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 42
sistema, sudije u kontinetalnom pravnom sistemu uglavnom nisu vezane svojim presedanima. Kako doktrina stare decisis podrava uniformnost, tanost, i stabilnost zakona, ona takoe doprinosi nepristrasnom presuivanju od strane sudija tako to ih spreava da sude po svom nahoenju. Umesto toga, sudije u anglosaksonom pravnom sistemu moraju da se pridravaju presedana. Sudije u kontinentalnom pravnom sistemu su na taj nain vezane samo sadrinom zakona i drugih optih pravnih akata. Kao i veina paljivo definisanih pojmova, nezavisnost sudija podlee stepenovanju. U uem smislu rei, nezavisnost podrazumeva zabranu meanja izbornih tela i predstavnika izvrne i zakonodavne vlasti u donoenje sudijskih odluka. Gledano na ovaj nain, neke sudije su nezavisnije od drugih. Nepristrasnost, kao jedna od osobina sudije, esto se mea sa nezavisnou. Kod nepristrasnosti, radi se o pravednosti i neutralnom donoenju odluka. Nezavisnost je pre svega stvorena strukturom procesa razreenja spora. Sve sudije pripadaju sistemu koji nalae nepristrasnost; neke sudije pripadaju sistemima koji nalau nezavisnost. Glavna karakteristika koja podrava nepristrasnost je zabrana ex parte komunikacije. Ex parte komunikacija je svaka komunikacija u vezi predmeta sa bilo kojom stranom u sporu bez prisustva one druge strane. Osnovni koncept pravednog suenja zasniva se na mogunosti da stranka istovremeno odgovori na argumente suprotne stranke. Ex parte komunikacija podriva taj koncept dozvoljavajui jednoj strani pristup donosiocu odluke bez prisustva druge strane. Sudija koji se tako izloi neproverenim argumentima jedne strane naruava svoju nepristrasnost ali ne i nezavisnost. Zabrana ex parte komunikacije je samo jedan od mehanizama koji pomae ostvarivanje nepristrasnosti. Eliminisanje linih interesa sudije je takoe jedan od mehanizama presuivanja koji doprinosi dostizanju nepristrasnosti. Na primer, ako bi
43
sudija dobijao procenat od svih novanih kazni koje dosudi na ime svoje nadoknade, to bi podrilo nepristrasnost. Ako bi sudija dobio beneficije od vlade koje je mogue ukinuti, kao to je privremeni smetaj, to bi podrilo nepristrasnost. Nasuprot nunoj osobini svakog sudije da bude nepristrasan, nezavisnost kao sutinska sudijska karakteristika je podlona stepenovanju. Sama injenica da su neke sudije u veoj meri nezavisne u poreenju sa drugim sudijama, jo uvek ne znai da manje nezavisne sudije ne zasluuju epitet sudije. Problem je u tome to formalni pokazatelji sudske nezavisnosti poput zagarantovanosti radnih mesta i plate, naina udaljavanja sa radnih mesta i sl. esto nisu u saglasnosti sa realnou. ak i najnezavisnije sudije u Americi nisu bukvalno nezavisne, ali se ipak esto i opravdano koriste kao model nezavisnosti. Zatim, iako je argentinskim sudijama radno mesto formalno zagarantovano, u Vrhovnom sudu je izvreno bar pet progona od 1940. godine (Pravna inicijativa za srednju i istonu Evropu, Indeks reforme sudstva za Srbiju, septembar 2005.). Nezavisnost bukvalno znai odsustvo zavisnosti, to bi znailo potpunu autonomiju i nepodlonost spoljanjim uticajima i kontroli. Ukoliko o nezavisnosti sudija razmiljamo u tom bukvalnom smislu, savezne sudije u amerikom pravnom siistemu nisu nezavisne, bar ne u smislu u kome to definiu renici. One nisu autonomne, jer Kongres zadraava pravo krajnje kontrole nad njihovim budetom, jurisdikcijom, strukturom, administracijom i donoenjem pravilnika. Osim toga, te sudije su podlone spoljnim uticajima. Ako se sudije upuste u ponaanje, bilo dok su na poziciji sudije ili ne, koje politike vlasti karakteriu kao krivino delo, oni se mogu krivino goniti i moe im se odrediti zatvorska kazna. Ukoliko donesu politiki neprihvatljive odluke, Predsednik i Senat mogu da odbiju da ih unaprede na vie pozicije. Zatim, ukoliko poine teka krivina dela i prestupe, moe se pokrenuti
44
postupak za njihov opoziv i mogu izgubiti posao. Ako donesu odluku sa kojom se vii sud ne slae, njihova odluka moe biti ponitena. Ako se ponaaju na nain koji sudijsko vee smatra neprikladnim, protiv njih se moe pokrenuti disciplinski postupak (arls Gei Nezavisnost sudija, odgovornost sudija i uloga ustavnih normi u u kontrolisanju suda od strane Kongresa 153, 159, 2003.). Ova kontrola sudijskog ponaanja od strane Kongresa se skoro nikad ne koristi, iako stoji tehniki Kongresu na raspolaganju. Meutim, Kongres ne eli da se mea u nezavisnost sudstva. Usled toga postoji evidentna napetost izmeu odgovornosti i nezavisnosti. Kako se moe reiti ova napetost, odn. kako se moe postii da sudije budu odgovorne drugim organima koji ne motre na njih? ta se deava sa konceptom odgovornosti sudija ukoliko je Kongres postepeno odustao od ustavno doputenih metoda kontrole sudova? Proces imenovanja je jedino ustavom predvieno ogranienje sudstva koje je Kongres spreman da koristi; sve druge metode (prilagoavanje veliine suda, smanjenje budeta sudova, opoziv neodgovarajuih odluka) postepeno su naputane i nastala je uobiajena nezavisnost propisana lanom tri Ustava Sjedinjenih Amerikih Drava. Tako da proces imenovanja ostaje jedina provera sudske nezavisnosti i integriteta sudstva kao tree grane vlasti kako bi mogla da kontrolie ostale dve. Ameriki savezni sudovi su autonomni u ogranienom smislu tako to im je dat monopol nad saveznom sudskom vlau, i zatita od pretnji njihovom mandatu i plati; to je ono to sudije koje su zatiene treim lanom Ustava Sjedinjenih Amerikih Drava ini nezavisnima. Nezavisnost sudija nije sama sebi cilj; to je samo sredstvo ka odreenom cilju, i treba ga ograniiti kada prestane da vodi tom cilju. Kakva je onda svrha nezavisnosti sudija? Iako delom nezavisnost poveava nepristrasnost, to poveanje se ne moe smatrati primarnom svrhom nezavisnosti. Pre
45
svega, nezavisnost uva integritet sudstva kao nezavisne grane vlasti. Cilj koji bi se trebalo dostii su sudije koje e suditi iskljuivo na osnovu injenica i zakona, kao i sudstvo koje funkcionie kao trea grana vlasti koja kontrolie rad druge dve, ali ne i razulareno sudstvo koje radi ta hoe. Tako ameriki savezni sistem garantuje mandat i platu, ali ne garantuje da e celokupno sudstvo biti lieno bilo kakve kontrole od strane druge dve grane vlasti. Tako u formulaciji amerikog saveznog sudstva vidimo elemente i nezavisnosti i odgovornosti. Meutim, kako bi sudska kontrola druge dve grane vlasti imala smisla, ravnotea je pomerena sa odgovornosti na nezavisnost. Sudije ija se pozicija jemi treim lanom Ustava Sjednjenih Amerikih Drava kao lanova sudova sastavljenih od vie sudija (Vrhovni sud, Apelacioni sud, vea okrunih sudova) sami predstavljaju rezultat kombinacije izbora izvrne i zakonodavne vlasti. Proces selekcije i imenovanja predstavlja realno ali umereno naruenje sudijske nezavisnosti. Iako sve sudije koje su pod treim lanom Ustava Sjedinjenih Amerikih Drava su zatiene od zakonodavne i izvrne kontrole nakon to su imenovane (ostaje samo opasnost od zahteva za smenom), one nisu u potpunosti nezavisne. Naime, sudije ostaju lanovi suda na iji e sastav uticati imenovanja u budunosti. U svakom sluaju, sudije zatiene treim lanom Ustava Sjedinjenih Amerikih Drava imaju najvei stepen nezavisnost u poreenju sa bilo kojim drugim sudijama u Americi. Mnoge sudije u okviru sudova drava lanica u Americi imaju visok stepen nezavisnosti od zakonodavne i izvrene vlasti, no ipak manji u poreenju sa sudijama ija je pozicija obezbeena lanom tri Ustava Sjedinjenih Amerikih Drava. Na nivou drava lanica, sudijama nedostaje stalno zvanje i zatita od smanjenja nadoknada. Ali odabir i imenovanje sudija kao i proces reimenovanja su bazirani na
46
mehanizmima koji su daleko manje naklonjeni nezavisnosti nego to je to sluaj sa sudijama zatienim treim lanom Ustava Sjedinjenih Amerikih Drava. Izabrane dravne sudije imaju znaajan stepen nezavisnosti od zakonodavne i izvrne vlasti, ali moraju da odgovaraju onima koji su ih izabrali i kao rezultat toga imaju manji stepen nezavisnosti prema ljudima. Meutim, u mnogim dravama, mandat je dugaak i proces reizbora favorizuje onog ko je ve na funkciji tako da je ovo ogranienje neznatno, ali ipak postojee u izvesnoj meri na svim instancama. Kako postoji nova mogunost organizovanja kampanja za izbor sudija, nezavisnost od izbornog tela e se verovatno i dalje smanjivati za izabrane sudije. Imenovane sudije na poetku imaju isti stepen nezavisnosti u odnosu na druge dve vlasti kao sudije iji je status propisan lanom tri Ustava Sjedinjenih Amerikih Drava, ali njihov proces reizbora znaajno smanjuje jednom utvrenu nezavisnost. Ove sudije moraju povremeno da budu kandidovane za ponovno imenovanje bilo od strane zakonodavne bilo od strane izvrne vlasti i rizikuju okonanje mandata ukoliko rade na nain koji ne odgovara onoj grani vlasti koja razmatra njihovo ponovno imenovanje. Imenovane sudije imaju manje odgovornosti prema biraima od izabranih sudija, mada ona vlast koja imenuje sudije je i sama podlona talasima izbornih promena. Dok mnoge dravne sudije u Americi mogu da rade sa visokim stepenom nezavisnosti, u veini drava u Americi ne postoje strukture za podrku visokog stepena nezavisnosti. Moe se samo zakljuiti da osnivai vlada drava lanica nisu na isti nain posmatrali nezavisnost sudija kao osnivai savezne vlade. Nezavisnost, barem strukturna nezavisnost od meanja druge dve grane vlasti, je od izuzetnog i presudnog znaaja za sudstvo kada se od njega oekuje da funkcionie na nain koji ne uiva podrku veine.
47
Moe se rei da sudije iz kontinetalnih pravnih sistema ne uivaju nezavisnost od zakonodavne vlasti jer moraju da se pridravaju zakona, ili da ne uivaju nezavisnost od izvrne vlasti jer moraju da se pridravaju podzakonskih propisa, ali se ta tvrdnja ne razlikuje od stava da zakonski propisi ili ak podzakonski akti koji su doneti u skladu sa zakonom predstavljaju izvore prava. Sudijama iz kontinentalnih pravnih sistema nekada je ograniena mogunost sudijskog tumaenja, mogunost koju imaju sudije anglosaksonskog pravnog sistema da tumae ustavne odredbe ili da proglase da je zakonodovna ili izvrna vlast prekoraila svoja ovlaenja donoenjem odreenog akta. Osim sudijskog tumaenja odluke suda, moe se rei da su odluke uvek podlone tumaenju i pregledu od strane zakonodavne vlasti: zakoni za koje smatraju da su ih sudije pogreno primenile mogu biti izmenjeni; moe se upotrebiti novi, ustavom doputen zakon za obaranje sudijskih odluka. Da bi kontrolisala rad suda, zakonodavna vlast mora prvo da objavi pogrenu odluku. Mora da prevazie inerciju zbog svojih brojnih poslova i da deluje po datom pitanju. Mora da ima dovoljno vremena tokom zasedanja da bi delovala. Mora da obezbedi veinu glasova. A u odsustvu apsolutne veine mora da ima podrku izvrne vlasti. ak i tada mora da deluje u ustavnim okvirima ili e u suprotnom sudovi imati mogunost za naknadnu kontrolu zakonodavne vlasti. Sudovi se smatraju nezavisnim u odnosu na druge dve grane vlasti ak i pored postojanja ovog oblika kontrole zakonodavne vlasti. Postoje dve grupe garancija koje podravaju nezavisnost. Jedna grupa je strukturne prirode: savezne sudije Sjedinjenih Amerikih Drava biraju se kroz proces koji obuhvata obe grane vlasti; one imaju doivotni mandat; njihova plata ne moe biti smanjena. Sudije drava lanica rade u sistemu koje je manje prijateljski nastrojeno prema nezavisnosti. Mnoge sudije se biraju, neke
48
bira zakonodavna vlast; veina je bliska politikim procesima iz raznih razloga; budeti njihovih sudova podleu lokalnim politikim nadmetanjima. Kada su ove strukturne garancije prisutne, kao to je to sluaj u saveznom pravosuu, one tite nezavisnost od meanja drugih grana vlasti. Druga grupa karakteristika vie je relativne nego strukturne prirode. Sudije su izolovane od ex parte komunikacije; ne smeju da prihvataju ekstravagantne poklone; moraju da motre na svoje spoljanje interese. Ova pravila vie imaju za cilj da tite nezavisnost sudija od neadekvatnog uticaja stranaka u postupku ili ostalih zainteresovanih za ishod postupka. Za ovu grupu garancija moe se rei da istovremeno tite i nezavisnost i nerpistrasnost sudija. Donekle je nezavisnost i lina karakteristika. Struktura je moe ili ne mora tititi. Meutim, u odreenom smislu, sudije su zavisne ili nezavisne zbog svojih linih osobina. Neke sudije mogu da se ponaaju nezavisno od politikog uticaja drugih grana vlasti ili biraa, ak iako strukturne garancije za takvo ponaanje ne postoje u konkretnom sluaju. Na taj nain sudije rizikuju da budu razreene i ukoliko se to i desi strukturni element je prevagnuo i odneo pobedu u datom sluaju. U svakom sluaju, ak i sudije koje su po prirodi i ponaanju nezavisne nisu nezavisne u sudijskom smislu jer njihove odluke podleu direktnoj, stalnoj, naknadnoj kontroli vlade.
A. Standardi u Srbiji Kodeks sudijske etike regulie, izmeu ostalog, kanon nezavisnosti i kanon nepristrasnosti sudija. (i) Nezavisnost Nezavisnost sudstva i samih sudija u donoenju odluka je zagarantovana nizom ustavnih i zakonskih odredbi. Nezavisnost sudija je garantovana Ustavom koji
49
eksplicitno propisuje u lanu 96. da su sudovi autonomni i nezavisni u svom radu. Osim toga, Zakon o ureenju sudova razlikuje sudsku vlast kao nezavisnu u odnosu na zakonodavnu i izvrnu vlast (lanovi 1. i 3.). Upotreba javnog poloaja, sredstva javnog obavetavanja, kao i bilo kakav drugi uticaj na sudove su zabranjeni lanom 6. Zakona o ureenju sudova. tavie, same sudije se smatraju nezavisnim u voenju sudskih postupaka i donoenju presuda na osnovu svog razumevanja injenica i zakona (lanovi 1. i 19. Zakona o sudijama). Neki od formalnih pokazatelja sudske nezavisnosti jeste nain izbora i razreenja sudija i stalnost sudskog mandata. Narodna skuptina Republike Srbije na osnovu lana 73. taka 10, pored ostalog bira i razreava predsednike i sudije Vrhovnog suda i drugih sudova . Sudijsku funkciju, ustavotvorac je opredelio kao stalnu funkciju koja traje neprekidno od izbora do navrenja radnog veka sudije, tj. do ispunjenja uslova za starosnu penziju utvrenu zakonom. Meutim sudijska funkcija moe prestati na osnovu linog zahteva samog sudije ali i mimo njegove volje, razreenjem iz Ustavom predvienih razloga (lan 101. Ustava). Sudija se razreava kada je osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim sudijske dunosti, kada nesavesno ili nestruno obavlja dunost ili kada trajno izgubi radnu sposobnost za sudijsku dunost. Ti razlozi su u Zakonu o sudijama preuzeti in texto, s tim to je zakonodavac blie odredio sadrinu ustavnih pojmova nestruno i nesavesno vrenje sudijske dunosti. Naime, saglasno lanu 55. Zakona sudija nesavesno vri dunost ako odugovlai reavanje predmeta, zanemaruje propisane rokove u voenju postupka ili izradi odluka, ili pak na drugi nain postupa protivno normama koje odredi Vrhovni sud Srbije. Nesavesnim vrenjem dunosti smatra se i ako sudija nastavi slubu,
50
poslove i postupke iste ili sline za koje je utvreno da su nespojivi sa njegovom dunou. Nestrunim se smatra nedovoljno uspeno vrenje sudijske dunosti shodno merilima koje propie Vrhovni sud Srbije. lan 56. Zakona o sudijama propisuje da postupak pred Velikim personalnim veem vezan za ponaanje sudija moe da pokrene predsednik suda, predsednik vieg suda i Predsednik Vrhovnog suda. U julu 2002. amandmani na Zakon o sudijama su usvojeni kako bi i Ministar pravde mogao da pokrene postupak razreenja, ali je Ustavni sud odluio u februaru 2003. da po Ustavu, samo Vrhovni sud moe da ustanovi da li postoji osnov za razreenje sudije ili ne. Na osnovu amandmana iz aprla 2004. godine na Zakon o sudijama, Nadzorni odbor Vrhovnog suda moe takoe pred Velikim personalnim veem da pokrene postupak za razreenje sudija zbog nesavesnog ili nestrunog vrenja dunosti. Ako po utvrivanju injenica Veliko personalno vee odlui da postoje razlozi za razreenje sudije, ono mora da obavesti Predsednika Vrhovnog suda, koji obavetava Narodnu skuptinu. O prestanku dunosti sudije odluuje Narodna skuptina po postupku utvrenom Poslovnikom Narodne skuptine. Prema izvetaju Vrhovnog suda Srbije za 2004. godinu i podacima iznetim od strane Velikog personalnog vea na savetovanju u Vrnjakoj Banji 2005. godine, Veliko personalno vee je tokom 2004. i 2005. godine primilo u rad 112 predmeta, ukljuujui 78 predmeta primljenih tokom 2004. godine i 34 predmeta u periodu od januara do septembra 2005. godine. Razmatrano je postojanje razloga za razreenje 25 sudija. Tim povodom donete su odluke kojima je utvreno da postoje razlozi za razreenje pet sudija i o tome je obavetena Narodna skuptina. Narodna skuptina je razreila jednog sudiju, dok je u odnosu na etvoro sudija i dva predsednika suda izreena mera upozorenja. Postupci protiv jednog predsednika suda i 4 sudije su u
51
toku od septembra 2005. godine (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju, Indeks reforme sudstva za Srbiju). Stepen uticaja sudova na proces izrade budeta je takoe jedan od relevantnih formalnih pokazatelja stvarne nezavisnosti sudstva. Zbog toga Nacrt Nacionalne strategije reforme sudstva kao jedan od ciljeva predvia i ustanovljavanje nezavisnog budetskog organa. Trend u regionu pokazuje da sve vie tranzicionih zemalja prenose budetska ovlaenja na same sudove. Nezavisnost je propisana kao prvi kanon u Kodeksu sudijske etike. Nezavisnost im je dunost kako na linom tako i na profesionalnom nivou. Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene procene injenica koje se pred njim nalaze, tako da ne podlee spoljnim pritiscima ukljuujui i one koji dolaze od ljudi sa kojima je mogao biti u vezi u periodu koji je prethodio tom predmetu. Dunost nezavisnosti takoe nalae sudiji da brani sudstvo ukoliko se ono nae na meti napada i pod uticajem spoljnih politikih pritisaka. (ii) Nepristrasnost Blisko povezana sa obavezom nezavisnosti je dunost pravednosti koja je kao kanon propisana Kodeksom sudijske etike. Pored toga to ne sme da zasniva odluku na pripadnosti osobe nekoj rasi, polu, njenom nacionalnom poreklu ili slinom, sudija ne sme da daje bilo kakve komentare u toku suenja a koji bi mogli dovesti do razliitog ishoda. Politika aktivnost sudija se osuuje jer nanosi tetu sudijskoj nepristrasnosti, isto kao i lanstvo u izvesnim religioznim, graanskim i humanitarnim organizacijama, iako je takvo lanstvo dozvoljeno sve dok ne odaje utisak nanoenja tete sudijskoj pravednosti. U ovom kontekstu je znaajan lan 27. Zakona o sudijama koji propisuje:
52
Sudija ne moe biti na dunostima u organima koji donose ili izvravaju propise, biti lan politike stranke, baviti se bilo kojim javnim ili drugim plaenim poslom, niti pruati pravne usluge ili savete uz naknadu. Izuzetno, sudija moe uz naknadu obavljati naunu i strunu delatnost. Sa njegovom dunou nespojive i druge slube, poslovi i postupci koji su opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili tete ugledu suda. Koji su postupci opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i tetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije. Iako manje odreeno u odnosu na amerike propise, propisi o pravednosti u Srbiji takoe zabranjuju jednostranu komunikaciju (ex parte komunikaciju) sa advokatom ukljuenim u predmet koji se trenutno vodi pred sudijom. Propisi takoe jasno istiu da odnosi sa medijima treba da budu koliko je god mogue ogranieni zbog zatite pravednosti sudije.
B. Evropski standardi (i) Nezavisnost Priznajui da je sudijska nezavisnost preduslov vladavine prava i osnovna garancija pravednog suenja, sudije ne smeju dopustiti da nita, javno ili privatno, ometa njihovu pravinu procenu injenica u svakom predmetu. Mnoge drave ovaj princip proiruju u tolikoj meri da ak zabranjuju bilo kakvo angaovanje sudija u politikim strankama ili izraavanje podrke nekom politikom kandidatu.
C. Ameriki standardi: Sudije u SAD, posebno sudije saveznih sudova, smatraju se strukturno najnezavisnijima na svetu. Oni imaju doivotni mandat za dobro ponaanje a retko koji sudija je opozvan zbog loeg ponaanja. Oni su jo zatieni od zakonodavne vlasti jer im se ne mogu smanjiti nadoknade dok su na poloaju sudije. Kada ih
imenuje Predsednik, i potvrdi Senat, savezne sudije su skoro sasvim izolovane od politikih uticaja.
54
Problemi za diskusiju 1. Dok se njegova kancelarija krei, sudija je primoran da koristi javni toalet u hodniku. Jednog dana, on sluajno uje sastanak izmeu advokata i okrivljenog u ijem predmetu je on sudija. Sudija uje advokata kako govori o svom ueu zajedno sa klijentom u pokuaju davanju mita i/ili vrenja pritiska nad sudijama porotnicima u predmetu njegovog klijenta. ta sudija mora da prijavi? Sudija ima starog prijatelja iz detinjstva koji je optuen za krivino delo u predmetu koji se vodi u sudu u kome sudija radi. Sudija i njegov prijatelj se esto viaju, stalno su u kontaktu i smatraju jedan drugog bliskim prijateljima. Meutim, sudija duboko veruje da moe da ostane neutralan, uprkos njihovom prijateljstvu. On shvata da je njegova primarna dunost da titi zakon. Da li sudija opravdano veruje da ne mora da trai svoje izuzee? Sudija je jedan od troje poverilaca fonda namenjenog za obrazovanje njenih unuka. Fond ima 5.000 akcija u velikoj naftnoj kompaniji. U proloj godini, akcije su se prodavale za 10 evra po akciji. Naftna kompanija tui rafineriju za povredu ugovora o preradi nafte, i predmet je dodeljen sudiji. Sudija veruje da moe da bude pravedna i nepristrasna. Da li bi sudija trebalo da trai svoje izuzee?
2.
3.
55
Nedelja 4 Korupcija u pravosuu
56
57
1. KORUPCIJA U PRAVOSUU
Kada ljudi veruju u neki pravosudni sistem oni od njega oekuju zadovoljenje osnovne pravednosti. Niko ne treba da oekuje savrenost od pravosudnog sistema, ali osnovna pravednost obezbeuje poverenje javnosti. Uz poverenje javnosti sistem moe opstati i pored povremenih greaka pojedinaca unutar sistema; bez poverenja javnosti pravosudni sistem nije uspean u svojoj biti. On ne uspeva da obezbedi javnost koja je voljna da se pridrava obavezujuih propisa. Nita vie od korupcije ne podriva pravosudni sistem i ljude koji mu podleu. Korupcija pokazuje ljudima da se sistemu ne moe verovati i da je podloan manipulaciji kao uobiajenoj pojavi. To pokazuje da je korupcija pravilo samo po sebi, pravilo koje ljude odvraa od pridravanja zakona i oekivanja da e i drugi to isto raditi, pravilo koje stavlja svako lice u drugu poziciju u odnosu na zakon, zavisno od uticaja i prijatelja koje ta osoba ima kao i njene volje da iskoristi novac i druge stimulanse u cilju kupovine usluga od onih koji donose odluke. Osobe koje donose odluke na svim nivoima unutar pravosudnog sistema su izloene korumpirajuim uticajima. U oima potencijalnog potkupljivaa znaaj ima kako najvii sudija tako i slubenik na najniem nivou. Korupciona trai nepotene usluge. Sudija moe pruiti uslugu u vidu donoenja odluke; slubenikove usluge mogu da omogue kako ubrzan tok postupka tako i pristup tajnim dokumentima. Obe vrste usluga mogu biti poeljne za korupcionaa i pretpostavlja se da e neki pokuati da ih obezbede nepodesnim sredstvima. Na neki nain korupcija je nita vie do poseban sluaj odsustva nepristrasnosti. Od sudija se oekuje da budu nepristrasni (videti nedelju III). Mnogi faktori mogu naneti tetu nepristrasnosti sudija, kao na primer, lino predubeenje
58
sudije koje se tie principa koji utiu na prosuivanje o poloaju stranke u sporu. Korupcija je u znatnoj meri oblik pristrasnosti podstaknut otvorenim inom korupcionaa i nije iskljuivo rezultat sklonosti sudije. Korupcija moe biti prefinjena ili moe biti prilino oigledna i otvorena. Direktna ponuda i prihvatanje novca u zamenu za povlaeno ophoenje, mito, je moda najoigledniji primer korupcije. Ali korupcija postoji u mnogo irem obliku. Manje oigledni oblici korupcije mogu obuhvatiti i ugroavanje nezavisnost sudstva. Na primer, ukoliko izvrni organ vlade obezbedi adekvatan stambeni smetaj za sve sudije, to moe jednostavno biti oblik kompenzacije, ne mnogo drugaiji od davanja plata sudijama. Ali ukoliko vlada ima pravo da oduzme taj obezbeeni smetaj (ili da smanji platu) to takoe moe biti korumpirajue, pruajui vladi mogunost izvesnog uticaja na sudije. Sudijini prijatelji ili porodica mogu takoe pokuati da utiu na odluke sudije, uz odsustvo samog ina plaanja, koristei svoju bliskost sa sudijom. Na izvesnom nivou, ak i jednostavna ljubaznost prema sudskom osoblju moe pobuditi dobroduno i blagonaklono ophoenje. Kako treba posmatrati takav fenomen? Da li treba smatrati korupcijom jednostavnu ljubaznu re upuenu sudskom slubeniku koja je neformalno uzvraena prijateljskom spremnou da se dozvoli zavoenje pet minuta kasnije nego to je predvieno? Skroman poklon za praznik? A ta je sa ekstravagantnim poklonom? Da li stanje svesti potencijalnog potkupljivaa odreuje status samog ina? Da li bi trebalo da teimo definiciji korupcije koja e ustanoviti i zabraniti poklone i ljubaznost koji podrivaju pravednost pravosudnog sistema ali u isto vreme dozvoliti ljudima da iskau i osete istinsku ljubaznost i dobronamernost? ak i uz najbolju strukturnu zatitu, i dalje e se javljati pokuaji vrenja uticaja na sudije. Na kraju, samo sudije sa dobrim karakterom i istinsko drutveno
59
oekivanje sudijske nepristrasnosti i pravednosti zadrae sluajeve korupcije na dovoljno niskom nivou da bi se pravosudni sistem i dalje smatrao pravednim.
A. Standardi u Srbiji Srbija i Crna Gora su ratifikovale Krivinopravnu konvenciju o korupciju donoenjem Zakona o potvrivanju Krivinopravne konvencije o korupciji na sednici Vea graana Savezne skuptine od 26. februara 2002. Neprestano se odravaju savetovanja o planiranju strategija u pogledu korupcije zbog znatnog porasta korupcije na svim nivoima. U ovom kontekstu posredno je znaaj lan 360. Krivinog zakonika koji propisuje kaznu zatvora od est meseci do pet godina za sudiju, sudiju portnika, javnog tuioca ili njegovog zamenika kada u sudskom postupku u nameri da drugom pribave kakvu korist ili da mu nanesu kakvu tetu donesu nezakonit akt ili na drugi nain prekre zakon. Takoe je relevantan lan 367. stav 3. Krivinog zakonika koji propisuje kaznu zatvora od tri do 15 godina za slubeno lice koje primi mito u vezi sa otkrivanjem krivinog dela, pokretanjem ili voenjem krivinog postupka, izricanjem ili izvrenjem krivine sankcije. Prema navodima Ministarstva pravde u toku je preko 30 postupaka za korupciju u pravosuu (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju, Indeks reforme sudstva za Srbiju). Samo dobar karakter i strukturna zatita mogu spreiti korupciju. Da bi se korupcija svela na nivo koji nee unititi sistem, pravosudni sistemi treba da obezbede strukturnu zatitu za sudije i sudske slubenike. Strukturna zatita obuhvata, na primer, sledee:
60
adekvatne plate za sudije i osoblje; ozbiljno sprovedene propise koji zabranjuju ex parte komunikaciju izmeu uesnika u sporu ili njihovih predstavnika i sudija;
propise protiv smanjenja kompenzacije za sudije; garanciju odgovarajue bezbednosti poloaja sudije; sisteme za vanlokalno ispitivanje optubi za korupciju; potrebe javnog uvida u poklone i vanredne prihode sudija; striktno sprovoenje odredbi krivinih zakona o davanju i primanju mita.
61
Problemi za diskusiju 1. Advokat zastupa tuioca u predmetu koji se odnosi na nanoenje telesne povrede u saobraajnom udesu. Prijatelj tuioca je jedan od svedoka udesa, koji je sluajno iao ulicom kada je dolo do sudara. Postoje i drugi svedoci koji bi mogli da kau ta su videli. Prijatelj tuioca je veoma stidljiv i vie bi voleo da ne mora da svedoi. Ako bi svedoio, to bi bilo na tetu njegovog prijatelja, tuioca. Ta nelagodnost to bi svedoio protiv prijatelja uveava njegovu dilemu u vezi sa svedoenjem. Iz razloga to njegovo svedoenje nije jedini dokaz o onome to se desilo, advokat tuioca kae prijatelju da ne mora da svedoi i da bi moda bilo dobro da se izgubi negde tokom sledeih nekoliko nedelja pred suenje. Da li advokat podlee disciplinskim merama? Advokat ima hitan sluaj. Iskrsao je porodini problem i on mora brzo da ode iz grada. Meutim, za dva dana ima zakazanu raspravu o predlogu, a nije pripremio ni polovinu potrebnog materijala. Bez razmiljanja advokat zgrabi telefon i pozove sudiju na kuni broj. Objasni situaciju i kae sudiji da je ovaj predlog veoma vaan za predmet. Sudija se saglasi da odloi datum roita za nedelju dana. Da li advokat podlee disciplinskoj odgovornosti zbog ove komunikacije? Sudiji je potrebna pozajmica za koju e kao sredstvo obezbeenje pruiti ve ustanovljenu hipoteku na svojoj kui. Banka mu je ponudila pozajmicu po vrlo povoljnoj kamati. Potpredsednik banke je rekao sudiji: Iskreno govorei, mi obino ne dajemo tako velike pozajmice kada je sredstvo obezbeenja druga hipoteka, a vaa kamatna stopa e biti 2% manja od one koju zaraunavamo drugim klijentima. Ali mi smo svesni da je vaa plata neprikladna tako da vam dajemo posebne uslove. Da li je dolino za sudiju da prihvati ovaj zajam?
2.
3.
62
Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tuioce
63
1. ETIKA TUILACA U kontinentalnim pravnim sistemima, tuioci se smatraju delom pravosudnog sistema. U zemljama sa anglosaksonskim pravnim sistemom, tuilac je takoe u bliskoj vezi sa sudstvom, ali se vie smatra nekom posebnom vrstom advokata, iji je klijent sama drava, i koji vri istragu u krivinim predmetima i goni poinitelje krivinih dela. Uzrok ove razlike uglavnom potie od razlike u istranoj ulozi pravosua. Sudija u kontinentalnom pravnom sistemu na mnogo naina je glavni istraitelj i sakuplja podataka u vezi sa predmetom. U anglosaksonskom pravnom sistemu, sudija ostaje po strani istranih aspekata predmeta. Informacije i podatke iznose stranke i njihovi advokati koji velikim delom odluuju ta e predstaviti na sudu i u okviru utvrenih sudskih propisa i procedura, kako e to predstaviti. A. Standardi u Srbiji Nacrt Nacionalne strategije za reformu pravosua iz decembra 2005. godine predvia da bi Republika Srbija trebalo postepeno da uvede izvesne elemente akuzatornog modela da bi se omoguilo efikasnije procesuiranje krivinih sluajeva. U nekoliko susednih zemalja su istrani sistemi ve zamenjeni efikasnijim i manje zahtevnim akuzatornim modelima. Na taj nain se obezbeuju uslovi za ostvarenje pravne zatite u razumnom roku kako propisuje lan 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Usled toga to su istrane sudije angaovane sa policijom na sprovoenju krivinih istraga i prikupljanju dokaza i usled toga to nije dozvoljena nagodba, procesuiranje krivinih sluajeva kasni i predmeti se nagomilavaju. Srbija ima kontinentalni pravni sistem i time i istrani sistem koji ograniava ulogu tuilaca i sudija koji upravljaju postupkom. Meutim, posebna odeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala i postupanje protiv uinilaca ratnih zloina pri
64
Okrunom sudu u Beogradu usvajaju druga pravila. U radu Specijalnog tuilatva i Tuilatva za ratne zloine koriste se razna sredstva kao to su svedoci saradnici ili svedoci koji sarauju i koji imaju puni imunitet. Zaposleni u ovim tuilatvima takoe imaju ira ovlaenja u poetnom istraivanju. Udruenje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije je nastalo 2002. godine. Radna grupa Udruenja javnih tuilaca je zavrila krajnji nacrt Etikog kodeksa Udruenja. Poslednjim sastancima radnoj grupi u definisanju konanog teksta pomogao je Generalni Sekretar Meunarodnog Udruenja tuilaca. Osim etikih standarda za tuioce kojima nedostaju disciplinski organi koji bi bili zadueni za njihovo sprovoenje, postoje odgovarajue odredbe Krivinog zakonika Srbije koje bi se mogle efikasno koristiti u ovom kontekstu. Na primer, lan 360. propisuje kaznu za krenje odredbi zakona od strane sudije, javnog tuioca ili njegovog zamenika. lan 367. propisuje krivino delo prihvatanja mita. Dunosti tuilaca u Srbiji mogu se podeliti u pet glavnih kategorija: 1) njihovo profesionalno ponaanje, 2) ponaanje u meusobnim odnosima, 3) njihova uloga u krivinim postupcima, 4) njihov odnos prema radnoj okolini i 5) njihovo ponaanje u svakodnevnom ivotu. (i) Profesionalno ponaanje Etiki standardi poinju od opteg, sveobuhvatnog nivoa. Na poetku se propisuje profesionalnost koja predstavlja obavezu tuilaca u Srbiji u svakom trenutku. S tim u vezi se naglaava da bi trebalo neprestano da se trude da uveavaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti. U okviru ovog principa, tuioci su duni da budu asni, dostojanstveni i poteni. Trebalo bi da se uvaju bilo kog vida pritiska koji mogao da utie na njihovo profesionalno rasuivanje. Duni su da budu
65
nepristrasni, nepotkupljivi i nezavisni i da postupaju u skladu sa zakonom. Ova obaveza je jasnije objanjena u nekim drugim etikim pravilima. (ii) Ponaanje u meusobnim odnosima Odeljak koji se odnosi na odnose tuilaca prema drugim licima podeljen je na dve potkategorije: odnosi tuioca sa kolegama i odnos tuioca sa sebi podreenima. Kada rade zajedno, tuioci treba da pokazuju potovanje jedni prema drugima, da otvoreno komuniciraju i da imaju obzira prema dunostima drugih. U odnosu sa podreenima, tuioci u Srbiji su duni da se ponaaju pravedno i uzorno, da ohrabruju svoje podreene da usavravaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti, i da ih pravovremeno informiu o stvarima koje su neophodne za njihovo uspeno obavljanje dunosti. Podreeni bi trebalo da im se obraa sa dunim potovanjem. (iii) Uloga u krivinom postupku i drugim slinim postupcima Oigledno, tuioci treba da obavljaju svoje dunosti tako da promoviu aurnost i pravdu. Ovde je to eksplicitno navedeno. Ostatak ovog dela Kodeksa nabraja uloge tuilaca u odnosu na policiju i sud. to se tie odnosa prema policiji, u odreenim situacijama tuioci preuzimaju istranu ulogu. Meutim, Kodeks namee obavezu tuiocima da tokom tog perioda svoj posao obavljaju profesionalno i objektivno. Prilikom nadzora istrage krivinog dela, tuioci su duni da iskoriste taj poloaj nadzornika nad radom policije u cilju obezbeenja potovanja zakona i osnovnih ljudskih prava. Takoe, imaju obavezu da podnose kompletne, istinite i tane izvetaje kada se istraga zavri. Kada je u pitanju odnos prema sudovima, tuioci su duni da ostanu nezavisni kao i da potuju prava svih uesnika u sudskom postupku. Oni su duni da pokreu gonjenje samo ukoliko postoje osnovani i nepobitni dokazi, kao i da odustanu od gonjenja u odsustvu takvih dokaza. Postupak predstavlja traganje za istinom, i Kodeks
66
namee dunost tuiocima da pomau sudu da doe do istine. U skladu sa tim, tuioci su duni i da obezbede da se odgovarajue lice goni za odgovarajue krivino delo, kao i da uvaju profesionalnu tajnu. Takoe, kada je u pitanju odnos tuilaca prema sudovima, postoje i obaveze prema svim uesnicima u postupku. Tuioci moraju uzimati u obzir interese rtava i drugih svedoka, moraju da ih podsete koja su njihova prava i da im pomognu u zatiti istih. Iako treba da uvek tragaju za istinom i pomau sudu da doe do istine, tuioce istovremno tereti obaveza uvanja profesionalne tajne. Kada se za dokaz opravdano veruje da je steen na protivzakonit nain i predstavlja ozbiljno krenje ljudskih prava osumnjienog, takav dokaz se nee koristiti, i tuilac treba da preduzme mere protiv onih koji se takvim metodama slue, u najkraem moguem roku. (iv) Odnos prema okruenju Ovaj deo Kodeksa bavi se odnosom tuioca sa etiri razliita entiteta. Kada je u pitanju nepravosudna, izvrna vlast, tuilac je duan da potuje njihove nadlenosti i da se uzdri od meanja u njihove dunosti. Tuioci imaju obavezu da sarauju sa ovim telima, kao i da im pomau zadravajujui svoju nezavisnost i samostalnost. Takoe, tuioci su duni da medijima prue to je mogue vie objektivnih informacija, pod uslovom da time ne kre obavezu uvanja profesionalne tajne. to se tie odnosa prema drutvu, tuioci treba da se ponaaju korektno sa panjom, strpljenjem i dunim potovanjem prema svakome sa kim dou u kontakt. U postupanju po zahtevima drugih drava ili meunarodnih tela za meusobnom pravnom pomoi, tuioci treba da zahtevanu pomo prue, uz istu panju i oprez koje pokazuju pri radu na sopstvenim predmetima.
67
(v) Ponaanje u svakodnevnom ivotu Tuioci u Srbiji su duni, bez obzira da li su u tom trenutku na dunosti ili ne, da se ponaaju u skladu sa javnim karakterom tuilake funkcije koja ukljuuje primenu odreenih standarda, to moe da rezultira time da izvesna dela ili previdi tuioca mogu postati predmet javne debate, ugroavajui time ugled tuilatva. Dalje, tuioci moraju da budu osobe od integriteta, to jest da ne vre nikakve radnje, nalaze druga zaposlenja, niti da se bave aktivnostima koje mogu da utiu na njihov profesionalni slobodouman stav, ili koje mogu da ostave takav utisak. Tuiocima je dozvoljeno da osnivaju i da se ulanjuju u profesionalne i druge organizacije radi zastupanja svojih interesa, promovisanja svoje profesije, obuke ili zatite svog poloaja. Kodeks zatim govori o politici. Za sada, tuiocima nije dozvoljeno da budu lanovi politikih partija ili da javno iznose svoja politika ubeenja. Meutim, ovaj deo Kodeksa poinje reima uzimajui u obzir objektivna ogranienja drave koja je u tranziciji, na taj nain elei da kae da e tuioci moda moi da se ulanjuju u politike partije kada se zavri period politikih perviranja.
B. Evropski standardi (i) Tuioci u Evropi Uopteno govorei, uloga tuilaca u mnogim evropskim zemljama je preuzimanje krivinog gonjenja predvoenjem krivine istrage i zastupanjem drave tokom suenja. Postoji mnogo zajednikih etikih standarda u evropskim zemljama u pogledu rada tuilaca.
68
(ii) Odluka o gonjenju Veina evropskih zemalja koje su ovde bile pomenute imaju interes da izbegnu nepotrebno krivino gonjenje. Englezi na primer, dozvoljavaju gonjenje samo u onim predmetima koji ispunjavaju dva uslova: ukoliko su zasnovani na jakim dokazima i ukoliko postoji umeanost javnog interesa. Iako sve gore navedene evropske zemlje posebno ne istiu postojanje javnog interesa, veina njih insistira na tome da dokazi koji se koriste u krivinim postupcima budu jaki. U Engleskoj se zahteva da tuilac mora da ima dovoljno dokaza da bi obezbedio realne izglede za izricanje presude. Tuioci u Engleskoj takoe moraju da uzmu u obzir valjanost dokaza pre nego to donesu odluku da pokrenu gonjenje. Osim toga, tuioci u Italiji, kao i tuioci u Sjedinjenim Amerikim Dravama, imaju obavezu, propisanu njihovim kodeksima, da svaki dokaz koji nau, a koji moe biti od koristi okrivljenom, predaju sudu. Uopteno govorei, tuioci u gore navedenim evropskim zemljama moraju da ispune veoma visoke standarde u pogledu dokaza, pre nego to donesu odluku o podizanju optunice. (iii) Nepristrasnost, nezavisnost, objektivnost Etiki kodeksi tuilaca svake od zemalja koje su ovde bile pomenute snano naglaavaju vanost njihove nepristrasnosti, nezavisnosti, objektivnosti i nediskriminatornosti prilikom sprovoenja krivinog gonjenja. Na primer, bosanski kodeks ima deo posebno posveen sukobu interesa koji navodi da tuioci treba da izbegavaju ne samo konkretnu neprikladnost sukoba interesa ve i mogunost pojave takve neprikladnosti. Bosanski kodeks takoe zahteva od svojih tuilaca da se pobrinu da sve stranke u sporu budu obavetene o vezama sa drugim strankama, kao i da tuioci moraju da se povuku kada postoji pravi sukob interesa. Italijanski kodeks zabranjuje svojim tuiocima ulanjivanje u bilo koje udruenje koje zahteva polaganje
69
zakletve vernosti. I bosanski i maarski kodeksi posebno zabranjuju svojim tuiocima ulanjivanje u bilo kakve diskriminatorne grupe, dok bosanski kodeks ide toliko daleko da ak zabranjuje tuiocima da budu lanovi politikih partija. Kodeks se takoe bavi problemom mita. Kodeks tuilaca u Maarskoj zabranjuje primanje poklona od stranaka koje su u vezi sa predmetom koji je u radu. Uopteno gledano, ovo je vano pitanje u evropskim zemljama. Tuioci u svakom trenutku moraju da se uvaju nedoputenih uticaja i linih naklonosti tokom obavljanja svoje dunosti. (iv) Profesionalni standardi Svaki od kodeksa koji je ovde pomenut bavi se profesionalnim standardima za tuioce. Uopteno gledano, od tuilaca se oekuje da tragaju za istinom, potuju ljudska prava i svoje obaveze izvravaju savesno i odgovorno. Evropski kodeksi pokrivaju jo nekoliko srodnih oblasti, kao to je ponaanje tuilaca prema policiji, sudijama i drugim sudskim slubenicima, trajno struno usavravanje i zatita informacija. (v) Policija, sudije i ostali sudski slubenici Uopteno gledano, od tuilaca u Evropi se oekuje da se ophode profesionalno i sa potovanjem prema svima sa kojima rade. Od njih se takoe oekuje da se povinuju eljama svojim pretpostavljenih. U mnogim sluajevima tuioci u Evropi kontroliu krivinu istragu i imaju mogunost da upravljaju radom policije. Tuioci su takoe duni da potuju sudije. Kodeks tuilaca na Kosovu zahteva od tuilaca da potuju nepristrasnost sudija. Kodeks u Italiji zabranjuje tuiocima da daju bilo kakve izjave u vezi sa radom sudija ili da od sudija trae posebne privilegije. (vi) Trajno struno usavravanje Nuna pretpostavka za uspeno sprovoenje zakona jeste dobro poznavanje zakona od strane tuilaca. U veini zemalja, zakoni se stalno usvajaju, menjaju i
70
ukidaju. Mnoge evropske zemlje od svojih tuilaca zahtevaju da budu u toku sa vaeim zakonima. Italijanski kodeks navodi sledee: Tuioci moraju da uvaju batinu svog profesionalizma tako to e pratiti sve promene u oblasti prava koje su vezane za njihove aktivnosti. Kodeksi u Bosni i Maarskoj nameu sline zahteve. (vii) Zatita informacija Neke evropske zemlje svojim kodeksima reguliu irenje informacija. Ovi propisi generalno zabranjuju tuiocima da na protivzakonit nain otkrivaju podatke koji su u vezi sa predmetima u radu. Maarski kodeks posebno navodi da tuioci ne smeju da komentariu nezavrene predmete. Italijanski kodeks ide toliko daleko da zabranjuje tuiocima da trae objavljivanje vesti koje se odnose na njihove sudske aktivnosti u svim predmetima koji nalau uvanje profesionalne tajne.
C. Ameriki standardi Kao i njihove kolege u kontinetalnim pravnim sistemima, tuioci u Sjedinjenim Amerikim Dravama su po pravilima etike odvojeni od advokata. No u Sjedninjenim Amerikim Dravama tuioci se ipak tretiraju kao posebna vrsta advokata, koja ima posebnu dunost prema javnosti. Jedan od naina da se objasni ova razlika u dunostima je da se jednostavno razmotri klijent tuioca. Klijent tuioca je vlada koju tuilac predstavlja (vlada drave, lokalna vlada ili SAD), a u demokratskom sistemu to znai da tuilac zastupa ljude koji su pod njegovom jurisdikcijom, tako da, na primer, stanovnike drave Njujork zastupa tuilac drave Njujork, a stanovnike Sjedinjenih Amerikih Drava dravni tuilac Sjedinjenih Amerikih Drava. Takav vid zastupanja sam po sebi prua vrste garancije da tuilac mora uzeti u obzir i javni interes tj. interes svog klijenta, i da shodno tome deluje. Sobzirom da ni jedna druga osoba nije ovlaena da
71
zastupa javni interes, tuioci imaju veliko diskreciono pravo da odrede ta se smatra javnim interesom u odreenom sluaju i kako bi trebalo postupiti u datoj situaciji. Iz razloga to tuioci slue javnom interesu, iskljuivi interes tuilaca se ne moe svesti samo na puku pobedu na sudu ve su oni obavezni da istovremeno tragaju za pravdom. To znai da tuilac ne bi trebalo da podie optunicu za krivino delo ukoliko nije uveren da poseduje dovoljno dokaza za potkrepljenje optunice. Ako tokom postupka tuilac shvati da optuba nije zasnovana na jakim dokazima, tuilac bi trebalo dobrovoljno da je odbaci: donoenje presude u korist optube, u takvim okolnostima, ne bi sluilo javnom interesu sobzirom da bi nevino lice bilo nepravedno osueno. Osim toga, zakon namee tuiocu obavezu da otkrije sve dokaze koji idu u prilog okrivljenog. Takva dunost doprinosi ostvarivanju javnog interesa na taj nain to se sudu stavljaju do znanja dokazi koji podrivaju teoriju o krivici okrivljenog. koju zastupa tuilac. Osim to zahteva iskrenost, zakon takoe namee dunost tuiocu da se uzdri od bombastinih izjava za medije koji mogu unapred stvoriti negativno miljenje o okrivljenom kod potencijalnih porotnika. Svrha ove dunosti je da se obezbedi formiranje pravedne i nepristrasne porote koja e se ograniiti samo na razmatranje onih dokaza koji su joj predstavljeni u sudu. Naravno, sistem obezbeivanja ovakve nepristrasnosti daleko je od savrenog jer sami mediji imaju slobodu da objave svaku informaciju do koje dou u vezi sa predmetom to, ak i bez uticaja tuioca, moe rezultirati pristrasnom porotom. Uspostavljanje ravnotee izmeu prava na slobodu tampe i prava na pravedno suenje je veoma delikatno i teko ostvarivo i predstavlja iroku temu koja bi se takoe mogla izuavati u okviru krivinoprocesnih i ustavnopravnih predmeta.
72
Pomenute dunosti donekle ograniavaju advokatski aspekt delovanja tuioca, ali ako se interes klijenta odnosno javnosti shvati na pravi nain, tuilac moe da radi u okviru tih ogranienja, u svakom sluaju. ak i uz ogranienja, tuilac ima ogromnu mo. Odluka da podigne optunicu za krivino delo je diskreciono pravo tuioca. Sobzirom da sudije u Sjedinjenim Amerikim Dravama ne uestvuju u istrazi krivinog dela, to je u nadlenosti tuioca. Obavljajui taj zadatak, tuioci imaju ira ovlaenja i manja ogranienja od advokata. Dok advokati ne smeju da dovode druge u zabludu tokom istranog postupka, tuilac je obavezan da to ini ukoliko se kriminalne grupe moraju otkriti i osujetiti. Tuioci, u okviru svojih istranih ovlaenja, nadgledaju istragu policije koja redovno dovodi druge u zabludu preduzimajui istrane radnje. Policajci na tajnom zadatku, koji se ubacuju u kriminalne grupe koje se bave organizovanim kriminalom ili preprodajom droge, ne objavljujui pri tom svoj identitet, ine to da bi sakupili dokaze protiv lica koja su predmet istrage. Iako advokatima ovakva aktivnost nije doputena, tuiocima jeste. Poput njihovih kolega advokata, ni tuioci ne smeju da dovode u zabludu sudije ili da na drugi nain iznose lane i obmanjujue informacije u sudnici. No i pored toga, kada je u pitanju istrani postupak, tuioci postupajui u toj specifinoj sferi raspolau sa irim obimom ovlaenja.
73
Problemi za diskusiju 1. Vi ste zamenik okrunog tuioca. Radite na predmetu koji je veoma zastupljen u javnosti, ubijena je devojka uvenog glumca. Glumac esto igra uloge sumnjivih tipova, i to moe da bude objanjenje za poviku u javnosti da glumac treba da bude uhapen. Postoji i rasni element prie, jer je glumac belac a devojka mu je bila Romkinja. Ljudi insistiraju da se pravda zadovolji i da glumac bude uhapen. Meutim, imate malo ili nikakvih dokaza koji bi ga doveli u vezu sa krivinim delom, osim rezultata ankete u javnosti. U cilju spreavanja loeg publiciteta i potencijalnih nemira na rasnoj osnovi, moete li da podignete optunicu a zatim da je povuete ukoliko istraga ne otkrije nita znaajno? Tuilac Milo ima veoma jake dokaze, kao i veoma pouzdanog svedoka, protiv okrivljenog. Milo je uveren da bi njegovi dokazi bili jo vie potkrepljeni (stavili taku na I prema Miloevim reima) kad bi svedoio bivi advokat okrivljenog, u vezi sa stvarima koje nisu zatiene privilegijom uvanja advokatske tajne. Moe li Milo da pozove biveg advokata okrivljenog da svedoi? Tuilac Bojan, dobio je krivini predmet protiv Dejana, optuenog za pljaku samoposluge. Dejan je porekao da je umean, branei se da je dotine noi bio kui sa majkom. Na suenju, Viktor, muterija iz samoposluge, svedoi da je u policiji identifikovao Dejana i dao jo neke izjave koje Dejana dovode u vezu sa krivinim delom. Osim toga, kao dokaz, Bojan je priloio film loeg kvaliteta koji je snimljen kamerom u samoposluzi. Porota je osudila Dejana. Dejanov advokat nije znao da je Viktor prvo u policiji identifikovao drugu osobu, pa je nakon podsticanja od strane detektiva identifikovao Dejana. Tuilac Bojan je bio svestan ovih injenica, ali o tome nije obavestio Dejanovog advokata koji nije traio dozvolu za istraivanje u vezi sa ovom informacijom pred suenje. Da li tuilac Bojan podlee disciplinskim merama? Zamenik okrunog javnog tuioca Ivan je sin uvenog biznismena iz Crne Gore koji je bio umean u verc cigareta. Tuilac je veoma dobro obaveten o kriminalcima u Srbiji povezanim sa onima u Crnoj Gori i ima jake dokaze protiv njih ali ne eli da podigne optunicu. Zamenik okrunog javnog tuioca je svestan krivinog dela kao i poinioca krivinog dela, ali ne eli da podigne optunicu, ekajui zastarelost krivinog gonjenja. Da li zamenik okrunog javnog tuioca podlee disciplinskim merama usled ovakvog postupanja? (lan 17. Zakonik o krivinom postupku) Sud i dravni organi koji uestvuju u krivinom postupku duni su da istinito i potpuno utvrde injenice koje su od vanosti za donoenje zakonite odluke. Sud i dravni organi su duni da s jednakom panjom ispituju i utvrde kako injenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist.
2.
3.
4.
74
Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja; Honorari i obaveze punomonika; Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije; Nezavisnost
75
1. PRIHVATANJE I PRESTANAK ZASTUPANJA
Pitanja koja su u vezi sa prihvatanjem i prestankom zastupanja su od kljune vanosti. U nekim sluajevima, primenjuje se ugovorno ili obligaciono pravo. Meutim, advokat ima prema klijentu kako obaveze punomoenika tako i druge obaveze koje modifikuju klasian ugovorni pristup prilikom analiziranja odnosa izmeu advokata i klijenta.
A. Standardi u Srbiji Statut Advokatske komore Srbije ne obraa posebnu panju na poetak niti na zavretak odnosa izmeu advokata i klijenta. Detalje u vezi sa ovom oblau Statut uglavnom preputa Kodeksu profesionalne etike. U Statutu se mogu nai samo nejasna upuivanja na ovu temu. Na primer, lan 124. nabraja teke prekraje dunosti advokata, i meu njima se nalaze dva koja su primenljiva ovde: Istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni (stav 19.); Neopravdano odbijanje pruanja pravne pomoi (stav 24.). Ovi sluajevi daju sliku koja je daleko od potpune poto su propisi zapravo veoma opirni i restriktivni. Oni se meutim, skoro u celosti nalaze u Kodeksu. Propisi poinju tako to tretiraju ovu temu na veoma uopten nain: lan 44. zabranjuje advokatu da se bavi aktivnostima koje bi ugrozile njegovu nezavisnost ili nakodile znaaju i ugledu advokatske profesije. Sledei lan obavezuje advokate u Srbiji da izbegavaju poslove koji bi njihovom radu dali komercijalni karakter.
76
(i) Prihvatanje zastupanja U pogledu otpoinjanja odnosa izmeu advokata i klijenta relevantna je lan 65. Kodeksa prema kojoj advokat treba da nastoji da klijent lino, u njegovom prisustvu, da izjavu kojom mu svoj sluaj poverava, iznosei problem i potpisujui punomo. Nasuprot amerikim standardima, srpski Kodeks profesionalne etike advokata na osnovu lana 65. indirektno ustanovljava kao uslov postojanje formalnog pisanog ovlaenja za poetak zastupanja. Meutim, sam lan 65. sprskog Kodeksa da advokat treba da nastoji nije dovoljno precizno formulisan. Kodeks profesionalne etike advokata propisuje da se u opravdanim sluajevima izjava i potpis mogu pribaviti posredstvom uobiajenih sredstava komunikacije ili posredstvom lica u koje, uz razuman oprez, i klijent i advokat imaju poverenje, pod uslovom da se verodostojnost izjave i potpisa provere im okolnosti to dozvole. Formalna priroda pisanog ovlaenja za poetak zastupanja je posebno naglaena u lanu 67. Kodeksa profesionalne etike advokata koji utvruje sadrinu punomoja: Pre nego to je klijent potpie, u punomo treba da budu uneti podaci o advokatu, strankama, vrsti postupka, predmetu zastupanja, obimu ovlaenja i datumu potpisivanja. Od lana 54. Kodeks poinje da se detaljnije bavi time te advokat moe, ta ne bi trebalo i ta ne sme da prihvati. Zastupanje moe da pone samo onda kada se od advokata trai da otpone zastupanje, ili kada mu sud to naloi. U veini sluajeva odluka o tome da li da prihvati zastupanje spada u diskreciono pravo advokata. Oigledno, u sluajevima kada sud naloi zastupanje, to diskreciono pravo je daleko vie ogranieno. To je takoe sluaj i sa drugim oblastima kojima se Kodeks bavi, ali u veini sluajeva advokat sam odluuje.
Prvo ogranienje koje se namee advokatima u Srbiji je zabrana da svoju odluku zasnivaju na osobi koja im se obraa. To znai da advokat ne sme da donosi odluku na osnovu pola, rase, nacionalnosti, jezika, veroispovesti, politikih i drugih uverenja, porekla, drutvenog poloaja, politike i ekonomske moi, bogatstva, ili stranake pripadnosti... Kodeks navodi brojne prihvatljive, ali ne i obavezujue razloge zbog kojih advokat moe da odbije zastupanje. Oni obuhvataju nedostatak vremena advokata, male anse za uspeh, kao i brojne razloge koji navode na zakljuak da advokat i klijent nee imati dobar poslovni odnos: ako je klijent neutiv, trai garanciju uspeha, tvrdoglav je ili ima zahteve suprotne interesima advokata. Pre nego to pree na razloge zbog kojih advokat mora da odbije zastupanje, Kodeks u lanu 59. navodi razloge koji su neprihvatljivi za odbijanje krivinog zastupanja. Srpski Kodeks namee dosta odgovornosti advokatima u Srbiji u odnosu na optuene u krivinim postupcima. Advokatu nije dozvoljeno da odbije optuenog u krivinom postupku zbog odlika linosti okrivljenog, vrste krivinog dela koje je poinio i zapreene kazne za to delo, naina na koji se okrivljeni brani, ozbiljnosti ili nepobitnosti dokaza koji ga terete, osuda ili uznemirenosti koje je krivino delo izazvalo u javnosti, ponaanja oteenih strana ili malih izgleda na uspeh. Nakon gore izloene diskusije o tome kada advokat sme da odbije zastupanje i o tome kada mu to nije dozvoljeno, Kodeks prelazi na situacije kada bi advokat trebalo, mada nije obavezan da odbije zastupanje. Postoje etiri takve situacije: ako ga je preporuila suprotna stranka ili njen punomonik, ili je sa suprotnom strankom ili njenim punomonikom u takvim porodinim, linim ili poslovnim odnosima kakvi bi, po optim merilima, mogli da nepovoljno da utiu na nepristrasnost i doslednost u njegovom radu, izuzev ukoliko stranka, iako upoznata sa ovim pravilom, izriito zahteva zastupanje, a advokat je sam uveren da navedene okolnosti nee na njega nepovoljno uticati;
78
ako sa advokatom koji stranku ve zastupa nije postigao dogovor o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja; ako je kao sudija, tuilac ili drugo slubeno lice u organima vlasti postupao u predmetu u kome je reavano o sluaju koji predstavlja prethodno pitanje za predmet u kome bi trebalo da zastupa; ako je stranka za zastupanje u istom predmetu ovlastila i lice koje nije advokat, osim ako se radi o predmetu nestandardne vrste i licu koje je istaknuti strunjak za takvu pravnu oblast (lan 60. Kodeksa profesionlane etike).
Kodeks se zatim bavi onim sluajevima kada advokatu nije dozvoljeno da prihvati zastupanje. Nasuprot sluajevima kada moe ili treba da odbije zastupanje, ovo su sluajevi kada advokat mora da odbije zastupanje. Prvi od tih sluajeva, nedovoljno poznavanje sluaja, potpada pod kategoriju koja bi se u drugim zemljama nazivala zahtev za strunou. Takoe, advokat mora da odbije zastupanje u sluaju da klijent trai protivzakonito zastupanje, ili ako nema izgleda na uspeh. Meutim, ukoliko se ovaj lan posmatra zajedno sa lanom 59. ovo ne bi bio prihvatljiv razlog za odbijanje zastupanja u krivinom postupku. Mnogi pomenuti sluajevi kada advokat ne sme da prihvati zastupanje tiu se pitanja sukoba interesa. Ako advokat zastupa suprotnu stranku u drugom predmetu, ako je savetovao suprotnu stranku u istoj pravnoj stvari, ako bi se suprostavljao rezultatu sopstvenog rada, ako ve zastupa sauesnika u sporu sa suprostavljenim interesima, ako bi trebalo da radi protiv interesa svog biveg klijenta, itd. tada advokat ne moe da prihvati novo zastupanje. Osim toga, ako je zahtev ili interes stranke u suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat ima kakav poloaj ili ga zastupa. Drugi razlozi koji obavezuju advokata da odbije zastupanje su da klijent ve ima zastupnika, ili zastupanje podrazumeva upotrebu neasnih ili nedozvoljenih sredstava.
U sluajevima kada je advokatu zastupanje dodeljeno po slubenoj dunosti odlukom suda, advokatske komore ili drugog nadlenog organa, advokat moe da odbije zastupanje, u sluajevima: kada je duan da odbije zastupanje na osnovu pravila 61. Kodeksa profesionalne etike advokata; ako postoji opravdan razlog za odbijanje zastupanja propisan pravilom 58.6 ovog Kodeksa (ako stranka ve u prvim razgovorima ispoljava prema advokatu nepoverenje ili nepristojnost).
lan 59. Kodeksa profesionalne etike restriktivno negativno definie opravdani razlog za odbijanje zastupanja u krivinim predmetima. Odluku o odbijanju zastupanja advokat treba da saopti i obrazloi bez odlaganja i da, ukoliko to stranka od njega zahteva, preporui drugog advokata u koga ima poverenja, osim ako zastupa suprotnu stranku ili ako razlog odbijanja vai jednako za sve advokate (lan 63. Kodeksa profesionalne etike advokata). (ii) Prestanak zastupanja Slino kao i prihvatanje zastupanja, pravila Kodeksa koja se odnose na prestanak zastupanja poinju optim principima. lan 78. Kodeksa profesionalne etike advokata zabranjuje advokatu da otkae zastupanje iz neopravdanih razloga pre kraja postupka i pre nego to se svi redovni i vanredni pravni lekovi iscrpe.... Sledei lan definie opravdane razloge za otkaz zastupanja koji su isti kao i oni zbog kojih je advokat mogao da odbije zastupanje. Jedini izuzetak je ukoliko se kao razlog navede optereenost poslom, onda to nije opravdan razlog, jer je advokat to sam sebi prouzrokovao prihvatanjem novih predmeta. U vezi sa ovim je relavantan lan 77. stav 1. Kodeksa profesionalne etike advokata koji navodi da je suprotno pravilima Kodeksa kada advokat prihvata nove klijente ili predmete u meri koja ugroava ispunjenje njegovih obaveza prema postojeim klijentima ili predmetima koji su u toku.
80
U sluajevima u kojima bi imao obavezu da odbije zastupanje, advokat ima obavezu da zastupanje ne prihvati u trenutku kada sazna da su se stekli takvi uslovi prema kojima je obavezno odbijanje zastupanja. Ako je znao ili je trebalo da zna da su postojali uslovi zbog kojih je morao da otkae zastupanje u trenutku kada ga je prihvatio, on podlee odgovornosti za sve posledice koje je klijent pretrpeo. Advokat ne sme da otkae zastupanje u nepodesnom trenutku, osim ako postoje razlozi koji ga na to primoravaju (lan 81. Kodeksa profesionalne etike advokata). Ako iz bilo kog navedenog razloga advokat eli ili mora da otkae zastupanje, on je u obavezi da zastupa klijenta do angamana novog advokata ili najkasnije dok ne istekne 30 dana od otkaza ukoliko u tom periodu novi advokat nije angaovan. Potovanje ovih rokova nije obavezno ukoliko ga sam klijent oslobodi obaveze zastupanja. U delu Kodeksa profesionalne etike advokata koji regulie okonanje zastupanja, jo jednom je naglaen cilj garancije zastupanja optuenima u krivinom postupku. Advokatima koji zastupaju optuene u krivinom postupku zabranjeno je da okonaju zastupanje koje je u toku, ak i ako postoje opravdani razlozi, ako bi time pogorali poloaj klijenta. To se svakako ne primenjuje u sluaju da klijent zahteva prestanak zastupanja bez obzira da li to zahteva eksplicitno ili implicitno podrivanjem zastupanja ili odbijanjem saradnje. Takoe, ovo pravilo se ne primenjuje ako klijent angauje novog advokata. I kada otkae odbranu advokat treba da nastoji da to ne ini na nain i u vreme koji bi klijenta izloili osudi javnosti ili pogoranom poloaju u postupku (lan 84. Kodeksa). Izuzev gore navedenih, advokat u Srbiji naelno ima malo obaveza po prestanku zastupanja. Ukoliko prestanak zastupanja ne prejudicira sluaj klijenta i
81
ukoliko su ispunjeni pomenuti uslovi, obaveze advokata, barem to se tie onih eksplicitno navedenih u kodeksu, prestaju.
B. Evropski standardi Evropski standardi koji se odnose na uspostavljanje odnosa izmeu advokata i klijenta, kao i druge oblasti pravne etike, raznoliki su u veoj meri u odnosu na unitarne etike standarde Srbije ili SAD-a. Kodeks CCBE ne propisuje posebno specifinosti uspostavljanja tog odnosa. On jednostavno zahteva da advokati potuju standarde suda pred kojim se pojavljuju. Pojedinane zemlje, koje odreuju pravila za te sudove, imaju razliite pristupe ovom problemu. Postavljanje advokata od strane suda preovlauju u dosta zemalja. U Italiji i Republici ekoj na primer, advokatima je zabranjeno da odbiju pruanje pomoi kada im to naloi sud. U Litvaniji, postavljanjem advokata se ne bavi sud. Jedan odsek advokatske komore bavi se ovim pitanjima, a advokatima je na slian nain zabranjeno da odbiju takva postavljanja. Uglavnom, na odnos advokata i klijenta se primenjuje obligaciono pravo koje je na snazi u pojedinanim dravama, jer je veina tih odnosa ugovorne prirode. Jedino mali broj zemalja tako eksplicitno navode uslove za prihvatanje ili odbijanje zastupanja kao to je to sluaj sa Srbijom. Mnoge zemlje sa kontinentalnim pravnim sistemom nameu i druge obaveze. Na primer, advokati u Francuskoj imaju predugovornu obavezu da budu poteni prema buduim klijentima. Evropski standardi koji se bave okonanjem odnosa izmeu klijenta i advokata mnogo su eksplicitniji. CCBE smatra da samo po sebi povlaenje nije dozvoljeno. Ukoliko je advokat u stanju da dokae da klijent moe da nae alternativnog
82
zastupnika na vreme i da izbegne tetu, onda se, prema CCBE, moe povui iz sluaja. Ostale drave dozvoljavaju povlaenje u brojnim drugim okolnostima. U Italiji na primer, postoji iroko definisano pravo advokata na povlaenje. Toliko iroko u stvari, da ne postoje eksplicitna ogranienja u vezi sa njim. Dok god je klijent na adekvatan nain obaveten, u cilju izbegavanja nanoenja tete sluaju, advokat moe da se povue. Advokate u paniji tereti i dodatna obaveza. Naime, advokati u paniji mogu da se povuku iz sluaja jedino ukoliko se uvere da su klijenti obezbedili dalje zastupanje. S druge strane, od advokata u paniji se zahteva da se povuku iz sluaja ukoliko on predstavlja pretnju njihovoj nezavisnosti. Advokatima u Hrvatskoj dozvoljeno je da se povuku iz sluaja ukoliko smatraju da ne mogu da ga dobiju ili ako on naruava njihovu profesionalnu etiku. U Makedoniji, standard za povlaenje je opravdani razlog. Meutim, taj opravdani razlog treba da bude otkriven tek nakon prihvatanja zastupanja da bi mogao biti uvaen. Opravdanim razlogom smatraju se, na primer, male anse za uspeh ili insolventnost klijenta.
C. Standardi u SAD-u i drugim dravama U SAD, generalno gledano, advokati nisu duni da preuzmu odreeno zastupanje. Advokat nije javno komunalno preduzee koje mora da prihvati svakog klijenta koji je spreman da plati potrebnu nadoknadu. U principu, advokat bira koje e klijente zastupati. Za razliku od advokata pojedinca, advokati kao grupa imaju neto zajedniko sa javnim komunalnim preduzeem. Advokati imaju monopol na pruanje pravnih usluga koji im garantuje drava. U nekim dravama, pre nego to ponu da se bave praksom, advokati polau zakletvu koja izmeu ostalog propisuje da advokat
nikad nee iz linih razloga odbiti zastupanje ugroenih i zlostavljanih. Iz ove zakletve i postojanja monopola na pruanje pravnih usluga moe se zakljuiti da advokati imaju veoma ogranienu obavezu da prihvate zastupanje ugroenih i zlostavljanih. Advokat ima veu obavezu da prihvati postavljanje od strane suda za zastupanje klijenta, osim u sluaju postojanja opravdanog razloga za odbijanje. Za razliku od opteg pravila da advokat nije duan da prihvati zastupanje svakog klijenta, advokatima je zabranjeno da prihvate zastupanje u nekoliko razliitih situacija. Ako e prihvatanjem zastupanja prekriti neko pravilo pravne etike, advokat mora da odbije zastupanje. Odnos izmeu advokata i klijenta formalno poinje kada klijent opravdano veruje da je advokat odluio da mu prui pravnu uslugu. Taj poetak odnosa ne zavisi od postojanja pisanog ugovora niti od plaanja honorara. Formalni odnos izmeu advokata i klijenta prestaje kada se zavri zastupanje. Uprkos tome to je zastupanje okonano, advokat i dalje ima mnoge obaveze prema klijentu, kao to je obaveza uvanja advokatske tajne i obaveza izbegavanja konflikta. Prekid zastupanja je veoma vano sredstvo za advokata koji je suoen sa mogunou da dalje zastupanje klijenta moe da rezultira krenjem etikog kodeksa ili drugog propisa. Postoje sluajevi kada je povlaenje advokata obavezno, kao i sluajevi kada je doputeno, tj. kada advokat sam odluuje o tome. (i) Obavezno povlaenje advokata U nekim okolnostima, od advokata se zahteva da se povuku iz sluaja, ime se zavrava odnos izmeu advokata i klijenta. Ukoliko se advokat u ovakvim sluajevima ne povue iz sluaja, podlee disciplinskim merama. Na primer, advokat je duan da se povue u sluaju da zna da klijent koristi njegove usluge da bi poinio zloin ili prevaru.
(ii) Doputeno povlaenje advokata U nekim sluajevima advokati mogu ali ne moraju da se povuku iz sluaja. Praktini ishod ovog pravila je omoguavanje advokatima prekida zastupanja u odreenim situacijama bez krenja dunosti kontinuiranog zastupanja klijenta. Bez obzira na uzrok povlaenja, advokat se moe povui ako time nee prouzrokovati materijalnu tetu klijentu. ak i ako se povlaenjem advokata nanosi teta klijentu, advokat se moe povui u sledeim okolnostima. Kada ne postoji izvesnost da e usluge advokata dovesti do izvrenja zloina ili prevare, ali advokat ipak opravdano veruje da je klijent upleten u neto to ima karakter zloina ili prevare, advokat se moe povui iz sluaja. Kada advokat sazna da je klijent njegove usluge u prolosti iskoristio za izvrenje zloina ili prevare, advokat se moe povui iz sluaja iako se njegove trenutne usluge ne koriste na isti nain. Ovo pravilo omoguava advokatu da prekine zastupanje klijenta i da se distancira od njegovih zloina ili prevara to je ranije mogue. Advokat moe da se povue ako i nakon saveta advokata da to ne ini, klijent nastavi sa ponaanjem za koje advokat smatra da je moralno odbojno i besramno, iako je u skladu sa zakonom. Kada klijent ne ispuni svoje obaveze, najee ne isplati advokatu honorar, advokat mora prvo da upozori klijenta da namerava da se povue iz sluaja ukoliko klijent ne ispuni svoje obaveze. Ako klijent nastavi da ne ispunjava svoje obaveze i nakon upozorenja, advokat moe da se povue. Ako e zastupanje rezultirati velikim finansijskim optereenjem advokata, advokat moe da se povue. Ovaj finansijski teret nije samo gubitak, ve je istog ranga kao i finasijski teret koji bi omoguio advokatu da odbije dodeljivanje zastupanja od strane suda. Ako je klijent oteao zastupanje svom advokatu, advokat moe da povue. Ako postoji opravdan razlog koji nije naveden u pravilu, advokat moe da se povue.
(iii) Obaveze nakon prestanka zastupanja ak i u sluaju da advokat ima opravdan razlog za povlaenje iz sluaja, sud moe da naloi advokatu da nastavi sa zastupanjem. Kada mu je naloeno da nastavi sa zastupanjem, advokat je duan da nastavi. Takav nalog od suda obino dolazi uoi ili u toku samog suenja i obino ga izdaje sudija koji pokuava da osujeti pokuaje klijenta da odloi postupak menjanjem advokata u poslednji as. Iako klijent moe da otpusti advokata bez razloga, klijent e nastaviti da plaa honorar koji je advokat ve zaradio. Kada je honorar fiksna suma za odreene usluge ili se zasniva na satima provedenim u radu, prilikom raskida odnosa honorar e se zaraunati kao vrednost pruenih usluga. Takva teorija naplate naziva se quantum meruit. Satnica se rauna kao vrednost ve pruenih usluga; usluge sa fiksnom cenom zahtevaju da se odredi razumna vrednost pruenih usluga klijentu. Sporazumi o nadoknadi koja je uslovljena ishodom zastupanja predstavljali su izazov za sudove u nastojanju da odrede iznos nadoknade za otputene advokate. Neki sudovi propisuju da advokati koji su imali takav sporazum uslovljen ishodom zastupanja nemaju pravo ni na kakvu nadoknadu u sluaju da ih klijent otpusti, jer taj advokat nije postigao ishod zastupanja koji bi mu doneo tu nadoknadu. Takoe, kao argument navode da pravilo po kojem bi advokati imali pravo na naknadu bi suvie obeshrabrilo one klijente koji ele da promene advokata. Drugi sudovi propisuju da advokati koji imaju sporazum uslovljen ishodom zastupanja i koji su otputeni bez razloga imaju pravo na punu nadoknadu ukoliko zaista klijent na kraju dobije sluaj. U tom sluaju, advokat je preuzeo sluaj uz neki rizik, a otputen je bez razloga. To znai da e klijent morati da plati duplu nadoknadu uslovljenu ishodom zastupanja, po jednu za svakog advokata koji je radio na sluaju. Neki drugi sudovi opet imaju pravilo da ovakvi advokati koji trae nadoknadu uslovljenu ishodom zastupanja, a
otputeni su bez razloga imaju pravo na nadoknadu razumne vrednosti pruenih usluga (quantum meruit teorija) koja je ograniena sumom koju bi advokat zaradio da je dolo do zavretka zastupanja i advokat naplatio dogovoreni procenat.
87
Problemi za diskusiju 1. Helena radi za Mladena kao njegov advokat. Mladen dolazi kod Helene i trai da ga zastupa u sporu koji on eli da pokrene zbog nanete telesne povrede. Nakon istraivanja, Helena shvati da je potencijalna tuba beznaajna. Mladen zahteva da se tuba podnese. Da li Helena mora da zastupa Mladena zato to je potpisala ugovor prilikom angaovanja kojim je pristala da zastupa Mladena u svim njegovim pravnim poslovima u zamenu za platu? Sai je odlukom suda dodeljeno zastupanje Jovana koji je optuen za nanoenje telesnih povreda. Saa ne eli da preuzme sluaj jer bi suma koju bi dobio od suda bila znatno manja od one koju obino naplauje, a on pokuava da utedi novac za odmor na kraju godine. Tokom njegovog prvog sastanka sa Jovanom, Saa shvata da je Jovan bivi mu ene koju je Saa zastupao u brakorazvodnoj parnici pre 10 godina. Jedna od tvrdnji tokom parnice bila je da je Jovan supruzi nanosio telesne povrede. Da li Saa moe da odbije nalog suda za zastupanje? Na zabavi, Milica, advokat, razgovara sa svojim poznanikom Zoranom, koji joj kae da namerava da konsultuje advokata u vezi sa problemima koje ima sa svojim stanodavcem. On ispria Milici sve detalje problema i pita je da li ona misli da postoji osnov za podnoenje tube. Milica mu odgovara da situacija namee zanimljivo pravno pitanje na koje mu ne moe dati odgovor bez dodatnog istraivanja i konsultovanja prijatelja koji je advokat i koji se bavi stambenim odnosima. Da li je odnos izmeu klijenta i advokata uspostavljen izmeu Milice i Zorana? Jelena zastupa Miloa i njegovu porodicu u svim njihovim pravnim poslovima ve nekoliko godina. Jelena je nedavno shvatila da Milo koristi njene usluge da bi poinio prevaru. Ona eli da prestane da ga zastupa, ali je potpisala ugovor prilikom angaovanja kojim se saglasila da e ga zastupati u svim njegovim pravnim poslovima. Ugovor pokriva sledeih est meseci. Jelena takoe zna da e njeno povlaenje nanenti materijalnu tetu Milou i njegovoj porodici. Da li Jelena moe da se povue? Tuilac Goran je napustio svoj prethodni posao zbog niske plate i pre par meseci odluio je da pone da radi kao advokat. Od biveg tuioca Gorana se trai da zastupa osiguravajuu kompaniju koja se tereti za neisplaivanje naknade iz osiguranja klijentu Ivanu po nastupanju osiguranog sluaja. Goran je pre godinu dana postupao u svojstvu tuioca po predmetu izazivanja opte opasnosti koji se moe smatrati prethodnim pitanjem za ovaj predmet. Da li je Goran kao advokat primoran da odbije zastupanje ili ima diskreciono pravo da sam odlui ta treba da ini? Advokat Bojan zastupa svog klijenta Milana u predmetu vezanom za alimentaciju. Nakon godinu dana on otkriva da Milan nije u mogunosti da plaa nagradu i naknadu trokova. Da bi opravdao neizvrenje svojih finansijskih obaveza Milan istie da su se oni od samog poetka dogovorili da plaanje bude uslovljeno postignutim uspehom. U afektu advokat Bojan nakon
88
2.
3.
4.
5.
6.
donoenja prvostepene odluke iznenada odbija dalje zastupanje. Odbijajui dalje zastupanje, advokat Bojan je propustio da blagovremeno pravni lek i usled toga je Milan izgubio parnicu. Nakon toga je jedan dnevni list objavio lanak u kome navodi izjavu advokata Bojana da ga je klijent Milan angaovao da ga zastupa, prikrivajui svoju insolventnost. Da li je advokat Bojan prekrio Kodeks profesionalne etike proputanjem da blagovremeno uloi pravni lek? Da li je Kodeks profesionalne etike advokata prekren davanjem izjave za tampu?
89
2. PITANJA HONORARA
Advokati i klijenti imaju sloen poslovni odnos koji je odreen obavezama advokata kao punomonika klijenta. Na poetku odnosa izmeu advokata i klijenta, pojavljuju se pitanja honorara koje treba uspeno reiti. Advokati nisu potpuno slobodni da se dogovaraju sa klijentima prema svojoj elji. Zakonski i etiki propisi ograniavaju raspon honorara koji je na raspolaganju. Standardi i ogranienja za honorare znatno se razlikuju, ali u sutini, istie se nekoliko pitanja u vezi sa honorarima: Da li su honorari uglavnom zasnovani na satnici ili se plaaju paualno po usluzi? Da li je dozvoljeno ugovarati honorare koji su uslovljeni ishodom spora? Da li advokati koji nisu iz iste advokatske kancelarije mogu da dele honorare , i ako mogu, pod kojim uslovima? Kako se raunaju honorari ako se odnos izmeu klijenta i advokata okona neposredno pre kraja zastupanja?
A. Standardi u Srbiji U Srbiji, pitanja nagrade i naknade trokova advokata u Srbiji ureuje Statut Advokatske komore Srbije. lan 23. taka 3. dodeljuje Upravnom odboru dunost da odreuje cenovnik za nagrade i i nadoknade honorara advokata. Na taj nain sporazumi o nagradi i naknadi trokova za rad advokata podleu Advokatskom tarifnom sistemu (koji je poslednji put izmenjen 2002. godine), koji objavljuje Upravni odbor. Kodeks profesionalne etike advokata takoe sadri relevantne odredbe u vezi sa nagradom i naknadom za rad advokata. Na primer, ovaj Kodeks zauzima isti
stav u pogledu neophodnosti postojanja pisanog ovlaenja za otpoinjanje odnosa izmeu advokata i klijenta i postojanja pisanog sporazuma o ugovorenoj nagradi. Naime, u skladu sa odredbom 112. Kodeksa profesionalne etike advokata ugovorena nagrada mora biti primerena vrsti i obimu rada, a sporazum o njoj treba da bude u sainjen u pisanoj formi. (i) Sistem fiksnih honorara Prema ovom tarifnom sistemu, advokati u Srbiji pridruuju se manjini advokata u Evropi, zajedno sa svojim kolegama u Italiji i Nemakoj, koji koriste sistem fiksnih honorara. Predviena su meutim znaajna odstupanja od sistema fiksnih honorara: Honorari variraju u zavisnosti od vrednosti transakcije i pregovaranje je dozvoljeno sve dok se konani honorar kree u rasponu od 50% do 300% stope odreene tarifnim sistemom. U sluaju stalne savetodavne pomoi, advokat moe ugovoriti, u pisanoj formi mesenom paualnu nagradu, u iznosu koji je primeren vrsti i obimu njegovih obaveza (lan 113. Kodeksa). Iznosi tih mesenih nagrada mogu biti podvrgnuti kontroli Disciplinske komisije Advokatske komore Srbije u sluaju pojedinanih tubi. S obzirom na njihovu dosadanju praksu, Disciplinska komisija odluuje o zakonitosti pojedinih paualnih honorara ignoriui kriterijum raspona od 50% do 300% ve uzimajui u obzir neke druge kriterijume relevantne za dati predmet, kao to je namera da se poini prevara. Isti izuzetak je ureen i Tarifom o nagradama i nakandama trokova za rad advokata koja u lanu tri propisuje: Advokat moe za sluaj stalnog zastupanja stranke ugovoriti u pismenoj formi iznos paualne mesene nagrade za obavljanje poslova pruanja pravne pomoi.
Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji, propisuje u retkim sluajevima mogunost ugovaranje nagrade uslovljene ishodom spora.
etvrti izuzetak u odnosu na sistem fiksnih honorara je obuhvaen lanom 110. taka 2. Kodeksa koji navodi da se advokat moe slobodno dogovoriti sa klijentom u pogledu nagrade za rad ukoliko za zastupanje odreene vrste ili sloenosti, Tarifa nije uopte ili nije na jasan nain propisala nagradu.
(ii) Odnos izmeu advokata i klijenta sa elementom inostranosti Tarifa o nagradama i naknadama trokova za rad advokata sadri relevantne odredbe za odnose kada izmeu advokata i stranke postoji element inostranosti. Kada advokat obavlja svoj rad u drugoj dravi on moe biti plaen u skladu sa advokatskom tarifom te drave (lan 2. Tarife o nagradama i naknadama trokova za rad advokata). Kada advokat prua pravnu pomo inostranim pravnim ili fizikim licima on moe primeniti tarifni sistem Srbije ili tarifni sistem drave iz koje je stranka (lan 4. Tarife o nagradama i naknadama trokova za rad advokata). (iii) Mogunost avansnog plaanja lan 7. Tarife o nagradama i naknadama trokova za rad advokata Srbije propisuje da se nagrada naplauje nakon izvrenog rada, ali da advokat moe da se sporazume da mu se isplati unapred primereni iznos na ime nagrade. Tarifa dalje propisuje da advokat ima pravo da od stranke trai da mu unapred isplati iznos potreban za pokrivanje trokova. Kodeks profesionalne etike advokata takoe sadri relevantne odredbe o predujamu. Advokat ima pravo da, izuzetno, umesto predujma u novcu ugovori, obezbeenje druge vrste, pod uslovom da je ugovor pravno doputen i
92
da se njime ne ograniava poslovna delatnost klijenta (odredba 115. Kodeksa). Advokat ima pravo na predujam nagrade i trokova za svoj rad i naknade i trokova za rad drugoga za koji lino jami (odredba 114. Kodeksa).
(iv) Naplata Naplati nagrade i trokova advokat treba da pristupi na mestu i na nain koji nee naruiti ugled advokature i ugled samog advokata. Takoe, u cilju zatite klijenta Kodeks profesionalne etike advokata preporuuje advokatima da pismeno upozore klijente i da im ostave primeren rok za ispunjenje obaveza pre pokretanja postupka pred sudom u cilju naplate nagrade i trokova. Meutim, ova odredba nije obavezujua. Nenaplaenu nagradu i trokove advokat ne treba da ustupa, niti da njihovu naplatu poverava licu koje se bavi naplatom potraivanja. (v) Podela honorara Kodeks profesionalne etike advokata ne sadri odredbe koje bi spreile advokate iz iste advokatske kancelarije da meusobno podele nagradu i naknadu trokova. Podela honorara izmeu advokata iz razliitih advokatskih kancelarija, ili takozvani prosleeni honorar takoe nije zabranjen propisima u Srbiji ukoliko se klijent saglasi sa takvim sporazumom o podeli honorara. (vi) Nagrade uslovljene ishodom zastupanja Pored injenice da su honorari uslovljeni ishodom zastupanja strogo zabranjeni lanom 109. taka 1. Kodeksa, lan 110. taka 3. istog Kodeksa propisuje retke izuzetke. Taj lan navodi da nagrada ne moe zavisiti od uspenog ishoda zastupanja izuzev ukoliko to odgovara prirodi sluaja, ne ugroava nezavisnost advokata i nije suprotno zabrani iz pravila 109. taka 1. Pravni akti u Srbiji su
93
propustili da jasno odrede u kojim okolnostima bi nagrada uslovljena ishodom zastupanja bila prihvatljiva u odnosu na prirodu sluaja. (vii) Dodatne nagrade Advokatu je dozvoljeno da primi neugovorenu nagradu ukoliko je ona u srazmeri sa obimom, vrstom i rezultatom rada i sa imovinskim prilikama lica koje je daje i ukoliko sa drugim licem, bez znanja klijenta, nije ugovorena subrogacija. Uz to, da bi bila dozvoljena ta nagrada mora da bude ponuena od strane klijenta ili drugog lica sa znanjem i odobrenjem klijenta dok je postupak u toku, a i bez znanja klijenta kada je postupak zavren, ukoliko ih sam na to nije naveo i ukoliko drugo lice nije suprotna stranka ili neko ko je podravao suprotnu stranku. (videti lan 110. stav 5. Kodeksa) (viii) Nagrade u naturi lan 110. stav 6. Kodeksa profesionalne etike advokata odreuje da se umesto nagrade i naknade trokova u novcu, u cilju namirenja potraivanja, moe primiti vrednost druge vrste pod uslovom da mu sam klijent ponudi ovakav nain razduenja, da predate vrednosti nisu potcenjene i da zamena ispunjenja ne sadri elemente iskoriavanja tekog poloaja klijenta i ne naruava ugled advokature. (ix) Uzimanje u obzir finansijske situacije klijenta i sluajevi obavezne odbrane lan 109. stav 2. Kodeksa zabranjuje besplatno zastupanje, nagradu i naknadu trokova niu od propisane Tarifom ili drugu vrstu popusta, koji se odobrava ili ugovara unapred i nezavisono od poznavanja imovinskih prilika i platenih sposobnosti klijenta. Meutim, izvesna odstupanja su dozvoljena lanom 110. stav 1. koji navodi da advokat moe prilagoditi naplatu nagrade klijentovim platenim
94
sposobnostima, bilo prihvatanjem isplate u deliminom iznosu ili po okonanju postupka bilo odricanjem od nagrade ukoliko se klijent nalazi u izrazitom siromatvu. lan 109. stav 4. Kodeksa takoe titi klijenta ne doputajui advokatu primanje nagrade od klijenta za odbranu po slubenoj dunosti ili za zastupanje siromanih po odluci advokatske komore. lan 71. Zakona o krivinom postupku sadri relevantne propise u pogledu obavezne odbrane: Ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspeno brani ili ako se postupak vodi zbog krivinog dela za koje se moe izrei kazna zatvora preko deset godina ili tea kazna, okrivljeni mora imati branioca ve prilikom prvog sasluanja. Okrivljeni prema kome je odreen pritvor mora da ima branioca dok je u pritvoru. Okrivljeni kome se sudi u odsustvu (lan 304.) mora da ima branioca im sud donese odluku da mu se sudi u odsustvu. Ako okrivljeni u sluajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sam branioca, predsednik suda e mu postaviti branioca po slubenoj dunosti za dalji tok krivinog postupka do pravnosnanosti presude lan 72. Zakonika o krivinom postupku propisuje kada okrivljeni moe traiti od suda da mu obezbedi pro bono branioca: 72.(1). Kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine, a u ostalim sluajevima ako to zahtevaju interesi pravinosti okrivljenom e se, na njegov zahtev, postaviti branilac, ako prema svom imovnom stanju ne moe snositi trokove odbrane. lan 71. stav 5. propisuje da e se u oba sluaja: za branioca postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajua advokatska komora. Uprkos odredbama Krivinog zakonika i lana est Evropske konvencije o ljudskim pravima (Svako ko je optuen za krivino delo ima sledea minimalna prava: da se brani lino ili da izabere branioca, ili ukoliko ne moe snositi trokove odbrane da mu bude dodeljen branilac besplatno kada to interesi pravde
95
zahtevaju) statistiko istraivanje koje je sprovela organizacija PILI (Public Interest Law Initiative) na teritoriji Srbije, 2005. godine pokazuje nedostupnost i nerazvijenost sisitema sudske zatite i besplatne pravne pomoi za ugroena lica. Prema rezultatima tog PILI-jevog istraivanja, 24% optuenih u krivinom postupku nije imalo advokata tokom trajanja postupka. Jo je gora situacija sa brojem lica koja nisu imala advokata u najvanijim fazama postupka: 54% okrivljenih nije imalo branioca dok je davalo izjavu pred istranim sudijom, dok je 46% lica bilo bez advokata tokom istrage. Procenat lica koja su primila pravnu pomo po osnovu siromakog prava je svega 11%. U sluajevima kada obezbeena pravna pomo nije besplatna, klijent bi trebalo da plati 50% od minimalne tarife na osnovu pravila propisanih Tarifom o nagradi i naknadi trokova za rad advokata. Donoenjem nove uredbe, kojom se delimino odstupa u odnosu na vaeu Tarifu o nagradama i naknadama trokova za rad advokata, propisano je da u izvesnom broju sluajeva klijent moe platiti samo 40% minimalne propisane tarife. U sluaju kada se klijentu prua besplatna pravnu pomo zbog siromatva, advokat e biti isplaen iz sudskog budeta u iznosu koji predstavlja 40% minimalne tarife ili viem. Gore navedeni statistiki podaci i nepotpuna zakonska regulativa nesumnjivo ukazuju da je obim pruene besplatne pravne pomoi veoma ogranien i da ne odgovara stvarnim potrebama. U toku 2005. godini Ministarstvo pravde je oformilo radnu grupu za pripremu Nacrta zakona o pravnoj pomoi. Jedan od aktuelnih problema je injenica da je samo Advokatska komora po slubenoj dunosti odgovorna za vrenje kontrole kvaliteta rada advokata u pruanju usluga pravne pomoi. Disciplinski postupak kao mehanizam za obezbeenje takve kontole se retko sprovodi.
96
Drugi nedostatak naeg sistema je injenica da svaki sud ima sopstveni budet za pokrivanje trokova pravne pomoi i prema tome svaki predsednk ponaosob je nadlean za sprovoenje politike pruanja pravne pomoi ukljujui i odreivanje trokova za branioce po slubenoj dunosti. Sudei prema svemu navedenom, pravnom sistemu u Srbiji nedostaje sistematski pristup problemu pravne pomoi odn. koherentno planiranje i rukovoenje tim sistemom (Atanas Pavlov, Reforma prava, Danas Pravo plus, 24. jun 2004.godine). Sudovi u Srbiji u praksi jako retko primenjuju mogunost predvienu Zakonom o parninom postupku prema kojoj su ovlani da parninoj strani na njen zahtev priznaju siromako pravo ukoliko procene da ima interesa da joj se obezbedi pravna pomo i to tako to e joj angaovati advokata da je besplatno zastupa. Trebalo bi imati u vidu praksu Suda za ljudska prava u Strazburu koja naglaava da bi trebalo obezbediti finansije za besplatnu pravnu pomo u graanskom postupku u istoj meri u kojoj se obezbeuju sredstva za besplatnu pravnu pomo u krivinim postupcima. Naime, prema nekim odlukama Evropskog suda za ljudska prava, drava je obavezna da plati tetu zato to nije obezbedila adekvatnu besplatnu pravnu pomo stranci u graanskoj stvari koja je na tu pomo imala pravo. Iz toga proizilazi da sudije moraju u graanskim postupcima, da procenjuju interese stranaka, odnosno da li stranke imaju pravo na besplatnu pravnu pomo. U tom smislu posebnu panju zasluuju sporovi pojedinaca sa velikim multinacionalnim kompanijama ili monopoloistima gde je naglaena bitna nesrazmera u ekonomskoj snazi (Atanas Pavlov,Reforma prava, Danas Pravo plus, 24. jun 2004.godine).
97
B. Evropski standardi Usled odsustva uniformnosti u pogledu pravila koja se tiu honorara u evropskim zemljama, ne moe se govoriti o standardima u pravom smislu te rei. Evropske zemlje standarde zasnivaju na zakonskim odredbama, obiajnom pravu i tradiciji, a nain na koji se honorari isplauju takoe znaajno varira od zemlje do zemlje. Osnovni, sveobuhvatni sistem honorara moe se podeliti u dve glavne grupe: honorari koji se naplauju po satu i oni koji se naplauju paualno. Jedini izuzetak od ove dve kategorije je pojam koji se nedavno pojavio (1995. godine) u Velikoj Britaniji, koji se naziva uslovni honorar. On je naiao na opte odbijanje u ostatku Evrope, bar za sada. Ovakav honorar dosta podsea na honorare uslovljene ishodom zastupanja u SAD. Jedina druga razlika izmeu evropskog i amerikog sistema honorara je u tome ko plaa nakon izricanja presude. Dok je ameriki sistem ostao privren podeli trokova na obe strane, evropske zemlje skoro uniformno (sa izuzetkom Luksemburga) imaju sistem gubitnik plaa, koji obema stranama u sporu omoguava da im honorari budu isplaeni od strane onog koji izgubi spor. (i) Satnice u Evropi Jedna vrsta plaanja honorara dominira evropskim pravnim sistemom, a to je plaanje na sat. Austrija, Danska, Finska, Irska, panija, Portugalija, Norveka, Holandija i Luksemburg sve koriste sistem plaanja na sat. Plaanje advokata, po svojoj prirodi, vodi veoj fleksibilnosti svih strana i veem uticaju pregovora na utvrivanje koliko e advokatu biti plaeno za njegove usluge. Slino tom sistemu plaanja po satu, postoji sistem u kome je advokat slobodan da sam odredi svoju cenu (naravno po satu) a sud e, prilikom utvrivanja da li su cene razumne, konsultovati ifrovani spisak odreujuih faktora. Slian
sistem je na snazi u Danskoj, vedskoj, Irskoj, Portugaliji, kotskoj, Grkoj i Nemakoj. (ii) Paualni honorari u Evropi Takoe poznati pod nazivom honorarni razredi, paualni honorari za odreenu vrstu posla dominiraju u brojnim evropskim zemljama. Kao to je napomenuto, oni obavezuju advokate da naplate odreenu cenu za svoje usluge u odreenim oblastima, to za posledicu ima odsustvo pregovaranja u vezi sa cenom usluga. Na primer, u zavisnosti od vrste usluge koju klijent trai, advokati u Nemakoj i Italiji imaju minimalne honorarne razrede. U Nemakoj, oni su regulisani zakonskim odredbama, dok je italijanski sistem razvijen od strane Saveta advokatske komore. Kada ih je odredila Advokatska komora, honorarni razredi su proglaeni nezakonitim od strane Vrhovnog suda Sjedinjenih Amerikih Drava. Osnova za ovakvu presudu bilo je objanjenje da honorarni razredi predstavljaju prekraj odredbe o zabrani finansijskog monopola. Meutim, u onim zemljama Evrope koje koriste honorarne razrede smatra se da oni tite integritet pravnog sistema.
C. Standardi u SAD-u i ostalim zemljama Iako je odredba koja regulie honorar advokata blaga i retko se potuje, ona ipak postoji. Modeli pravila 1.5 propisuje da su honorari su odreeni prema svojoj prirodi i iznosu. (i) Standard razumnosti Honorar advokata mora biti razuman. MR 1.5. Standard razumnosti visine honorara odnosi se na sve vrste honorara, ukljuujui i honorar uslovljen ishodom zastupanja. Kao to se i pretpostavlja, honorari advokata predstavljaju predmet panje u javnosti. Neke drave su usvojile obaveznu arbitrau sporova u vezi sa honorarima,
i izvetaj komisije Amerike advokatske komore takoe preporuuje da sve drave usvoje obaveznu arbitrau. Izvetaj takoe daje preporuku da, ako ne postoji pisani ugovor o honoraru, advokat e snositi teret dokazivanja svih injenica u takvom arbitranom postupku. Modeli pravila zahtevaju od advokata koji ne zastupa redovno nekog klijenta da ga pismenim putem obavesti o stopi za obraun honorara. Ukoliko se izuzmu neprikladni motivi, teko je shvatiti zato bi advokat propustio da svog klijenta obavesti o iznosu honorara, osim ako ne smatra nedolinim pominjanje neeg tako uobiajenog kao to je novac tokom pravog poslovnog razgovora. Oigledno, takvi kulturoloki problemi moraju biti prevazieni. U mnogim dravama, zahteva se da svi ugovori u vezi sa honorarima budu u pisanoj formi. Predlog da se takav zahtev doda Modelima pravila bio je odbaen tokom procesa usvajanja reformi Etike komisije 2000. (ii) Honorari uslovljeni ishodom zastupanja Uz nekoliko izuzetaka i ogranienja, advokatu je dozvoljeno da odredi honorar koji zavisi od ishoda zastupanja. Na primer, advokat moe da naplati honorar od 40% od vrednosti novca isplaenog klijentu nakon presude. Honorar zavisi od iznosa isplate. Honorari koji zavise od ishoda zastupanja tradicionalno se smatraju nainom na koji klijent koji pokree opravdanu parnicu, ali ima malo novca da bi platio advokata po satu moe da angauje advokata da ga zastupa. Organizovana advokatska komora sa sumnjom i neodobravanjem posmatra honorare koji su uslovljeni ishodom zastupanja. Za takve honorare se smatra da pokreu sporove koji inae ne bi bili zapoeti. Naravno, ako je spor opravdan, injenica da je njegovo pokretanje omogueno postojanjem honorara uslovljenih ishodom zastupanja, mora se smatrati pre pozitivnim a ne negativnim efektom. Iako je
poetkom 20. veka advokatska komora izrazila svoju krajnju rezervisanost prema honorarima uslovljenim ishodom zastupanja, mora se imati na umu da je advokatska komora osnovana skoro iskljuivo zahvaljujui korporativnim pravnim savetnicima, iji su klijenti bili okrivljeni u parnicama koje su pokretali povreeni podnosioci tubi. Povreeni podnosioci tubi bili su zastupani na osnovu honorara uslovljenih ishodom zastupanja od strane samostalnih advokata. Uopteno gledano, sluajevi koji se rezultiraju naknadom u novcu koju dobija klijent i kojim se isplauje honorar uslovljen ishodom zastupanja, smatraju se prikladnim za honorare uslovljene ishodom zastupanja. Postoje dva izuzetka. Advokatu je zabranjeno da naplauje honorar uslovljen ishodom zastupanja u predmetu porodinih odnosa, tj. kada honorar treba da zavisi od dobijanja razvoda ili dela imovine, prava na starateljstvo nad decom, ili alimentacije (MP 1.5.(d)(1.)). Meanje advokata iji je honorar uslovljen u osetljive porodine odnose smatra se suvie rizinim za osetljive i bitne odnose izmeu branih drugova odn. roditelja i deteta. Advokatu je zabranjeno da okrivljenom u krivinom postupku naplati honorar uslovljen ishodom, delimino zbog toga to se sluaj ne zavrava nikakvom sumom novca iz koje bi se isplatio honorar, a delimino i zbog posebnog javnog interesa koji se vezuje za krivine postupke (MP 1.5.(d)(2)).
Zbog poveane opasnosti od pogrenog tumaenja od strane klijenta i od prevare koju bi mogao poiniti advokat, primenjuju se dodatna ogranienja za honorare uslovljene ishodom zastupanja (MP 1.5.(c)). Tako ameriko pravo propisuje da ugovor o honoraru koji je uslovljen ishodom zastupanja mora biti u pisanoj formi, iako se pisana forma ne zahteva za standardan ugovor o honoraru. Ugovor u pisanoj formi mora da sadri objanjenje kako e se honorar obraunati, a posebno kako e se obraunavati odbici za trokove. Model pravila 1.5.(c) takoe predvia advokatovu obavezu da klijentu dostavi konanu izjavu u pisanoj formi koja sadri objanjenje ishoda sluaja kao i kalkulaciju honorara i trokova.
(iii) Podela honorara Uobiajeno je da advokati u istoj advokatskoj kancelariji meusobno dele honorare. Taj proces predstavlja sutinu onoga to znai biti partner u firmi. Meutim, kada advokati koji nisu iz iste kancelarije dele honorare, ili kada advokati ele da dele honorar sa nekim ko nije advokat, nastaju specifini problemi. Podela honorara meu advokatima koji nisu iz iste kancelarije predstavlja kontroverznu temu u zakonu o profesionalnoj odgovornosti. Posebno se prosleeni honorar smatra uvredljivim za advokatsku etiku. Prosleeni honorar je onaj honorar koji naplati advokat koji samo poalje potencijalnog klijenta drugom advokatu koji zaista prui pravnu uslugu. Praksu prosleivanja honorara koriste advokati koji se oglaavaju u cilju privlaenja velikog broja klijenata kojima u stvari nemaju nameru da prue uslugu, ve za koje deluju samo kao brokeri. Sa druge strane, advokat koji vodi razgovor sa potencijalnim klijentom, shvata da mu nedostaje odgovarajua strunost za problem klijenta i alje ga kod advokata koji poseduje takvu strunost, ini i klijentu i profesiji uslugu koja ima neku posledicu. Umesto potpune zabrane podele honorara meu advokatima iz razliitih kancelarija, sastavljai Modela pravila odluili su se da osmisle pravilo koje bi regulisalo praksu. Podela honorara je dozvoljena ako se ispune sledei uslovi propisani odredbom 1.5(e) Modela pravila. Advokati koji dele honorar moraju da ga podele ili proporcionalno koliini usluga koje je svaki advokat pruio, ili na neki drugi nain ako se advokati u pismenoj formi dogovore sa klijentom da e deliti odgovornost za zastupanje (MP 1.5(e)(1)). Klijent mora da se saglasi da se honorar deli na sve advokate koji su ukljuen. (MP 1.5(e)(2). Ukupna suma honorara za sve advokate mora biti u skladu sa optim standardom razumnosti za visinu honorara (MP 1.5(e)(3)).
102
(iv) Alternativni naini odreivanja honorara Postoje novi naini (koji su u stvari stari naini sa drugaijim nazivom) da advokati odrede honorare, i postoje naini da advokati prime nadoknadu a da to ne ukljuuje klijente koji plaaju honorare u uobiajenom smislu te rei. Grupne pravne usluge i plaanje advokatskih usluga od strane treeg lica postale su uobiajena pojava. Model kodeksa ureuje delovanje organizacije koje preporuuju, obezbeuju ili plaaju pravne usluge svojim lanovima ili korisnicima. Meutim, Modeli pravila su eliminisali svu tu regulativu. Vrhovni sud je na kraju ponitio mnoge od ogranienja koja je Kodeks propisao ak i pre nego to su bila javno objavljena. Kao odgovor na sveprisutni oseaj da naplativi sat ima poguban efekat na samostalne advokate, advokatske kancelarije, klijente i kvalitet usluga, pojavile su se preporuke koje podstiu advokate da koriste naplatu vrednosti umesto striktne kalkulacije honorara po satu. Oekuje se da e takav nain obraunavanja honorara rezultovati manjom neefikasnou i stresom koji su nastajali iz naina razmiljanja pojedi ono to si ulovio, koji je potenciran sistemom naplate honorara po satu. Pomalo ironino, ove novine nisu mnogo razliite od uobiajene prakse naplaivanja usluga advokata pre nego to je naplaivanje po satu postala norma. Naplaivanje po satu se smatralo reformom koja favorizuje klijenta, koja je stvorena da bi advokati bili odgovorniji i efikasniji. Japanski zakon ostavlja dosta manevarskog prostora kada su u pitanju honorari advokata. Sve dok je obraun honorara jasno predoen klijentu (lan 36.), advokati imaju dosta diskrecionog prava u odreivanju svog honorara, ukoliko je on odgovarajui i razuman (lan 37.). Jedino upozorenje je da javni pravobranioci ne mogu da naplauju honorar (lan 38.).
Japan ima specifina pravila koja se odnose na honorar advokata, i mogu se nai na sledeoj adresi: (http://www.nichibenren.or.jp/en/about/pdf/rcsaf_2004.pdf) Pravila koja je objavila Advokatska komora Japana a koja se tiu pitanja honorara nalaze se u ovom dokumentu kao proireno objanjenje veih dunosti u vezi sa honorarom, koje propisuje Kodeks. Ovaj dokument je relativno kratak, primeren nezavisnosti koja je data advokatima u Japanu. Honorari treba da budu prikladni i primereni ekonomskoj dobiti, sloenosti sluaja, potrebnom vremenu i koliini rada, itd. Kriterijumi koji se koriste za odreivanje visine honorara treba da se uvaju u kancelariji advokata. Oni treba da sadre datume, metode obraunavanja, i sve ostalo to je potrebno. Ako klijent to eli, treba dati i procenu trokova za sluaj klijenta. Kada preuzima zastupanje, advokat treba da objasni nain obrauna honorara i da obezbedi ugovor (koji nije neophodan za jednostavne sluajeve). Ugovor treba da odredi identitet i obim sluaja za koji se sainjava ugovor, kategoriju, iznos, metod obraunavanja i datum dospea naplate honorara advokata, kao i nain izmirivanja dugova prema advokatu u sluaju da se ugovor raskine pre zavretka zastupanja. Sve informacije koje se odnose na honorar advokata treba da budu obelodanjene. lan 87. ide jo dalje u razmatranju honorara. Posebno taj lan dozvoljava naplatu honorara pod izgledom angamana, kao to su honorar za uspeh, savetodavni honorar, honorar za miljenje, dnevnice i trokovi.
104
Problemi za diskusiju 1. Klijent dolazi kod advokata jer eli da ga advokat zastupa prilikom osnivanja korporacije koja bi se bavila kreativnim, novim poslom. Advokata zaintrigira ideja klijenta i predlae mu da odradi posao za njega bez naplate uobiajenog honorara. Umesto toga, klijent e preneti 5% udela u novom poslu na advokata. Da li je ovakav sporazum dolian? Ako nije, da li bi trebalo da bude? Advokat i klijent zakljue ugovor o zastupanju. Klijent se saglasi da plati 200.000 dinara za zastupanje. Klijent uplati advokatu 20.000 dinara i saglasi se da ostatak plati u ratama u toku zastupanja. Nakon est meseci rada na sluaju, klijent postaje nezadovoljan advokatom i otputa ga. Do tada je klijent platio 60.000 dinara od ukupne sume honorara. Da li advokat ima pravo na vie od te sume koja je do tada plaena? Ako ima, kako treba odmeriti to pravo? Klijent dolazi kod advokata da bi ga advokat zastupao u krivinom postupku. Advokat se saglasi da preuzme zastupanje za honorar predvien zakonom. Kako se zastupanje odvija, ono postaje sloenije nego to je advokat predvideo. Neki aspekti zahtevaju strunost koju advokat ne poseduje. Advokat angauje jo jednog advokata da zastupa klijenta i deli honorar sa njim. Da li je ovakav sporazum dolian? Ako nije, da li bi trebalo da bude? Klijent dolazi kod advokata radi zastupanja. Advokat shvata da ne poseduje neophodnu strunost da zastupa klijenta. Advokat alje klijenta kod drugog advokata. Kada drugi advokat preuzme zastupanje klijenta, on alje prvom advokatu 5% honorara kao nadoknadu za prosleivanje klijenta. Da li je ovakav sporazum dolian? Ako nije, da li bi trebalo da bude? Sastavite jednostavan ugovor o honoraru u kome iskazujete saglasnost o preuzimanju zastupanja klijenta u odbrani za manji krivini prekraj. Markov klijent, Sonja, nema dovoljno novca da plati Marku da je zastupa u njenoj brakorazvodnoj parnici. Sonja predlae dogovor za honorar koji bi podrazumevao da ona plati Marku dogovoreni procenat bilo kog iznosa alimentacije koji ona dobije. Marko misli da je to poten dogovor. Da li e protiv Marka biti pokrenut disciplinski postupak ako zakljui ovakav ugovor sa Sonjom? Advokat zastupa dva klijent a u zakljuivanju ugovora. Nakon zakljuenja ugovora, on prima honorar od oba klijenta. Da li je takav in dolian?
2.
3.
4.
5. 6.
7.
105
3. OBAVEZE PUNOMONIKA Osim ugovornih i obligacionih obaveza, advokati prema svojim klijentima imaju i obaveze punomonika. Punomonik je onaj kome je prueno posebno poverenje. Punomonik ima posebnu dunost da se stara o interesima korisnika (to je klijent u kontekstu odnosa klijent-advokat), ak i u sluaju da se ti interesi ne poklapaju sa linim interesima punomonika. Na neki nain, punomonik je spreen da potpuno iskoristi neto to bi inae bio ugovor sklopljen sopstvenom voljom. Na primer, advokat ne moe da stavi na snagu ugovor za nerazuman honorar, ak iako je klijent saglasan da plati taj honorar.
A. Standardi u Srbiji Upravni organi Advokatske komore Srbije tek treba da objave posebna pravila koja se odnose na rukovanje novcem klijenta od strane advokata. Slino tome, ne postoji zakonski utvrena regulativiva. U Srbiji ne postoji ustaljena praksa meu advokatima da da novac klijenta dre na odvojenom raunu. Jedini relevantni dokument u Srbiji koji se bavi pitanjem odgovornosti advokata kao punomonika klijenta je Statut Advokatske komore Srbije. On u lanu 123. pravi razliku izmeu teih i lakih povreda dunosti advokata. Meu povredama koje su oznaene kao tee, nekoliko njih se odnosi na dunosti advokata kao punomonika. lanovi 85. i 86. Kodeksa nalau advokatu da uva imovinu klijenta koju mu je klijent poverio. To e se esto deavati kada treba klijentu isplatiti novac za poravnanje koji se prvo alje advokatu, ili kada advokat deluje kao posrednik za neko plaanje klijenta treem licu.
106
lan 124. Statuta advokatske komore Srbije zatim navodi ta sve te tee povrede dunosti podrazumevaju. U stavu 11. ovog lana se navodi da je Zadravanje novca uplaenog klijentu jedna od teih povreda. Stav 13. takoe navodi da je tea povreda dunosti Kupovina predmeta na javnoj aukciji u line svrhe ili za neku treu osobu, na kojoj advokat zastupa klijenta. Stav 27. zabranjuje precenjeni zahtev za zastupanje ili nadoknadu trokova suprotno odredbama Tarifnog sistema za nagrade i nadoknade trokova advokatskih honorara ili zahtev za nadoknadom klijentu koga advokat treba da zastupa besplatno kao povredu istog nivoa. Lake povrede, navedene u lanu 125. ne sadre nita od obaveza advokata kao punomonika. Kazna za teu povredu dunosti, prema lanu 126. moe da podrazumeva novanu kaznu ili brisanje iz Registra advokata u praksi, tako da uprkos nedostatku posebne zakonske regulative, advokati u Srbiji mogu da se nau na udaru strogih kazni za nesavesno upravljanje novcem klijenta ili da se zauzvrat odreknu svojih dunosti advokata punomonika.
B. Evropski standardi U mnogim zemljama u Evropi, standardima koji se odnose na smisao dunosti advokata punomonika upravlja Savet Advokatskih komora i pravnikih udruenja Evrope (CCBE). Kodeks CCBE je obavezujui za Belgiju, Nemaku, Luksemburg, i Norveku. Osim toga, vedska i Finska nameu ogranienja CCBE kodeksa svojim advokatima koji su ukljueni u aktivnosti u susednim zemljama. U Velikoj Britaniji, Kodeks CCBE je obavezujui za sve advokate u Engleskoj, Velsu, i kotskoj, kao i za pravne savetnike u Severnoj Irskoj (mada ne i za Advokatsku komoru).
107
Kao mnoge druge drave u Evropi (pre svega panija), Kodeks CCBE zahteva od advokata da novac klijenta deponuje u banku (ili slinu instituciju). Osim toga, zahteva i da se vodi tana evidencija o primljenom novcu. Voenje striktne evidencije je obaveza advokata u Slovakoj. Ova evidencija, prema odredbama Kodeksa, mora biti dostupna klijentima na njihov zahtev. Na kraju, Kodeks zahteva da sredstva odmah budu isplaena klijentu, ili pod nekim drugim uslovima koje odobri sam klijent. Pored veine pravnih sistema u Evropi koji nameu zahteve CCBE kodeksa svojim advokatima (kao to su Velika Britanija, Nemaka, itd.) postoji malo drugih primera regulisanja obaveza punomonika na kontinentu. Standardi koji se najvie razlikuju mogu se nai u Italiji, a njih je odobrio njihov Kodeks Deontologico Forense. Umesto obaveze da odmah isplate klijentu novac kao to nalae CCBE, advokati u Italiji jedino su obavezni da na vreme i revnosno predaju novac, i da vode evidenciju o novcu bez odlaganja. Novac koji je uplaen moe da postane lini novac advokata samo ukoliko je namenjen za njegove trokove (a klijent dobije obavetenje o transferu) ili njegov honorar (a klijent je saglasan ili tako naloi sud). Iako nije posebno pomenuto u Kodeksu CCBE, meanje sredstava je zabranjeno zakonom u paniji, Norvekoj, Hrvatskoj i Albaniji. panski zakon takoe zabranjuje prebacivanje novca klijenta na lini raun advokata (bilo da su to trokovi, honorar ili neto drugo) osim ukoliko to ne odobri sam klijent. Uprkos optem prihvatanju CCBE u evropskom drutvu, neispunjavanje dunosti punomonika ne kanjava se tako esto kao to je to sluaj u SAD. Osim u Nemakoj i kotskoj, ne postoje zabeleeni sluajevi voenja disciplinskih postupaka protiv onih advokata koji su prekrili dunosti punomonika. ak i u ovim dvema zemljama retka je pojava takvih sluajeva.
C. Standardi u SAD-u i u drugim zemljama U Americi, punomonici su duni da budu poteni i iskreni prema korisniku, kao i da paljivo upravljaju njegovim interesima. (i) Upravljanje novcem klijenta Obaveze advokata kao punomonika, osim to podrazumevaju optu brigu za interes i poverljive stvari klijenta koje proizilaze iz njihovog odnosa, obino podrazumevaju i upravljanje klijentovim novcem i imovinom. Krenje obaveze advokata da paljivo upravlja imovinom klijenta najee je predstavljalo osnovu za pokretanje disciplinskog postupka, iz sledeih razloga: a. Lako dokazivanje: Veinu prekraja u vezi sa novanim transakcijama lako je dokazati, za razliku od nekih drugih koji obuhvataju nejasne injenice. Informacije o bankovnim raunima esto otkrivaju oigledne zloupotrebe. U mnogim drugim pitanjima zbog kojih se pokree disciplinski postupak protiv advokata potrebno je uraditi evaluaciju pouzdanosti svedoka i odrediti subjektivnu nameru. b. Dobra prilika za trajnu zloupotrebu: Advokati koji zloupotrebljavaju imovinu klijenta su u poziciji da nanesu ozbiljnu tetu buduim klijentima. Kazna koja tradicionalno sleduje nakon sprovoenja disciplinske mere za zloupotrebu upravljanja imovinom je iskljuenje iz advokatske komore. c. Per se pravila: Pravila koja reguliu upravljanje imovinom su per se pravila koja ne podrazumevaju namerno krenje propisa od strane advokata. Na primer, ako
109
advokat samo pomea svoj novac sa klijentovim, on odmah podlee disciplinskim merama, bez obzira na to da li je klijentu time naneo tetu ili ne. d. Izostanak ili malo interesa za postizanje ravnotee: Za razliku od drugih prekraja koji se javljaju kada advokat narui ravnoteu izmeu dve ili vie suprostavljenih dunosti, ima malo toga to se moe dovesti u ravnoteu kada su u pitanju prekraji u vezi sa upravljanjem novcem klijenta. Potpadanje pod disciplinske mere zbog krenja obaveze uvanja advokatske tajne zbog velikog javnog interesa da se tajna otkrije, postojanje neprihvatljivog konflikta zbog vie klijenata uprkos saglasnosti klijenata, ili korienje nedozvoljenih oblika reklamiranja zbog postojanja javnog interesa da se vie sazna o uslugama advokata, dovode do toga da je veoma teko postii ravnoteu izmeu suprostavljenih dunosti i interesa. Zloupotreba klijentove imovine koja je poverena advokatu ne podrazumeva toliko teko postizanje ravnotee. (ii) Klijentovi poverljivi rauni Advokati moraju da upravljaju klijentovim poverljivim raunima i sefovima u cilju uvanja klijentove imovine (MP 1.15 (a)). Poverljivi raun treba voditi u dravi u kojoj je advokat dobio dozvolu za rad ukoliko se klijent ne saglasi sa nekim drugim aranmanom (MP 1.15(a)). Dokaze o deponovanju i povlaenju sredstava sa klijentovih rauna moraju se uvati u toku perioda koji je odreen zakonom drave, obino na pet godina (MP 1.15(a)). Imovina klijenta mora se uvati odvojeno od imovine advokata (MP 1.15(a)). Tradicionalno su poverljivi rauni voeni kao rauni koji ne donose kamatu. Advokatima nije dozvoljeno da potrauju kamatu od poverljivog rauna (ona pripada klijentu). Osim toga, rauni koji donose kamatu veoma su nepraktini jer je raunanje
110
kamate i voenje evidencije veoma teko zbog estih deponovanja i povlaenja esto veoma malih iznosa sa klijentovog rauna. Deponovanje sredstava na raun koji ne donosi kamatu nije sluilo ni advokatima, ni klijentima, ni javnom interesu, ve samo interesima banaka kod kojih su klijenti imali raune. Meutim, tokom 70-ih i 80-ih godina, advokatska komora poela je da uvodi IOLTA programe (Kamata na poverljivim raunima advokata), koji su sluili za finansiranje pravne pomoi siromanima. Takvi programi su prikupljali kamatu sa rauna klijenata, a drava je distribuirala sredstva u vidu nepovratnih sredstava slubama javne pomoi. Takvi programi su optueni da uzimaju sredstva klijenata, ali su ipak bili podrani. (iii) Meanje sredstava Advokat mora svoju imovinu drati odvojeno od klijentove imovine. U kontekstu poverljivog rauna, to znai da samo klijentov novac moe biti na tom raunu. Advokat mora da poseduje poseban raun za svoju kancelariju. Kada advokat pomea svoja sredstva sa sredstvima klijenta, on podlee disciplinskim merama (MP 1.15(a)). Sluajevi iskljuenja iz advokatske komore zbog krenja ovog pravila su brojni. Kada advokat i jo neko najee sam klijent, polae pravo na deo novca ili druge imovine, advokat mora tu imovinu da dri odvojenu od svoje dok se ne rei pitanje potraivanja (MP 1.15(c)). Kada advokat koristi klijentovu imovinu, bilo privremeno ili trajno, bez obzira na postojanje dobre namere da se novac vrati, i nezavisno od toga da li je klijentu prouzrokovana teta ili ne, advokat podlee disciplinskim merama (MP 1.15).
111
Problemi za diskusiju 1. Klijent je deponovao 50.000 dinara kod advokata za honorar koji advokat jo nije zaradio. Advokatu dospeva naplata zakupnine za kancelariju, a on nema dovoljno svojih sredstava da plati zakupninu. Advokat iskoristi 10.000 dinara od novca koji je klijent deponovao kod njega. Advokat se pobrine da vodi evidenciju o novcu koji je uzeo i namerava da ga u potpunosti vrati u roku od nekoliko nedelja. Da li je ovakvo ponaanje advokata dozvoljeno? Ako nije, da li bi trebalo da bude? Advokat zastupa klijenta kao tuitelja u obligacionoj tubi. Tueni ponudi poravnanje i predlae advokatu da se u ovu svrhu isporui ek u kancelariju advokata u iznosu od 100.000 dinara. Kako advokat treba da uputi tuenog da popuni ek i kako advokat treba da upravlja tim novcem?
2.
112
3. PRIJEM U ADVOKATSKU KOMORU / OBAVLJANJE ADVOKATSKE DELATNOSTI VAN TERITORIJE NACIONALNE JURISDIKCIJE
U svakom razvijenom sudskom sistemu, postoji obaveza izdavanja dozvola za rad advokata. Kroz takvu praksu se formuliu precizne kvalifikacije koje je potrebno ispuniti da bi se stekao status advokata i istovremno kategorizuje nelegalnim obavljanje advokatskog posla od strane onih koji nisu dobili dozvolu za rad. Ono to ini ekskluzivni delokrug advokata izuzev aktivnosti u sudnici i izrade sudskih dokumenata, promenljivo je. U svakom sluaju, ipak je advokatska praksa od strane neovlaenih lica zabranjena svuda na neki nain. Iako je izdavanje dozvole u nadlenosti drave, globalna priroda trita i poslovanja kao i drugih interesa klijenata, nalae obavljanje advokatske delatnosti izvan granica drave koja je izdala dozvolu tom advokatu. Takva praksa se naziva multijurisdikcionalna advokatska delatnost (obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije). Kodeks predvia da su advokati u Srbiji duni da prilikom obavljanja advokatske delatnosti izvan teritorije Srbije potuju meunarodna naela etike, a posebno da slede lokalni kodeks profesionalne etike advokata zemlje u kojoj deluju (videti lan 5. Kodeksa profesionalne etike advokata).
A. Standardi u Srbiji Uprkos injenici da je u toku usaglaavanje zakona u Srbiji sa zakonima EU, postoje neke retrogradne tenedencije u pravcu oteavanja delovanja stranih advokata u Srbiji (Mileva Bogdanovi, lan Upravnog odbora AK Beograda, Rad advokata stranih dravljana u Srbiji, Simpozijum na temu Kodeks profesionalne etike
113
advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosua, odran 15.10.2005. u Beogradu). Iako postojei Zakon o advokaturi dozvoljava stranim dravljanima da se upiu pod odreenim uslovima u Imenik advokata u Srbiji, u imenike advokatskih komora u Srbiji do sada se nije upisao ni jedan strani dravljanin. Naime, aktuelni Zakon o advokaturi navodi: Dravljanin druge drave koji po pravu te drave ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima pravo upisa u Imenik advokata neke od advokatskih komora SCG uz postojanje uzajamnosti. Prema raspoloivim podacima, podnetim zahtevima nije bilo mogue udovoljiti bilo zato to nije postojala uzajamnost kakva se zahteva Zakonom o advokaturi bilo zato to saglasno zakonu advokat ne moe imati vie od jedne advokatske kancelarije (Mileva Bogdanovi, lan Upravnog odbora AK Beograda, Rad advokata stranih dravljana u Srbiji, Simpozijum na temu Kodeks profesionalne etike advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosua, odran 15.10.2005. u Beogradu). Osim toga, novi trendovi su u jo veoj meri obeshrabrujui. Prema nacrtu Zakona o advokaturi, koji bi trebalo da bude usvojen, dravljanjstvo Republike Srbije je conditio sine qua non za upisivanje u Imenik advokata pri nekoj advokatskoj komori. Takoe, nacrt novog Zakona o advokaturi predvia stroije zahteve za obavljanje advokatske delatnosti od postojeeg zakona. Prema aktuelnom zakonu, strani dravljanin koji nije upisan ni u jedan imenik advokata pri nekoj od advokatskih komora u SCG, moe da obavlja poslove advokature pod odreenim okolnostima na celoj teritoriji zemlje, uz uslov uzajamnosti.
114
Prema nacrtu novog Zakona o advokaturi Republike Srbije, advokati strani dravljani mogu da zastupaju strane dravljane pred domaim sudovima i dravnim organima uz uslov uzajamnosti, pri emu potvrdu o postojanju uzajamnosti izdaje Ministarstvo pravde, uz prethodno pribavljeno miljenje Advokatske komore Srbije. Ovo nove tendencije u domaem pravu koje znaajno podrivaju napore Srbije na putu harmonizacije zakona sa zakonima EU, su najverovatnije posledica straha da e inostrana konkurencija preuzeti poslove od domaih advokata (Mileva Bogdanovi, lan Upravnog odbora AK Beograda, Rad advokata stranih dravljana u Srbiji, Simpozijum na temu Kodeks profesionalne etike advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosua, odran 15.10.2005. u Beogradu). Krajem 2000. u Beogradu je osnovano i registrovano vie privrednih drutava od strane advokata stranih dravljana, u cilju pruanja konsultantskih i menaderskih usluga. Veina osnivaa ovakvih privrednih drutava dolaze iz EU. Osnivanjem ovakvih formi privrednih drutava, strani advokati su pokuali da zaobiu restriktivan reim koji propisuje srpsko pravo u pogledu slobodnog kretanja advokata (Mileva Bogdanovi, lan Upravnog odbora AK Beograda, Rad advokata stranih dravljana u Srbiji, Simpozijum na temu Kodeks profesionalne etike advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosua, odran 15.10.2005. u Beogradu).
B. Standardi u EU Evropska unija je uglavnom reila probleme multijurisdikcionalne advokatske delatnosti u okviru Unije osnivanjem CCBE i usvajanjem okvirne grupe etikih zakona za advokate, koji obavezuju advokate kada preu granice Evropske unije. Prvi vaan korak uinio je Savet EEZ (Evropske ekonomske zajednice) koji je 1977. godine usvojio Smernicu za olakanje stvarnog proteka advokatskih usluga. Prema
ovoj smernici, advokat iz jedne drave lanice EZ moe da zastupa klijenta iz druge drave lanice prema propisima i pod uslovima koji vae u drugoj dravi, a bez uslovljavanja potrebe prebivalita advokata ili pripadnosti stalekoj advokatskoj organizaciji u toj zemlji. Poetkom 1998. Evropski parlament i Savet Evropske zajednice usvojili su Smernicu za olakavanje delovanja advokata u zemljama lanicama u kojima advokat nije stekao svoju kvalifikaciju. Prema ovoj direktivi, u prve tri godine, advokatu je dozvoljeno da prui pravne savete po pravu drave njegovog porekla, po pravu EU, po meunarodnom pravu ali i po pravu zemlje prijema. Po isteku najmanje tri godine rada u zemlji prijema, advokat ima pravo upisa u imenik advokata zemlje prijema i stie pravo da svoju delatnost obavlja pod nazivom zemlje prijema.
C. Standardi u SAD Druge sudske vlasti, ukljuujui SAD, nisu otile tako daleko u doputanju slobodnog kretanja advokata. U Sjedinjenim Amerikim Dravama svaka drava pojedinano izdaje advokatske dozvole i advokat ima samo ogranienu mogunost rada u drugim dravama. U skorije vreme Amerika advokatska komora (ABA) je usvojila model pravila o multijurisdikcionalnoj advokatskoj delatnosti koje ne bi iskljuilo dravne dozvole ali bi dozvolilo donekle slobodnije kretanje advokata izvan dravnih granica u zastupanju svog klijenta.
116
4. NEZAVISNOST ADVOKATSKE PROFESIJE I MEHANIZMI KONTROLE VRENJA ADVOKATSKE DELATNOSTI
Jedna od glavnih prednosti pripadanja nekoj profesiji je ideja nezavisnosti. Ona se sastoji u tome da kao profesionalna grupa koja se razlikuje od ostalih profesija, pripadnici profesije mogu da kontroliu obavljanje delatnosti svojih lanova nezavisno od kontrole vlade. Ova osobina pravne profesije nalazi se u postojanju advokatskih komora i pravnikih udruenja, u ovlaenju tih udruenja da kazne svoje lanove zbog nesavesnog obavljanja delatnosti, kao i gde ona postoji, u obavezi advokata da prijave teko krenje pravila obavljanja delatnosti drugih advokata. Nezavisnost obavljanja advokatske delatnosti je oblik profesionalne nezavisnosti. To je pravo advokatske delatnosti da ostane van delokruga politikih sektora vlade, ostavljajui na taj nain ovlaenje advokatima da se upravljaju prema samoj profesiji, slino sudstvu, sa kojim je advokatska delatnost blisko povezana. Naravno, u sistemima kontinentalnog prava ovo srodstvo izmeu advokata i sudija je neto slabije nego u sistemima anglosaksnoskog prava. U anglosaksonskom pravnom sistemu, praktino sve sudije su takoe i advokati i bavili su se advokaturom. U sistemima kontinentalniog prava, uobiajen je pristup da se u odreenom trenutku odvoji obuka za advokate i sudije. Osnovna crta nezavisnosti obavljanja advokatske profesije u SAD je pravilo koje obavezuje advokate da prijave advokatskoj komori teko krenje pravila obavljanja advokatske delatnosti drugih advokata u cilju izricanja disciplinske mere. Naalost, ove obaveze vredne hvale advokati se retko pridravaju. Kanjavanje advokata od strane advokatskih komora ili pravnikih udruenja nije jedina kontrola obavljanja advokatske delatnosti. Odgovornost prema klijentu zbog zloupotrebe profesije, koja proistie iz zakona o obligacijama, kao i neophodnost
pokria osiguranja nastalog iz takve odgovornosti, moe predstavljati efikasniju kontrolu obavljanja advokatske profesije od kazni advokatske komore. I sud takoe kontrolie advokate putem ovlaenja da ih kazni zbog nepotovanja suda i kroz razne oblike sankcija tokom voenja spora. Na primer, srpski Kodeks profesionalne etike advokata u lanu 11, ukazuje na odgovornost advokata za kvalitet saveta i usluga pruenih klijentima. Kako e se ta odgovornost ostvariti kada advokat da lo savet ili prui lou uslugu? Da li bi trebalo razliite vrste neizvravanja dunosti tretirati u okviru razliitih izvrnih sistema? Ako disciplinske mere nisu idealne, kako treba nametnuti strunost? Izgleda da odgovor treba traiti u merama koje se preduzimaju za sluaj tete nastale nesavesnim obavljanjem profesije. Ovo reenje se pre svega primenjuje u SAD-u, ali ima pristalice i u nekim evropskim pravnim sistemima. U zemljama u kojima su usvojene, ove mere preputaju sprovoenje zakona onima koji imaju najvie motiva da se ale a to su oteeni klijenti kojima treba nadoknaditi znaajne gubitke.
A. Standardi u Srbiji Disciplinski postupak je ureen Kodeksom profesionalne etike advokata i Statutom Advokatske komore Srbije. Naelno govorei, efikasnost disciplinskih mera je diskutabilna zbog viskog stepena solidarnosti i povezanosti advokata. Svaki sluaj nadripisarstva, u koji se lino uverio ili o kome raspolae verodostojnim dokazima, advokat je duan da prijavi advokatskoj komori (lan 26. Kodeksa profesionalne etike advokata). Kada u toku trajanja disciplinskog postupka, doe do pokretanja krivinopravnog postupka protiv istog advokata, disciplinski postupak se moe privremeno obustaviti zbog injenice da su pravosudni organi u veoj meri ovlaeni na preduzimanje pravnih radnji u istoj prsvnoj stvari.
Krivini zakonik Srbije predstavlja drugi stub koji omoguava kontrolu ponaanja advokata. On predvia brojna krivina dela koja se mogu upotrebiti za zatitu klijenta od advokata (kao to je neovlaeno otkrivanje tajne, lan 141, neovlaeno snimanje i prislukivanje, lan 143, zloupotreba poverenja, lan 216, nadripisarstvo, lan 342.). Krivini zakonik Srbije takoe propisuje pravne lekove koji omoguavaju kontrolu rada sudija i tuilaca. Na primer, lan 360. propisuje kaznu ukoliko sudija, javni tuilac ili njegov zamenik prekre zakon. lan 367. predvia kaznu za primanje mita. U vezi sa krivinim postupkom, kljuni problem za klijenta predstavlja dug vremenski period potreban za donoenje konane presude. Zakon o obligacionim odnosima predvia mogunost potraivanja naplate tete nastale nesavesnim obavljanjem dunosti od strane advokata. etvrti stub zatite klijenta bi trebalo da bude obezbeen donoenjem novog Zakona o advokaturi. Naime, novi predlog Zakona o advokaturi, koji bi trebalo da bude usvojen predvia obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti. Prema lanu 6. predloga Zakona o advokaturi, svaki podnosilac zahteva za upis u imenik advokata duan je da, po donoenju reenja o upisu, a pre polaganja advokatske zakletve izvri uplatu propisanih trokova upisa i zakljui ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti sa organizacijom registrovanom za ovu vrstu osiguranja. lan 27. predloga Zakona o advokaturi propisuje da se ugovor o osiguranju zakljuuje na jednu godinu i da se zatim obnavlja svake godine, ukoliko propisima o osiguranju nije drugaije odreeno. Predlog novog Zakona o advokaturi predvia da e odredbe u vezi sa obaveznim osiguranjem stupiti na snagu po stupanju na snagu posebnog zakona kojim se regulie osiguranje od profesionalne odgovornosti advokata. Zakon o osiguranju koji predvia mogunost osiguranja od profesionalne odgovornosti advokata je stupio je na snagu 21. maja 2004. i. od tada je ve vie puta pretrpeo
izmene. Slian model osiguranja od profesionalne odgovornosti ve je usvojen u Hrvatskoj i nekim drugim zemljama koje su u procesu usklaivanja svog zakonodavstva sa zakonima EU. Standardi usvojeni u zakonodavstvima zemalja lanica EU su usmereni na obezbeenje pokrivanje visokih iznosa teta (na primer, u Nemakoj su to sve tete koje ne premauju 400,000 evra). Da bi se pokrile tako visoke sume osiguranja i iznosi premije osiguranja moraju biti znaajni. Na osnovu uporednih iskustava, na seminaru organizovanom u Beogradu od strane Drutva za podrku osiguranja je izneta slededea preporuka: procenjuje se da bi svaki advokat u Srbiji morao da plati oko 2,500 evra na ime premije osiguranja godinje da bi se pokrile prouzrokovane tete koje ne premauju 100.000 evra.
120
Problemi za diskusiju 1. Marija je angaovala advokata Bojana da podnese tubu zbog nesavesnog obavljanja profesije protiv njenog lekara i bolnice. Bojan ju je uveravao da je sve pod kontrolom, ali je zaboravio da blagovremeno podnese tu tubu, to je imalo za posledicu da je Mariji zauvek bilo onemogueno da podnese tubu. Bojan je ve bio kanjavan od strane advokatske komore. Da li Marija ima neko drugo reenje? Sara angauje advokata da je zastupa u sluaju odgovornosti proizvoaa prema kupcu. Sara daje svom advokatu blender koji se pokvario i povredio je. Advokat nosi blender kui i stavlja ga u garau. Kasnije, advokat sluajno baci blender tokom priprema za prodaju u svom dvoritu. Kao rezultat gubitka ovog dokaza, Sara gubi svoj sluaj. Kakve su mere protiv advokata na raspolaganju i koji su mogui ishodi? Jovan je jedan od najuspenijih branilaca u krivinim postupcima u zemlji, i uvek se starao o tome da njegovi postupci kao advokata budu u skladu sa pravilima etike. Meutim, Jovan je dva puta tokom prole godine bio hapen zbog vonje u pijanom stanju, kao i zbog zlostavljanja supruge. Da li advokatska komora moe da pokrene disciplinski postupak protiv Jovana zbog ovih hapenja? U zamenu za manju cenu satnice advokata, Jelena je potpisala ugovor da nee tuiti svog advokata za nesavesno obavljanje delatnosti do koga moe doi tokom zastupanja. Da li advokat podlee disciplinskim merama? Milan je pokrenuo postupak protiv svog advokata Igora zbog nesavesnog obavljanja profesije na osnovu nanete tete. Milan je mogao da dokae da bi dobio sluaj koji je Igor vodio za njega da nije bilo Igorovih postupaka. Meutim, dobio bi samo nominalnu naknadu tete. Koliku naknadu tete moe Milan dobiti od Igora? Dejan je advokat koji ima dozvolu za rad i deli kancelariju sa Andrejom. On je svestan da postoji neslaganje u vezi sa nestalim dokumentom u jednom od Andreinih sluajeva. On je uo razgovor u hodniku izmeu Andreje i njenog klijenta Zorana, i bilo mu je jasno da Andreja ima dokument potreban za istrani postupak ali da tvrdi da se on ne moe nai. Dejan je tokom godina postao blizak prijatelj sa Andrejom i ne eli da joj stvara nevolje. Da li Dejan mora da prijavi Andreju odgovarajuim profesionalnim organima?
2.
3.
4.
5.
6.
121
122
Nedelja 7 Strunost, savesnost i briljivost u obavljanju advokatske profesije; Donoenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dunost uvanja advokatske tajne
Nedelja 7 Strunost, savesnost i briljivost u obavljanju advokatske profesije; Donoenje odluka u odnosu advokatklijent; Dunost uvanja advokatske tajne
123
1. STRUNOST I SAVESNOST
Advokati moraju da slue interesima klijenta uz bar minimum strunosti i savesnosti. U suprotnom, advokat podlee disciplinskim merama na osnovu interesa kako javnosti tako i advokatske komore da se dozvoli rad samo onim advokatima koji su voljni i sposobni za efikasan rad i odgovornost prema klijentima za nesavesno obavljanje profesije. Ako rezultati disciplinskih mera nisu idealni, kako treba nametnuti strunost? Izgleda da odgovor lei u sprovoenju mera zbog tete prouzrokovane nesavesnim obavljanjem profesije. Ovo reenje je najee u SAD-u, ali ima pristalica i u nekim evropskim pravnim sistemima. Ovo reenje, tamo gde postoji, sprovoenje zakona stavlja u ruke onih koji su najvie motivisani za podnoenje tube: oteenih klijenata sa znaajnim gubicima koje treba nadoknaditi. Kada su obe vrste kontrole na raspolaganju, disciplinske mere advokatske komore treba da budu rezervisane za najozbiljnije sluajeve krenja pravila obavljanja profesije ili za ponovljeno krenje pravila koje nije toliko ozbiljno. U drugom sluaju koji je naveden, advokat je oigledno sklon manjim prekrajima, pa je potrebno zatiti javnost. Kada je takoe na raspolaganju kontrola nesavesnog obavljanja profesije, ona slui da nadoknadi tetu klijentu koji je oteen zbog nesposobnosti advokata da prui nivo usluga koji se oekuje od prosenog advokata. Kada advokat tvrdi da poseduje posebna znanja i vetine, klijent treba da ima pravo da se na tu informaciju osloni kada bira advokata. U takvom sluaju, advokata treba smatrati sposobnim advokatom sa dodatnim znanjem ili obukom.
124
Advokati ue, i treba da ue, tokom cele svoje karijere. Advokat koji je dobro obuen i spreman da naui nove stvari, nije pravno nesposoban da preuzme zastupanje klijenta u predmetu sa kojim jo nije upoznat. Ako taj advokat moe da stekne neophodno znanje uz marljiv rad i da dobro zastupa klijenta, on naravno moe preuzeti takvo zastupanje bez bojazni da nije u stanju da odmah radi na predmetu. Poto ni jedan advokat ne poznaje sve zakone, pod osnovnom strunou advokata vie se podrazumeva njegova pravnika sposobnost i vetine. Tako da, osim to poseduje osnovno pravno znanje, sposoban advokat je onaj koji zna kako da istrauje (da nae odgovore na pravna pitanja), koji moe da komunicira na nivou potrebnom da obavi klijentov posao, i koji je savestan u toj meri da blagovremeno zavri klijentov posao. Neke pritube na advokate odnose se na propuste u sposobnosti, ali se veina njih odnose na propuste u brizi za klijenta. Advokat koji propusti da na vreme dostavi dokumenta klijenta sudu ili nekoj instituciji verovatno je napravio povredu nesavesnog obavljanja profesije u pravnim sistemima koji imaju ovu meru, a kad su takvi propusti ozbiljni ili se ponavljaju, advokat je takoe pravno nesposoban u etikom smislu, i treba da podlee disciplinskim merama. Treba imati na umu da je malo onih advokata koji nemaju znanja ili vetine da dostave dokumenta. Verovatnije je da su takvi advokati nemarni ili loe organizovani.
A. Standardi u Srbiji U Srbiji, advokati se rukovode Statutom Advokatske komore Srbije i Kodeksom profesionalne etike advokata u praksi. Kodeks eksplicitno pominje strunost, i savesnost. Oba propisa upuuju i nameu dunosti koje veoma podseaju na dunosti koje se odnose na strunost i savesnost u Evropi i Americi.
125
lan 83. Statuta Advokatske komore Srbije navodi zakletvu koju advokatski pripravnici polau pre nego to ponu da rade. Ova zakletva predstavlja primer suptilnih naznaka zahteva za strunou. Ona glasi: Izjavljujem da u dunost advokatskog pripravnika vriti savesno i da u se u svom radu pridravati ustava, zakona i drugih propisa, kao i da u svojim radom uvati ugled advokature. Kasnije se u Statutu navodi nekoliko povreda dunosti koje advokati mogu da poine i koji se karakteriu kao tee povrede. Opet se ne pominje izriito ni nedostatak strunosti niti savesnosti, ali se iz teksta vidi da se to imalo u vidu. Evo nekih primera: nesavesno i neblagovremeno zastupanje; zastupanje kod sudova, dravnih organa i drugih organizacija protivno zakonu, Statutu Advokatske komore i Kodeksu profesionalne etike advokata; nesavesno voenje poslova i gubitak dokumentacije stranke; nesavesno vrenje poslova privremenog zamenika, ili preuzimatelja advokatske kancelarije; Slino tome, Kodeks indirektno zahteva savesnost i strunost advokata u Srbiji u lanovima 15.-17. Tako, lan 15. navodi da je advokat duan da u radu postupa struno, sa znanjem za koje je kvalifikovan. Prema lanu 16. advokat stalno treba da prati propise, pravnu praksu i strunu literaturu, i da usavrava i proiruje svoje pravno i opte obrazovanje. lan 17. navodi da je advokat duan da svoju profesiju obavlja savesno, briljivo, odluno, blagovremeno, sa iskrenou prema klijentu, uz punu posveenost sluaju koji mu je poveren i uz upotrebu svih svojih znanja i sposobnosti i svih pravno doputenih i opravdanih sredstava. Navedena odredba zapravo predstavlja zahtev za strunou i savesnou, ali ide i korak dalje zahtevajui od advokata odlunost i punu posveenost, to su kvaliteti koji nisu neophodno deo onoga to se naziva strunost. U okviru odredbi o savesnosti, takoe se navodi da u
126
obavljanju advokatske profesije ne treba da dolaze do izraaja politika, verska i druga ubeenja advokata, niti njegova stranaka pripadnost. Dalje u Kodeksu postoji jo jedno upuivanje na zahtev za strunou i savesnou. Ono se nalazi u lanu 73. koji kae da je advokat duan da se prema svim klijentima i predmetima odnosi savesno i struno i da postupa u zastupanju bez nepotrebnog odugovlaenja. Na ovaj nain, na bar etiri mesta u dva najvanija dokumenta koja upuuju na pravnu etiku u Srbiji, advokat se podsea da postupati na etiki nain podrazumeva kako strunost tako i savesnost, iako se te rei ne koriste uvek eksplicitno.
B. Evropski standardi Advokati u Evropi, kao i njihove kolege u SAD i Srbiji, takoe imaju obavezu da budu struni u svom poslu i savesni radnici. Meutim, u Evropi postoji podela u vezi sa tim da li su ti zahtevi eksplicitno deo etikog okvira sa kojim se advokat suoava ili ne. CCBE je tu potpuno eksplicitan, pa koristi re struan i zabranjuje advokatima da preuzimaju predmete koje ne mogu brzo da reavaju. U sluajevima kada advokat zna da nije struan, zabranjeno mu je da predmet preuzme ukoliko ne sarauje sa advokatom koji je struan. Nekoliko drugih drava je isto tako eksplicitno u zahtevu za strunou i savesnou svojih advokata. Na primer, Italija i panija eksplicitno koriste te rei, s tim to Italija ide ak i dalje u tom zahtevu i od advokata trai da svoje klijente obaveste o svemu to moe da umanji njihovu strunost. U Francuskoj se od advokata ne trai samo strunost i savesnost, ve i posveenost i briga.
127
Od advokata u Poljskoj se zahteva savesnost, iskrenost i znanje, od njihovih kolega u Albaniji strunost, sposobnost, odgovarajue pravno znanje, a od onih u Belgiji asnost, potenje i obzirnost. Konano, postoji grupa drava u Evropi koje izgleda da zahtevaju neke odlike strunosti i savesnosti, ali bez posebnog pominjanja tog pitanja u svojim pravilima etike. U Jermeniji i Hrvatskoj na primer, jednostavno se zahteva temeljitost, dok se u Hrvatskoj takoe zahteva blagovremenost. Bez obzira na nain formulacije, postoji irok spektar naina koji obezebeuju da advokati u nekoj dravi imaju predstavu o osnovnim pravilima etike koja garantuju strunu i savesnu advokatsku komoru.
C. SAD i druge drave Strunost i savesnost su dva najosnovnija zahteva koje moraju da ispune advokati u Americi. Prema amerikim etikim standardima, da bi klijenta mogao da zastupa na etiki nain, advokat mora da bude struan. Po svoj prilici, zahtevi koji su ispunjeni prijemom na pravne fakultete, diploma pravnog fakulteta i pravosudni ispit obezbeuju poetni, minimalni nivo strunosti. Ali advokat ima obavezu da nastavi da se usavrava tokom karijere. Advokati su duni da tu strunost savesno primenjuju. Retko se deava da advokati vode samo jedan predmet. Zato bi standard koji bi zahtevao od advokata da vodi klijentov predmet brzinom veom od one koja se podrazumeva pod savesnou bio nepraktian. Meutim, advokat mora da kontrolie koliinu posla tako da omogui da predmet klijenta bude voen sa panjom i da se klijent redovno informie tokom tog procesa, to klijentu daje mogunost da donosi blagovremene odluke u vezi sa zastupanjem. Strunost advokata se meri ispitivanjem svih okolnosti koje utiu na zastupanje, kao to su: iskustvo advokata, sloenost predmeta, mogunosti koje
128
predmet prua za razmiljanje i planiranje. Niko nije savren, pogotovo kad se ocenjuje unazad, prema rezultatima rada. Dunost advokata da bude struan podrazumeva da advokat poseduje osnovna znanja iz prava, sposobnost da ui pravo kroz istraivanje, kao i osnovne advokatske vetine. I kada taktike odluke donosi advokat koji zna ta je potrebno pribaviti odgovarajuim pravnim i injeninim istraivanjem i kada on pribavi odgovarajuu koliinu informacija od klijenta i dalje e biti u mogunosti da donosi pogrene odluke pravljenjem pogrenih izbora. U svakom sluaju takve odluke ne bi smele biti kritikovane zbog nestrunosti. Oblast u kojoj se javljaju pitanja strunosti je istraivanje sluaja. Obino e greka u istraivanju, nemar i nesposobnost u pronalaenju vanog svedoka ili pravne institucije koja bi pomogla, rezulturati odgovornou za nesavesno obavljanje profesije a ne disciplinskim merama za nestrunost. Povremeno, kada je greka neuvena, odgovornost moe da dostigne ak i stupanj krenja pravila etike. Na primer, za advokata koji upravlja kupovinom firme za svog klijenta moe se ispostaviti da ne poseduje sposobnost istraivanja jer je propustio da ispita stanje imovine i dugova te firme. Slino tome je, ali vie u oblasti pravnog nego injeninog istraivanja, kada se za advokata koji je propustio da locira predmet u radu u Vrhovnom sudu koji obuhvata isti problem kao i predmet njeogovog klijenta, ispostavi da ne poseduje strunost. Najei sluaj krenja dunosti savesnosti tie se advokata koji poinje rad na predmetu klijenta, moda ak i podnosi tubu, a zatim radi vrlo malo ili nita na samom predmetu. Od advokata se ne zahteva da zna sve o pravnom problemu klijenta pre nego to preuzme zastupanje. Ne smatra se krenjem dunosti strunosti advokata ako on
129
preuzme zastupanje a da ne poseduje potrebno znanje, ukoliko je on u stanju da stekne to znanje uz razumnu savesnost.
130
Problemi za diskusiju 1. Jelena dolazi kod Marka, advokata, sa pravnim problemom u oblasti u kojoj on nikada nije radio. Problem nije sloen, i Marko zna da postoji nekoliko izvora informacija koje su mu potrebne da bi zastupao Jelenu. Pod uslovom da Jeleni naplati razumnu cenu za vreme koje mu je potrebno da se upozna sa zakonom koji obrauje Jelenin problem, da li e Marko podlei disciplinskim merama zbog prihvatanja ovog predmeta? Advokat je sainio testament svom klijentu. Prilikom pisanja zavetanja, klijent je dao uputstva advokatu da dokument napie tako da pozamana suma nakon klijentove smrti bude ostavljena Petru, klijentovom neaku, koji se starao o klijentu u starosti i bolesti. Advokat je nemarno napisao zavetanje u kome je naveo da novac ostaje Urou, a ne Petru. Klijent je rekao Petru i pisao mu pisma u kojima je izrazio svoju nameru da Petru ostavi novac. Nakon smrti klijenta, novac dobija Uro, a Petar ne dobija nita. U dravi koja priznaje odgovornost za nesavesno obavljanje profesije, da li je advokat odgovoran Petru zbog njegovog gubitka? Uradite nacrt zakonske odredbe koja bi utvrdila odgovornost za nesavesno obavljanje profesije, vodei rauna da obezbedite potreban nivo zatite za oteene klijente i ostale, ne primoravajui time advokate da budu garanti savrenih rezultata. Slino kao u prethodnom sluaju, napravite nacrt odredbe koji e biti priloen uz pismo o angaovanju i koji obeava nivo brige za klijenta za koji smatrate da je odgovarajui za vas kao advokata.
2.
3.
4.
131
2. DUNOST UVANJA ADVOKATSKE TAJNE
[Uvodni deo preuzet je iz knjige James Moliterna Etika advokatskog rada, drugo izdanje. (West Publishing 2003). Fusnote iz originala su izbrisane] esto citirana strofa pesnika Karla Sandburga, koja je nesumnjivo imala svrhu da omalovai advokate, moe da ima i drugaije tumaenje, bar za one itaoce koji su advokati. Strofa glasi: Zato ljudi uvek u potaji pevaju Kada neki advokat odapne? Zato se cereka konj Koji ga na mrtvakim kolima vue? Moda se konj koji vue mrtvaka kola ne cereka na advokata koga tegli, ve na tajne koje pevaju jer se sahranjuju zajedno sa advokatom. Sandburg je nesumnjivo imao na umu da ljudi kriom pevaju i raduju se kada advokata nose na mrtvakim kolima. Izvinjavamo se gospodinu Sandburgu. Meutim, ak i iz njegove perspektive, moe biti da slavlje dolazi od saznanja da su njihove tajne, koje je advokat verno uvao, sada konano i sigurno bezbedne. Advokati su osobe kojima se ljudi poveravaju, kojima poveravaju svoje tajne. Ova sposobnost uvanja tajne je, ako ne sr advokatove lojalnosti prema klijentu, onda njen najopipljiviji, najvidljiviji aspekt. Kao takva, obaveza uvanja advokatske tajne i njena ogranienja oduvek su bila u sreditu advokatskih kontroverzi, ali i u sreditu uloge advokata. Dunost uvanja advokatske tajne je glavna i za druge teme pravne etike: pravilo sukoba interesa delom se zasniva na opasnosti od zloupotrebe poverljive informacije; osnovna veza sa klijentom, zapoeta tokom razgovora, uslovljena je advokatovom spremnou da uva tajnu.
132
Ogranienja uvanja advokatske tajne sutinski utiu na odnos koji treba da se uspostavi izmeu advokata i klijenta: meutim, izgleda da ne postoji konsenzus u vezi sa odgovarajuim karakterom tog odnosa. Razmislite o sledeem: Da li advokat treba da kae klijentu da je sve poverljivo, iako nije? Da li advokat treba buduem klijentu da da spisak stvari koje e biti poverljive i spisak onih koje nee? Moe li advokat da ohrabruje klijenta da bude iskren a zatim da obelodani tako dobijene informacije zbog primene izuzetka od dunosti uvanja advokatske tajne? Kako razliiti odgovori na ova pitanja utiu na vrstu odnosa koji e advokat imati sa klijentom? Kako utiu na izvesnost da e klijent biti otvoren prema advokatu? Da li advokat moe da ispuni svoju ulogu savetnika u sluaju nedostatka te otvorenosti? ak i u odsustvu profesionalnog odnosa ili dunosi punomonika, kao to je onaj izmeu klijenta i advokata, sam in poveravanja ima svoju moralnu snagu. Kada vam se neko poveri, verovatno oseate neku sputanost u vezi sa otkrivanjem tajne. Veza izmeu vas i onog ko vam se poverio, sama priroda poveravanja, kao i okolnosti koje okruuju komunikaciju, utiu na stepen te sputanosti koju oseate u vezi sa otkrivanjem tajne. Postoje granice ove opte moralne snage: na primer, moda neete oseati nikakvo ogranienje da otkrijete tajnu, ako njeno otkrivanje moe da sprei ozbiljnu tetu. Dunost uvanja advokatske tajne koju advokat duguje klijentu poinje od ove nezavisne moralne sile i pojaava se posebnim mestom koje zauzimaju advokati u pravnom sistemu kao i posebnim oekivanjima koje klijenti imaju kada se povere advokatu. Privilegija odnosa izmeu klijenta i advokata zasnovana na dokazima je u tome to zakon priznaje postojanje tog posebnog odnosa kao i potrebe za poverljivom komunikacijom meu njima. Meutim, postoje granice dunosti uvanja advokatske
133
tajne. Zaista, granice dunosti uvanja advokatske tajne predstavljaju vaan faktor u oblikovanju odnosa izmeu klijenta i advokata, ak i same uloge advokata. Po svoj prilici, to je vei nivo poverljivosti, to e se klijent lake odluiti da se poveri. to se klijent lake odlui da se poveri, advokat e lake ispuniti svoju ulogu savetnika. Ako klijenti ne kau advokatima o emu razmiljaju, advokati nee moi da im pomognu kada je njihov cilj zakonit i etiki, ili da ih odvrate od namere kada je njihov cilj protivan zakonu ili etici.
A. Standardi u Srbiji Komunikacija izmeu klijenta i advokata je poverljiva, i dunost uvanja advokatske tajne se nastavlja i nakon prestanka zastupanja. Zakonske odredbe tite komunikaciju izmeu advokata i klijenta ak i tokom sudskog postupka (Videti Srbija: Etika i praksa, str. 2). Kao to je to sluaj sa pravilima koja se odnose na sukob interesa, glavna odredba se nalazi u Statutu Advokatske komore Srbije (deo osmi, odeljak 10. Povreda dunosti i ugleda advokata). lan 124. stav 20. navodi da zloupotreba poverenja stranke koga advokat zastupa predstavlja teak disciplinski prekraj. Krivini zakonik predvia dva krivina dela u vezi sa uvanjem advokatske tajne. lan 216. stav 3. Krivinog zakonika navodi da advokat ini krivino delo zloupotrebe poverenja ukoliko, zastupajui interese svog klijenta, zloupotrebi poverena mu ovlaenja i pribavi sebi imovinsku korist ili prouzorkuje tetu svom klijentu. Advokat moe biti kanjen novano ili zatvorom u trajanju od 6 meseci do 5 godina za ovo krivino delo. Odredbe zakonika o zloupotrebi poverenja mogu se pod odreenim okolnostima primeniti i na krenje obaveze uvanja advokatske tajne.
134
to se tie obaveze uvanja advokatske tajne, najrelevantniji je lan 141. Krivinog zakonika, koji definie neovlaeno otkrivanje slubene tajne. On navodi da e se advokat koji neovlaeno otkrije tajnu koju je saznao tokom vrenja svog poziva kazniti novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. uvanje klijentovih tajni je kritina taka u odnosu advokata i klijenta i predstavlja osnov za izgradnju njihovog meusobnog poverenja izmeu advokata i klijenta. Obim obaveze uvanja advokatske tajne je irok, ukljuujui i sve to mu je klijent poverio ili je tokom pripreme predmeta ili zastupanja na drugi nain saznao ili pribavio (Kodeks, lan 88.). Advokat ima obavezu da klijentove poverljive sadraje ini nedostupnim i organima vlasti i treim licima, izuzev u opsegu, za svrhe i u odnosu na organe vlasti i treca lica, kojima su , u dogovoru sa klijentom, ovakvi sadraji namenjeni.(Kodeks, lan 91.). Advokat je duan da na obavezu uvanja tajne upozori i lino obavee slubenike i saradnike svoje kancelarije (Kodeks, lan 92. taka 1.). Postoje izuzeci od dunosti uvanja advokatske tajne. Kako klijent poseduje poverljive informacije, on moe dati dozvolu da advokat otkrije te informacije. U malom broju sluajeva, advokat moe imati obavezu da otkrije poverljive informacije uprkos klijentovoj elji da to ne uradi. Na primer, kada je otkrivanje poverljivih informacija neophodno da bi se klijent spreio da izvri krivino delo sa znatnom drutvenom opasnou, ili kada advokat mora da iskoristi poverljivu informaciju da bi odbranio sebe ili svog saradnika (Kodeks, lan 94.). lan 95. propisuje da ak i kada je advokat ovlaen da otkrije tajnu, on mora da obavesti osobu na koju se tajna odnosi da ima nameru da je otkrije, i to uvek kada priroda predmeta i konkretne okolnosti to dozvoljavaju a moralni obziri preporuuju. lan 96. navodi da, prilikom odavanja tajne advokat treba, u najveoj moguoj meri,
135
da titi linost na koju se tajna odnosi i da nastoji da otkriveni podaci ne dobiju vei publicitet nego to je neophodno. Poverljive podatke, do kojih je doao u zastupanju pravnog lica ili druge organizacije, advokat ne sme da upotrebi na njihovu tetu, niti na tetu bilo kog njihovog zainteresovanog lana, izuzev na tetu lana protiv koga je zastupanje usmereno (Kodeks, lan 98.).
B. Evropski standardi (i) Evropska unija Savet Advokatske komore i pravnikih udruenja Evrope (CCBE) je organizacija koja je zvanino priznata kao profesionalno udruenje pravnika u EU. Dok Modeli pravila amerike Advokatske komore predviaju izuzetke od obaveze uvanja advokatske tajne, CCBE je tu iskljuiv. Odgovarajua pravila nalaze se u Kodeksu ponaanja advokata u EU. Pravilo 2.3.1 koje se odnosi na uvanje advokatske tajne predvia da je za advokata bitno da mu klijenti poveravaju stvari koje ne bi rekli drugima, a da advokat prima te informacije po osnovu poverenja. Bez sigurnosti uvanja advokatske tajne ne moe biti ni poverenja. Zato je uvanje advokatske tajne primarna i fundamentalna dunost i pravo advokata. Osim toga, obaveza advokata da uva tajnu slui interesima vrenja pravde kao i interesima klijenta. Zbog toga ta obaveza ima pravo na posebnu zatitu. Tako, pravilo 2.3.2 navodi da advokat mora da potuje poverljivost svih informacija koje pribavi tokom svog profesionalnog rada. Pravilo 2.3.3 ne ograniava vremenski obavezu uvanja advokatske tajne. tavie, pravilo 2.3.4 navodi da advokat mora da zahteva od svojih saradnika, slubenika i svih koje je angaovao tokom rada na predmetu da uvaju poverljive informacije klijenta.
136
(ii) Pojedine evropske drave Evropska pravila proiruju obavezu uvanja advokatske tajne na komunikaciju meu advokatima, to esto znai da se ona ne otkriva klijentu. Ovo se potpuno razlikuje od amerikog pristupa, koji pravo informisanja i donoenja odluka preputa pre svega klijentima. Drave kod kojih je ovo pravilo prisutno u odreenom vidu su Italija, Grka, Portugalija, Belgija i Francuska. Ono to sledi su primeri pravila uvanja advokatske tajne iz razliitih evropskih zemalja:
a. Engleska Kodeks ponaanja za advokatsku komoru Engleske, 702. (za advokate) - poverljive informacije ne mogu biti otkrivene, ili iskoriene na tetu klijenta ili u korist bilo advokata lino ili korist drugog klijenta ukoliko to nije klijent prethodno odobrio, ili ako tako ne nalae zakon. Vodi za profesionalno ponaanje pravnih savetnika, Pravilo 16.01 - obaveza uvanja advokatske tajne primenjuje se na pravne savetnike i njihovo osoblje ili kolege u vezi sa predmetom, poslovima i pitanjima njihovih klijenata. - izuzeci od obaveze uvanja advokatske tajne primenjuju se ukoliko klijent eli pomo od advokata da bi izvrio zloin, ukoliko je advokat nehotice uestvovao u krivinom delu, ili inu prevare, i ukoliko advokat mora da se odbrani od krivinih optubi. b. Italija Etiki kodeks za advokate u Italiji (1999.), lan 9. (1.) i (2.)
137
-uvanje advokatske tajne je i osnovna dunost i pravo koje se nameu i koje ima advokat, dajui mu time ovlaenje da uva poverljive informacije bivih, sadanjih i buduih klijenata, bez obzira da li je stvarno zastupanje zapoeto. Etiki kodeks za advokate u Italiji (1999.), lan 9.(5.) -otkrivanje poverljivih informacija je dozvoljeno ukoliko je neophodno da bi se klijent spreio da izvri veoma ozbiljan zloin, ukoliko advokat mora da se brani u postupku koji je pokrenuo klijent, ili ukoliko je nain na koji je advokat brinuo o interesima klijenta predmet spora. Meutim, otkrivanje je dozvoljeno samo ukoliko je izuzetno neophodno. -ne postoji odredba koja dozvoljava otkrivanje poverljivih informacija na osnovu saglasnosti klijenta. c. Nemaka Propis o advokatskoj profesiji (1996.), lan 2. -advokat ima i dunost i pravo da uva sve poverljive informacije koje dobije od klijenta u profesionalnom smislu, to se odnosi i na period kada se predmet rei. d. Francuska Francuski krivini zakonik, lan 266.13 - Otkrivanje informacija koje su po svojoj prirodi poverljive od strane osobe kojoj su poverene zahvaljujui njegovom statusu ili profesiji, ili njegovoj privremenoj misiji ili dunosti, kanjava se kaznom zatvora od godinu dana i novanom kaznom u iznosu od 14.000 evra.
138
Kodeks ponaanja nacionalnog saveta advokatske komore (1999.), lan 2.1 -Obaveza uvanja tajne primenjuje se na sva struna lica, ukljuujui advokate. Ta dunost je opta, iskljuiva i vremenski neograniena. Kodeks ponaanja nacionalnog saveta advokatske komore (1999.), lan 2.2 -Obaveza uvanja poverljivih informacija odnosi se na savete, spor, sva dokumenta klijenta, sva obavetenja koja advokat dobije obavljanjem svoje profesije, i ak i na identitete klijenta. -te obaveze se ne moe odrei, ali klijent moe svojevoljno da otkrije poverljivu informaciju. e. Hrvatska Kodeks advokatske etike (1999), lan 26. -advokati su duni da svaku informaciju koju dobiju od klijenta uvaju kao poverljivu, sve dok advokat deluje u svojstvu strunog lica. Diskreciono je pravo advokata da sam odredi ta je to to klijent eli da se uva kao advokatska tajna. Kodeks advokatske etike (1999.), lanovi 27, 30, 33. -advokati podleu standardu voenja razumne brige u vezi sa uvanjem advokatske tajne unutar advokatske kancelarije. Ako advokat propusti da to uini, moe izgubiti posao. -obaveza uvanja advokatske tajne traje onoliko dugo koliko postoji mogunost da se klijentu nanese teta njenim otkrivanjem. Kodeks advokatske etike (1999.), lan 34.
139
-Otkrivanje advokatske tajne je dozvoljeno uz pristanak klijenta, ukoliko je neophodno u sluaju da se advokat brani, ili ako advokat trai da se povue iz predmeta. f. Albanija Advokatski etiki kodeks iz 1996. (lan 13.) -dunost uvanja advokatske tajne je doivotna. Advokatski etiki kodeks iz 1996. (lan 32.) -klijent moe da ovlasti advokata da otkrije tajnu, ili je otkrivanje tajne dozvoljeno ukoliko se koristi da otkloni sumnju sa advokata. g. Makedonija Etiki kodeks advokata, saradnika i advokatskih pripravnika iz1993. (lan 19.) -dunost uvanja advokatske tajne primenjuje se na otkrivanje informacija koje moe biti tetno za klijenta. Krenje ove dunosti moe da rezultira kako krivinom tako i disciplinskom odgovornou. Etiki kodeks advokata, saradnika i advokatskih pripravnika iz 1993. (lan 20.) -otkrivanje tajne je dozvoljeno uz saglasnost klijenta, ukoliko e doprineti odbrani, ili ukoliko je Advokatska komora dala saglasnost za otkrivanje tajne. C. Standardi u SAD-u (Odlomci u ovom odeljku su iz knjige Predmeti i materijali o propisima koji ureuju advokaturu, autora Dejmsa Moliterna, izdava Lexis Law Publishing) Dunost uvanja advokatske tajne primenjuje se na sadanje, bive i budue klijente. Ova dunost postoji prema bivim klijentima, jer bi ona malo vredela i malo
140
bi podsticala komunikaciju da njena vanost prestaje prestankom zastupanja. Advokati doivotno imaju obavezu da uvaju tajne klijenata. Buduim klijentima advokat takoe duguje obavezu uvanja tajne. im advokat i budui klijent ponu da razgovaraju u tom svojstvu, odmah se primenjuje dunost uvanja svake informacije koju klijent saopti. Ukoliko to ne bi bio sluaj, advokat i klijent bi morali da odlue da li e klijent angaovati advokata, a da se odrekne koristi od iskrenosti koju dunost uvanja advokatske tajne eli da podstakne. Osim to zastupaju pojedince, advokati zastupaju razne organizacije. Oni duguju obavezu uvanja advokatske tajne svojim klijentima, bez obzira da li su oni pojedinci ili organizacije, kao to su korporacije, radniki sindikati javne interesne grupe ili vladine agencije. Dunost uvanja advokatske tajne prua podrku i drugim vanim stvarima: podsticanjem potpunog poveravanja informacija, ona omoguava bolje zastupanje klijenta, dozvoljava advokatu da zna dovoljno o klijentovim buduim potezima i planovima to mu omoguava da ispuni svoju savetodavnu ulogu, savetujui klijenta u vezi sa zakonitim nainima da svoju zamisao sprovede kao i odvraajui ga od nezakonitih i nemoralnih postupaka. Osnovno razumevanje privilegije zasnovane na poznavanju dokaza je sastavni deo etike obaveze uvanja advokatske tajne i njenog tumaenja. Dok je etika dunost uvanja advokatske tajne ire definisana od privilegije zasnovane na dokazima zato to etika dunost ima izuzetke za one situacije kada sud naloi advokatu da dostavi inae poverljive klijentove informacije, efikasnost privilegije esto ima prednost.
141
Posebna pravila za razmatranje mogu se nai u Modelima pravila profesionalnog ponaanja amerike Advokatske komore. Ona obuhvataju modele pravila 1.2, 1.6, 1.13, 1.18, 3.3, 3.4, 4.10 i DR 4-101.
D. Standardi u Japanu Obaveza uvanja advokatske tajne predstavlja vanu temu u advokatskim kodeksima u Japanu. Advokat ne sme da otkrije ili iskoristi, bez opravdanog razloga, poverljive informacije klijenta koje je pribavio tokom svoje prakse. Ista zabrana primenjuje se na poverljive informacije klijenta drugog advokata koji radi u istoj kancelariji, koje je pribavio tokom svoje prakse (lan 20.).
142
Problemi za diskusiju 1. Ivona je prihvatila posao pravnika u Galenici jer je dala prednost 48oasovnoj radnoj nedelji u odnosu na 70-oasovnu koliko je prethodno radila u advokatskoj kancelariji. Najmanje to je oekivala bila je da se nae u sred velikoj korporaciji i u kontroverznim situacijama povezanim sa smru. Galenika se bavi distribucijom medicinske opreme ukljuujui i opremu za dijalizu. Ivonin posao je da proverava izvetaje o kvalitetu proizvoda da bi bili usaglaeni sa ogovarajuim zdravstvenim propisima. Jedan takav izvetaj je ukazivao da je kvalitet nedavno proizvedenog kontingenta filtera za dijalizu ispod industrijskih standarda. Pacijenti e imati neto manje koristi od leenja u sluaju korienja defektnih filtera. Razlika je neznatna, i iako e nakon niza tretmana pacijenti trpeti posledice koje mogu biti opasne po ivot, nije verovatno da e se uzrok smrti pripisati defektnim filterima. Ivona podnosi izvetaj Savetu Galenike u kome navodi da ove filtere ne bi trebalo distribuirati. Savet se sa tim sloi, i Ivona odlazi kui zadovoljna dobro uraenim poslom. Dve nedelje kasnije, Ivona je proverila evidenciju o distribuciji i na svoje zaprepaenje shvatila da su filteri prodati i da su u upotrebi. Ona se obraa Savetu i objanjava da mora da je dolo do greke koja je dovela do distribucije tih filtera. Ne, nema greke Ivona, odgovorio je Savet. Nedostaci na filterima bili su manji i ja dali smo saglasnost za njihovu prodaju. Mislili smo da je najbolje da ne zna. eleli smo da te potedimo od profesionalno neprijatne situacije. Verujemo da e dii ruke od ovoga. ta Ivona treba da radi? Optuena se tereti za razliite zloine, a i takoe je tuena u odgovarajuim graanskim parnicama. Optuena kae svom advokatu da je lagala u vezi sa stvarima koje nemaju veze ni sa jednim od postupaka tokom iskaza u srodnom graanskom postupku. Ona predlae da ispravi svoje lai tokom svedoenja u sluaju da u krivinom ili graanskom postupku doe do glavne rasprave ili pretresa. Moe li (mora li) advokat da otkrije lai svog klijeta? Ivan se sastao sa svojim advokatom na ruku u popularnom lokalnom restoranu. Pored stola sa salatama, Ivan je diskutovao o svojoj ulozi u zloinu za koji je nedavno bio optuen. Da li privilegija odnosa advokata i klijenta titi informaciju koju je Ivan dao svom advokatu za rukom? Igor i Sara su optueni da su zajedno izvrili zloin. Igor priznaje sve svom advokatu i odrie se privilegije odnosa izmeu advokata i klijenta. Sara ne eli da Igorov advokat ima pravo da otkrije komunikaciju izmeu njih dvojice jer bi to ukazalo na njeno uee u zloinu, a ona planira da izjavi da nije uestvovala. Da li Sara moe da sprei otkrivanje komunikacije izmeu Igora i njegovog advokata pozivajui se na privilegiju odnosa klijent-advokat? Vanja je rekao svom advokatu da je bio izvan zgrade u ulozi straara kada je izvren zloin. Vanja je odluio da svedoi tokom suenja. Dok je svedoio, tuilac ga pita da li je bio izvan zgrade u trenutku kada je izvren zloin. Da li Vanja moe da se pozove na privilegiju odnosa advokat-klijent i da izbegne odgovor na ovo pitanje?
2.
3.
4.
5.
143
6.
Zoran je rekao svom advokatu da je izvrio zloin i bacio pitolj u umu. Advokat ode u umu i vidi pitolj, ali ga ne pipne niti ga na bilo koji nain pomeri. Tuilac pita advokata da li zna gde je oruje. Da li advokat mora da otkrije lokaciju pitolja a da ne otkrije odakle zna gde je pitolj? Pretpostavite da je situacija ista kao u prethodnom primeru, ali da sada advokat uzima pitolj i odnosi ga u kancelariju. ta bi u ovoj situaciji bilo zatieno privilegijom odnosa advokat-klijent? Goran i Igor odlaze kod advokata da ga zamole da im pomogne u postizanju dogovora u vezi sa poslovnim ugovorom koji planiraju da sklope. Kakav efekat ovaj dogovor ima na stvaranje privilegije odnosa advokat-klijent? Advokat istrauje okolnosti zloina za koji je optuen njegov klijent Filip. Tokom te istrage, Filipov prijatelj kae advokatu gde je Filip bio te noi kada se desio zloin. Da li je komunikacija izmeu advokata i klijentovog prijatelja zatiena privilegijom odnosa advokat-klijent? Pre etiri godine, Nikola je doao kod advokata i priznao mu da je izvrio ubistvo i zamolio advokata da ga zastupa ako ga ikad optue za aloin. Nikola nikad nije uhapen zbog ubistva i advokatovo zastupanje Nikole koje nije bilo u vezi sa predmetom zavreno je pre tri godine. Ivan je nedavno zamolio advokata da ga zastupa. Ivan je optuen da je poinio ubistvo koje je Nikola priznao advokatu pre etiri godine. ta advokat treba da radi? Advokat je zastupao Milana, i tokom zastupanja je saznao da je Milan utedeo pozamanu sumu novca. Advokat nije uspeo da naplati svoj honorar od Milana i podneo je tubu protiv njega da bi naplatio honorar. Tokom suenja, Milan je izjavio da nema novac da plati ostatak honorara. Otkrivanje poverljive informacije bi svakako doprinelo advokatu, ali bi bilo tetno za Milana. Da li advokat mora da uti? Advokat zastupa firmu koja razmatra mogunost da gradi veliki park u oblasti koja je trenutno ruralna. Ako se park napravi, parcelama pored parka e naglo skoiti vrednost. Advokat razmilja da kupi parcelu pored predloenog mesta za park. Da li advokat kri neko pravilo etike time to kupuje ovu imovinu? Sanja ulee u kancelariju advokata i kae: Kad izaem odavde, idem da naem Marka i da ga ubijem. Advokat veruje da Sanja govori istinu. Da li je ova komunikacija zatiena privilegijom odnosa advokat-klijent ili dunou uvanja advokatske tajne, i da li advokat ima obavezu da upozori Marka? Advokat koji radi za vladinu agenciju sazna da su zaposleni u agenciji bespravno primili hiljade dinara u vidu putnih trokova i poklona od raznih grupacija koje se bave lobiranjem. Da li je advokat obavezan zbog privilegije odnosa advokat-klijent da ne otkrije prekraj?
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
144
15.
Ivana u sporu zastupa njegov advokat. Oni zakljuuju sporazum o punomoju a onda ga ponitavaju nekoliko puta tokom postupka. Da li se ovaj advokat dolino ponaa? Advokat Dejan osea uznemirenost zbog sukoba izmeu svojih etikih dunosti prema sudu i obaveza prema klijentu. On je branio klijenta koji je u svai napao drugo lice. Na kraju je porota oslobodila Dejanovog klijenta optubi uprkos ozbiljnim povredama drugog oveka, jer su oigledno poverovali (pod uticajem svedoenja Dejanovog klijenta) da je Dejnov klijent bio donekle samo nevini posmatra koji je protiv svoje volje uvuen u tuu. Meutim nekoliko dana nakon presude, Dejan je uo kako njegov klijent kroz smeh opisuje kako je uvukao rtvu u tuu. Dejan je zabrinut i pita vas da li mora da se obrati sudu i kae da je njegov klijent poinio krivokletstvo.
16.
145
Nedelja 8 Lojalnost klijenta; Nespojivi poslovi advokata
146
147
1. SUKOB INTERESA I NESPOJIVI POSLOVI (Odlomci u ovom odeljku su iz knjige Dejmsa Moliterna Predmeti i materijali o propisima koji ureuju advokaturu, izdava Lexis Law Publishing, kao i iz knjige Dejmsa Moliterna Etika advokatske profesije, izdava West Publishing) Osnova odnosa izmeu advokata i klijenta je pretpostavka da su advokati duni da budu lojalni prema klijentu. Takoe su duni i da im daju nezavisno profesionalno miljenje. Kada je nezavisnost ugroena interesima koji nisu klijentovi, pitanje sukoba interesa zahteva analizu. Mnoga pitanja sukoba interesa odnose se na krenje dunosti uvanja advokatske tajne. Kada advokat koji zastupa vie klijenata poseduje poverljive informacije jednog klijenta, koje bi posluile nekom drugom, postoji problem sukoba interesa. Takav advokat mora ili da prekri obavezu uvanja advokatske tajne prema jednom klijentu, ili da drugog klijenta zastupa loije nego to bi mogao kad bi prekrio obavezu uvanja tajne prema prvom klijentu. Bilo koja od ovih opcija predstavlja krenje dunosti advokata, a to znai i problem sukoba interesa. Koncept sukoba interesa postao je veoma vaan iz nekoliko razloga. Prvo, zato to advokati u dananje vreme ee menjaju poslove nego to je to bio sluaj pre dvadeset godina. Iz razloga to se sukobi izmeu bivih i sadanjih klijenata moraju analizirati, advokat koji odlazi, nosi na novo radno mesto potencijalne sukobe sa svim svojim bivim klijentima. Drugo, udruivanje firmi, preuzimanje firmi, rasputanje firmi i oduzimanje firmi u dananje vreme se deava mnogo ee nego pre dvadeset godina. Kada firme i protivnici kupuju jedni druge, prodaju delove ili se dele, nastaju potencijalni sukobi. Tree, advokatske kancelarije su danas vee nego pre dvadeset godina. Iz razloga to je vea mogunost da razne vrste sukoba utiu na celu kancelariju pre nego samo jednog advokata u okviru kancelarije, sukobi koji pogaaju kancelarije od 200 zaposlenih advokata mnogo su brojniji i verovatniji nego oni koji
pogaaju kancelarije od 20 zaposlenih. Na kraju, efekat koji promena radnih mesta ima na sukobe uveava se realnom situacijom da mnogi advokati iz velikih kancelarija odlaze u druge velike kancelarije i tom prilikom obavljaju poslove u okviru svojih specijalnosti. Rezultat toga je da, kada advokati menjaju radna mesta, postoji mogunost da se presele iz jedne kancelarije koja radi na nekom predmetu u drugu advokatsku kancelariju koja radi na istom, ili veoma slinom predmetu za drugog klijenta. Sukobi interesa javljaju se u najmanje tri varijante: meanje tree strane, interesi advokata koji se meaju sa interesima klijenta, i interesi vie klijenata koji se meusobno sukobljavaju. Jedan osnovni princip pojavljuje se iz svakog sukoba interesa: advokat mora biti u stanju da prui svoju strunu procenu u korist klijenta. Kada je ugroena nezavisnost strune procene, mogue je nastajanje sukoba. Neka od pravila koja se esto nazivaju pravilima sukoba interesa upuuju na to da su se u nezavisnu strunu procenu umeali interesi advokata za koje se ne ini, bar na prvi pogled, da su u sukobu ili suprostavljeni interesima klijenta. Ova pravila verovatno treba smatrati drugaijim od pravila sukoba. Kada analizirate probleme sukoba interesa, postavite sebi sledea pitanja: 1. ta je izvor sukoba? (Meanje tree strane? Viestruki sukob interesa meu klijentima? Interesi advokata?) 2. Da li sukob ispunjava osnovne posebne zahteve? 3. Da li je sukob takav da se odnosi na celu advokatsku kancelariju? 4. Ukoliko je tako, da li se sporni advokat moe efikasno ispitati ili izolovati iz organizacije? 5. Da li je sukob takav da dozvoljava klijentu da se odrekne prava? 6. Ukoliko je tako, ta treba da se desi da bi odricanje stupilo na snagu?
149
Obratite panju na interese koji se nalaze u pozadini pravila sukoba interesa koji su uglavnom sledei: (a) briga da se odri poverljivost prema klijentu; (b) briga da se ne kompromituje lojalnost prema klijentu; i (c) briga da se ak i pojava doivljene neprijatnosti izbegne. Dobar deo pravila koja se odnose na sukob interesa podrana su optim zakonom o obligacijama koji propisuje ponaanje advokata nametanjem graanske odgovornosti za krenje pravila i pravljenje greaka. Termin nezavisnost esto se koristi da opie poeljnu osobinu advokata. Meutim, taj termin iziskuje pitanje: nezavisan od ega? Odgovor dosta zavisi od sudstva i pravnog sistema. U nekim evropskim sudskim sistemima, kljunu nezavisnost predstavlja nezavisnost od kontrole drave. U ovom smislu, nezavisnost izaziva konotaciju spremnosti protivljenja stavu koji ima drava kao i nespremnost na kontrolu od strane vlade. U SAD pojam nezavisnost ima potpuno drugaije znaenje: koncept dravne kontrole advokata je skoro u potpunosti stran advokatima u Americi. U SAD, termin nezavisnost podrazumeva nezavisnost od uticaja koji bi ugrozili lojalnost advokata prema klijentu, od uticaja, na primer, linih interesa advokata ili treih lica koja ele da utiu na advokata, ili interesa drugih klijenata koji su moda suprostavljeni interesima klijenta o kome se radi. Ovo se smatra izvorima problema sukoba interesa kako za advokate u Americi tako i drugde. Na drugi nain, uglavnom za advokate u Evropi, nezavisnost takoe znai nezavisnost od zahteva klijenta, bar u sluajevima kada su ti zahtevi neopravdani ili veoma tetni po javni interes. U SAD, slino znaenje tog pojma ima potpuno drugu konotaciju: mi smatramo da advokat nije odgovoran za stavove klijenta, to predstavlja vrstu nezavisnosti koja doputa advokatu da se upusti u zatupanje klijenata koji imaju najuasnije motive, sve dok je to zastupanje unutar zakonskih okvira.
150
U ovom poglavlju, termin nezavisnost uglavnom se odnosi na nezavisnost procene, koja nije podlona uticaju pretnji, sukobljenih interesa treih lica, linih interesa advokata, drugih klijenata i drave. A. Standardi u Srbiji Uopteno govorei, advokati ne mogu da pruaju pravne usluge ukoliko imaju lini sukob interesa sa klijentom, ili ukoliko postoji sukob, ili veliki rizik da nastane sukob interesa izmeu dva ili vie klijenata (Videti Srbija: Etika i praksa, str. 2). Odgovarajua pravila mogu se nai u Statutu Advokatske komore Srbije, odeljak 10. koji se odnosi na povrede dunosti i ugleda advokata. lan 123. navodi da se povrede dunosti advokata dele na tee odn. disciplinski prestup, i lake odn. disciplinske neurednosti. lan 124. nabraja postupanja koji se smatraju teom povredom dunosti. Ovaj spisak obuhvata nesavesno i neblagovremeno zastupanje; kupovina na javnoj prodaji na kojoj advokat zastupa stranku za svoj raun, ili raun treeg lica; kao i istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni. Mnoge odredbe Kodeksa odnose se na nezavisnost advokata i nespojive poslove. lanovi 12. i 13. govore uopteno o nezavisnosti i zabranjuju advokatima da prihvataju poslove koji bi naruili njihovu nezavisnost procene u korist klijenata. Odeljak X, lanovi 43.-52. nabrajaju nekoliko posebnih zanimanja u upravnim organima ili poslovnoj delatnosti koja mogu da ugroze nezavisnost advokata. Na primer, lan 46. propisuje nespojivost advokatske profesije i bilo koje druge delatnosti, izuzev u oblasti nauke, knjievnosti, umetnosti, publicistike, pedagogije, prevodilatva i sporta. Takoe, advokat moe istovremeno da bude lan, rukovodilac ili lan rukovodeeg tima u ekspertskim, radnim i drugim strunim telima vladinog ili nevladinog karaktera, u humanitarnim organizacijama, nevladinim organizacijama, organizacijama za zatitu ljudskih prava i sloboda, izdavakim savetima, ureivakim
odborima i slinim organizacijama, drutvima i udruenjima. Uopteno govorei, advokat je duan da izbegava sve poslove koji mogu dati komercijalni karakter njegovom pozivu. U advokatskoj kancelariji, ne moe se obavljati druga delatnost osim advokatske, niti advokat moe, radi sticanja prihoda, da prua druge usluge osim kao prevodilac. Govorei o obavezi da odbiju pojedine klijente, lanovi 60. (treba da odbije) i 61. (mora da odbije) navode razliite viestruke sukobe interesa klijenata. Na primer, lanovi 61.4 i 61.5 navode da advokat mora da odbije zastupanje ako istovremeno u drugom predmetu zastupa suprotnu stranku, ili ako je u istoj pravnoj stvari ve savetovao suprotnu stranku ili je od nje primao informacije i naloge. Kada advokat u Srbiji ima sukob interesa koji ga diskvalifikuje, on se odnosi i na ostatak advokatske kancelarije u nabrojanim situacijama (videti Kodeks, lanovi 64, 58.1, 58.7, 61.1.) i ta pravila podleu oceni strunog kolegijuma ili drugog advokata kancelarije. Za razliku od uobiajenih pravila koja diskvalifikuju advokate u SAD, advokati u Srbiji mogu u nekim sluajevima da zastupaju obe strane prilikom sklapanja poslova. Naime, lan 76. Kodeksa propisuje da kod sastavljanja isprava i u dvostranim pravnim poslovima, advokat je zastupnik obe stranke i duan je da savesno brani njihove interese, bez obzira na to koja mu se stranka prva obratila i koja plaa nagradu. Disciplinsnski organ Advokatske komore Beograda zauzeo je stav koji je u suprotnosti sa pravilom navedenim u lanu 61.6 Kodeksa. lan 61.6 navodi da je advokat duan da odbije zastupanje ako bi trebalo da zastupa u sporu povodom ugovora ili vansudskog poravnanja koje je sam sainio, radi pobijanja testamenta koji je sastavio, ili protiv nosioca prava na imovini iji jeste ili je bio staratelj. Naime, disciplinski organ Advokatske komore Beograda zauzeo je stav da je istoj osobi dozvoljeno da saini ugovor i da zatim zastupa jednu stranu u sporu koji je proistekao
152
iz tog ugovora. Zauzeti stav je posledica shvatanja da advokat nije postao pristrasan samim inom zastupanja obe strane pri sainjavanja dokumenta jer je njegova pozicija u tom sluaju neutralna. B. Evropski standardi (i) Evropska Unija Savet advokatskih komora i pravnikih udruenja Evrope (CCBE), zvanino priznata organizacija koja zastupa advokatsku profesiju u EU, ne dozvoljava klijentima da pristanu na sukob interesa ili da ga zanemare. Ovo, kao i pravila o uvanju advokatske tajne, predstavlja drugaije shvatanje nezavisnosti advokata od spoljanjih uticaja. U SAD, ova nezavisnost je ograniena povlasticama klijenta. To je tako pre svega zahvaljujui injenici da je amerika doktrina sukoba interesa duboko ukorenjena u principima zakona o zastupanju. Meutim, to nije sluaj u EU. Odgovarajua pravila mogu se nai u Kodeksu ponaanja za advokate u EU, poglavlje 3.2: Prema odredbi 3.2.1 advokat ne moe savetovati, zastupati ili postupati u ime dve ili vie stranaka u istom postupku ako postoji sukob interesa ili znaajniji rizik takvog sukoba imeu tih stranaka Prema odredbi 3.2.2 advokat mora prestati da zastupa obe stranke ukoliko nastupi sukob interesa tih stranaka ili ukoliko postoji opasnost naruavanja poverenja ili njegove nezavisnosti. Prema odredbi 3.2.3 advokat se mora uzdrati od zastupanja neke nove stranke ukoliko postoji opasnost od naruavanja poverenja koje je advokatu poverila prethodna stranka ili ukoliko bi poznavanje poslova prethodne stranke od strane advokata moglo predstavljati neprimerenu prednost za novu stranku
Prema odredbi 3.2.4 kada advokati rade u partnerstvu, paragrafi 3.2.1 do 3.2.3 primenjivae se na partnerstvo i sve njegove lanove. (ii) Pojedinane evropske zemlje Veina evropskih zemalja sa sistemom kontinentalnog prava mnogo su stroije kada je u pitanju zabrana zanemarivanja sukoba interesa. esto klijent nema nikakvog udela u donoenju odluke. Osim toga, konano razreenje sukoba interesa u veini evropskih zemalja donosi predsednik lokalne advokatske komore. Takoe, veina evropskih zemalja odredila je neka zanimanja kao etiki nespojiva sa advokaturom. CCBE ovakav svoj stav izraava u svom Kodeksu, u lanu 2.5. Zanimanja koja spadaju u ovu kategoriju odreuje svaki pravni sistem posebno. Meutim, postoji jak trend da se zabrani zapoljavanje advokata u korporacijama. Slede neki primeri pravila o sukobu interesa u pojedinim zemljama: a. Italija Etiki kodeks za advokate u Italiji, (1999), lan 37.1 - ako postoji mogunost nastanka sukoba interesa, stranka nema pravo odluivanja u toj stvari -advokati moraju da odbiju novo zastupanje ako postoji mogunost nastanka sukoba interesa sa interesima postojeih klijenata Etiki kodeks za advokate u Italiji, (1999.), lan 37.2 - advokat koji je radio za brani par ne moe da zastupa ni jednog suprunika u bilo kakvom sporu koji se meu njima pojavi.
b. Francuska Pravni dekret donet 27. novembara, 1991. (lan 155.)
154
- ako postoji mogunost za nastanak sukoba interesa, klijent moe da ga zanemari. Ako on ve postoji, klijent ne moe da ga zanemari. Ako sukob nije oegledan kada advokat zapone zastupanje ali se manifestuje kasnije, advokat mora da savetuje klijenta da trai drugog zastupnika. c. Nemaka StGB, 356 - sukob interesa je zapravo krivina radnja BORA lan 3; BRAO lan 43. (a) - advokat ne moe da uestvuje u predmetu u kome je prethodno savetovao ili zastupao suprotnu stranu d. Jermenija Zakon o advokaturi iz 1999. (lan 19.3) - klijent moe da pristane na zastupanje od strane advokata ako postoji sukob interesa sa prethodnim ili sadanjim klijentima ili je on rezultat pozicije koju je imao advokat u istom predmetu. e. Albanija Etiki kodeks advokata iz 1996. (lan 24.) - Prethodni klijenti mogu da zanemare sukob interesa koji nastane sa sadanjim klijentima. C. Standardi u SAD-u Odredbe Modela pravila o sukobu interesa mogu se nai u paragrafima MP 1.7 preko 1.13 do 1.18 Model pravila 1.7 navodi opte standarde analize sukoba interesa. Model pravila 1.8 navodi niz posebnih pravila sukoba interesa koji se primenjuju na odnos izmeu advokata i klijenta. Model pravila 1.9 odnosi se na sukobe interesa u
radu sa vie klijenata, gde je jedan od njih prethodni klijent. Novo pravilo, usvojeno u februaru 2002. MP 1.18. definie i identifikuje dunosti advokata prema buduem klijentu. Pravila sukoba interesa koja se primenjuju na advokate koji imaju posebne uloge mogu se nai u MP 1.11, 1.12, i 1.13. Model pravilo 1.10 opisuje opta pravila diskvalifikacije. Preciznije definisana pravila diskvalifikacije mogu se nai u MP 1.9, 1.11, i 1.12. Zbog injenice da veina sukoba interesa stavlja klijente u rizinu situaciju kao i zato to autonomija klijenta i njegove odluke imaju znaaj koju treba potovati, klijenti imaju mogunost da zanemare veinu sukoba interesa. Opti princip da klijent ima autonomiju ne primenjuje se ukoliko je sukob interesa dovoljno ozbiljan da bi zanemarivanje od strane klijenta bilo sumnjivo. Videti MP 1.7(b). To opte pravilo se takoe ne primenjuje kada se ono manje odnosi na interes klijenta a znatno vie na rizik po interese pravnog sistema. Minimalno, zanemarivanje sukoba interesa zahteva saglasnost klijenta o kome je advokat obaveten. Neka od pravila o sukobu interesa zahtevaju i vie od toga. Videti na primer MP 1.8(a), MP 1.8(f). Postoje tri primarna izvora sukoba interesa: meanje treeg lica, interesi advokata i viestruki interesi klijenata. Sukobi interesa zbog meanja treeg lica nastaju kada neko ko nije stranka u odnosu advokat-klijent pokuava da utie ili je u poziciji da utie na nezavisnost procene advokata u korist klijenta. Videti MP l.7(a)(2) za opte pravilo. Takvi sukobi interesa mogu biti zanemareni ako se klijent saglasi sa tim, nakon konsultacija. Drugi veliki izvor sukoba interesa predstavljaju interesi advokata koji se sukobljavaju sa interesima klijenta. Prema optem pravilu, sukob interesa postoji kada
156
advokatovo zastupanje klijenta moe da rezultira materijalnim ogranienjima izazvanim linim interesima advokata- MP 1.7(a)(2). Zanemarivanje ovog opteg sukoba interesa je mogue ukoliko advokat sa pravom veruje da e biti u stanju da obezbedi struno i savesno zastupanje klijenta i ukoliko se klijent sa tim saglasi i to potvrdi u pismenoj formi. MP 1.7(b). Videti III. U velikom broju sluajeva sklapanje poslova izmeu advokata i klijenata rukovodi se posebnim pravilima sukoba interesa. Model pravilo 1.8 (a), koje se odnosi na sklapanje poslova izmeu advokata i klijenta, zahteva pismenu saglasnost klijenta, da klijent dobija savet u pisanoj formi da je poeljno da zatrai, i da mu je omogueno da zatrai, savet nezavisnog pravnog savetnika da je sklapanje posla objektivno opravdano, i da taj poslovni dogovor treba da bude u pisanoj formi u obliku uslova koje klijent moe da razume. Ogranienja poslovnih dogovora opisana u MP 1.8 (a) primenjuju se samo kada klijent oekuje od advokata da pravno proceni poslovni dogovor. Advokatima je, sve do zavretka zastupanja, zabranjeno da pregovaraju u vezi sa knjievnim ili medijskim pravima vezanih za prie njihovih klijenata, MP 1.8(d). Nije dozvoljeno zanemarivanje ovog sukoba interesa. Advokatu je zabranjeno da sastavi dokument kojim se advokatu ili njegovoj rodbini daje pozamaan poklon. Ovo ogranienje se ne primenjuje ukoliko je primalac u srodstvu sa davaocem- MP 1.8 (c). Zbog komplikovane meavine interesa do koje moe da doe ukoliko se u profesionalni odnos izmeu klijenta i advokata umea ljubavni odnos, advokati se savetuju da izbegavaju ljubavne veze sa svojim sadanjim klijentima. Novi Model pravila usvojen u februaru 2002., 1.8 (j), zabranjuje intimne veze izmeu advokata i
157
klijenata, osim ukoliko se radi o intimnoj vezi zapoetoj pre nego to je poeo odnos izmeu advokata i klijenta. Advokatu je zabranjeno da sklapa ugovore sa klijentom koji potencijalno smanjuju advokatovu odgovornost za nesavesno obavljanje profesije, ukoliko to nije dozvoljeno dravnim zakonom ili ukoliko klijenta ne zastupa nezavisni pravni savetnik u vezi sa ugovorom- MP 1.8 (h). Advokatu je zabranjeno da izdejstvuje poravnanje tube klijenata koji nemaju zastupnika ili svojih bivih klijenata za nesavesno obavljanje prakse, ukoliko ih advokat prvo ne posavetuje da je poeljno da zatrae savet nezavisnog pravnog savetnika- MP 1.8 (h) Razliita ogranienja u ponaanju advokata, koja su esto povezana sa pitanjima sukoba interesa advokata i klijenta, zasnovana su na tri doktrine: pogodba po kojoj parniar ustupa onome ko finansira parnicu deo dobiti u sluaju da dobije parnicu, pokretanje postupka bez ikakve osnove, i davanje novca klijentu da pokrene postupak protiv tree strane. Ove tri doktrine zalau se za zabranu pokretanja neopravdanog postupka i finansiranja klijenta da pokrene postupak protiv tree strane. Advokatima je zabranjeno da daju finansijsku pomo klijentima ukoliko je spor u toku, ali advokati mogu da finasiraju sudske trokove. Zanemarivanje ovakvog sukoba interesa od strane klijenta je zabranjeno- MP 1.8(e). Advokatu je zabranjeno da ima interesa u parnici, bilo da je taj interes u saglasnosti ili ne sa interesom klijenta. Ova zabrana ne znai ogranienje ugovora advokata sa klijentom u vezi sa razumnim honorarom koji je uslovljen ishodom zastupanja. Zanemarivanje krenja ovog pravila od strane klijenta nije dozvoljeno- MP 1.8(i).
158
Advokatu je zabranjeno da informacije koje je pribavio tokom odnosa sa klijentom koristi na tetu klijenta- MP 1.8(b). Trei veliki izvor sukoba interesa je meanje viestrukih interesa klijenata. Viestruki sukobi interesa klijenata mogu da ukazuju ne samo na istovremeno zastupanje vie klijenta ve i na sukobe interesa izmeu prethodnih i sadanjih klijenata, izmeu buduih i sadanjih klijenata i izmeu buduih i prethodnih klijenata. ak iako sukob interesa obuhvata samo paralelno zastupanje klijenata, moe doi do razliitih vrsta problema. Najlaki sluaj sukoba interesa obuhvata istovremeno zastupanje klijenata iji su interesi u direktnom sukobu. Takav direktni sukob interesa klijent ne moe da zanemari, zato to se smatra suvie ozbiljnim- MP 1.7(a). Advokat moe da se nae u situaciji da zastupa jednog klijenta protiv drugog u sporu koji nema veze sa zastupanjem drugog klijenta. Uopteno govorei, takav sukob interesa ne moe se zanemariti, ali kada je problem opte prirode, dozvoljava se zanemarivanje sukoba interesa. ak i viestruko zastupanje klijentata koji su barem na poetku na istoj strani u sporu, postupku ili poslovnom dogovoru, zahteva analizu sukoba interesa. Advokati prema svojim buduim klijentima imaju obavezu ograniene lojalnosti i uvanja advokatske tajne, MP 1.18. Zbog injenice da krenje obaveze lojalnosti predstavlja primarni problem prilikom analize sukoba interesa vie klijenata, mora se sprovesti analiza potencijalnog sukoba interesa meu sadanjim, buduim i prethodnim klijentima. Zbog injenice da advokati imaju konstantnu obavezu lojalnosti i uvanja advokatske tajne prema klijentima i nakon okonanja zastupanja, sukobi interesa
159
nastaju izmeu prethodnih i sadanjih klijenata kada su njihovi interesi direktno suprotni ili ukoliko postoji znaajna povezanost izmeu dva zastupanja. Takav sukob interesa oba klijenta mogu zanemariti ako o svojoj saglasnosti obaveste advokata MP 1.9. Advokat koji zastupa neku organizaciju, kao to je korporacija, sindikat, ili organizaciju od javnog interesa, zastupa organizaciju a ne njene slubenike. Povremeno, interesi organizacije i njenih slubenika mogu da budu istovetni. U takvim okolnostima, advokat moe da zastupa i organizaciju i njene slubenike, ali advokat mora da se povue ukoliko interesi organizacije i njenih zaposlenih postanu suprostavljeni- MP 1.13. Kada advokat, koji zastupa dva klijenta u sporovima koji nemaju veze jedan sa drugim, mora da se zalae za suprotne stavove u vezi sa istim problemom, postoji potencijalni sukob interesa. Iako obino advokat moe da bude u razliitim nespojivim pozicijama, ispred raznih tribunala, u razliito vreme, u ime razliitih klijentata, ....sukob interesa nastaje [kada] postoji znatan rizik da e advokatovo delovanje u ime jednog klijenta materijalno ograniiti efikasnost advokata u zastupanju drugog klijenta u drugom predmetuMP 1.7, komentar 24. Meutim, kada se ovakva situacija desi pred istim sudom, advokat se tada zalae za presedan u jednom predmetu koji nanosi tetu klijentu u drugom predmetu. Ovo bi imalo lo uticaj na jednog , dok bi drugi klinet od toga imao korist. Uopteno govorei, kada advokat ima sukob interesa, on se prenosi na sve advokate u organizaciji (obino advokatskoj kancelariji) u kojoj advokat radi- MP 1.10. Pravilo izuzea uglavnom se zasniva na ideji da informaciju koju poseduje jedan advokat praktino poseduju svi advokati u istoj advokatskoj kancelariji.
160
Predlozi za izuzee pravnog savetnika i celokupne advokatske kancelarije za koju izuzeti advokat radi postali su omiljeno taktiko sredstvo u sporovima, to za rezultat ima da se suprotnoj strani uskrauje mogunost da ima zastupnika po izboru, i ouvanje integriteta pravnog sistema od pretnji sukoba interesa. Sve vea uestalost promene radnih mesta advokata, seljenje iz kancelarije u kancelariju, dramatino je povealo uestalost i uticaj pravila izuzea. Sve vei broj sudova, pod uticajem Modela Pravila 1.10, 1.11 i 1.12. smatra da e efikasne procedure za proveru spreiti primenu pravila za izuzee. Neki sudovi su ove procedure za proveru nazvali odbrana Kineski zid, zbog izolacije konkretnog advokata. Tokom takvih procedura, advokat koji je pogoen sukobom interesa na razne naine se izoluje od ostalih advokata u organizaciji. Kada sud razmatra mogunost da pokrene proceduru izuzea, mora da razmotri nekoliko faktora, pored principa koji su relevantni za kontekst disciplinskog postupka. Klijenti imaju ogranien interes da sami izaberu advokata. Ovaj interes se suprostavlja mogunosti donoenja odluke o izuzeu. Efikasne procedure provere pokrenute nakon to advokat pogoen sukobom interesa provede neko vreme u advokatskoj kancelariji, ili, jo gore, nakon to je podnet predlog za izuzee, dovode do toga da se tim procedurama provere teko moe odbraniti od izuzea. Sa druge strane, predlog za izuzee podnet mnogo kasnije nego to je strana koja daje predlog saznala da postoji advokat koji je u sukobu interesa ili, to je jo gore, kada je predlog podnet neposredno pred suenje kada je prisustvo takvog advokata bilo poznato ve due vreme, smanjuje efikasnost pokretanja predloga za izuzee.
161
Neki klijenti institucije (banke, bolnice, osiguravajua drutva, itd.) proirili su svoje pravne poslove na razne advokatske kancelarije, tako da e sve te advokatske kancelarije biti izuzete iz zastupanja klijenata protiv institucije. Najmanje jedan sud je ukazao da e takva taktika smanjiti uspenost predlaganja institucije za izuzee. Kada se odobri predlog za izuzee, spor se usporava dok se novi zastupnik ne upozna sa predmetom. Ideja o sudijskoj tedljivosti favorizuje odbijanje predloga za izuzee. Posebna pravila koja se odnose na izuzee primenjuju se na bive vladine advokate i bive sudije. Advokati koji imaju posebne uloge uviaju da se na njih primenjuju posebna pravila o sukobu interesa. Sukobi interesa bivih sudija razlikuju se od sukoba interesa advokata koji menjaju radna mesta u advokatskim kancelarijama, pa zahtevaju posebna pravila o sukobu interesa. MP 1.12 Bivi sudija ne sme da se upusti u privatno zastupanje u predmetu u kome je lino uestvovao kao sudija, ukoliko se sve strane u sporu ne saglase sa tim, nakon konsultacija. Sudijama je zabranjeno da pregovaraju o zaposlenju sa advokatima koji trenutno zastupaju stranke pred sudom u kome sudija sudi, ako sudija lino i u velikom obimu uestvuje u postupku pred sudom. Slino tome, ova ogranienja se primenjuju na sudske slubenike, ali ona se u tom sluaju mogu zanemariti. MP 1.12 (b). Posebna, ali manje restriktivna pravila izuzea primenjuju se na advokatske kancelarije za koje rade bive sudije. Efikasne procedure provere i obavetenje strankama u sporu i bivem sudu u kome je sudija radio, dozvoljava advokatskoj
162
kancelariji u kojoj sudija radi da nastavi sa zastupanjem u kome je sudija izuzet iz daljeg uea. MP 1.12 (c). Posebna pravila sukoba interesa primenjuju se na advokate koji prelaze iz prakse u dravnim institucijama u privatnu praksu. MP 1.11. Bivi dravni advokat ne sme da zastupa klijenta koji je povezan sa sporom u kome je advokat lino i u znatnoj meri uestvovao, kao dravni advokat. MP 1.11. Ovo pravilo sukoba interesa primenjuje se bez obzira da li je advokat promenio stranu u sporu. Postoje tri izuzetka koja dozvoljavaju bivem dravnom advokatu da se upusti u kasnije privatno zastupanje ak i ukoliko je njegovo uee bilo lino i u znatnoj meri. Pravilo o sukobu interesa izuzima sluajeve za koje zakon inae dozvoljava privatno zastupanje. Pravilo definie ta podrazumeva pod spornim pitanjem. Tek kasnije je privatno zastupanje u vezi sa radom u upravnim organima sporno pitanje koje pokree analizu sukoba interesa. Sporno pitanje obuhvata mnotvo instanci i postupaka koji podrazumevaju angaovanje organizacije odreene stranke ili stranaka. Ova definicija iskljuuje izradu nacrta ili propisa i drugih postupaka organizacije koji imaju optiju primenu. Organizacija moe da zanemari sukob interesa davanjem saglasnosti. Izuzev u sluajevima kada zakon izriito dozvoljava takvo zastupanje, bivem dravnom advokatu takoe je zabranjeno da zastupa privatna lica koja predstavljaju suprotne strane licima o kojima advokat ima poverljive informacije, pribavljene tokom rada u dravnim organima, a koje mogu biti iskoriene protiv suprotne strane MP 1.11(c). Interesima privatnih lica u ovom sluaju preti rizik. Zato je privatno lice,
163
a ne organizacija, ono koje mora da zanemari sukob interesa ukoliko advokat eli da mu se dozvoli da nastavi sa zastupanjem. Posebna, ne toliko restiktivna, pravila za izuzee primenjuju se kada su bivi dravni advokati oni advokati iz advokatske kancelarije koji imaju sukob interesa. Posebni problemi sukoba interesa odnose se na sluaj kada advokat treba da se pozove kao svedok MP 3.7. Opte pravilo u SAD je da, ako advokat ima sukob interesa, taj sukob se prenosi na sve advokate u organizaciji (to je obino advokataska kancelarija) u kojoj advokat radi. Ovo pravilo izuzea uglavnom se zasniva na ideji da ako jedan advokat poseduje poverljive informacije to praktino znai da ih poseduju svi advokati u kancelariji. Osim toga, problemi lojalnosti i nedolinosti nastaju kada jedan advokat prihvati zastupanje iz koga bi drugi advokat iz kancelarije bio izuzet zbog sukoba interesa.
D. Standardi u Japanu U Japanu, advokati ne mogu da odlau obavetenje o tome da li e preuzeti predmet ili ne (lan 21.). Takoe, moraju da opiu realna oekivanja uspeha (lan 22) ali nikad nee garantovati povoljan ishod. (lan 23.). Nelegitimni predmeti se ne mogu prihvatati (lan 24.). Iako se ne odobrava ta praksa, predmeti mogu biti preuzeti ukoliko advokat ima poseban odnos sa suprotnom stranom, ak i ukoliko to prejudicira obaveze punomonika, sve dok je klijent o tome obaveten (lan 25.). lan 26. navodi posebne predmete koji su advokatu zabranjeni da ih preuzme: Kada se suprotna strana konsultovala sa advokatom u toj meri da je zapoet odnos punomonika Kada se interesi klijenta sukobljavaju sa interesima drugog klijenta istog advokata
164
Kada suprotnu stranu advokat zastupa u drugom predmetu (klijent moe da zanemari sukob interesa). Kada je suprotna strana zamolila advokata da vodi drugi predmet (klijent moe da zanemari). Kada je advokat prethodno vodio predmet u drugom svojstvu.
Sukob interesa dominira u lanovima 27.-29. i u lanu 32. Kada postoji mogunost da predmet ogranii advokatovu pravednost, nije mu doputeno da ga preuzme. Razlog tome mogu biti drugi advokati u njegovoj kancelariji, njegovi kljenti ili klijenti drugih advokata. Ako je ve preuzeo predmet, advokat ima obavezu da obavesti klijenta i otkloni sukob interesa. Meutim, ovo ne bi trebalo da se deava, zato to on takoe ima obavezu da se obavesti koliko god je to mogue pre nego to preuzme predmet. Ako sukob interesa postoji meu klijentima, on bi trebalo da obavesti oba klijenta o situaciji. lanovi 30. i 31. propisuju dunosti delovanja bez odlaganja, uz redovno obavetavanje klijenta. lan 25. navodi irok spisak predmeta (proirenih iz lana 26. Kodeksa) koje advokati ne mogu da preuzmu. Oni su navedeni kao: Predmeti u kojima je advokat podrao suprotnu stranku konsultacijama, ili je suprotnu stranu prihvatio za klijenta Predmeti u kojima je advokata konsultovala suprotna stranka a obim i forma konsultacija je bila takva da se smatra da se zasniva na uzajamnom poverenju izmeu advokata i klijenta Bilo koji predmet koji suprotna stranka trai od advokata da preuzme ili je ve preuzeo Predmeti koje je advokat imao kao javni slubenik, kao deo svojih dunosti Predmeti koje je advokat imao kao arbitar u arbitranom postupku Predmeti u kojima je [advokatska kancelarija] podrala suprotnu stranku kroz traene konsultacije ili je prihvatila suprotnu stranku kao klijenta, i u kojima je advokat bio angaovan kao partner ili advokat zaposlen od strane pomenute kancelarije
165
Predmeti u kojima je [advokatsku kancelariju] konsultovala suprotna stranka a obim i forma konsultacija je bila takva da se moe smatrati zasnovanom na uzajamnom poverenju izmeu advokata i klijenta, i u kojima je advokat bio angaovan ili kao partner ili advokat zaposlen od strane pomenute kancelarije Predmeti koji su ve preuzeti u korist suprotne stranke od strane advokatske kancelarije, gde je advokat zaposleni ili partner Bilo koji drugi predmet koji je preuzela [advokatska kancelarija] gde je advokat partner ili zaposleni, u korist suprotne strane
U predmetima koji potpadaju pod treu ili poslednju kategoriju, advokati mogu da preuzmu nov predmet ukoliko se klijenti u ve postojeem predmetu saglase.
166
Problemi za diskusiju 1. 23-godinji Aleksa dolazi kod advokata da bi ga zastupao u brakorazvodnoj pranici. Aleksa je trenutno bez posla, i advokat pristaje da zastupa Aleksu za 100 evra na sat, to je polovina uobiajenog advokatskog honorara. Sledeeg dana, advokata pozove telefonom Aleksina majka. Ona objasni advokatu da je ula za sporazum izmeu njega i Alekse i eli da plati razliku do uobiajenog advokatskog honorara. Osim toga, ona napomene da je Aleksa glupo ponosan, i da eli da plati honorar bez Aleksinog znanja. Kako treba advokat da reaguje? Koje opcije postoje? Do pre dve godine, Marko je sedam godina radio kao saradnik u advokatskoj kancelariji Perovi i Jankovi i tri meseca je bio partner. U toj advokatskoj kancelariji, Marko je bio lan tima koji je zastupao Peugeot u razliitim parnicama pokrenutim od strane grupe ljudi protiv proizvoaa vozila. Advokatska kancelarija je zastupala Peugeot u predmetima koji su obuhvatali navodne kvarove na koionom sistemu, kvarove grejanja, i kvarove sistema dovoenja goriva. Pre dve godine, Marko i jedan kolega, napustili su advokatsku kancelariju Perovi i Jankovi i osnovali svoju. Pre mesec dana, Marka je posetio budui klijent. Dete klijenta je ubijeno u traginom udesu. Klijent je vozio svoj Peugeot mini kombi kada ga je sa leve strane pozadi udario pijani voza. Brava na zadnjima vratima mini kombija otvorila se prilikom udesa i dete je ispalo zadobivi fatalne povrede. Marko zna iz raznih pravnih asopisa da je u toku parnica podneta od strane grupe ljudi protiv firme Peugeot zbog navodnih kvarova na bravi zadnjih vrata. Marko razmilja da preuzme predmet. Kako treba da se odvija njegova analiza? ta biste mu savetovali? 3. Advokatska kancelarija Anti i Peri ima sedite u Beogradu i filijale u pet drugih gradova, meu kojima je i Ni. U Niu, Ivan Jeli obavlja rutinski posao za firmu Foto Toto, malo preduzee koje ima foto radnje u malim kioscima u kojima su slike gotove za jedan sat, i koji se nalaze na prakingu trnih centara. Foto Toto je mala podrunica Lagune, korporacije koja se iri i koja ima holdinge u raznim granama industrije. Iliju Antia iz beogradske kancelarije poseti predstavnik velike meunarodne organizacije koji predlae da napravi ponudu za preuzimanje Lagune. Anti eli da preuzme ovo zastupanje. Koje opcije Anti ima, ako ih ima uopte, koje bi mu omoguile da krene sa zastupanjem? Kada advokatska kancelarija ima advokata koji obavlja skroman obim posla za nekog klijenta i ako e taj posao dovesti do sukoba interesa, spreavajui na taj nain kancelariju da preuzme znatan obim posla od budueg klijenta, u tom sluaju kancelarija moe da razmotri naine kako da sadanjeg klijenta uini bivim klijentom. Zato bi promena statusa klijenta ojaala argument advokatske kancelarije za preuzimanje posla za budueg klijenta? Postoje bar tri naina za promenu statusa klijenta koji se mogu uzeti u obzir: zavriti posao za sadanjeg klijenta i napisati pismo u kome se jasno stavlja do znanja da je zastupanje zavreno; otpustiti klijenta (tj. povui se iz zastupanja); otpustiti advokata koji obavlja posao za klijenta, dozvoljavajui tom advokatu da uzme klijenta za sebe. Koje su posledice svake od opcija?
2.
Napiite analizu na dve strane svom partneru u vezi sa ispravnou razliitih postupaka koje advokatska kancelarija moe da preduzme. 4. Mirko i Ivan vozili su se zajedno na posao jednog jutra kada su imali saobraajni udes. Mirko je vozio u tom trenutku. I Mirko i Ivan su tvrdili da je za udes kriv voza drugog automobila iako je Mirko u trenutku udesa petljao sa svojim pojasom. Svaki nepristrasni posmatra bi pridao vei znaaj injenici da je vozaeva okupiranost sigurnosnim pojasom neminovno morala uticati na stepen njegove panje. Mirko i Ivan dolaze kod vas i trae zajedniko pravno zastupanje. Da li postoje okolnosti pod kojima moete zastupati i Mika i Ivana, a da ne savetujete jednog od njih da potrai drugog zastupnika? 5. Pretpostavite da su injenice iste kao u prethodnom pitanju. Mirko i Ivan trae zajednikog zastupnika u parnici koju hoe da pokrenu protiv drugog vozaa u udesu. Meutim, u ovom sluaju, iz razgovora sa buduim klijentima i dva razliita svedoka ispostavi se da je Mirko pio pre udesa i da je mogue da je kriv za udes. Nakon konsultacija, Mirko i Ivan i dalje insistiraju da imaju jednog zastupnika i zanemaruju sve mogue sukobe interesa. Da li moete da ih zastupate? Sudija Mili je nedavno napustio sudnicu i poeo da se bavi privatnom praksom u advokatskoj kancelariji Peri i Ili. Kancelariji se obraa Galenika i trai usluge zastupanja. Dok je radio kao sudija, do sudije Milia doao je isti sluaj sa Galenikom. Sudija je presudio da Galenika nije ispotovala krajnje rokove za predaju potrebnog materijala u istranom postupku i naloio da Galenika ili preda traeni materijal ili da se suoi sa optubom za nepotovanje suda. Da li sudiju Milia treba izuzeti iz ovog zastupanja? Ana dolazi kod advokata Dragana u vezi sa pokretanjem potencijalnog postupka protiv lokalne agencije za trgovinu nekretninama. U stvari, agenciju vodi Draganova ena, i deo linih sredstava branog para je uloeno u pokretanje tog posla. Meutim, Dragan je uveren da moe da ostane neutralan, i nakon konsultacija sa Anom, ona se saglasi da zanemari sukob interesa. Da li je Draganovo zastupanje Ane u postupku protiv agencije krenje pravila etike? Bojan, advokat koji ima privatnu praksu, preuzima pro bono predmet koji se tie obligacionih odnosa za jednog siromanog klijenta. Zbog toga to je njegov klijent siromaan, Bojan ponudi da pokrije trokove nastale tokom iznoenja dokaza, ukljuujui svedoenje veoma skupog lekara sudskog vetaka. Jedan od Bojanovih prijatelja pita se da li je Bojanov postupak u skladu sa propisima, ali ga Bojan uverava da je obezbedio da njegov klijent potpie da zanemaruje sukob interesa. Da li time to plaa za svedoenje Bojan kri pravila etike? Advokat koji radi u Ministarstvu za rad sazna za predmet u kome je Sindikat radnika u cirkusu naao prazninu u jednom od propisa ministarstva. Kao odgovor na to, advokat pokree inicijativu koja rezultira promenom propisa koja spreava dalju aktivnost sindikata. Sada kada se bavi privatnom praksom,
168
6.
7.
8.
9.
da li advokat moe da zastupa sindikat u parnici koju je pokrenula vlada na osnovu propisa? 10. Dok ste prelazili ulicu preko peakog prelaza jednog popodneva, voza je proao na znak stop i udario vas. Zadobili ste teke povrede i nakon leenja primili pozamane raune iz bolnice. Traite nadoknadu trokova i odlazite kod advokata Jelene. Opiete joj detalje nesree, pokrie od osiguranja, kao i svoju istoriju bolesti i medicinske probleme. Advokat veruje da imate osnova za pokretanje postupka, ali odbija da vas zastupa jer otkriva potencijalni sukob interesa. Ako otkrijete da je Jelena kasije pristala da zastupa vozaa koji vas je udario, da li ona podlee pokretanju disciplinskog postupka? Imate prijatelja advokata Aleksu. Aleksa vam se dopada, ali ste nedavno uli da je umean u neke nedozvoljene radnje. Znate da je advokatima zabranjeno da sastavljaju dokumenta u kojima su lino oni korisnici. Meutim, otkrili ste da je Aleksa nedavno sastavio testament svoje tetke u kome je on naveden kao jedan od korisnika. Da li ste duni da prijavite Aleksu? Planirate da branite Dejanu u krivinom postupku protiv nje. Osim krivinih problema, Dejana ima i finasijskih problema, i vi se saglasite da sve uradite pro bono. Meutim, posle nekoliko dana, zove vas Dejanin brat i ponudi da plati ceo va honorar. ta mora da se desi da biste prihvatili bratovljev predlog? Porodino pravo dozvoljava strankama pri razvodu da imaju jednog zajednikog advokata ukoliko je to opravdano i razumno. Advokat Milena imala je tokom svoje karijere, radei brakorazvodne pranice, nekoliko takvih parova, i bila je uspena u svojoj ulozi posrednika. Danas su kod nje doli Alisa i Nikola, i izgledaju joj savreno za tu situaciju. Nemaju dece, nemaju loih oseanja jedno prema drugom, ve su podelili imovinu. Zbog toga, Milena im daje na potpis ugovor o pruanju usluga bez dalje diskusije. Oni poinju da razgovaraju o posebnim detaljima razvoda. Da li je Milena prekrila neki propis? Ministar pravde nekad je bio sudija Optinskog suda u Beogradu. Trenutno je takoe lan Visokog saveta pravosua (telo koje imenuje sudije Skuptini na razmatranje). Meutim, njegov sin je upravo postao sudija u istom sudu. Da li je ovo imenovanje dolino? Okruni tuilac u Beogradu bio je lan vladajue politike partije u prethodnom reimu. Sada on tui lanove tog reima za ozbiljna krivina dela. Da li on treba da bude izuzet?
11.
12.
13.
14.
15.
169
Nedelja 9 Obaveze prema treim licima; Reklamiranje i naini privlaenja klijenata
170
171
1. OBAVEZE PREMA TREIM LICIMA
Advokati prvenstveno imaju odgovornost prema svojim klijentima. Ali njihova revnost nije bezgranina. Na neki nain, osnovno potovanje prema drugima ograniava advokata u favorizovanju klijenta. Te ogranienije obaveze prema treim licima (na primer, prema suprostavljenim strankama, svedocima ili kolegama advokatima) umanjuju revnost advokata u odnosu prema klijentu. U mnogim dravama kontinentalnog pravnog sistema svedoci se ne trae i ne ispituju. U nekim dravama advokat samo predlae sudiji mogue svedoke za ispitivanje, a u najboljem sluaju moe sugerisati pitanja koja treba postaviti svedoku. U drugim dravama advokati mogu direktno postavljati pitanja svedocima u toku postupka. Kao posledica ove razlike izmeu kontinentalnog i anglosaksonskog pravnog sistema, postoji mnogo vie odredbi u pogledu ophoenja prema treim licima u SAD nego u Evropi ili Japanu.
A. Standardi u Srbiji Etiki propisi u Srbiji zauzimaju veoma interesantan stav kada su u pitanju obaveze advokata prema treim licima. Ima veoma malo obaveza ovakve vrste u kojima tree lice nije drugi advokat. Dok Kodeks profesionalne etike advokata do detalja regulie kako advokat treba da sarauje sa drugim advokatima, ostala trea lica (sudije, svedoci, suprostavljene stranke koje nemaju zastupnika) samo su letimino pomenuta. Upravo zbog injenice da Kodeks profesionalne etike oskudno regulie obaveze advokata prema treim licima, u daljem tekstu kao dopusnski izvori prava bie prikazani lanovi Krivinog zakonika Srbije i Statuta Advokatske komore Srbije.
172
(i)
Obaveze advokata prema sudu, njegovim lanovima, javnim tuiocima, nezastupanim strankama i svedocima
Advokat treba da se ophodi prema sudu i njegovim lanovima utivo i uz duno potovanje. Takoe, mora sa njima govoriti jasno. Prema lanu 124. Statuta Advokatske komore Srbije, tee povrede advokatskih dunosti, inter alia, ukljuuju: nedolino ponaanje prema drugom advokatu, advokatskom pripravniku, protivnoj ili svojoj stranci , sudu , svedoku , vetaku , sudskom tumau ili uesniku u postupku koji ima svojstvo slubenog lica; (stav 6.) nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa; (stav 22.) zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez vaee advokatske legitimacije (stav 25.) zastupanje pred nadlenim pravosudnim ili dravnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika (stav 26.)
Tea povreda koja je prva pomenuta moe se odnositi kako na advokata tako i na bilo kog slubenika. Sa druge strane, druga pomenuta povreda moe da se desi pred sudom ili sa njim u vezi, nije neophodan uslov da postoji odreena vrsta odnosa izmeu dva advokata. Na osnovu lana 126. Statuta Advokatske komore Srbije, za lake povrede izrie se novana kazna, a za tee povrede moe se izrei novana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata u trajanju od 6 meseci do 5 godina. Minimalna novana kazna iznosi petostruko od propisane minimalne advokatske tarife, dok maksimalna novana kazna iznosi petostruko od maksimalne propisane advokatske tarife. S druge strane, Krivini zakonik Srbije predvia brojna krivina dela u vezi odnosa advokata i sudova i advokata i javnih tuilaca. lan 322. stav 3. Krivinog zakonika predvia kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina za onoga ko silom ili pretnjom da e neposredno upotrebiti silu sprei sudiju ili javnog tuioca u vrenju njegove sudijske, odnosno tuilake dunosti. Ukoliko je uinilac krivinog
dela bio izazvan protivzakonitim ili grubim ponaanjem sudije ili javnog tuioca, moe se osloboditi od kazne. Pored toga, lan 323. stav 3. Krivinog zakonika Srbije navodi da e onaj ko napadne ili preti da e napasti sudiju ili javnog tuioca u vezi sa vrenjem njihove sudijske, odnosno tuilake dunosti biti kanjen zatvorom u trajanju od 6 meseci do 5 godina. lan 323, stav 5 Krivinog zakonika Srbije propisuje istovetan osnov osloboenja od kazne koji je predvien lanom 322.(Ukoliko je uinilac dela bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem slubenog lica). Dva pomenuta krivina dela predstavljaju kvalifikovane oblike krivinih dela,usled injenice da su usmerena protiv sudije ili javnog tuioca. lan 336, stav 1. Krivinog zakonika inkriminie kvalifikovan oblik krivinog dela spreavanja i ometanja dokazivanja koje je usmereno prema svedoku, vetaku ili drugom uesniku u postupku.Naime, propisana je kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina za onog koji uini ili obea poklon ili drugu korist, ili prema njemu primeni silu ili pretnju u nameri da to lice davanjem lanog iskaza ili nedavanjem iskaza utie na ishod postupka. Osnovni oblik krivinog dela spreavanja i ometanja dokazivanja inkriminisan je u lanu 336, stav 2. koji propisuje novanu kaznu ili kaznu zatvora u trajanju do jedne godine za onoga ko, u nameri da sprei ili otea dokazivanje, sakrije, uniti, ili delimino ili potpuno uini neupotrebljivom predmete koji slue za dokazivanje. Kodeksom profesionalne etike advokata, advokatima je zabranjeno da tajno snimaju bilo ije razgovore, izjave ili aktivnosti. U izuzetnim sluajevima, advokat moe da iskoristi ovakav dokaz bez pribavljenog pristanka lica na koju se dokaz odnosi ukoliko advokat ne raspolae drugim dokazima, a povreda prava koju bi time prouzrokovao je manja od tete koja bi izvesno ili sa velikom verovatnoom, da takav
174
materijal nije upotrebljen, pogodila vane, opravdane i na zakonu zasnovane interese njegovog klijenta (lan 33. Kodeksa profesionalne etike advokata) Izuzimajui navedeno odstupanje predvien Kodeksom, Krivini zakonik u lanu 143. stav 1. propisuje novanu ili kaznu zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine za lice koje posebnim ureajima neovlaeno prislukuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saoptenje koji mu nisu namenjeni. Krivini zakonik u lanu 143. u stavu 3. inkriminie kvalifikovani oblik krivinog dela neovlaenog prislukivanja i snimanja koje se izvrava tajnim snimanjem od strane slubenog lica u vrenju slube. Za kvalifikovan oblik je propisana kazna zatvora od est meseci do pet godina. Smatra se takoe da je protivno Kodeksu koristiti neukost, zabludu ili zaplaenost suprotne stranke, pogotovo kada ova nema zastupnika, da bi se za svog klijenta postigao neopravadan uspeh. Izuzimajui ovaj primer, etiki propisi u Srbiji su posveeni pre svega unapreenju odnosa izmeu advokata. ii) Dunosti advokata prema drugim advokatima ini se da dobri kolegijalni odnosi izmeu advokata imaju primarni znaaj za tvorce etikih propisa u Srbiji. Dok je regulativa odnosa advokata sa ostalim treim licima manje zastupljena u Kodeksu, meusobni odnosi advokata ine pozamaan deo etikih standarda. Kodeks predvia da obaveza uspostavljanja i odravanja dobrih kolegijalnih odnosa nalae advokatu niz obaveza. Te obaveze Kodeks zatim taksativno nabraja u trinaest taaka. Tako, advokatima se, izmeu ostalog, nalae: da se advokati utivo ophode jedan prema drugom da bez odlaganja odgovaraju na obraanje drugih advokata da jedan drugog informiu o molbi sudu za odlaganje da se mlai advokati predstavi uvek po stau starijem kolegi
175
da ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog advokata, osim ako se na drugi nain ne moe izbei nastupanje docnje.
Kodeks zatim pominje neto to e postati tema koja se ponavlja u nekoliko drava sa etikim propisima o kolegijalnosti. Ukoliko su kolegijalni obziri u suprotnosti sa interesima klijenta, interesi klijenta imaju prednost (Kodeks, lan 121.). Nakon toga, Kodeks prelazi sa ovih pravila koja su obavezna na ona kojih advokat treba samo da se pridrava. Ima ih manje u odnosu na odeljak koji se odnosi na obaveze. Obuhvataju zamenjivanje advokata, po njegovom zahtevu, u procesnoj radnji, lino jemstvo u pogledu isplate trokova za traenu zamenu i obezbeivanje pomoi i tumaenja inostranom kolegi koji radi u Srbiji. Sledea kategorija propisa se takoe bavi kolegijalnou meu advokatima. Umesto da elja za ovim odnosom utie da propisi budu obavezni ili pak neto to advokat treba da radi, ova kategorija navodi zadatke za koje se preporuuje da budu izvreni. To obuhvata razmenu miljenja i saznanja sa ostalim advokatima i nuenje profesionalne pomoi advokatima.
B. Evropski standardi Slino Srbiji, i druge evropske drave su uglavnom utljive po pitanju etikih dunosti svojih advokata prema obavezama koje imaju u odnosu na trea lica. Kao i sa mnogim drugim pitanjima, ophoenje prema ovom problemu je raznoliko u razliitim dravama Evrope. Primer raznolikosti se moe uoiti razmatranjem obrade pitanja u CCBE, kao i bavljenje tim problemom u dve drave ponaosob, u Italiji i Francuskoj.
176
(i) CCBE Na primer, CCBE ne postavlja posebne zahteve prema advokatima u pogledu njihovog ophoenja prema treim licima. U odnosu prema sudu, na primer, od advokata se jednostavno zahteva da prua dunu panju pravdenom sprovoenju postupka. Prema ovom nejasnom standardu, advokatima je zabranjeno da uspostave kontakt sa sudijom bez obavetavanja suprotne stranke. To je jasno dato kao primer, meutim, u objanjenju standarda dunog potovanja koje se nalazi u CCBE. Konano, to je jedini standard koji se pominje u CCBE. Ovaj standard se takoe primenjuje na odnos advokata sa arbitrima i drugim osobama koje makar i privremeno, obavljaju pravosudne ili kvazipravosudne dunosti. to se tie poslovnog odnosa advokata prema drugim advokatima, CCBE poziva na kolegijalne odnose, ali tom odnosu ne treba udovoljavati rtvovanjem klijentovih interesa. CCBE takoe zahteva da se advokati iz drava lanica odnose na uljudan nain jedan prema drugom. CCBE ne postavlja nikakve uslove u odnosu na ophoenje advokata prema svedocima ili strankama koje nemaju zastupnika. U stvari, ovo je sve to se moe nai u CCBE a to se odnosi na obaveze advokata prema treim licima. (ii) Standardi u Francuskoj Standardi u Francuskoj takoe pokazuju nedostatak detaljnih smernica u veini oblasti. Dok CCBE ne pominje ophoenje prema suprotnoj stranki koja nema zastupnika, suprotna stranka koja nema zastupnika je jedino tree lice prema kojem francuski advokat ima obavezu bilo koje vrste, u skladu sa njihovim etikim propisima. Ponaanje prema sudu, drugim advokatima, itd. jednostavno nije pomenuto.
177
Kada advokat eli da uspostavi prvi put kontakt sa potencijalnom suprotnom strankom, njemu je dozvoljeno da to uini iskljuivo pismenim putem. To pismo mora obavestiti stranku da ona ima pravo na advokata, da treba da dostavi ime svog savetnika i informie suprotnu stranku o prirodi zastupanja. Advokatu nije dozvoljeno da preti ili nepravedno iskoristi svedoka. Ista pravila bi se primenjivala ukoliko stranka kontaktira advokata telefonskim putem, ali advokatu nije dozvoljeno da uspostavi kontakt sa suprotnom strankom drugaije osim putem pote. Kada jednom postupak otpone, ukoliko suprotna stranka nije angaovala zastupnika, advokatu je dozvoljeno da direktno upuuje formalna pitanja stranki i odgovara direktno istoj. (iii) Standardi u Italiji Standardi u Italiji ne pominju bilo kakve obaveze prema suprotnoj stranki koja nema zastupnika, ali razmatraju (mada na prilino nejasan nain) obaveze advokata prema drugim advokatima, svedocima, sudijama i drugim pravnicima. U radu sa drugim advokatima, odnosi i lini kontakti se moraju zasnivati na iskrenosti i integritetu. Slino kao u Francuskoj, dunost uspostavljanja dobrog odnosa sa drugim advokatima je obavezna sve dok ne predstavlja prepreku sposobnosti doline odbrane klijenta. Italijanski advokati imaju obavezu slinu onoj koju imaju njihove amerike kolege, kada su u pitanju svedoci na suenju. Moraju izbegavati preterano korienje pritiska i ne mogu direktno davati sugestije da bi obezbedili povoljne dokaze od svedoka. Pravilo za sudije je prilino slino pravilu koje se odnosi na postupanje prema kolegama advokatima. Prema sudijama se treba ophoditi uz odgovarajui nivo dostojanstvenosti i potovanja koje je uslovljeno njihovim poloajem. Takoe, osim u posebnim sluajevima razgovor sa sudijom, o predmetu koji je u toku i vodi
178
ga taj isti sudija, je takoe zabranjen izuzev ukoliko je prisutan i advokat koji zastupa suprotnu stranku. Prema arbitrima i sudskim vetacima se takoe treba ophoditi iskreno i poteno. Konano, ponaanje prema drugim pravnicima, to ukljuuje i osoblje sopstvene advokatske kancelarije, kao i ophoenje prema bilo kome s kim advokat moe stupiti u kontakt tokom obavljanja svoje profesije, zahteva od advokata uljudno, kulturno postupanje, puno potovanja prema toj osobi.
C. Ameriki standardi Ameriki standardi se mnogo vie primenjuju na trea lica u odnosu na standarde veine drugih drava. Trea lica su stranci u odnosu izmeu advokata i klijenta. Oni mogu i ne moraju imati zastupnika. Takva trea lica su, na primer, suprotne stranke, svedoci, porotnici i zainteresovane stranke koje nemaju zastupnika. Dunosti prema treim licima predstavljaju ogranienja primarne obaveze koju advokat duguje klijentu. Drugim reima, one formiraju granice oko prihvatljivih postupaka advokata, kojima on favorizuje klijenta. (i) Svedoci Granice spreavanja nanoenja tete svedocima, naroito tokom istranog postupka, u SAD su postavljene iroko i loe su definisane. Advokati ne smeju da koriste sredstva koja nemaju znaajniju svrhu ve da zbune, uspore ili opterete tree lice, ili metode pribavljanja dokaza koje ugroavaju zakonska prava tih lica. Dok u veini sluajeva ispitivanje optereti ili uspori svedoke, bitan cilj e posluiti da se uz pomo ispitivanja: kompetentno pripreme za unapreenje pravovaljanog interesa klijenta bilo putem spora, planiranja aktivnosti ili na oba naina. Samo ukoliko koriena sredstva nisu predviena za unapreenje klijentovog pravovaljanog interesa,
179
ve im je namena da uznemire, uspore, opterete ili zbune svedoka kao cilj sam po sebi, tada e ispitivanje svedoka biti zabranjeno. Osim toga, advokati se moraju paljivo i pravino ophoditi prema osobama koje nemaju zastupnika, ukljuujui svedoke. Metode istrage koje pokuavaju da obezbede prednost time to advokat simulira nezainteresovanost za klijentov problem su zabranjene. Advokatima nije dozvoljeno da ulaze u domove svedoka tvrdei da su itai strujomera u cilju obezbeivanja pristupa informacijama, niti mogu unajmiti druga lica da to obave za njih. Svedoci formalno ne pripadaju strankama. Kao ishod toga, advokatu su ogranieni naini da drugoj strani onemogui pristup svedocima za koje postoji mogunost da su mu naklonjeni. Nedopustivo je, na primer, predloiti svedoku da se sakrije, prikrije dokaze ili se opire razgovoru sa suprotnim strankama ili njihovim savetnicima. Povodom poslednje navedene situacije, uz nekoliko izuzetaka, odluka na kraju krajeva poiva na samom svedoku. Ukoliko se ne koriste formalna sredstva istranog postupka, svedok je slobodan da bude ili ne bude kooperativan u odnosu na stranke u sporu, prema svom nahoenju. (ii) Sud i njegovi porotnici Tokom suenja advokati iz Amerike su duni da se pokoravaju nalozima suda povodom svedoenja, i da se suzdre od neprijatnog ponaanja prema svedocima. Uglavnom se tako uznemiravanje javlja tokom unakrsnog ispitivanja svedoka; iako unakrsno ispitivanje svedoka moe biti napadno kada se za tim ukae potreba, ono ne sme dostii nivo nepotrebnog poniavanja svedoka. Kao to se moe oekivati, advokatima je zabranjeno da pokuavaju da utiu na slubena lica i porotnike na nelegalan nain. Meutim, Pravila idu jedan korak dalje i takoe zabranjuju ex parte komunikaciju sa porotnikom, buduim sudijom ili
180
drugim slubenim licem osim ako to nije odobreno zakonom ili nalogom suda. Ceo tekst je opsean i zabranjuje sve forme komunikacije, a u pogledu porotnika ta pravila se energino primenjuju. Pravilo je predvieno ne samo za prevenciju namernog pokuaja nametanja pristrasnosti ili predrasuda porotnicima ve i za spreavanje nedolinog ponaanja i mogunosti ostvarivanja prednosti od strane jednog advokata na suenju razvijanjem prijateljskih odnosa i zbliavanjem sa porotnikom, kroz nevinu konverzaciju. U tekoj situaciji kada se porotnik bezazleno obrati advokatu tokom pauze u postupku, advokat ne treba da odgovori na porotnikovo obraanje, komentar ili pitanje. Advokat tada treba da obavesti savetnika suprotne stranke o tom dogaaju, obrati se sudiji u prisustvu savetnika suprotne stranke i podnese sudiji izvetaj o tom dogaaju. Da bi se izbegla grubosti advokata prema porotniku, sudija treba da obavesti porotnike (to je obino podsetnik na obavetenje koje je ve dato) da je advokatima po dunosti zabranjeno da odgovaraju, ak i na najbezazlenije, na komentare ili pitanja porotnika. ak i nakon zavretka postupka advokati ne mogu da uspostave kontak sa porotnicima, koji bi se smatrao uznemiravanjem porotnika, osim ako to nije izriito dozvoljen nekim drugim zakonom. Posebno se osuuju kontakti u kojima advokat izraava svoje nezadovoljstvo ispravnou presude koju je donela porota. (iii) Stranke koje nemaju zastupnika Iako amerikim advokatima nije zabranjena komunikacija sa osobama koje nemaju pravnog zastupnika a koje nisu ukljuene u predmet njihovog klijenta, ono to se moe rei takvoj osobi je ogranieno. Advokati imaju kako afirmativnu obavezu tako i dunost razjanjavanja, to se tie uloge koju advokat ima u komunikaciji sa osobom koja nema zastupnika. Advokat je pod afirmativnom obavezom da se uzdri od izjavljivanja ili nagovetavanja da je advokat nezainteresovan za predmet u vezi sa
181
kojim komunicira. Bilo kakav pokuaj da se osoba koja nema zastupnika dovede u zabludu u vezi sa advokatovim interesovanjem podvrgava advokata disciplinskim merama. Kada advokat "razborito pretpostavi" da je osoba koja nema zastupnika pogreno protumaila zainteresovanost advokata za predmet, advokat je duan da uloi napor da pojasni svoju ulogu. Amerikim advokatima je zabranjeno davanje pravnih saveta osobama koje nemaju zastupnika a sa kojima neizbeno dolaze u kontakt, uz jedan izuzetak. Advokatima je dozvoljeno da savetuju osobe koje nemaju zastupnika da angauju savetnika. Advokatima mora biti doputeno da prikupljaju informacije od osoba koje nemaju zastupnika. U protivnom se ne bi moglo komunicirati, povodom ispitivanja injenica, sa svedocima dogaaja kao i suprotnim strankama koje odlue da pokrenu postupak bez pravnog savetnika. Model pravila 4.3 ne zabranjuje prikupljanje injenica pod uslovom da advokat to ini bez davanja saveta (osim saveta o angamanu savetnika) osobi koja nema zastupnika. Kao i druge drave kontinentalnog pravnog sistema, Japan ima nekoliko pravila koja se odnose na ophoenje prema treim licima, pored propisa koji ohrabruju uljudnost meu advokatima.
182
Problemi za diskusiju 1 Advokat Ana zastupa oveka koji je okrivljen za ubistvo. Nekoliko dana pre suenja tuilac i Ana se sastaju i pregovaraju, pokuavajui da uspostave dogovor o optimalnom nainu izjanjavanja okrivljenog. Tuilac kae Ani da veruje da su dokazi protiv njenog klijenta toliko jaki da e porota ne samo da ga proglasi krivim, ve e i odrediti smrtnu kaznu. Tuilac ubedi Anu da ima nepobitne dokaze i ona provizorno prihvata dogovor koji e njenog klijenta smestiti u zatvor tokom veeg dela njegovog ivota. Kasnije, pre sastanka sa kliijentom u cilju razmatranja njegovog miljenja u vezi sa provizornom pogodbom, ona je jo jednom razmatrala tuioev predmet i nala velike praznine u tuioevoj teoriji. Da li tuilac podlee disciplinskim merama zbog dovoenja Ane u zabludu u pogledu jaine njegovih dokaza? Tokom pregovora advokat Jeli je ponekad sklon blagim preterivanjima. On veruje da to ini stvari interesantnijim i da drugi advokati ne samo da oekuju takvo preterivanje ve rade potpuno istu stvar. Tokom nedavnog sastanka povodom pregovora u vezi sa oteenjem vozila, Jeli je preuveliavao istinu u nekoliko sluajeva. Rekao je da je njegov klijent traio savet od sedam lekara, ija se miljenja o ozbiljnosti povreda njegovog klijenta podudaraju, i rekao je da smatra da njegov klijent nee prihvatiti manje od 10.000 . U stvari, Jeliev klijent je konsultovao samo dva lekara i on veoma dobro zna da bi njegov klijent bio veoma zadovoljan ukoliko dobije 5.000 . Da li je Jelieva taktika pregovaranja podlona disciplinskim merama? Advokatov klijent eli da kupi skupo imanje na plai ali bi eleo da dobije niu cenu od one koju nudi prodavac. Advokatov prijatelj odigra ulogu ispektora Organizacije za ouvanje okoline i kae prodavcu da je susedno imanje kontaminirano i da njegovo imanje zbog toga moe izgubiti na vrednosti. Prodavac brzo reaguje i, umesto da proda imanje advokatovom klijentu, nalazi tree lice koje plaa punu cenu. Prodavac, prema tome, nije pretrpeo tetu od lanog izvetaja Organizacije za ouvanje okoline. Da li bi advokat trebalo da podlee disciplinskim merama? Mu i ena su ukljueni u razvuen brakorazvodni postupak, bez kraja na vidiku. enin advokat razmatra postupak sa svojim klijentom. enin advokat je zabrinut jer smatra da bi mu bio voljan da postigne sporazum, bez stalnog pritiska od strane njegovog advokata koji mu sugerie da ne poputa. enin advokat takoe izjavi da bi ljudi ponekad postizali sporazume mnogo lake bez tako ogorenih uticaja. Nakon razmiljanja o izjavama svog advokata, ena stupi u kontakt sa svojim muem da bi pokuala da postigne sporazum, bez prisustva njihovih advokata. Da li enin advokat podlee disciplinskim merama? Nakon jednog ogorenog razvoda, nastavlja se izmeu bivih suprunika bitka oko starateljstva. Mu namerava da mu njegova devojka bude glavni svedok, i da svedoi o svim ispadima koje je njegova ena imala u prolosti, a kojima je ova prisustvovala. Nakon davanja iskaza od strane devojke advokat bive ene primeuje nekoliko zbunjujuih stvari i poziva devojku, da bi ih razjasnili. Da li advokat bive ene podlee disciplinskim merama?
183
2.
3.
4.
5.
6.
Advokat zastupa oveka povodom sluaja okliznua i pada, koji se odigrao u lokalnom baru. Jedne veeri advokat odlazi u bar i seda sa nekoliko stalnih gostiju, konobaricom i barmenom. U toku razgovora advokat im postavlja pitanja o tome da li kelnerica esto prosipa pivo i tako pod postaje klizav, itd. On se ne predstavlja kao advokat, niti afirmativno lae i daje neki drugi razlog za svoju radoznalost. Da li advokat podlee disciplinskim merama?
184
2. REKLAMIRANJE I NAINI PRIVLAENJA KLIJENATA Klijent mora na neki nain da sazna o vrstama usluga koje odreeni advokat prua, kako bi odluio da ga angauje u svom predmetu. U mnogim sluajevima, po neka re ili preporuka bivih klijenata e posluiti toj svrsi. Advokati, koji kao svoje klijente zastupaju institucije, poput banki i osiguravajuih drutava, su u velikom broju sluajeva svoje klijente nali na raznim drutvenim dogaanjima po klubovima. U ali se kae da se takvi advokati reklamiraju na terenima za golf. Ostali advokati, iji su klijenti obini ljudi, ne mogu na taj nain da nau svoje klijente i obrnuto, obini ljudi ne mogu na taj nain da dou do advokata koji e ih zastupati. Za ovakve advokate i klijente, oslanjanje na reklame, koje su u poetku imale formu novinskih oglasa dok se sada po negde pojavljuju TV reklame, bilbordi ili oglasi u telefonskim imenicima, predstavlja neophodan element za uspostavljanje odnosa izmeu advokata i klijenta. I reklamiranje i privlaenje klijenata predstavljaju aktivnosti dolaenja do klijenata, ali ova dva pojma se meusobno razlikuju. Dok se reklamiranje obino odnosi na opte irenje informacija o pravnim uslugama koje nije usmereno na odreenu ciljnu grupu ili pojedince, privlaenje klijenata odnosi se na direktniji, ciljani kontakt i usmereno je na jednog ili nekoliko potencijalnih klijenata. Kako reklama postaje tehniki sve razvijenija, ciljajui pojedince za koje postoji mogunost da e im biti potrebna pravna usluga, razlika izmeu ove dve metode postaje sve manja i nejasnija. Svuda, pa ak i u SAD gde je veina naina reklamiranja advokata dozvoljena, postoji profesionalno negodovanje zbog reklamiranja advokata. Smatra se da to sputa profesiju na nivo puke trgovine; da svodi profesiju na obian biznis koji se zavrava uz pomo slogana i dinglova koji se lako pamte. Drugi, meutim, smatraju
reklamiranje advokata pohvalnim jer se time omoguava da su advokatske usluge dostupne veem broju ljudi svih drutvenih klasa i poloaja. Smatra se da bi bez reklamiranja advokata opstala tradicija da advokati samo rade za mone a ne za obine ljude. Smatra se da reklamiranje advokata omoguava da zakon i njegove vrednosti dopru do obinih ljudi.
A. Pravila u Srbiji Statut Advokatske komore Srbije razlikuje dve vrste povrede dunosti advokata: one koje zasluuju novanu kaznu ili meru brisanja iz imenika advokata (tzv. tee povrede dunosti ili disciplinski prestupi) i one koje su kanjive samo novano (tzv. lake povrede dunosti ili disciplinske neurednosti). Isti dokument, u lanu 124. navodi da je teka povreda dunosti davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sraunato na reklamiranje i isticanje svoje linosti. Reklamiranje advokata u Srbiji je veoma ogranieno. Kodeks profesionalne etike advokata u osmom odeljku regulie zabranu reklamiranja advokata. lan 38. Kodeksa taksativno odreuje koje se situacije smatraju nuenjem usluga i sticanjem klijenta na neastan i nedoputen nain. Advokati ne smeju da istiu, dele ili u javnim glasilima i drugim publikacijama objavljuje reklame i ponude kojima preporuuje svoje usluge i svoju kancelariju, da daju svoje posetnice potencijalnim strankama, ili da javno istupaju sa svrhom da preporue svoju pravniku umenost i strunost da bi privukli klijente. Osim toga, zabranjeno je pruanje pravnih saveta u javnim glasilima, na javnim skupovima ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama. Takoe, advokatima nije dozvoljeno da budu uvrteni u imenike, adresare, kataloge, vodie i sline prirunike kao izabrani advokati ili u okviru grupe izabranih advokata, niti da
186
potpomau tampanje i rasturanje ovakvih materijala, izuzev onih koji iskljuivo slue kao informacija u meunarodnom pravnom prometu. Ukratko, reklamiranje advokata smatra se veoma sumnjivom aktivnou koja je veoma ograniena. Jedini izuzetak koji postoji u praksi u Srbiji, iako taj izuzetak nije eksplicitno pomenut u Kodeksu, predstavlja imenik advokata koji objavljuje Advokatska komora Srbije. Ovkavi imenici se mogu kupiti u svakoj knjiari. Oni sadre kontakt informacije (broj telefona i adresu) svih advokata lanova odreene komore. Ovi imenici su dozvoljeni jer se smatraju dopunskim izvorom za rad i informisanje i sudija i advokata, i zbog te namene ne smatraju se nelegalnim reklamiranjem. Advokatska komora Beograda se u praksi susrela sa pitanjem da li se reklamiranje putem internet stranica smatra nepotenim i nelegalnim. Iako Kodeks profesionalne etike advokata ne zabranjuje eksplicitno ovakav vid reklamiranja, Advokatska komora Beograda je u konkretnom sluaju zauzela stanovite da je takvo reklamiranje protivzakonito. To stanovite je obrazloeno injenicom da tvorci Kodeksa nisu imali u vidu takav oblik reklamiranja u trenutku sastavljanja Kodeksa odn. da se praksa reklamiranja posredstvom interneta razvila poslednjih godina.
B. Evropska pravila Pojedine evropske drave kontroliu prirodu i obim reklamiranja advokata. Kodeks CCBE ne definie koja je vrsta reklamiranja prihvatljiva u odreenoj dravi, ve samo naglaava da advokati treba da se pridravaju pravila drave domaina. Pravila veoma variraju od jedne drave do druge. Zbog raznolikosti reenja, priloena je sledea tabela:
187
DRAVA
USLOVI ZA REKLAMU
PRIHVATLJIVI NAINI Broure, oglasi, telefonski imenici, objekti za reklamiranje, sponzorstva ili pravniki skupovi, seminari Broure, memorandumi, imenici (profesionalni, telefonski)
KOMPARATIVNI PUBLICITET
PRIVLAENJE KLIJENATA
Istinita, sa dostojanstvom i ukusom - bez FRANCUSKA identifikacije posebnog klijenta Potena, uz potovanje dostojanstva, ukusa i diskretnosti Lojalna, istinita, uz potovanje dostojanstva. Ne sme da otkriva tajne, kompromituje nezavisnost advokata, ili obeava rezultate koji ne zavise od advokata Navode do 5 oblasti interesovanja (pod uslovom da advokat ima 2 godine iskustva). Stopa uspenosti nije dozvoljena Koja sadri injenice i ne diskredituje komoru Koja sadri injenice i ne obmanjuje
Nije dozvoljen
Zabranjeno je pribliavanje pojedinanim klijentima
ITALIJA
Nije pomenut
Strogo zabranjeno
PANIJA
Nisu pomenuti
Zabranjen
Zabranjeno, bilo direktno ili indirektno.
NEMAKA
Novine, informativna pisma, broure
Nije pomenut
Nije pomenuto
VEDSKA
Nisu pomenuti
Ne smete da kaete da ste bolji/jeftiniji od drugih Sve informacije moraju biti objektivne
Nije pomenuto
NORVEKA
Nisu pomenuti
Nije pomenuto
188
Advokati: Tana je i ne obmanjuje ENGLESKA I VELS
Pravni savetnici: ne obmanjuje i ima jasno naznaene cene Pristojna, koja nije klevetnika Advokati: Nije dozvoljeno reklamiranje
Pravni savetnici: Vrste usluga i sluajevi koji su raeni (uz saglasnost klijenta)
Advokati: Nema direktnih poreenja
Pravni savetnici: Nema neodobrenih telefonskih poziva i poseta
KOTSKA
Nisu pomenuti
Zabranjeno poreenje honorara ili isticanje superiornosti
Nije dozvoljeno nametljivo mamiti klijente
SEVERNA IRSKA
Pravni savetnici: Reklame ne obmanjuju i ne navode honorare. Klijenti se mogu identifikovati uz njihov pristanak . Zabranjeno je reklamiranje radi linog publiciteta
Bilo koji medij (posebno tampani i elektronski)
Osim to se ne mogu objaviti, honorari se ne smeju ni porediti sa drugima
Nije pomenuto
ESTONIJA
Lini publicitet ne obuhvata ime, oblast, lokaciju i radno vreme
Isticanje superiornosti advokata nad drugima smatra se linim publicitetom
Nije pomenuto
RUMUNIJA
Otvaranje ili promena adrese Uraena kancelarije, dostojanstveno glavne oblasti rada u strunim asopisima
Nije pomenut, ali nije obuhvaen u koloni 2
Nije pomenuto
189
JERMENIJA
Istinita i ne obmanjuje Sve to se uklapa u obalsti pomenute u koloni 2 Ne moe biti nepravedna, zasnovana na neemu to nisu injenice, uraena sa loim ukusom ili neprikladna
Novine, televizija, elektronska komunikacija. Otvaranje kancelarije, promena adrese imena i oblasti rada Nema reklama na bilbordima, televiziji ili radiju. Dnevni tampani oglasi dozvoljeni su samo za otvaranje ili promenu adrese kancelarije Samo napomena o otvaranju ili promeni adrese kancelarije
Nije pomenut
Nije pomenuto
POLJSKA
Nije pomenut
Nije pomenuto
SLOVAKA
Svi oblici zabranjeni
Nije pomenuto
HRVATSKA
Reklamiranje je zabranjeno
Nije posebno pomenuto, ali reklamiranje je zabranjeno
Posebno zabranjeno.
C) Pravila u SAD-u i u drugim dravama Ogranienja metoda privlaenja klijenata predstavljala su jedan od znaajnijih izvora tenzije nastale izmeu populistikih i elitistkih pravaca tokom istorije advokatske profesije u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Jedna od prvih mera organizovane advokatske komore bila je nametanje ogranienja reklamiranju advokata. Reklamiranje se smatralo (i jo uvek se donekle smatra) nedolinim, iako je generacijama zabrana reklamiranja propisana od strane komore imala antikonkurentski i anti-potroaki efekat. ak i nedavno propisana ogranienja, kao to su ona u Modelu Kodeksa iji je nacrt sainjen 1969. godine izgledaju daleka u odnosu na modernu praksu, jer su proglaena neustavnim na osnovu odredbi Prvog
amandmana o slobodi govora. Iako su kao razlozi za uvoenje prvobitnih ogranienja navoeni dobar ukus, profesionalnost i zatita klijenata, Advokatska komora Amerike je uvela ova ogranienja u vreme kada je njeno lanstvo i uprava, iz razliitih razloga, bilo sainjeno od velikih advokatskih firmi iji su klijenti bile iskljuivo kompanije. Ovi klijenti-kompanije su sve ee bili tueni od strane rtava nesrenih sluajeva, o koje su se otimali jeftini, gradski advokati, uglavnom pripadnici etnikih manjina. S obzirom da su ogranienja reklamiranja advokata u dobroj meri uticala na smanjivanje mogunosti pokretanja sudskih postupaka protiv kompanija, moglo bi se zakljuiti da motivi Komore nisu bili iskljuivo profesionalne prirode. Termin pridobijanje klijenata predstavlja irok opis aktivnosti reklamiranja i privlaenja klijenata koje ne obuhvataju samo televizijske reklame, oglase u utoj tampi i jurnjavu za ambulantnim kolima u potrazi za potencijalnim klijentima, ve i marketinke prezentacije koje velike advokatske kancelarije preduzimaju da bi privukle nove klijente. Iako je manje verovatno da e opasnosti od ovih aktivnosti usmerenih na pridobijanje klijenata, imati uticaja na neku visoko razvijenu multinacionalnu kompaniju nego na rtvu saobraajnog udesa, ova ogranienja se, barem u teorijskom smislu, odnose na sve vrste advokata koji pokuavaju da pridobiju razne vrste klijenata. Termin pridobijanje klijenata takoe se koristi i zato to su nekadanje razlike izmeu termina reklamiranje i privlaenje klijenata poele da nestaju. Reklamiranje se obino odnosi na optu distribuciju informacija u vezi sa pravnim uslugama, koje nisu usmerene na nekog odreenog pojedinaca ili grupu. Privlaenje klijenata obino se odnosi na direktiji, ciljani kontakt sa jednim ili nekoliko pojedinanih potencijalnih klijenata. Kako reklama postaje tehniki sve razvijenija i sammim tim sve prefinjenija, ciljajui pojedince za koje postoji mogunost da e im biti potrebna pravna usluga, razlika izmeu ove dve metode
191
postaje sve manja i nejasnija. Da li bi trebalo pismo koje opisuje advokativu hrabrost u borbi protiv zaplene imovine, i koje se alje svakome ija se imovina oduzima, smatrati reklamiranjem ili privlaenjem klijenata? Zbog uticaja Prvog amandmana, koji se odnosi na slobodu govora, odgovor na ovo pitanje je danas manje vaan nego to bi bio pre dvadeset godina. Bez obzira da li se radi o reklamiranju ili privlaenju klijenata, kao jedino relevantno pitanje se namee da li je aktivnost pridobijanja klijenta lana, obmanjujua ili prisilna, i usled toga ne uiva zatitu koju prua Prvi amandman. Nasuprot ranije usvojenim ogranienjima Advokatske komore SAD-a u vezi sa pridobijanjem klijenata, Model pravila predstavljaju kratak pregled vaeih pravila iz ove oblasti. Iako ostaje veliki broj nereenih pitanja, moglo bi se ukratko rei da advokat moe da koristi bilo koji oblik pridobijanja klijenata, osim linog kontakta ili telefonskog razgovora, pod uslovom da ta aktivnost nije lana, obmanjujua ili prisilna. Smatra se da kod pridobijanja klijenata linim kontaktom ili telefonskim razgovorom postoji velika mogunost da budu prisilni i teki za procenu zbog nemogunosti dokazivanja, da su usled toga zabranjeni. Postoje miljenja da privlaenje klijenata linim kontaktom pre treba ohrabrivati nego zabranjivati, zbog toga to je rtvama udesa posebno potrebna advokatska zatita, na primer od procenitelja tete osiguravajuih drutava kojima nije profesionalno zabranjeno da pored bolesnikog kreveta rtve dobiju oslobaanje od odgovornosti u korist osiguravajueg drutva. Postoji vano ogranienje u vezi sa privlaenjem klijenata linim kontaktom. Ono je zabranjeno samo u sluaju da je motiv advokata za takvu aktivnost lina novana dobit. To znai da, osim kada je advokat motivisan novanom dobiti, ostaju samo ogranienja u vezi sa lanim, obmanjujuim ili prisilnim privlaenjem klijenata. ta e se tano okvalifikovati kao lano,
192
obmanjujue ili prisilno odreuje se od sluaja do sluaja, ali izgleda da je Prvi amandman bio dovoljan da se dalja ogranienja svedu na manju meru. Evo nekih primera ta se u odreenim sluajevima smatralo lanim, obmanjujuim ili prisilnim: Izjava da honorar nee biti naplaen ukoliko klijent ne dobije naknadu je obmanjua ukoliko advokat ne obavesti klijenta da e njega teretiti snoenje trokova postupka u sluaju da izgubi parnicu. Natpis velikim slovima da je advokat lan Komore Vrhovnog suda SAD moe da bude obmanjujui jer na taj nain se prenaglaava mala vanost takvog lanstva. Televizijska reklama koja prikazuje advokata u sudnici kako dri zavrnu re moe da bude obmanjujua ako ni jedan advokat iz te kancelarije nije nikada uestvovao u sudskom postupku. Bilbord koji prikazuje boginju pravde sa vagom koja pretee na jednu stranu i reima Neka vaga pretegne u vau korist je obmanjujui jer itaocu daje utisak da advokati mogu nedolino da utiu na sud u korist klijenta. Pismo poslato porodici poginulog u avionskoj nesrei na dan kada je objavljen identitet rtve, i kojim se porodica poziva da angauje advokata da bi pokrenula tubu protiv avio kompanije, smatra se prisilnim zbog vremena kada je pismo poslato.
U Japanu, lanovi 10.-13. Kodeksa bave se zakoljicama pridobijanja klijenata. Reklamiranje je dozvoljeno ukoliko ne degradira dostojanjstvo advokature. Privlaenje klijenata je posebno zabranjeno, kao i pokretanje parnice na nain koji bi naneo tetu ugledu advokature. Usluge prosleivanja predmeta su posebno zabranjene- ne samo da je zabranjeno proslediti predmet nekom drugom, ve i takav predmet primiti. Takoe je zabranjeno bilo kome davati nadoknadu za prosleen predmet. Kasnije se u lanovima koji se odnose na reklamiranje ono tretira na isti nain kao u Kodeksu. U lanu 29.2, kae se da advokat moe da reklamira svoju praksu, pod uslovom da to ne radi na nain suprotan od pravila, propisa i statuta predvienih od strane udruenja. U stvari, najvei teret reklamiranja nije na advokatu i
193
ogranienjima, ve na Advokatskoj komori i promovisanju. lan 29.3. kae da nacionalna i lokalna Advokatska komora imaju obavezu da daju irok publicitet praksi advokata, advokatskoj profesiji ili bilo kojoj informaciji koja je neophodna da bi javnost traila usluge advokata.
194
Problemi za diskusiju 1. Pretpostavimo da ste zaposleni u maloj, privatnoj advokatskoj kancelariji u kojoj se advokati bave razliitim oblastima prava. Dok se jedni bave krivicom, drugi rade prenos imovine. Napravite jednostavnu, zakonski dozvoljenu reklamu kancelarije za telefonski imenik. Formuliite je na nain da bude u saglasnosti za zakonskim odredbama u jednoj zemlji. Zatim je izmenite u cilju prilagoavanja zakonskoj regulativi neke druge zemlje. Advokat ore nalazio se u hodniku suda kada je ugledao zbunjenu i umornu enu s uplakanom bebom u naruju. Shvativi da je u nevolji, ore joj je ponudio pomo. Pokazala mu je sudski poziv i tubu na koju je rok za odgovor isticao ba tog dana, a u kojoj se trailo donoenje presude kojom se nalae isplata duga u iznosu od 2500 dinara, a po osnovu ugovora o kupovini friidera i na loem srpskom jeziku ga upitala ta da radi. ore, ija je majka Romkinja, prepoznao je njen maternji jezik i odgovorio joj na romskom, na ta se ona nasmeila. Nakon toga ore joj je objasnio ta je tuba i ponudio joj da je zastupa i da umesto nje sastavi odgovor na tubu, to je ona oduevljeno prihvatila. Nakon toga su otili u njegovu kancelariju gde je on pripremio odgovor na tubu, koji je istog dana i podneo, a ona se saglasila da e mu za ovu uslugu platiti iznos od 400 dinara, to je znatno manji iznos od onog koji ore obino naplauje. Da li bi ore trebalo da podlee disciplinskim merama za krenje pravila o privlaenju klijenata? Kakvo zlo se izbegava zabranom takvog ponaanja? Da li ima neeg pozitivnog u ovoj zabrani? Rad u grupi. Pripremite sa kolegama debatu na temu: da li reklamiranje advokata umanjuje dostojanstvo profesije ili je to astan nain pribliavanja usluga advokata onim ljudima koji ne spadaju u krug monih ili elite? Advokat je u lokalnim novinama objavio oglas za prijem advokatskog pripravnika koji je zauzeo pola strane, sa opisom svoje advokatske kancelarije i uslugama koje nudi. Da li i ovakav postupak predstavlja krenje te zabrane?
2.
3.
4.
195
196
Nedelja 10 Dunost uvanja ugleda advokature
197
1.
OGRANIENJA ZASTUPANJA
U oblasti ogranienja zastupanja, koja se odnose na prikupljanje i prezentaciju materijala pred sudom, ovlaenja advokata mogu se veoma razlikovati od drave do drave. Ova razlika je direktan rezultat razlike u podeli dunosti i odgovornosti izmeu sudija i advokata u sistemima kontinentalnog prava i anglosaksonskog prava. Advokat u anglosaksonskom pravnom sistemu, kada su u pitanju ogranienja zakona o iznoenju dokaza i sudskom postupku, odgovoran je za prikupljanje i iznoenje dokaza pred sudom. U takvim sistemima, stranke u sporu, a ne sud, odluuju o tome koji su dokazi najbolji za njihov predmet, kao i o tome u kom obliku e se ti dokazi iznositi (svedoci ili dokumenti i tako dalje). Nasuprot tome, u kontinentalnim pravnim sistemima, sudija odluuje u ovakvim sluajevima, a advokati daju predloge koji e svedoci svedoiti i koja e im se pitanja postavljati i o emu e se govoriti. Ova fundamentalna razlika u ulogama sudija i advokata ima brojne posledice kada je u pitanju ponaanje advokata. Svuda advokati moraju biti iskreni u svom obraanju sudu, ali advokati koji rade u anglosaksonskom pravnom sistemu vie se obraaju sudu i vie od svojih kolega u kontinentalnim pravnim sistemima kontroliu iznoenje dokaza. Ovo advokatima u anglosaksonskom pravnom sistemu daje mnogo vie prilike da budu iskreni ili neiskreni. U kontinentalnim pravnim sistemima, pravila ponaanja advokata nameu advokatima mnogo vie posebnih obaveza u vezi sa njihovim aktivnostima u sudnici. Osim toga, poto proces prikupljanja dokaza kontroliu advokati u anglosaksonskim pravnim sistemima, advokati meusobno imaju mnogo vie interakcije nego to je to sluaj sa kontinentalnim pravnim sistemima. Zato pravila ponaanja advokata u anglosaksonskom pravnom sistemu mnogo vie govore o interakciji izmeu advokata, izmeu advokata i svedoka i izmeu advokata i suprotne strane.
Jedna od osnovnih osobina koju advokat mora da ima je pouzadnost. Klijent mora biti u stanju da veruje svom advokatu da bi imao to efikasnije zastupanje. Sudovi moraju da veruju advokatima da bi sistem funkcionisao. Zato je obmanjivanje suda ili dozvoljavanje ili pomaganje klijentu da to radi svuda zabranjeno. Advokati u kontinentalnom pravnom sistemu mnogo vie su ogranieni u postupku. Postoje ogranienja u razgovoru sa svedocima i postavljanju pitanja tokom postupka. Ali ako se ova ogranienja zanemare, advokati u kontinentalnim pravnim sistemima nita manje ne ele da dobiju sluaj od advokata u anglosaksonskom pravnom sistemu. Prilike za snano, previe revnosno zastupanje moda su ogranienije za advokate u kontinentalnom pravnom sistemu, ali sklonost da se postojea prilika iskoristi sigurno nije manja. U anglosaksonskim pravnim sistemima preovlauje miljenje da su advokati izuzetno revnosni i vatreni. Nije tano ni za jedan sistem da je advokat spreman da se probija bez ikakvih obzira ili granica prema interesima suprotne stranke. Ukoliko bi Lord Brougham sledio interese svog klijenta tako to bi prezentovao lane dokaze, davao izjave koje su pravno ili faktiki beznaajne ili se upleo u nezakonito ponaanje kao to je podmiivanje osoba koje donose odluke, on bi nesumnjivo prekrio etike norme.
A. Standardi u Srbiji Advokati u Srbiji su odgovorni za poboljanje pravnog sistema i ouvanje pravde. lan 20. Kodeksa navodi da pri obavljanju advokatske profesije, u drugim javnim aktivnostima i u privatnom ivotu, kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti, advokat je duan da uva ugled advokature i vlastiti ugled i da nastoji da doprinosi optoj i pravnikoj kulturi. U cilju ouvanja svog linog ugleda i ugleda advokature,
199
advokat ne sme da ulazi ni u kakve poslovne veze sa nadripisarima. Osim toga, svaki sluaj nadripisarstva, u koji se lino uverio ili o kome raspolae verodostojnim dokazima, advokat je duan da prijavi advokatskoj komori. Kao i u nekim drugim sistemima kontinentalnog prava, advokati ne smeju da razgovaraju sa svedocima izvan sudnice i imaju obavezu da koriste samo doputena sredstva u borbi za interese klijenta. Naime, lan 34. Kodeksa profesionalne etike advokata nalae da advokati smeju da koriste samo doputena i asna sredstva, kao i da se uzdre od od razgovora o predmetu sa osobama koje su predloene ili za koje zna da mogu biti predloene za svedoke, a ukoliko do takvog razgovora ipak doe, advokat ne sme na bilo koji nain da utie, pa ak ni da ostavlja utisak da eli da utie, na znanje, savest i volju svedoka, da kod ovoga izaziva strah, naklonost ili odbojnost prema uesnicima u postupku i da pobuuje bilo kakav drugi interes osim interesa prava i dunosti da se govori istina. Zakon o parninom postupku i Zakon o krivinom postupku nameu neka ogranienja advokatima u cilju zatite svedoka i stranaka u postupku. lan 303. Zakona o parninom postupku nalae da kad predsednik vea zavri sasluanje pojedinog svedoka, vetaka ili stranke, lanovi vea, stranka i njen zastupnik ili punomonik mogu im neposredno postavljati pitanja. Sud e zabraniti stranci postavljanje odreenog pitanja ili e zabraniti odgovor na postavljeno pitanje, ako je ve u pitanju sadrano kako na njega treba odgovoriti ili ako se pitanje ne odnosi na predmet. Prema lanu 108. a u vezi sa lanom 109. Zakona o krivinom postupku, kada advokati ili drugi uesnici u postupku ispituju svedoke ili druge stranke, nije im dozvoljeno da ih vreaju ili na bilo koji nain napadaju, ili e u suprotnom biti javno upozoreni ili novano kanjeni.
200
Slino pravnim sistemima u Evropi i SAD-u, zakon u Srbiji zabranjuje ex parte komunikaciju sa sudijama i drugim slubenim licima. Na primer, lan 142.3 Kodeksa profesionalne etike advokata zabranjuje advokatu da pred klijentom, suprotnom strankom ili njenim zastupnikom, uoi rasprave ulazi u sudnicu pre nego to je prozvan, ili se, posle zavretka rasprave, u sudnici zadrava i nakon izlaska ovih lica. Takoe je zabranjeno da line prijateljske odnose sa sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti ispoljava pred klijentom, suprotnom strankom i njenim zastupnikom, ili da pred ovim licima stvara privid takvih odnosa (videti, lan 142. stav 2. Kodeksa profesionalne etike advokata). Dalje, suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat utie na tok postupka i odluku suda i drugih organa vlasti neprofesionalnim sredstvima, tako to se obraa ustanovama i licima koji se ne smeju uplitati u raspravljanje i odluivanje, ili na drugi nain ini ili podstie nedozvoljene pritiske (videti, lan 142. stav 1. Kodeksa). to se tie komunikacije sa suprotnom stranom, lan 120.9 nalae advokatu da ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog advokata, osim ako se na drugi nain ne moe izbei nastupanje docnje. Advokat je takoe duan da o slubenom kontaktu, koji je na bilo kakav nain ostvario sa suprotnom strankom, bez odlaganja obavesti advokata koji tu stranku zastupa. U Odeljku 124.2 Statuta Advokatske komore Srbije navodi se da je nesavesno i neblagovremeno zastupanje klijenta teka povreda dunosti advokata. Advokati moraju biti iskreni pred sudom. lan 124.8 propisuje da davanje netanih podataka kojima se organi komore dovode u zabludu pri donoenju odluka takoe predstavlja teku povredu dunosti. Kao to je advokatima u EU i SAD-u zabranjeno da svesno daju pogrene ili obmanjujue informacije sudu, Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji predvia u lanu 142. stav 6. da je protivno Kodeksu ukoliko advokat pribegava procesnim zloupotrebama, a naroito iznoenju neistinitih podataka i dokaza.
201
B. Evropski standardi CCBE takoe ima pravila koja se odnose na iskrenost advokata pred sudom. Pravilo 4.4 o Pogrenim i obmanjujuim informacijama kae: Advokat ne sme nikada svesno da daje sudu pogrene ili obmanjujue informacije. Iskrenost prema sudu takoe obuhvata neisputanje kljunih injenica. Sud ima pravo da dobije iskrenu izjavu o injenicama od advokata,... a ne preteranu, samodovoljnu viziju, .... ili isputanje kljunih injenica. Kada sud shvati da se ne moe osloniti na iskreno ponaanje advokata, advokat gubi svoj uticaj pred sudom i zato nanosi tetu svom klijentu. Pouzdanost je jedna od najvanijih osobina koju advokat mora da ima u bilo kom pravnom sistemu. Advokati mogu da se suoe sa disciplinskom odgovornou i sankcijama ako u parnici zagovaraju neozbiljne i isprazne stavove. CCBE ukazuje da su isprazni stavovi tetni za oseaj zajednitva advokatske struke. Pravilo 5.1 navodi: Oseaj zajednitva advokatske struke trai odnos poverenja i saradnje meu advokatima, a na dobrobit njihovih klijenata, radi izbegavanja nepotrebnog parnienja ili nekog drugog ponaanja tetnog po ugled struke. Meutim, nikako nije opravdano interese struke suprostaviti interesima klijenta. CCBE se fokusira na reputaciju advokatske profesije i regulisanje onoga to moe naneti tetu. Statut Advokatske komore Srbije, u lanu 124. (2), nesavesno i neblagovremeno zastupanje smatra tekom povredom dunosti advokata. Isprazne izjave doprinose slabljenju reputacije advokata i smanjuju efikasnost pravnog sistema. Advokatima je zabranjeno da utiu na slubena lica i porotnike koristei nedozvoljena sredstva. Ovo pravilo spreava da jedan advokat privatno komunicira sa
202
sudijom bez prisustva drugog advokata. Takoe, spreava nedolinost i subjektivnost prema jednom advokatu. Odeljak 4.2 u CCBE odnosi se na Pravedno voenje postupka: Advokat mora uvek da obrati dunu panju na pravedno voenje postupka. Ne sme, na primer, da stupi u kontakt sa sudijom a prethodno ne obavesti advokata suprotne strane, ili da podnosi dokaze, beleke ili dokumenta sudiji, a da ih na vreme ne dostavi advokatu suprotne strane, osim ukoliko takvi koraci nisu doputeni na osnovu vaeih pravila o voenju postupka. Advokat ne sme da obelodani ili podnosi predlog sudu za poravnanje predmeta koji dolazi od suprotne strane ili njenog advokata, bez izriite saglasnosti advokata suprotne strane.
C. Standardi u SAD i drugim dravama Vodi se intenzivna debata u vezi sa odgovarajuom ravnoteom izmeu dunosti advokata prema svom klijentu i dunosti prema treim licima i drutvu. Advokat bi trebalo da bude revnostan u korist svog klijenta, ali ipak mora da se ponaa u skladu sa zakonom. Potpuna i iskrena posveenost predmetu svog klijenta predstavlja sutinu advokatske profesije u anglosaksonskom pravnom sistemu. Pritisak revnosnog zastupanja ponovo je probudio stavove da advokatima nedostaje uljudnost u ophoenju jednih prema drugima. Uveravanja i obeanja advokata da e izbegavati nepotrebno svadljivo ophoenje postali su popularni u advokatskim komorama kao potencijalni lek za neuljudnost. Ista pravila o iskrenosti (ili otvorenosti) prema sudu vae u SAD-u. Model pravila 3.3 (a) (1) navodi da: Advokat ne sme svesno lano da navodi injenice ili zakone pred tribunalom ili da propusti da ispravi lane navode injenica ili zakona koje je prethodno dao tribunalu.
203
U SAD se primenjuju ista pravila ex parte kominikacije sa sudijama koja postoje i u EU. Nepristrasnost sudije u anglosaksonskom pravnom sistemu je ugroena ako jedna strana ima priliku da kae sudiji neto o predmetu a da druga strana nije u mogunosti da predstavi suprotnu verziju. Zato je takva ex-parte komunikacija zabranjena, osim ukoliko nije dozvoljena zakonom ili nalogom suda. Meutim, Modeli pravila idu i dalje, i takoe zabranjuju ex parte komunikaciju sa porotnikom, buduim porotnikom ili drugim slubenim licem, osim ukoliko to nije dozvoljeno zakonom ili nalogom suda. Tekst je opiran i zabranjuje sve vrste komunikacije, a to se tie porotnika, pravilo se vrlo energino sprovodi. Advokati raspravljaju o zakonu sa sudijama i o injeninom stanju i sa sudijama i sa porotnicima. Uloga advokata u raspravi i ogranienja kodeksa etike ponekad stvaraju neobine situacije. Advokati u SAD su veoma revnosni u zastupanju svojih klijenata, ali postoje ogranienja u vezi sa tim ta se moe rei porotnicima, to obuhvata i to da advokat ne moe porotnicima da iznese svoje lino miljenje o predmetu. Jedno od osnovnih pravila advokature je da advokat mora da ubedi porotu i sud da veruje u predmet svog klijenta, ali mu je zabranjeno da iznosi svoje lino miljenje u vezi sa injenicama u predmetu. Bilo bi nedolino da advokat u sudu izjavi neto tipa: Imao sam mnogo klijenata koji su bili nekada u situaciji u kojoj se trenutno nalazi gospodin Smit, i znam kada govore istinu. I verujem da gospodin Smit govori istinu. Moda bi se postigao isti efekat kad bi se nabrojali razlozi zato gospodin Smit nee da lae, najubedljivijim, najiskrenijim tonom. Va cilj kao advokata je da ubedite porotu da verujete u svog klijenta a da to ne kaete eksplicitno. Na primer, bilo je nedolino od tuioca u predmetu SAD protiv Modica, 663 F.2d 1173, 1178 (2d Cir. 1981) da garantuje za svedoka: Kaem vam da je gospodin Amata u delu svog izlaganja bio
204
veoma iskreni svedok... Ali nisam ovde da bih vam priao da je gospodin Amata va najuzorniji graanin. Ovde sam da bih vam rekao da je svedoenje gospodina Amate u vezi sa dokazima u ovom predmetu iskreno. Odgovornost za isprazne izjave je veoma ozbiljna za advokate u SAD. Ovo pravilo se odnosi podjednako i na tuioce i na tuene, i takvo nedozvoljeno ponaanje smatra se... ponaanjem vrednim osude i iskljuenja iz advokatske komore. Savezni poslovnik, pravilo broj 11 propisuje sankcije protiv osobe, advokata i/ili klijenta koji potpie sudski dokument za koji se ispostavi da nije zasnovan na injenicama i garantovan postojeim zakonom ili dobronamernim argumentom da se postojei zakon proiri, modifikuje ili poniti. Advokat mora prvo da ima razuman uvid u zakon i injenice. Prigovaranje se ne moe koristiti za odugovlaenje, maltretiranje, poveanje trokova ili u druge nedoline svrhe.
205
Problemi za diskusiju 1. Advokat brani klijenta koji je izazvao udes i pobegao sa mesta nesree. Pripremajui odbranu, advokat je saznao za postojanje nekih injenica koje mogu biti od znaaja za ishod predmeta. Na primer, saznao je da postoji veliko ulubljenje na prednjem braniku automobila okrivljenog kao i da je njegov klijent konzumirao znaajne koliine alkohola u noi udesa. Na kraju, advokat je od jednog svedoka saznao da je neposredno pre udesa klijent, shvativi da je jako kasno, iznenada izjurio iz bara. Koje, i da li je uopte, neke od ovih injenica advokat duan da otkrije sudu? Advokat Dejan je uznemiren zbog nastalog sukoba etikih dunosti prema obsudu s avezama koje ima prema klijentu. Naime, branio je klijenta koji je u svai napao drugo lice. Predmet je okonan tako to je porota oslobodila klijenta, uprkos ozbiljnim povredama drugog lica, jer je oigledno poverovala (pod uticajem klijentovog svedoenja) da je on bio samo nevini posmatra koji je protiv svoje volje uvuen u tuu. Meutim, nekoliko dana nakon donoenja presude, Dejan je uo kako njegov klijent kroz smeh opisuje kako je uvukao rtvu u tuu. Dejan je zabrinut i pita vas da li mora da se obrati sudu i otkrije da je njegov klijent dao laan iskaz. Advokat zastupa tuioca u predmetu koji se odnosi na nanoenje povrede pri saobraajnom udesu. Prijatelj tuioca je jedan od svedoka udesa, koji je sluajno iao ulicom kada je dolo do sudara. Pored njega, ima i drugih svedoka, oevidaca ovog dogaaja. Prijatelj tuioca je veoma stidljiv i vie bi voleo da ne mora da svedoi. Ako bi svedoio, to bi bilo na tetu njegovog prijatelja, tuioca to dodatno utie na njegovu nelagodnost u vezi sa moguim svedoenjem.Poto njegovo svedoenje nije jedini dokaz o onome to se desilo, advokat kae tuioevom prijatelju da ne mora da svedoi i da bi moda bilo dobro da se skloni negde tokom sledeih nekoliko nedelja pred suenje. Da li advokat podlee disciplinskim merama zbog ovakvog postupanja? Advokat priprema predmet za suenje, i odreuje svedoke koji e biti pozvani da daju iskaz. U diskusiji sa klijentom, oni se sloe da klijentov lekar treba da svedoi u vezi sa fizikim stanjem klijenta, psiholog o njegovom mentalnom stanju u periodu relevantnom za spor, a prvi komija u vezi sa karakterom klijenta i njegovim ugledom. Tom prilikom, klijent nalae advokatu da svakom od ovih svedoka isplati po 1.000 evra kao nadoknadu za vreme potrebno za svedoenje. Da li je advokatu dozvoljeno da postupi po ovakvom nalogu klijenta? Advokatu je iskrsao porodini problem i mora hitno da ode iz grada. Problem je u tome to za dva dana ima zakazano suenje, a nije pripremio ni pola potrebnog materijala. Bez razmiljanja advokat je pozvao sudiju telefonom na kuni broj, objasnio situaciju i rekao sudiji da mu je ovo konkretno roite veoma vano za predmet. Sudija se saglasio da pomeri roite za nedelju dana. Da li advokat podlee disciplinskoj odgovornosti zbog ove komunikacije?
2.
3.
4.
5.
206
Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije
207
208
Reprsentant les avocats dEurope Representing Europes lawyers
KODEKS ADVOKATSKE ETIKE EVROPSKE UNIJE
Conseil des Barreaux de lUnion europenne Council of the Bars and Law Societies of the European Union association internationale sans but lucratif Rue de Trves 45 B 1040 Brussels Belgium Tel.+32 (0)2 234 65 10 Fax.+32 (0)2 234 65 11/12 E-mail ccbe@ccbe.org www.ccbe.org
209
Ovaj Kodeks advokatske etike Evropske unije jednoglasno prihvatilo je 18 nacionalnih delegacija predstavljajui advokatske komore i pravnika udruenja Evropske unije, na plenarnoj sednici Vea advokatskih komora i pravnikih udruenja ("CCBE"), odranoj 28. novembra 1998. godine u Lionu.
210
SADRAJ 1. 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 2. 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 3. 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 3.6 3.7 3.8 3.9 4. 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 5. 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 5.7 5.8 5.9 UVOD Uloga advokata u drutvu Priroda pravila profesionalnog ponaanja Svrha ovog Kodeksa Podruje primene naela ratione personae Podruje primene naela ratione materiae Definicije OPTA NAELA Nezavisnost Poverenje i lini integritet Poverljivost Potovanje pravila drugih advokatskih komora i drutava Nespojiva zanimanja Lina reklama Interes stranke Ogranienja advokatove odgovornosti prema stranci ODNOS SA STRANKAMA Prihvatanje i prestanak uputstava Sukob interesa Pactum de quota litis Odreivanje honorara Plaanje avansa Podela honorara sa osobama drugih zanimanja Reenje spora uz utedu trokova i dostupnost pravne pomoi Novana sredstva koja pripadaju stranci Osiguranje protiv profesionalne tete ODNOS PREMA SUDOVIMA Primerena pravila ponaanja na sudu Pravedno voenje postupka Ponaanje na sudu Pogrene ili zavaravajue informacije Proirivanje primene na arbitre itd. ODNOSI MEU ADVOKATIMA Duh zajednitva unutar struke Saradnja advokata iz razliitih drava lanica Korespondencija meu advokatima Naknada za upuivanje stranaka Komuniciranje sa suprostavljenim strankama Promjena advokata Odgovornost za honorar Obrazovanje mladih advokata Sporovi izmeu advokata iz razliitih zemalja lanica DODATAK
Izdava: "CCBE" rue de Trves 45 - B-1040 Brussels Tel. ++32 (0) 2 234 65 10, Fax: ++32 (0) 2 234 65 11/12 E-mail: ccbe@ccbe.org http://www.ccbe.org
1. UVOD 1.1 Uloga advokata u drutvu U drutvu koje se temelji na potovanju vladavine prava, advokat ima posebnu ulogu. Njegove obveze ne poinju niti prestaju s savesnim izvravanjem onog to mu je povereno i to zakon doputa. Advokat mora da slui interesu pravde i onim pravima i slobodama koje zahteva i brani, i njegova je dunost ne samo da zastupa svoju stranku u nekom predmetu, ve i da joj bude savetnik. Advokatska uloga stoga mu namee niz zakonskih i moralnih obveza (za koje se ponekad ini da su u meusobnoj suprotnosti) prema: - stranci; - sudovima i drugim nadlenim telima pred kojima zastupa svoju stranku ili deluje u njeno ime; - pravnoj struci uopte i svakom kolegi ponaosob; i - prema javnosti, za koju je postojanje slobodne i nezavisne struke povezano s potovanjem pravila koja postavlja sama struka, i neophodno je sredstvo zatite ljudskih prava spram moi drave i drugih interesa u drutvu. 1.2 Priroda pravila profesionalnog ponaanja 1.2.1. Pravila profesionalnog ponaanja odreena su na temelju dobrovoljnog prihvatanja od strane onih na koje se odnose, kako bi se osiguralo ispravno ostvarivanje uloge advokata koja se smatra bitnom u civilizovanom drutvu. Propust advokata da potuje ta pravila moraju u krajnjem sluaju imati za posledicu disciplinske sankcije. 1.2.2. Posebna pravila svake advokatske komore i drutva advokata utemeljena su na njihovim vlastitim tradicijama. Prilagoena su organizaciji i podruju delovanja struke u svakoj pojedinoj dravi lanici, njenim sudskim i upravnim postupcima i nacionalnom zakonodavstvu. Nije mogue niti poeljno izvlaiti ih iz konteksta, a niti pokuavati uiniti ih opte primjenjivim, ako nisu pogodna za takvu primenu. Posebna pravila svake advokatske komore i drutva advokata uprkos tome temelje se na istim vrednostima i u veini sluajeva predstavljaju zajedniku osnovu. 1.3. Svrha ovog Kodeksa 1.3.1. Nastavak integracije Evropske Unije i Evropske ekonomske zone kao i sve vea uestalost odvijanja advokatskih prekograninih aktivnosti unutar Evropske ekonomske zone, doveli su do toga da je nuno i od javnog interesa utvrditi zajednika pravila koja e se primjenjivati na sve advokatske Evropske ekononomske zone bilo kom advokatskom udruenju pripadali, a odnose se na njihovu strunu delatnost preko nacionalnih granica. Posebni cilj utvrivanja takvih pravila je ublaavanje tekoa koje proizlaze iz primene dvostruke deontologije, iz lanka 4. Uredbe E.Z. 77/249 od 22. marta 1977. g. 1.3.2. Organizacije koje predstavljaju advokatsku struku preko CCBE-a predlau da pravila kodifikovana u sledeim takama:
budu sada priznata kao izraz saglasnosti svih advokatskih udruenja Evropske Unije i Evropske ekonomske zone; stupe to pre na snagu, a u skladu s nacionalnim procedurama ili procedurama Evropske ekonomske zone u odnosu na strunu delatnost advokata preko nacionalnih granica unutar Evropske Unije ili Evropske ekonomske zone; budu uvaena u svim revizijama nacionalnih zakona o deontologiji ili obavljanju profesionalne delatnosti u cilju postupnog usklaivanja.
Osim toga, spomenute organizacije izraavaju elju da njihova nacionalna pravila deontologije ili profesionalne delatnosti budu tumaena i primenjivana kad god je to mogue, na nain koji je u skladu s pravilima ovog Kodeksa. Nakon to su pravila iz ovog Kodeksa usvojena kao provediva u sluaju prekograninih aktivnosti, advokat je i dalje duan potovati pravila advokatske komore ili drutva advokata kome pripada, pod uslovom da su ista u skladu s pravilima ovog Kodeksa. 1.4 Podruje primene naela ratione personae Sledea pravila odnose se na advokate Evropske Unije i Evropske ekonomske zone, kako su utvrena u Uredbi 77/249 od 22. marta 1977. 1.5. Podruje primene naela ratione materiae Bez naruavanja sprovoenja postupnog usklaivanja pravila deontologije ili obavljanju profesionalne delatnosti koja se primjenjuju samo unutar drave lanice, sledea pravila se primenjuju na profesionalnu delatnost advokata preko nacionalnih granica a unutar Evropske Unije i Evropske ekonomske zone. Profesionalnom djelatnou advokata preko nacionalnih granica smatraju se: (a) svi profesionalni kontakti s advokatima iz drava lanica izvan vlastite zemlje; i (b) profesionalne aktivnosti advokata u drugoj dravi lanici, bez obzira na injenicu da li je advokat stvarno fiziki prisutan u dotinoj dravi lanici. 1.6 Definicije U ovim pravilima: "Domicilna drava lanica" oznaava dravu lanicu u kojoj se nalazi advokatska komora ili drutvo advokata kome advokat pripada. "Drava lanica domain" oznaava svaku drugu dravu lanicu u kojoj advokat obavlja prekogranine aktivnosti. "Nadlena vlast" oznaava profesionalnu organizaciju (organizacije) i vlast (vlasti) drave lanice koja se smatra odgovornom za utvrivanje pravila profesionalnog ponaanja i regulisanja advokatske discipline.
213
2. OPTA NAELA 2.1. Nezavisnost 2.1.1. Broj dunosti koje advokat obavlja, zahtevaju njegovu potpunu nezavisnost, osloboenu bilo kakvih uticaja, posebno onih koji mogu proizlaziti iz linih interesa ili spoljanjih pritisaka. Takva nezaisnost je nuna zbog vere u pravni postupak, jednako kao i zbog nepristranosti sudija. Advokat stoga treba da izbegava svako naruavanje njegove nezavisnosti i ne sme da pravi ustupke s obzirom na svoje profesionalne standarde da bi ugodio stranci, sudu ili nekom treem. 2.1.2. Nezavisnost je potrebna u stvarima koje se ne tiu sudskog postupka, jednako kao i u stvarima vezanim uz parnienje. Savet koji advokat daje stranci nema nikakvu vrednost ukoliko se daje samo radi dodvoravanja, u cilju linih interesa ili kao reakcija na spoljanje pritiske. 2.2. Poverenje i lini integritet Odnos poverenja moe postojati samo ako lina ast, potenje i integritet advokata nisu dovedeni u pitanje. Te tradicionalne vrline za advokata su profesionalna obveza. 2.3. Poverljivost 2.3.1. Za advokata je bitno da mu stranke poveravaju stvari koje ne bi rekle drugima, a da advokat prima takve informacije na osnovu odnosa poverenja. Bez sigurnosti o postojanju poverljivosti ne moe biti ni poverenja. Poverljivost je stoga primarno i osnovno pravo i dunost advokata. 2.3.2. Advokat je u skladu s tim duan da potuje povjerljivost svih informacija koje mu stranka poveri ili koju dobije o stranci ili drugim osobama tokom pruanja usluga stranci. 2.3.3. Obveza povjerljivosti nije vremenski ograniena. 2.3.4. Odvjetnik je duan da od svojih saradnika, osoblja ili bilo koje osobe koju angauje tokom pruanja profesionalnih usluga, zahteva potovanje iste obveze poverljivosti. 2.4. Potovanje pravila drugih advokatskih komora i drutava advokata U skladu sa zakonima Evropske Unije i Evropske ekonomske zone, advokat iz druge zemlje lanice moe imati obvezu potovanja pravila advokatskog udruenja zemlje lanice domaina. Advokati su duni da se informiu o pravilima koja mogu da ih se tiu prilikom obavljanja odreene aktivnosti. Organizacije lanice Vea advokatskoh komora i pravnikih udruenja obvezne su da priloe svoj Kodeks advokatske etike u Sekretarijatu Vea advokatskih komora i pravnikih udruenja kako bi svaki advokat mogao dobiti kopiju vaeeg Kodeksa od Sekretarijata.
214
2.5. Nespojiva zanimanja 2.5.1. Kako bi mogao da obavlja svoju ulogu s potrebnom nezavisnou i na nain koji je u skladu sa dunou da uestvuje u sprovoenju pravde, advokat ne moe da obavlja neka zanimanja. 2.5.2. Advokat koji zastupa ili brani stranku u sudskom postupku ili pred bilo kojim javnim vlastima u dravi domainu, duan je da se pridrava pravila koja se tiu nespojivih zanimanja, u skladu s njihovom primenom u zemlji domainu. 2.5.3. Advokat koji deluje u zemlji domainu, a eli da direktno uestvuje u trgovakim ili drugim delatnostima koje nisu povezane s pravnom strukom, duan je da potuje pravila o zabranjenim ili nespojivim zanimanjima koja se primjenjuju na advokate zemlje lanice domaina. 2.6. Lina reklama 2.6.1. Advokat ne sme da oglaava ili da trai linu reklamu ako to nije doputeno. U drugim sluajevima, advokat sme da oglaava ili trai linu reklamu samo u opsegu i na nain doputen na osnovu pravila kojih je duan da se pridrava. 2.6.2. Smatra se da se oglaavanje i lina reklama sprovodi gde je to doputeno, ako advokat o kome se radi dokae da je svrha bila doi do stranaka ili potencijalnih stranaka koje se nalaze u mestima gde je takvo oglaavanje ili lina reklama dozvoljena, a njeno prenoenje negde drugde je sluajno. 2.7. Interes stranke Uz duno potovanje zakona i profesionalno ponaanje, advokat je duan da uvek postupa u najboljem interesu svoje stranke, njene interese mora pretpostaviti svojim interesima ili interesima kolega advokata. 2.8. Ogranienje advokatove odgovornosti prema klijentu Sve dokle mu zakon domicilne drave lanice i drave lanice domaina doputa, advokat moe da ogranii svoju odgovornost prema stranci u skladu s pravilima Kodeksa advokatske etike kojima podlee.
215
3. ODNOSI SA STRANKAMA 3.1. Prihvatanje i prestanak uputstava 3.1.1. Advokat radi na predmetu neke stranke iskljuivo na osnovu njenih uputstava. Moe, meutim, da radi na predmetu za koji prima uputstva drugog advokata koji deluje u ime svoje stranke ili kada mu je sluaj povero nadleni organ. 3.1.2. Advokat savetuje i zastupa stranku aurno, savesno i marljivo. Preuzima linu odgovornost za izvrenje uputstava koja su mu data. Duan je da obavetava stranku o napredovanju u stvarima koje su mu poverene. 3.1.3. Advokat nee prihvatiti predmet za koji zna ili bi trebao znati da nije kompetentan bez saradnje s advokatom koji je kompetentan za taj predmet. Advokat nee primati uputstva koje nije u stanju brzo da izvri, uzimajui u obzir zauzetost drugim poslovima. 3.1.4. Advokat ne moe iskoristiti svoje pravo da se povue iz nekog predmeta na nain ili u okolnostima u kojima stranka nije u mogunosti da na vrijeme pronae pravnu pomo negde drugde, a u cilju spreavanja nanoenja tete stranci. 3.2. Sukob interesa 3.2.1. Advokat ne moe savetovati, predstavljati ili postupati u ime dve ili vie stranaka na isti nain ako postoji sukob interesa ili znaajniji rizik takvog sukoba. 3.2.2. Advokat mora prestati sa zastupanjem obe stranke ukoliko nastupi sukob interesa tih stranaka ili ukoliko postoji opasnost naruavanja poverenja ili njegove nezavisnosti. 3.2.3. Advokat se mora suzdrati od zastupanja neke nove stranke ukoliko postoji opasnost od naruavanja poverenja koje je advokatu poverila ve postojea stranka ili ukoliko bi poznavanje poslova prethodne stranke od strane advokata moglo predstavljati neprimerenu prednost za novu stranku. 3.2.4. Kad advokati rade u partnerstvu, lanovi 3.2.1. i 3.2.3. iz gornjeg teksta odnose se na partnerstvo i na sve njegove lanove. 3.3. Pactum de Quota Litis 3.3.1. Advokat ne sme sklapati pactum de quota litis. 3.3.2. Pod pojmom "pactum de quota litis" podrazumeva se sporazum izmeu advokata i njegove stranke sklopljen pre konanog zakljuenja predmeta u kojoj je stranka strana u sporu, na temelju kojeg se stranka obvezala da plati advokatu udeo u ishodu spora, bez obzira da li se radi o novanom iznosu ili nekoj drugoj koristi koju stranka ostvari okonanjem predmeta.
3.3.3. "Pactum de quota litis" ne ukljuuje sporazum o tome da honorar treba biti naplaen srazmjerno vrednosti spora u kome advokat zastupa, ako tako stoji u slubeno odobrenom Pravilniku o tarifama ili je u nadlenosti organa kojem advokat pripada. 3.4. Odreivanje honorara 3.4.1. Honorar koji advokat zaraunava mora u potpunosti biti saopten stranci, mora biti pravedan i razuman. 3.4.2. U sluaju drugaijeg dogovora izmeu advokata i stranke, honorar koji advokat naplauje podlee utvrivanju u skladu s pravilima koja se primjenjuju na lanove advokatske komore ili advokatskog drutva kojem advokat pripada. Ako je advokat lan vie od jedne advokatske komore ili advokatskog drutva, primenie se ona pravila koja su najue povezana s ugovorom izmeu advokata i stranke. 3.5. Plaanje avansa Ako advokat zahteva avans za svoj honorar i/ili trokove, takav iznos ne sme prelaziti razumnu svotu procenjenog honorara ili moguih naknada trokova. Ako takvo plaanje nije izvreno, advokat se moe povui iz predmeta ili odbiti da po njemu postupa, ali uvek u skladu s lanom 3.1.4. gornjeg teksta. 3.6. Podela honorara s osobama drugih profesija 3.6.1. Osim kao to stoji u nastavku teksta, advokat ne sme da deli honorar s osobom koja nije advokat, osim u sluaju ako je udruivanje advokata i druge osobe dozvoljeno prema zakonu drave lanice iz koje je i sam advokat. 3.6.2. Odredba 3.6.1 gornjeg teksta ne spreava odvjetnika da plati honorar, proviziju ili drugu naknadu naslednicima pokojnog advokata ili advokatu u penziji u vezi sa preuzimanjem kancelarije pokojnog ili advokata u penziji. 3.7. Reenje spora uz utedu trokova i dostupnost pravne pomoi 3.7.1. Advokat se mora uvek truditi da klijentov spor bude reen uz to veu utedu trokova pa je u najprikladnijim fazama spora duan da klijenta obavijesti o poeljnosti postizanja nagodbe i/ili o mogunosti alternativnog reenja spora. 3.7.2. Advokat je duan da obavijesti klijenta o dostupnosti pravne pomoi kada se ona moe primeniti. 3.8. Novana sredstava koja pripadaju stranci 3.8.1. Ako advokat u bilo koje vrijeme tokom obavljanja advokatskog posla doe u posed novca u ime svojih stranaka ili treih osoba (u nastavku: "sredstva stranke"), ima sledee obveze:
217
3.8.1.1. Sredstva stranke uvek se moraju drati na bankovnom raunu ili slinoj ustanovi koja je pod nadzorom javne vlasti, pri emu sva sredstva koja advokat primi moraju biti uplaena na takav raun, osim ako se stranka izriito ili implicitno ne sloi s drugaijim postupanjem sa sredstvima. 3.8.1.2. Raun na kojem se nalaze sredstva stranke, a koji se vodi pod imenom advokata mora da sadri napomenu o tome da se sredstva uvaju za stranku ili stranke dotinog advokata. 3.8.1.3. Raun ili rauni na kojima se uvaju sredstva stranke pod imenom advokata moraju u svako doba da sadre svotu koja nije manja od ukupnog iznosa sredstava koja pripadaju stranci, a koja uva advokat. 3.8.1.4. Sredstva stranke moraju uvijek biti raspoloiva za isplatu stranci na njen zahtjev ili na Osnovu uslova koje stranka odredi. 3.8.1.5. Zabranjene su isplate sredstava stranke u njeno ime bilo kojoj osobi, ukljuujui: a) isplate koje se rade jednoj ili za jednu stranku sa rauna sredstava druge stranke i b) isplate odvjetnikog honorara, osim ako nisu zakonom dozvoljene ili ako postoji izriito ili implicitno ovlatenje stranke za koju se vri isplata. 3.8.1.6. Advokat je duan da vodi potpunu i tanu evidenciju koja je na zahtjev dostupna stranci, a koja pokazuje sva raspolaganja sa sredstvima stranke i jasno razlikuje sredstva stranke od drugih sredstava kojima advokat raspolae. 3.8.1.7. Nadlene vlasti svih drava lanica imaju pravo da proveravaju i vre diskretnu kontrolu finansijske evidencije sredstava koja pripadaju stranci nekog advokata, radi utvrivanja da li se potuju utvrena pravila i mogu odrediti sankcije advokatima koji ne potuju takva pravila. 3.8.2. Osim kao to stoji u nastavku i bez krenja pravila iz lana 3.8.1. gornjeg teksta, advokat koji dri sredstva stranke tokom obavljanja advokatske delatnosti u nekoj dravi lanici mora da potuje pravila koja se tiu uvanja i odgovaranja za sredstva stranke koja odreuju nadlene vlasti domicilne drave lanice. 3.8.3. Advokat koji obavlja privatnu delatnost ili prua usluge u zemlji lanici domainu, moe u saglasnosti sa nadlenim vlastima domicilne zemlje lanice ili zemlje lanice domaina, udovoljiti zahtevima zemlje lanice domaina, uz iskljuenje zahteva koje postavlja domicilna zemlja lanica. U tom sluaju, advokat preduzima razborite korake izvetavanja svojih stranaka o udovoljavanju zahtevima koji su na snazi u domicilnoj zemlji lanici.
218
3.9. Osiguranje protiv profesionalne tete 3.9.1. Advokati su trajno osigurani protiv tubi za profesionalnu nemarnost u razumnom opsegu, uzimajui u obzir prirodu i opseg rizika kojima su u praksi izloeni. 3.9.2 Kada advokat prua usluge ili vri praksu u dravi lanici domainu, primjenivae se sledee: 3.9.2.1. Advokat je duan da potuje svako pravilo koje se odnosi na njegovu obavezu osiguranja protiv profesionalne odgovornosti kao advokata a koja su na snazi u njegovoj domicilonoj dravi lanici. 3.9.2.2. Advokat koji je to obvezan da uini u domicilnoj zemlji lanici i koji prua usluge i obavlja advokatsku delatnost u bilo kojoj zemlji lanici domainu, duan je uiniti sve kako bi stekao takvo osiguranje na osnovama koje se trae u domicilnoj zemlji lanici, a koje e se protezati na usluge koje prua ili delatnost koju obavlja u zemlji lanici domainu. 3.9.2.3. Advokat koji propusti da dobije osiguranje koje se protee na zemlju lanicu domaina iz lana 3.9.2.2. i koji nije duan da osigura isto u domicilnoj zemlji lanici i koji prua usluge i obavlja advokatsku delatnost u dravi lanici domainu duan je, ukoliko je to mogue, da pribavi osiguranje protiv profesionalne odgovornosti advokata za vrijeme zastupanja stranke u dotinoj zemlji lanici domainu, najmanje u opsegu koji se trai od advokata u zemlji lanici domainu. 3.9.2.4. Ukoliko advokat nije u mogunosti da pribavi osiguranje na osnovu gore spomenutih pravila, preduzima razumne korake upoznavanja stranaka s tom injenicom. 3.9.2.5. Advokat koji obavlja privatnu delatnost ili prua usluge u zemlji lanici domainu, moe uz saglasnost nadlenih vlasti domicilne zemlje i zemlje lanice domaina, udovoljiti zahtevima za takvim osiguranjem koji su na snazi u dravi lanici domainu, uz iskljuenje zahtjeva za osiguranjem koji vrijede u domicilnoj zemlji. U tom sluaju advokat preduzima razumne korake kako bi izvestio stranke o tome da je osiguran u skladu sa zahtevima koji su na snazi u zemlji lanici domainu. 4. ODNOSI PREMA SUDOVIMA 4.1. Primerena pravila ponaanja u sudu Advokat koji se pojavljuje ili uestvuje u predmetu pred sudom ili sudskim veem u dravi lanici, mora da potuje pravila ponaanja koja se primenjuju pred tim sudom ili sudskim veem.
219
4.2. Pravedno voenje postupka Advokat mora uvek da polae dunu panju pravednom voenju postupka. Ne sme, na primer, da kontaktira sa sudijom a da da prethodno o tome ne izvesti advokata protivne stranke ili da podnosi materijale, beleke ili dokumente sudiji, a da ih na vrijeme ne dostavi advokatu protivne stranke, osim ako takvi koraci nisu doputeni na temelju vaeih pravila o voenju postupka. 4.3. Ponaanje na sudu Advokat e uz svako duno potovanje i utivost prema sudu braniti interese svoje stranke asno i neustraivo bez obzira na svoje line interese i posledice po njega samoga ili neku drugu osobu. 4.4. Pogrene ili zavaravajue informacije Advokat ne sme nikada svjesno davati sudu pogene ili zavaravajue informacije. 4.5. Proirivanje primene na arbitre i sl. Pravila koja se odnose na ponaanje advokata prema sudu, primjenjuju se i na njegove odnose s arbitrima ili drugim osobama koje obavljaju pravosudne ili kvazipravosudne dunosti makar i povremeno. 5. ODNOSI MEU ADVOKATIMA 5.1. Duh zajednitva unutar struke 5.1.1. Oseaj zajednitva struke trai odnos poverenja i saradnje meu advokatima a na dobrobit njihovih stranaka radi izbegavanja nepotrebnog parnienja ili nekog drugog ponaanja tetnog za ugled struke. No nikako nije opravdano interese struke suprotstaviti interesima stranke. 5.1.2. Advokat treba na druge advokate drava lanica da gleda kao na svoje profesionalne kolege i prema njima da se odnosi na pravedan i uljudan nain. 5.2. Saradnja advokata iz razliitih drava lanica 5.2.1. Advokat komem se obrati kolega iz druge drave lanice ne sme da prima upute u predmetu koji nije kompetentan da prihvati. Mora biti spreman da pomogne svom kolegi da pribavi informacije koje su mu potrebne radi davanja uputstva advokatu koji je kompetentan da prui uslugu koja se od njega trai. 5.2.2. Kad advokat jedne drave lanice surauje s advokatom iz druge drave lanice, dunost obojice je da uzmu u obzir razlike koje mogu postojati izmeu pravnih sistema njihovih zemalja, kao i izmeu nadlenosti strunih organizacija i obveza advokata u dotinim zemljama lanicama.
220
5.3. Korespondencija meu odvjetnicima 5.3.1. Ako advokat koji alje dopis advokatu druge zemlje lanice eli da isti ostane poverljiv i bez pravnog delovanja, duan je prilikom slanja istog jasno izraziti takvu nameru. 5.3.2. Ako primalac dopisa nije u mogunosti da obezbedi status poverljivosti i nepostojanja pravnog delovanja s njim u vezi, duan je da ga vrati poiljaocu bez otkrivanja njegovog sadraja drugim osobama. 5.4. Naknada za upuivanje stranaka 5.4.1. Advokat ne sme da zahteva ili prihavti od drugog advokata ili neke druge osobe honorar, proviziju ili drugu naknadu za upuivanje ili preporuivanje stranaka. 5.4.2. Advokat ne sme nikome da plaa honorar, proviziju ili drugu naknadu kao protivuslugu za upuenu mu stranku. 5.5. Komuniciranje s suprotnim strankama Advokat ne sme u vezi s odreenim sluajem ili predmetom direktno da komunicira sa bilo kojom osobom ako zna da je u odreenom sluaju ili predmetu zastupa ili savjetuje drugi advokat, bez pristanka tog drugog advokata (i o takvoj je eventualnoj komunikaciji duan da izvesti dotinog advokata). 5.6. Promjena advokata 5.6.1. Advokat koji je zamoljen da zastupa stranku umesto drugog advokata u odreenom predmetu, duan je da o tome obavijesti dotinog advokata na osnovu lana 5.6.2. u nastavku teksta i ne sme zapoeti postupati dok nije siguran da su advokatski honorar i dugovanja prema tom advokatu podmireni. Ova obveza, meutim, ne ini novog advokata lino odgovornim za honorare i dugovanja prethodnom advokatu. 5.6.2. Ako treba preduzeti hitne korake u interesu stranke pre nego to je udovoljeno zahtevima iz lana 5.6.1. gornjeg teksta, advokat moe da preduzme takve korake, pod uslovom da o tome odmah obavesti drugog advokata. 5.7. Odgovornost za honorar U profesionalnom odnosu izmeu predstavnika advokatskih komora razliitih drava lanica, kada se advokat ne ogranii na to da preporui drugog advokata ili ga predstavi stranci, ve sam poveri osobi s kojom komunicira odreeni predmet ili trai savet, lino je obavezan, ak i u sluaju nesolventnosti stranke, da plati stranom advokatu honorar, trokove ili izdatke koji mu pripadaju. Meutim, advokati mogu na poetku takvog odnosa posebno dogovoriti potrebne aranmane. Osim toga, advokat koji prenosi uputstva moe u svakom trenutku ograniiti svoju linu odgovornost oko iznosa honorara, trokova i izdataka ostvarenih pre nego to je stranom advokatu saopteno odreknue od budue odgovornosti.
5.8. Obrazovanje mladih advokata Da bi se unapredilo poverenje i saradnja izmeu advokata razliitih drava lanica na dobrobit njihovih stranaka, potrebno je podsticati bolje poznavanje zakona i postupaka drugih zemalja lanica. Stoga prilikom razmatranja potrebe da se mladim advokatima prui to bolje obrazovanje, advokati moraju uzeti u obzir i potrebu pruanja dobrog obrazovanja mladim advokatima drugih zemalja lanica. 5.9. Sporovi izmeu advokata razliitih zemalja lanica 5.9.1. Ako advokat smatra da je kolega iz neke druge zemlje lanice prekrio pravilo profesionalnog ponaanja, duan je da mu skrene panju na tu injenicu. 5.9.2. Ako doe do linog sukoba profesionalne prirode izmeu advokata iz razliitih drava lanica, oni treba da ih, ako je mogue, pokuaju da ree mirnim putem. 5.9.3. Advokat ne sme pokrenuti nikakav postupak protiv svojeg kolege iz druge drave lanice o stvarima iz lanova 5.9.1. ili 5.9.2. gornjeg teksta, a da o tome najpre ne obavesti advokatske komore ili drutva advokata kojima pripadaju, kako bi obe komore ili drutva mogle da pokuaju da pomognu pri postizanju reenja. DODATAK NAELNA IZJAVA O ADVOKATSKOJ PROFESIONALNOJ TAJNI ADVOKATA I DONOENJE ZAKONA O PRANJU NOVCA Vee advokatskih komora i pravnikih udruenja nastoji da stavovi meu udrugama lanicama budu usklaeni, te toga savetuje da nacionalna advokatska udruenja zemalja lanica Vea advokatskih komora i pravnikih udruenja ukljue, ako ve nisu, u svoje kodekse ponaanja sledee obaveze: 1. 2. Advokat je duan da proveri identitet stranke ili njegovog posrednika u svakom predmetu u kojem se trae njegove profesionalne usluge. Zabraniti, kada su advokatu povjerena novana sredstva, svako primanje ili upravljanje sredstvima koja nisu striktno vezana uz povereni mu i imenovani predmet. Advokati koji uestvuju u zakonskoj transakciji mogu se povui ako ozbiljno posumnjaju da e ishod planirane transakcije biti pranje novca a stranka nije spremna odustati od nje. Vee advokatskih komora i pravnikih udruenja takoe eli da te propise ukljui u svoj kodeks ponaanja radi transnacionalnog pravnog poslovanja.
3.
222
Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji
223
ADVOKATSKA KOMORA JUGOSLAVIJE
KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA
BEOGRAD, 1999.
Na osnovu clana 61. Zakona o advokaturi ( Slubeni list SRJ br. 24/98) Osnivacka skuptina Advokatske komore Jugoslavije na sednici odranoj 16. januara 1999, donosi
KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA

A. UVODNA PRAVILA
I . Pravila o Kodeksu
1. Kodeks profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks ) skup je pravila o dunostima i pravima advokata, zasnovanih na posebnoj vrsti i visokom stepenu njihove profesionalne i moralne odgovornosti. Kodeks se odnosi na advokate i, na odgovarajui nain, na advokatske pripravnike upisane u imenike advokata i imenike advokatskih pripravika svih advokatskih komora na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije . Pre nego to otpone advokatsku delatnost advokat je duan da se upozna sa sadrajem Kodeksa i statuta advokatske komore ( u daljem tekstu: Statut ). Nepoznavanje Statuta i Kodeksa ne opravdava. Kada advokatsku delatnost obavlja u inostranstvu advokat treba da uvaava i meunarodna naela etike i naela etike i stalekog prava advokata zemlje u kojoj deluje. Advokatska komora nadzire potovanje Kodeksa , propisuje da li povreda Kodeksa ima za posledicu disciplinsku odgovornost advokata i utvruje i sankcionie takvu odgovornost. Ukoliko za odreeni sluaj ne postoji pravilo sa direktnim znaenjem, Kodeks treba tumaiti sluei se analogijom, ili po cilju i smislu njegovih optih pravila .
2.
3. 4. 5.
6.
7.
II. Znaenje izraza

8. U smislu ovog kodeksa, ako drugaije nije odreeno: 1. izraz zastupanje oznaava celokupnu advokatsku delatnost, ukljuujui, osim zastupanja, odbranu i ostale oblike pravne pomoi u ostvarivanju i zatiti sloboda, prava i drugih interesa graana i pravnih lica; izraz advokat, osim svakog advokata ponaosob, oznaava i sve advokate koji pripadaju ili su pripadali istoj zajednikoj advokatskoj kancelariji; izraz zajednika advokatska kancelarija oznaava sve oblike udruenog, ortakog i drugog zajednikog rada advokata u istoj
225
2. 3.
4. 5. 6. 7.
kancelariji; izraz klijent oznaava lice koga advokat zastupa; izraz stranka oznaava lice koje se obratilo advokatu sve dok se ovaj jo nije prihvatio zastupanja, kao i svakog drugog uesnika postupka; izraz suprotna stranka oznaava lice iji je interes, u odreenom postupku, suprotan interesu klijenta; izraz kolega oznaava drugog advokata .
B. OPTA PRAVILA
I. Osnovni profesionalne etike i odgovornosti
9. Poseban sadraj profesionalne etike i visoki stepen profesionalne odgovornosti advokata zasnovani su na pretpostavkama: 1. da je advokatura slobodna profesija i zanimanje u okviru javnog poretka; 2. da je advokat poseban inilac pravosua i zastupnik i savetodavac u svim pravnim stvarima; 3. da advokat ostvaruje i titi interese klijenta, ali i slui interesima pravde i da je obavezan da svojim profesionalnim i drugim javnim delovanjem i linim primerom doprinosi vladavini prava i drutvu zasnovanom na potovanju zakona ; 4. da advokat , po pravilu , deluje u domenu ugroenih sloboda i prava i nepoznavanja propisa lica koja su mu se obratila za pomo ; 5. da nezavisno, struno , savesno i samostalno obavljanje advokatskog poziva predstavlja jednu od osnovnih garancija u ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih prava i sloboda ; 6. da od naina rada i ponaanja svakog advokata ponaosob zavisi znaaj i ugled advokature u celini .
10.
Advokat u svakom trenutku treba da bude svestan svoje odgovornosti i da sa njom uskladi svoje postupke, posebno kada se opredeljuje izmeu sukobljenih vrednosti i interesa . 11. Advokat je odgovoran za savete koje je dao i za mere koje je preduzeo ili propustio da preduzme.
II. Nezavisnost i samostalnost

12. Advokat je duan da uva nezavisnost advokatske profesije i da u svom profesionalnom radu i odluivanju postupa slobodno, samostalno i u saglasnosti sa vlastitim uverenjima, ne podleui pritiscima, pretnjama, uticajima i uplitanju, ma sa ije strane dolazili, i ne povodei se za drugim interesima i autoritetima, osim interesa klijenta i autoriteta pravne nauke, ustava , zakona, Statuta i ovog kodeksa. 13. Advokat ne sme da prihvati poslove i zvanja koja bi ga stavili u podreen poloaj, doveli do nekritikog izvravanja tuih naloga, ili njegov rad uslovljavali takvom vrstom obaveza ili pogodnosti koje bi ugrozile njegovu nezavisnost i samostalnost.
14. Izuzeci od naela nezavisnosti i samostalnosti, koji ne ukidaju njihovu sutinu, doputeni su samo u meri neophodnoj za rad zajednike advokatske kancelarije.
III. Strunost
15. Advokat je duan da u radu postupa struno, sa znanjem za koje je kvalifikovan . 16. Advokat stalno treba da prati propise, pravnu praksu i strunu literaturu i da obnavlja, usavrava i proiruje svoje pravno i opte obrazovanje .
IV. Savesnost
17. Advokat je duan da svoju profesiju obavlja savesno, briljivo, odluno, blagovremeno, sa iskrenou prema klijentu, uz punu posveenost sluaju koji mu je poveren i uz upotrebu svih svojih znanja i sposobnosti i svih pravno doputenih i opravdanih sredstava. 18. U obavljanju advokatske profesije ne treba da dolaze do izraaja politika, verska i druga ubeenja advokata, niti njegova stranaka pripadnost. 19. Poslove za ije obavljanje su ovlaeni samo advokati, advokat ne sme da prenosi na lice koje nije advokat.
V. Profesionalni ugled
20. Pri obavljanju advokatske profesije, u drugim javnim aktivnostima i u privatnom ivotu, kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti, advokat je duan da uva ugled advokature i vlastiti ugled i da nastoji da doprinosi optoj i pravnikoj kulturi. 21. Smatrae se da advokat i lice koje eli da postane advokat nisu dostojni poverenja za obavljanje advokatske profesije, ukoliko javno naruavaju ili su naruavali ugled advokature. 22. Advokat, samostalno ili u okviru advokatske komore i drugih strunih organizacija i udruenja pravnika, treba da ukazuje na znaaj pravnog obrazovanja, ustavnosti, zakonitosti, nezavisne advokature i nezavisnog sudstva, na znaaj i ulogu advokature u ostvarenju i zatiti ovih vrednosti i na pojave njihovog naruavanja. 23. Advokat treba da se, u skladu sa svojim mogunostima, ukljui u rasprave o zakonima i drugim propisima koji su u pripremi ili su stupili na snagu i da, u opravdanim sluajevima, predlae njihova poboljanja i osporava njihovu ustavnosti i zakonitost . 24. Advokat, u naelu, treba da se zalae da poslovi profesionalnog pruanja pravne pomoi budu povereni samo advokatima . 25. Advokat ne sme da ulazi u bilo kakve poslovne veze sa nadripisarima. 26. Svaki sluaj nadripisarstva, u koji se lino uverio ili o kome raspolae verodostojnim dokazima, advokat je duan da prijavi advokatskoj komori. 27. Smatrae se da advokat i lice koje eli da postane advokat nisu dostojni poverenja za obavljanje advokatske profesije, ukoliko se zalau ili su se zalagali protiv osnovnih naela i interesa advokature.
227
VII. Doputenost sredstava

28. Advokat sme da koristi samo doputena i asna sredstva. 29. Advokat ne sme da sudeluje ili pomae u nedozvoljenom pribavljanju prava. 30. Advokat ne sme da sudeluje ili pomae u nedozvoljenom pribavljanju dokaza, niti sme da se poziva na dokaze za koje zna da su neistiniti. 31. Interes i nalog klijenta nisu opravdanje za krenje zakona, Statuta i Kodeksa. 32. Advokat ne sme potajno da snima bilo ije izjave, razgovore ili aktivnosti. 33. Kada su mu stavljeni na raspolaganje potajno sainjeni snimci ili drugi zapisi advokat ne sme da ih upotrebi kao dokazno sredstvo bez pribavljenog pristanka lica na koje se odnose, osim izuzetno, ako drugim dokazima ne raspolae, a povreda prava koju bi time uinio manja je od tete koja bi izvesno ili sa velikom verovatnoom, da takav materijal nije upotrebljen, pogodila vane, opravdane i na zakonu zasnovane interese njegovog klijenta. 34. Advokat treba da se uzdri od razgovora o predmetu sa osobama koje su predloene ili za koje zna da mogu biti predloene za svedoke, a ukoliko do takvog razgovora ipak doe, advokat ne sme na bilo koji nain da utie, pa ak ni da ostavlja utisak da eli da utie, na znanje, savest i volju svedoka, da kod ovoga izaziva strah, naklonost ili odbojnost prema uesnicima u postupku i da pobuuje bilo kakav drugi interes osim interesa prava i dunosti da se govori istina . 35. Ukoliko ima javno ovlaenje za overu izjava advokat ne sme da overava izjave svedoka u predmetu u kome zastupa .
VIII. Zabrana reklamiranja

36. Advokata treba da preporuuju samo znanje koje je pokazao, uspeh koji je ostvario i ugled i poverenje koje je stekao svojim radom i ponaanjem. 37. Advokat ne sme da nudi svoje usluge niti da stie klijente na neastan ili nedoputen nain. 38. Smatrae se da advokat nudi svoje usluge i stie klijente na neastan ili nedoputen nain, naroito kada : 1. istie, deli ili u javnim glasilima i drugim publikacijama objavljuje reklame i ponude kojima preporuuje svoje usluge i svoju kancelariju, kada dozvoljava da takve preporuke budu unete u reklame, ponude, oglase i drugi tampani materijal drugih pravnih ili fizikih lica, ili kada u istu svrhu koristi delatnost koju, u skladu sa Kodeksom, moe da obavlja uz advokatsku profesiju; 2. organizuje ili koristi usluge posrednika i agenata kojima obeava ili daje nagradu, za uzvrat im obeava ili ini druge usluge i pogodnosti, ili sa njima dogovara deobu nagrade za svoj rad, ili iskoriava njihov zavisan poloaj, a naroito kada u tu svrhu iskoriava pritvorenike i lica na izdravanju kazne; 3. sa osobama zaposlenim u sudu, tuilatvu, policiji, zatvoru ili drugim organima vlasti unapred dogovara upuivanje nepoznatih ili u zavisnom poloaju zateenih stranaka ; 4. obeava uspeh, daje nerealne procene ili dovodi klijenta u zabludu u pogledu pravne prirode predmeta i normiranih ili stvarnih posledica
koje mu prete u predmetu zbog koga se obratio advokatu; 5. obeava ili nagovetava korienje veza i sopstvenih ili tuih neprofesionalnih uticaja, kao i uticaja koje moe da ostvari zahvaljujui svom prethodnom zaposlenju, ili prethodnom ili postojeem politikom, drutvenom ili poslovnom angamanu; 6. postie ili ne osporava uverenje klijenta u efikasnost korupcije i predlae ili nagovetava sopstveno posredovanje u tome; 7. generalno, ili mimo uslova predvienih Kodeksom, nudi jeftinije ili besplatno zastupanje; 8. daje drugome svoje posetnice i blanko punomoi radi dalje raspodele treim unapred neodreenim licima; 9. omalovaava druge advokata; 10. stupa u kontakt sa klijentima drugih advokata i navodi ih da njemu daju punomo, ili preuzima klijente drugih advokata na nain suprotan Kodeksu; 11. obeleava kancelariju, njen tampani materijal i druge oznake (tabla, peat, memorandum, posetnice i sl.) na napadan i neodmeren nain, suprotno Kodeksu i Statutu; 12. javno oznaava rad u dane odmora i praznika ili van uobiajenog radnog vremena; 13. bez opravdanog razloga prima klijente van kancelarije, ili , kada su razlozi opravdani, na neprikladnim mestima; 14. daje pravne savete u javnim glasilima, na javnim skupovima, ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama; 15. doputa da bude uvrten u imenike, adresare, kataloge, vodie i sline prirunike kao izabrani advokat ili u okviru grupe izabranih advokata, ili potpomae tampanje i rasturanje ovakvih materijala, izuzev onih koji iskljuivo slue kao informacija u meunarodnom pravnom prometu; 16. prima za honorarne saradnike sudije , tuioce i njihove zamenike, islednike i operativne radnike u policiji, kao i rukovodioce slubi u sudu, tuilatvu i organima uprave, ili ova lica, bilo da su u istom zvanju ili im je to zvanje prestalo, vodi sa sobom na rasprave sa svrhom da izazove utisak vanosti i moi ; 17. nepozvan se obraa javnim glasilima, sa oeglednom svrhom da preporui svoju pravniku umenost i strunost; 18. javno, na senzacionalistiki ili samohvalisav nain predstavlja svoje predmete, sposobnosti, zamisli i poduhvate; 19. organizuje redovne konferencije za tampu, ili konferencije za tampu saziva ili koristi da bi popularisao svoje uspehe; 20. sarauje sa nadripisarima; 21. u postupku pred sudom i drugim organima i organizacijama pred kojima zastupa, izaziva incident sa ciljem da stvori utisak o priljenosti i na taj nain zadovolji klijenta ili pridobije nove klijente. 39. Novinaru koji eli da pie o sluaju njegovog klijenta advokat treba da skrene panju na zabranu reklamiranja, a ukoliko novinar ipak objavi napis koji sadri reklamu, poeljno je da se advokat od takvog napisa ogradi na odmeren i prikladan nain.
229
IX . Istupanje u javnosti i struni rad

40. Prilikom objavljivanja strunih radova iz oblasti drutvenih nauka, u naunoj i pedagokoj delatnosti, na strunim savetovanjima i skupovima pravnika, kao i prilikom obraanja javnosti u cilju ukazivanja na krenje ljudskih sloboda i prava i na pojave odstupanja od ustavnosti i zakonitosti , advokat moe , uz svoje ime, da istie i advokatsko zvanje. 41. Advokat ne sme da koristi strune skupove i svoju naunu, pedagoku i publicistiku delatnost da bi agitovao za svog klijenta i podsticao nedozvoljene pritiske u predmetu iji je postupak u toku, osim ako se radi o strunoj obradi konano reenih procesnopravnih problema i ukoliko to ini bez navoenja imena stranaka i sopstvene povezanosti sa predmetom. 42. U izjavama za javnost i u napisima u kojima se predstavlja svojim advokatskim zvanjem, advokat treba da vodi rauna o zabrani reklamiranja i o znaaju i ugledu sve profesije.
X. Nespojivi poslovi
43. Advokat je duan da svoju profesiju obavlja stvarno i stalno. 44. Advokat ne sme ni posredno ni neposredno da se bavi poslovima koji bi ugrozili njegovu nezavisnost i nakodili znaaju i ugledu advokatske profesije. 45. Advokat je duan da izbegava poslove koji bi njegovom advokatskom radu mogli da daju komercijalni karakter . 46. Nespojivo je sa advokatskom profesijom istovremeno bavljenje bilo kojom drugom delatnou, izuzev u oblasti nauke, knjievnosti, umetnosti, publicistike, pedagogije, prevodilatva i sporta . 47. Smatrae se da advokat kri zabranu bavljenja poslovima nespojivim sa advokatskom profesijom ako smetaj, naziv i druga vidna obeleja njegove kancelarije i smetaj, naziv i druga vidna obeleja poslovnih prostorija lica koje se bave drugom, sa advokaturom nespojivom delatnou, osnovano upuuju na zakljuak da se rad obavlja zajedniki, ili da rad tog drugog lica obavlja, nadzire, usmerava ili organizuje sam advokat. 48. Bavljenje advokata dozvoljenim delatnostima podrazumeva i pravo da uestvuje u upravljanju ili rukovoenju odgovarajuim strukovnim udruenjima i drutvima . 49. Za vreme obavljanja poslova na rukovodeem poloaju u organima vlasti, drugim dravnim organima, javnim slubama i preduzeima, ukoliko se ne odlui za brisanje iz imenika advokata, advokat je duan da zatrai od advokatske komore mirovanje advokatskih prava i dunosti, a uz svoje ime ne sme da istie zvanje advokat . 50. Rukovodei poloaj advokata u politikoj stranci nije spojiv sa njegovim istovremenim rukovodeim poloajem u advokatskoj komori . 51. U advokatskoj kancelariji ne moe se obavljati druga delatnost, osim advokatske, niti advokat moe radi sticanja prihoda, osim kao prevodilac, da prua druge usluge kao to su kancelarijske usluge, prepisi, umnoavanja, snimanja, telefaks i kompjuterske komunikacije ili kompjuterske informacije i obrada podataka .
230
52. Nije u suprotnosti sa Kodeksom ako je advokat lan, rukovodilac ili lan rukovodeeg tima u ekspertskim, radnim i drugim strunim telima vladinog ili nevladinog karaktera, u humanitarnim organizacijama, nevladinim organizacijama, organizacijama za zatitu ljudskih prava i sloboda, izdavakim savetima, ureivakim odborima i slinim organizacijama, drutvima i udruenjima.
V. POSEBNA PRAVILA
I. Advokat i klijent a) Osnovno pravilo
53. Sloboda meusobnog izbora i meusobno poverenje izmeu advokata i klijenta osnovne su pretpostavke za prihvatanje i trajanje i za uspenu pripremu i organizaciju zastupanja.
b) Prihvatanje i odbijanje zastupanja

54. Advokat moe da se prihvati zastupanja samo kada je to od njega zatraeno, ili kada mu je zastupanje dodeljeno odlukom nadlenog organa. 55. Advokat slobodno odluuje da li e se prihvatiti zastupanja, osim u sluaju zakonskih zabrana i naloga, kao i zabrana i naloga predvienih Kodeksom i Statutom. 56. Pri donoenju odluke o zastupanju advokat treba da vodi rauna o potrebi da nezavisno i samostalno pruanje pravne pomoi, kakvo obezbeuje advokatura, bude na raspolaganju svakome kome je potrebno i dostupno i da nastoji da, bez opravdanog razloga, pruanje takve pomoi ne odbije. 57. Na donoenje odluke o zastupanju ne smeju uticati razlike meu strankama s obzirom na pol, rasu , nacionalnost, jezik, veru , politika i druga ubeenja, poreklo, drutveni poloaj, politiku i ekonomsku mo, imovno stanje i stranaku pripadnost. 58. Opravdanim razlogom za odbijanje zastupanja smatrae se naroito: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. ako je advokat preoptereen poslom; ako je stranka nesposobna da plati nagradu i gotove izdatke; ako stranka uslovljava plaanje nagrade uspehom u sporu, ili zahteva obeanje uspeha; ako advokat oceni da je obest osnovni motiv stranke, ili da stranka inae ima nehumane ili nemoralne pobude; ako su zahtevi stranke oigledno suprotni njenim vlastitim interesima; ako stranka ve u prvim razgovorima ispoljava prema advokatu nepoverenje ili nepristojnost; ako advokat oceni da su izgledi na uspeh neznatni ili malo verovatni.
231
59. U krivinim predmetima ne smatraju se opravdanim razlozima za odbijanje odbrane: odlike linosti okrivljenog, vrsta krivinog dela i zapreena kazna, nain na koji se okrivljeni brani, ozbiljnost ili nepobitnost dokaza koji ga terete, osuda ili uznemirenje koje je krivino delo izazvalo u javnosti, ponaanje oteenih ili mali izgledi na uspeh. 60. Advokat treba da odbije zastupanje: 1. ako ga je preporuila suprotna stranka ili njen punomonik, ili je sa suprotnom strankom ili njenim punomonikom u takvim porodinim, linim ili poslovnim odnosima kakvi bi, po optim merilima, mogli nepovoljno da utiu na nepristrasnost i doslednost u njegovom radu, izuzev ukoliko stranka, iako upoznata sa ovim pravilom, izriito zahteva zastupanje, a advokat je sam uveren da navedene okolnosti nee na njega nepovoljno uticati; 2. ako sa advokatom koji stranku ve zastupa nije postigao dogovor o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja; 3. ako je kao sudija, tuilac ili drugo slubeno lice u organima vlasti postupao u predmetu u kome je reavano o sluaju koji predstavlja prethodno pitanje za predmet u kome bi trebalo da zastupa; 4. ako je stranka za zastupanje u istom predmetu ovlastila i lice koje nije advokat, osim ako se radi o predmetu nestandardne vrste i licu koje je istaknuti strunjak za takvu pravnu oblast. 61. Advokat je duan da odbije zastupanje : 1. ako nema dovoljno znanja i iskustva u pravnoj oblasti u kojoj bi trebalo da zastupa; 2. ako je zahtev stranke oigledno suprotan pozitivnim propisima; 3. ako je uveren da stranka nema izgleda na uspeh ; 4. ako istovremeno u drugom predmetu zastupa suprotnu stranku; 5. ako je u istoj pravnoj stvari ve savetovao suprotnu stranku ili je od nje primao informacije i naloge; 6. ako bi trebalo da zastupa u sporu povodom ugovora ili vansudskog poravnanja koje je sam sainio, radi pobijanja testamenta koji je sastavio, ili protiv nosioca prava na imovini iji jeste ili je bio staratelj; 7. ako bi trebalo da zastupa suparniara ili brani saokrivljenog iji su interesi suprotni interesima klijenta koga u istom predmetu ve zastupa ili brani; 8. ako bi zastupanje podrazumevalo upotrebu neasnih ili nedozvoljenih sredstava, a u krivinim predmetima i aktivnu ulogu u opravdavanju i dokazivanju istinitosti odbrane za koju advokat zna da je neistinita; 9. ako bi trebalo da zastupa protiv svog biveg klijenta , osim ako je iz naina na koji je prestalo prethodno zastupanje i na koji se bivi klijent prema njemu tada i kasnije i ponaao oigledno da je izmeu njih prestao odnos poverenja; 10. ako je zahtev ili interes stranke u suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat ima kakav poloaj ili ga zastupa; 11. ako mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koju jo uvek
zastupa drugi advokat, ili stranka od koje prethodni advokat, za zastupanje u istom predmetu, potrauje nagradu i trokove . 62. Zastupanje koje mu dodeli sud, advokatska komora ili drugi nadleni organ advokat moe da odbije samo ako je, izuzimajui pravilo 59. u krivinim predmetima, duan da odbije zastupanje, ili ako postoje opravdani razlozi za odbijanje zastupanja propisani pravilom 58.6. ovog kodeksa . 63. Odluku o odbijanju zastupanja advokat treba da saopti i obrazloi bez odlaganja i da, ukoliko to stranka od njega trai, preporui drugog advokata u koga ima poverenja, osim ako zastupa suprotnu stranku ili ako razlog odbijanja vai jednako za sve advokate . 64. U zajednikoj advokatskoj kancelariji pravila 58.1, 58.7. i 61.1. podleu oceni strunog kolegijuma ili drugog advokata kancelarije .
v) Potpisivanje i sadrina punomoi

65. 66. Advokat treba da nastoji da klijent lino pred njim izjavi da mu svoj sluaj poverava, iznese problem i potpie punomo. U opravdanim sluajevima izjava i potpis mogu se pribaviti posredstvom uobiajenih sredstava komunikacije ili posredstvom lica u koje, uz razumni oprez, i klijent i advokat imaju poverenja, uz uslov da verodostojnost izjave i potpisa advokat proveri im okolnosti to dozvole. Pre nego to je klijent potpie, u punomo treba da budu uneti podaci o advokatu, strankama, vrsti postupka, predmetu zastupanja, obimu ovlaenja i datumu potpisivanja. Osim broja predmeta, imena drugog advokata koji je ovlaen za zamenjivanje i ispravljanja oiglednih greaka u pisanju, u punomo nije dozvoljeno naknadno unoenje drugih podataka. Izuzetno, u sluaju da klijentu predstoji dua odsutnost, ili postoje drugi opravdani razlozi, advokat moe da nepopunjenu punomo klijentu da na potpis ili od klijenta primi poptisanu, uz uslov da su nain i svrha upotrebe takve punomoi predvieni pisanim nalogom klijenta, ili posebnim pisanim sporazumom advokata sa klijentom. Punomo ne sme da sadri neodreena ovlaenja, ovlaenja koja se ne odnose na predmet zastupanja, niti sporazume ili ugovore o nagradi.
67. 68. 69.
70.
g ) Obaveze prema klijentu

71. Advokat treba da nastoji da stekne i sauva poverenje klijenta. 72. U prvom razgovoru, ili u toku priprema za zastupanje, advokat treba da ukae klijentu: 1. 2. 3. 4. na interes da otkrije pobude i ciljeve i da istinito i u potpunosti iznese injenice i dokaze; na pravilo da je poverljivost iznesenih podataka zatiena obavezom uvanja advokatske tajne; na svoju ocenu injenine i pravne sadrine predmeta; na vrstu i osnovne osobine postupka koji e biti primenjen;
233
5.
na nain obrauna i naplate i na taan ili priblian iznos nagrade i trokova;
73. Advokat je duan : 1. 2. 3. 4. 5. da se prema svim klijentima i predmetima odnosi jednako savesno i struno; da u zastupanju postupa bez nepotrebnog odugovlaenja; da klijenta blagovremeno obavetava o svim bitnim promenama u predmetu , a na traenje klijenta i o svim pojedinostima; da klijenta upozna sa promenama svojih pravnih i injeninih ocena; da klijentu, na njegov zahtev, izuzev linih beleaka i izvornih primeraka podnesaka koje je sam sainio, preda sve isprave, zapisnike, kopije ili prepise vlastitih podnesaka , druge podneske i odluke, bez obzira da li zastupanje traje ili je otkazano i da li nagrada i trokovi jesu ili nisu plaeni; da klijentu omogui uvid u Tarifu , ukae mu na mogunost da nagrada i trokovi, koje e sud ili drugi nadleni organ odmeriti na teret suprotne stranke, budu manji od njegovog rauna, i , kada klijent to trai, preda mu obraun nagrade i trokova; da klijente prima u vreme oznaeno na advokatskoj kancelariji.
6.
7. 74.
Kada to nalau interesi klijenta i dozvoljavaju pravne pretpostavke advokat treba da nastoji da, pre pokretanja spora, sluaj rei na miran nain, vansudskim putem . 75. Kao zastupnik, a posebno kao branilac okrivljenog koji se nalazi u pritvoru, advokat je duan da bez odlaganja ukae na sve povrede prava odbrane i druga krenja zakona na tetu svog klijenta, nijednog trenutka ne pretpostavljajui njegovim interesima svoje odnose sa drugim advokatima, sudijama , tuiocima i drugim uesnicima u postupku . 76. Kod sastavljanja isprava i dvostranim pravnim poslovima advokat je zastupnik obe stranke i duan je da savesno titi njihove interese, bez obzira koja mu se od njih prva obratila i koja plaa nagradu .
d ) Nedoputeni postupci
77. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat : 1. prima nove klijente ili predmete u meri koja ugroava ispunjenje njegovih obaveza prema postojeim klijentima i prema predmetima koji su u toku; 2. izlae klijenta nepotrebnim izdacima, a naroito kada to ini predlaganjem suvinih ili nekoncentrisanih dokaza i bezrazlonim prouzrokovanjem odlaganja ili poveavanja broja rasprava; 3. sa klijentom zakljuuje ugovor o doivotnom izdravanju ili ugovor kojim od klijenta besteretno stie imovinu i imovinska prava; 4. iz svojih sredstava za klijenta polae jemstvo ili plaa obezbeenje, novanu kaznu, obeteenje, paualni iznos i trokove u postupku, osim ako to opravdavaju izuzetne i trenutne okolnosti, ili se radi o neznatnim iznosima, a ugled i platena sposobnost klijenta daju
234
5.
osnova za uverenje da se radi o kratkoronoj pozajmici; poistoveuje se sa svojim klijentom i njegovim interesom.
) Otkazivanje zastupanja
78. 79. 80. Advokat ne sme iz neopravdanih razloga da otkae zastupanje pre nego to je postupak dovren i pre nego to su, ukoliko za to ima osnova, iscrpeni redovni i vanredni pravni lekovi. Opravdanim razlozima za otkaz zastupanja smatraju se isti oni razlozi zbog kojih je advokat mogao da odbije zastupanje, izuzev preoptereenosti koju je sam prouzrokovao primanjem novih predmeta. Advokat je duan da otkae zastupanje iz istih razloga zbog kojih je imao obavezu da se zastupanja ne prihvati, a ukoliko su mu ovi razlozi bili ili morali biti poznati i u vreme kada se zastupanja prihvatio, odgovoran je za posledice koje je klijent trpeo zbog njegovog zastupanja ili u periodu tog zastupanja. Advokat ne sme da otkae zastupanje u nepodesnom trenutku,osim ako postoje razlozi koji ga na to primoravaju. U sluaju otkaza zastupanja advokat je u obavezi, sve dok klijent ne obezbedi drugog zastupnika ili dok ne istekne najvie trideset dana, osim ako ga je klijent na nesumljiv nain takve obaveze oslobodio, da preduzima sve one mere bez kojih bi klijent pretrpeo tetu. U krivinim predmetima advokat ne sme da otkae odbranu, i kada za to postoje opravdani razlozi, ako bi time poloaj njegovog klijenta bio pogoran, pa ak i ako postoji samo razumna sumnja da bi otkaz u sudu ili u javnosti mogao da bude protumaen kao izraz nepoverenja u okrivljenog i neslaganja sa nainom njegove odbrane, izuzev kada sam klijent zahteva otkaz zastupanja, javno omalovaava advokata, uporno odbija saradnju sa njim, postavlja mu nemogue zahteve ili od njega trai da kri pozitivne propise i Kodeks , ili kada ve ima drugog branioca . I kada otkae odbranu advokat treba da nastoji da to ne ini na nain i u vreme koji bi klijenta izloili osudi javnosti ili pogoranom poloaju u postupku .
81. 82.
83.
84.
e ) Rukovanje imovinskim vrednostima

85. Novac, hartije od vrednosti i druge imovinske vrednosti koje mu je klijent poverio, advokat je duan : 1. da uva sa posebnom briljivou na dovoljno bezbednom mestu ili deponuje na raun ili poloi u sef koji se otvara za drugoga u za to ovlaenoj ustanovi, ukoliko od klijenta nije dobio drugaiji ili odreen nalog; da ne mea sa sopstvenom imovinom i ne raspolae njima u svoje ime i za svoj raun; da na vreme preda ili doznai ovlaenom primaocu; da bez odlaganja preda klijentu kada ovaj to zahteva, kada istekne odreeni rok, ili kada nastupi ili izostane ugovoreni uslov.
2. 3. 4.
235
86. Na nain iz pravila 85. advokat je duan da postupi i kada novac, hartije od vrednosti ili druge imovinske vrednosti od treeg lica primi u ime, za raun i po ovlaenju klijenta.
II. Advokatska tajna a ) Osnovno pravilo

87. Obaveza uvanja adokatske tajne bitna je pretpostavka poverenja klijenta u advokata i nezavisnosti advokatske profesije .
b ) Predmet tajne
88. Advokat je duan da uva kao tajnu sve to mu je klijent poverio ili to je tokom pripreme predmeta ili zastupanja na drugi nain saznao ili pribavio, bilo da ga je sam klijent upozorio na poverljivost sadraja, bilo da poverljivost sadraja proizilazi iz prirode predmeta i briljive ocene svih okolnosti. 89. U okvirima odreenim u pravilu 88. advokatsku tajnu predstavljaju svi podaci koje advokat zna i svi spisi, predmeti, zapisi i depoziti koji se nalaze u advokatskoj kancelariji, ili su, po odluci i pod nadzorom advokata, privremeno smeteni na drugo mesto. 90. Advokat je duan da uva kao tajnu i poverljive podatke, spise, predmete, zapise i depozite koji se odnose na lice ijeg se zastupanja nije prihvatio, a saopteni su mu ili predati u cilju zastupanja, kao i na lice koje je, nakon saoptavanja ili predaje, odustalo od namere da advokatu poveri zastupanje.
v ) uvanje tajne
91. Advokat tajnu uva na taj nain to poverljive sadraje ini nedostupnim organima vlasti i treim licima, izuzev u opsegu, za svrhe i u odnosu na organe vlasti i trea lica, kojima su , u dogovoru sa klijentom, ovakvi sadraji namenjeni. 92. U cilju uvanja advokatske tajne advokat je duan : 1. da na obavezu uvanja tajne upozori i lino obavee slubenike i saradnike svoje kancelarije; 2. da u prenoenju poverljivih sadraja potanskim poiljkama, telefonom, telefaksom, kompjuterom, ili na drugi posredan nain, postupa sa razumnim oprezom i na najmanju meru svede mogunost da tajna bude otkrivena, bilo sluajno, bilo zloupotrebom sredstava komunikacije; 3. da u situaciji kada ima razloga da posumnja da se njegovi razgovori sa klijentom u zatvoru, pritvoru, ili na drugom mestu neovlaeno prislukuju, na to klijenta upozori i preporui mu da ne govori o onome to eli da sauva kao tajnu; 4. da lino, ili posredstvom pouzdanog poverenika, nadzire sainjenje prepisa, kopije ili snimka isprava koje su mu poverene;
236
5. 6. 7. 8.
da originalne isprave, kao i njihove prepise, kopije, snimke i negative, na odgovarajui nain obezbedi i ne predaje neovlaenim licima bez znanja i odobrenja klijenta; da prepise i kopije sudskih spisa ne predaje na itanje, ili radi sainjenja prepisa ili kopije, onome ko i sam nije ovlaen da ih ita, poseduje ili umnoava; da na poverljivost sadraja ili na posebnu obavezu u pogledu odreenog sadraja, upozori lice kome je ovlaen da takav sadraj prenese; da spise, koje vie nije duan da uva, zbrine ili ukloni na nain koji nee omoguiti neovlaenim licima da saznaju njihov sadraj.
g ) Otkrivanje tajne
93. Obaveza uvanja advokatske tajne postoji sve dok iznoenje poverljivog sadraja moe da povredi interese klijenta, ili dok ne nastupe okolnosti koje advokata oslobaaju takve obaveze, bez obzira da li je zastupanje u toku ili je prestalo. 94. Advokat je osloboen obaveze uvanja advokatske tajne: 1. 2. 3. kada mu klijent to na nesumljiv nain dozvoli; kada je to neophodno za spreavanje izvrenja najavljenog krivinog dela sa znatnom drutvenom opasnou; kada je to neophodno za odbranu samog advokata ili njegovog saradnika.
95. O odluci da otkrije tajnu, ukoliko je osloboen obaveze njenog uvanja, advokat prethodno treba da obavesti lice na koje se tajna odnosi, uvek kada priroda sluaja i konkretne okolnosti to dozvoljavaju, a moralni obziri preporuuju. 96. Prilikom otkrivanja tajne advokat treba, u najveoj moguoj meri, da tedi linost na koju se tajna odnosi i da nastoji da otkriveni podaci ne dobiju vei publicitet nego to je neophodno za osnov i svrhu koji otkrivanje tajne ine doputenim.
d ) Zabrana zloupotrebe tajne

97. Kada ne postoje uslovi za otkrivanje tajne, advokat ne sme poverljive podatke da upotrebi na tetu klijenta, niti , bez izriite dozvole klijenta , u vlastitu korist ili u korist treeg lica. 98. Poverljive podatke, do kojih je doao u zastupanju pravnog lica ili druge organizacije, advokat ne sme da upotrebi na njihovu tetu, niti na tetu bilo kog njihovog zainteresovanog lana, izuzev na tetu lana protiv koga je zastupanje usmereno.
III. Advokatska kancelarija a ) Osnovno pravilo
237
99.
Prostor, ureenje i oznaavanje advokatske kancelarije treba da odgovaraju znaaju i ugledu advokatske profesije.
b ) Oznaavanje kancelarije
100. Tabla na zgradi, natpis na ulazu, peat, posetnica i zaglavlje na tampanom materijalu, pomou kojih advokat oznaava svoju kancelariju, radno vreme i sredstva saobraanja sa klijentima i strankama, ne smeju oblikom, veliinom, obradom i celokupnim izgledom da odstupaju od profesionalnih standarda i civilizovanog naina predstavljanja, niti da stvaraju utisak nametljivosti, neukusa ili reklame . 101. Advokatska kancelarija ne sme da bude oznaena: 1. 2. 3. 4. 5. 6. drugim nazivom osim imena advokata; putokazom izvan unutranjosti zgrade, niti putokazom u unutranjosti zgrade koji bi predstavljao ponovljenu tablu, ili izazvao zabunu, ukoliko u istoj zgradi ima vie od jednog advokata; svetlosnim ili zvunim ureajima; tablom postavljenom upravno u odnosu na fasadu zgrade; tablom penzionisanog ili umrlog advokata, ostavljenom uz tablu preuzimatelja kancelarije, ili na mestu na kome je bila kancelarija, u periodu duem od godinu dana posle penzionisanja ili smrti; strunim ili akademskim zvanjem advokata, koje nije priznato u skladu sa zakonom i Statutom.
102. Zajednika advokatska kancelarija, ukoliko u njoj ima vei broj advokata , moe da nosi naziv sa imenom samo jednog ili nekolicine, uz dodatak i drugi, ali tada imena svih advokata moraju biti navedena u natpisu na ulazu u kancelariju i u zaglavlju tampanog materijala kancelarije.
v ) Oglaavanje promena
103. Otvaranje, preseljenje i preuzimanje kancelarije i udruivanje i prestanak udruivanja advokata, advokat moe da oglasi u dnevnoj tampi, bez sadraja i grafikih reenja kojima bi se stvarao utisak reklame, najvie dva puta u periodu od tri meseca posle nastupanja promene . 104. O promenama iz pravila 103. advokat moe cirkularnim pismom da obavesti samo svoje klijente i saradnike, druge advokate, sudske vetake, pravosudne organe, organe uprave i struna udruenja pravnika . 105. Advokat koji je preselio kancelariju, ili istupio iz zajednike advokatske kancelarije, moe na mestu na kome se nalazila kancelarija najdue est meseci da ostavi beleku o novoj adresi .
g) Upotreba peata
106. Advokat je ovlaen i duan da peat svoje advokatske kancelarije upotrebljava samo za vlastitu advokatsku delatnost.
107. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat : 1. 2. 3. 4. 5. podneske i isprave koje je sastavio ne overi peatom svoje advokatske kancelarije; uz peat svoje advokatske kancelarije ne stavi svoj potpis, paraf ili faksimil, ili ne obezbedi da potpis ili paraf, s njegovim odobrenjem stavi njegov advokatski pripravnik; peat svoje advokatske kancelarije daje drugome na samostalnu upotrebu, ili peat tue advokatske kancelarije koristi za svoje potrebe; peat svoje advokatske kancelarije dri bez nadzora na mestu dostupnom licima koja nisu ovlaena za upotrebu peata; dozvoljava svom slubeniku ili pripravniku da peat advokatske kancelarije koristi bez njegovog znanja i odobrenja i bez odgovarajue kontrole podnesaka i isprava na kojima je peat otisnut; koristi, ili drugome dozvoljava da koristi, peat svoje ili tue advokatske kancelarije, nakon to su on ili advokat o ijem se peatu radi, brisani iz imenika advokata, ili za vreme dok im miruju advokatska prava i dunosti .
6.
IV. Nagrada i naknada trokova a ) Osnovno pravilo

108. Nagradu i naknadu trokova za svoj rad advokat obraunava i naplauje u novcu, prema propisanoj Tarifi.
b) Nedoputeni sporazumi i postupci

109. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat : 1. umesto nagrade ugovara potpuno ili delimino preuzimanje spornog prava ije mu je zastupanje povereno, odnosno ugovara i prima kao svoju nagradu deo novanog iznosa ili druge vrednosti, koji bi, po odluci suda, drugog organa ili organizacije, u predmetu u kome zastupa, trebalo da pripadnu njegovom klijentu, ili za koje je zahtev suprotne stranke odbijen (pactum de quota litis); unapred i nezavisno od poznavanja imovinskih prilika i platenih sposobnosti klijenta, odobrava ili ugovara besplatno zastupanje, nagradu i naknadu trokova niu od propisane Tarifom , ili drugu vrstu popusta; zakljuuje ugovor o nagradi iskoriavajui teak poloaj klijenta, ili zloupotrebljavajui vlastitu ulogu zastupnika da bi poloaj klijenta neistinito predstavio tekim ili teim nego to jeste; sa klijentom ugovara i od njega prima nagradu za odbranu po slubenoj dunosti, ili za zastupanje siromanih po odluci advokatske komore;
2.
3. 4.
239
5. 6.
od klijenta trai ili prima nagradu i naknadu trokova koji ne slue doputenim svrhama; bez znanja i odobrenja klijenta, dok je zastupanje u toku, prima nagradu i naknadu trokova od treeg lica.
v ) Doputena odstupanja
110. Nije u suprotnosti sa pravilima Kodeksa kada advokat: 1. iz obzira prema imovinskim prilikama klijenta naplatu nagrade prilagodi njegovim platenim sposobnostima, bilo tako to e prihvatiti isplatu u deliminom iznosu ili po okonanju postupka, bilo tako to e se, ukoliko se klijent nalazi u izrazitom siromatvu, nagrade odrei; sa klijentom slobodno ugovori nagradu, ukoliko za zastupanje odreene vrste i sloenosti nagrada u Tarifi nije uopte ili nije na jasan nain propisana; ugovorenu nagradu vee za uspean ishod zastupanja, ukoliko to odgovara prirodi sluaja, ne ugroava njegovu nezavisnost i nije suprotno zabrani iz pravila 109.1; ne trai nagradu za zastupanje drugog advokata, ili suprunika, dece ili roditelja pokojnog advokata; primi neugovorenu nagradu, koju mu ponudi klijent, ili drugo lice sa znanjem i odobrenjem klijenta dok je postupak u toku, a i bez znanja klijenta kada je postupak zavren, ukoliko ih sam na to nije naveo, ukoliko drugo lice nije suprotna stranka ili neko ko je podravao suprotnu stranku, ukoliko je nagrada u srazmeri sa obimom, vrstom i rezultatom rada i sa imovinskim prilikama lica koje je daje i ukoliko sa drugim licem, bez znanja klijenta, nije ugovorena subrogacija; izuzetno, umesto nagrade i naknade trokova u novcu, u cilju namirenja potraivanja, od klijenta primi vrednosti druge vrste, pod uslovom da mu sam klijent ponudi ovakav nain razduenja, da predate vrednosti nisu potcenjene i da zamena ispunjenja ne sadri elemente iskoriavanja tekog poloaja klijenta i ne naruava ugled advokature.
2. 3. 4. 5.
6.
111. Odluku da postupi na jedan od naina iz pravila 110.1. i 110.4. advokat ne sme da donese olako, bez neophodnih provera, niti sa ciljem da postigne poslovni presti, pribegne nelojalnoj konkurenciji, ili izazove utisak reklame. 112. Ugovorena nagrada treba da bude primerena vrsti i obimu rada, a sporazum o njoj treba da bude sainjen u pisanom obliku.
g ) Paualna nagrada
113. Advokat moe da za stalnu savetodavnu pomo ugovori paualnu nagradu, u visini koja je primerena vrsti i obimu njegovih obaveza .
240
d ) Predujam
114. Advokat ima pravo na predujam nagrade i trokova za svoj rad i naknade i trokova za rad drugoga za koji lino jami . 115. Advokat ima pravo da, izuzetno, umesto predujma u novcu, ugovori obezbeenje druge vrste, pod uslovom da je ugovor pravno doputen i da se njime ne ograniava poslovna delatnost klijenta.
) Naplata
116. Naplati nagrade i trokova advokat ne treba da pristupa na mestu i na nain koji e naruiti ugled advokature i njegov vlastiti ugled. 117. Pre nego to protiv klijenta pokrene postupak pred sudom radi naplate nagrade i trokova, poeljno je da advokat pismeno upozori klijenta i ostavi mu primeren rok za ispunjenje obaveze, a u sporu ne treba da nastupa sa revanistikim pobudama i da klijenta izlae novim nepotrebnim izdacima. 118. Nenaplaenu nagradu i trokove advokat ne treba da ustupa, niti da njihovu naplatu poverava licu koje se bavi naplatom potraivanja.
V. Meusobni odnosi advokata a ) Osnovno pravilo

119. Meusobni odnos advokata treba da izraava uvaavanje same advokatske profesije.
b ) Meusobno uvaavanje
120. Obaveza da sa drugim advokatima uspostavlja i odrava dobre kolegijalne odnose nalae advokatu: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. da se prema drugom advokatu ophodi utivo, bez omalovaavanja, izvrgavanja podsmehu, ogovaranja, vreanja, ili drugog napada na linost; da drugog advokata ne poistoveuje sa njegovim klijentom; da na raspravama ne prekida niti na drugi nain ometa drugog advokata, osim u granicama propisanim pravilima postupka; da bez odlaganja odgovori na slubeno obraanje drugog advokata; da ne odbija prijem dostava koje mu upuuje drugi advokat; da se pridrava vremena dogovorenog za poslovni sastanak sa drugim advokatom; da o molbi za odlaganje ili pomeranje poetka roita, uvek kada je to mogue, obavesti drugog advokata koji zastupa u istom postupku; da ne koristi procesne mogunosti na tetu suprotne stranke, izuzev onih ije nekorienje bi imalo prekluzivne posledice za osnovno pravo ili pravno sredstvo njegovog klijenta, ukoliko je drugi advokat najavio zastupanje suprotne stranke i ukoliko zna da postoje
241
9. 10. 11. 12. 13.
opravdani razlozi koji su drugog advokata spreili da pristupi na roite; da ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog advokata, osim ako se na drugi nain ne moe izbei nastupanje docnje; da o slubenom kontaktu, koji je na bilo kakav nain ostvario sa suprotnom strankom, bez odlaganja obavesti advokata koji tu stranku zastupa; da se, ako je po stau mlai , predstavi po stau starijem advokatu; da bez dogovora sa drugim advokatom ne navodi na odlazak i ne odvodi njegove slubenike i saradnike; da potekoe u voenju predmeta i neuspeh u bilo kojoj pravnoj stvari ne pravda pripisivanjem upotrebe nedozvoljenih sredstava advokatu suprotne stranke, niti da podrava takvo uverenje svog klijenta, osim ako on ili njegov klijent raspolau dokazima koji bi ih obavezivali na podnoenje krivine ili disciplinske prijave.
121.
Ukoliko su kolegijalni obziri u suprotnosti sa interesima klijenta, interesi klijenta imaju prednost.
v ) Profesionalna saradnja
122. Obaveza da sa drugim advokatima uspostavlja i odrava dobru profesionalnu saradnju, nalae advokatu: 1. da prihvati zamenjivanje advokata koji to od njega trai, ili da, ako je iz opravdanih razloga spreen, a nema vremena da obavesti kolegu i da ovaj pronae drugog zamenika, sam izabere drugog advokata i prepusti mu zamenu, ili preduzme druge mere koje bi otklonile posledice proputanja procesne radnje za koju je zamena traena; da o rezultatima zamene bez odlaganja obavesti advokata koji je zamenu traio; da advokatu , od koga trai zamenu, na vreme dostavi punomo, neophodne podatke i uputstva; da za zamenu i drugu pomo koju je traio lino jami u pogledu isplate nagrade i trokova; da u pruanju pomoi inostranom advokatu vodi rauna da je odgovoran za savete i tumaenja koje daje, da prihvati samo takve sluajeve koje je u stanju da obradi struno, bez odugovlaenja i preporuljivo je na jeziku na kome mu se strani kolega obratio, ili da, u situaciji opisanoj u taki 1. ovog pravila, uz poveanu odgovornost za izbor, izabere i preporui advokata.
2. 3. 4. 5.
123. Interesi profesionalne saradnje i kolegijalnosti preporuuju advokatu: 1. 2. da sa drugim advokatom razmenjuje struna znanja i miljenja; da drugom advokatu prui zatraenu strunu pomo, osim ako ova znatno prelazi meru uobiajene razmene znanja i miljenja, ili ako bi
242
3.
bila na tetu interesa klijenta; da za zamenjivanje drugog advokata, osim u sluaju drugaijeg dogovora, ne trai vie od polovine nagrade propisane Tarifom.
g) Zajedniko zastupanje
124. Interesi profesionalnosti i kolegijalnosti i pravo klijenta da u istoj stvari ima vie od jednog zastupnika, nalau advokatu: 1. 2. da ne spreava klijenta u nameri da, pored njega, za zastupanje ovlasti i drugog advokata; da pre nego to se prihvati zastupanja stranke, koja, uz advokata koji je zastupa, u istoj stvari eli da ovlasti i njega, o tome obavesti kolegu koji ve ima punomo i sa njim pokua da usaglasi stavove o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja; da u zajednikom zastupanju , sa drugim advokatom ili advokatima stalno usaglaava shvatanja, dogovara podelu posla i nastoji da u odnosima sa klijentom, zastupnikom suprotne stranke, sudom i drugim organima i organizacijama, nastupa kao usklaen, meusobno dobro obaveten i u svoje stavove uveren struni tim.
3.
d ) Preuzimanje zastupanja
125. Kada mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koju u istoj stvari jo uvek zastupa drugi advokat, advokat je duan: da odbije razmatranje predmeta i preuzimanje zastupanja i obavesti stranku o razlozima zbog kojih to ini; 2. da ne ocenjuje rad svog kolega; 3. da kolegu obavesti o razgovoru sa strankom, izuzev ako se stranka naknadno opredeli samo za savetovanje i ako izjavi da o savetovanju ne eli da obavesti svog zastupnika. 126. Kada mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koja tvrdi da je u istoj stvari vie ne zastupa drugi advokat, advokat je duan: 1. 2. da se , pre nego to zastupanje prihvati, na pouzdan nain uveri da je prethodno zastupanje prestalo i da za isto stranka dotadanjem advokatu ne duguje nagradu i trokove; da o preuzetom zastupanju obavesti kolegu ije je zastupanje prestalo. 1.
127. Kada mu se stranka, koju u istoj stvari zastupa drugi advokat, obrati samo za savetovanje, advokat je duan da se ogranii na razmatranje injeninih i pravnih pitanja, a uzdri od ocene rada svog kolega.
) Reavanje sporova
128. Obaveza da osujeti ili otkloni sporove i poremeene odnose sa drugim
243
advokatom, nalau advokatu: 1. da poremeene odnose nastoji da popravi; 2. da ne dozvoli da poremeeni odnosi dou do izraaja pred sudom i drugim organom ili organizacijom pred kojima zastupa , ili da zbog njih pomo, koju treba da prui svom klijentu, na bilo koji nain bude ograniena ili uskraena; 3. da line sporne odnose ili sporne odnose svog klijenta sa drugim advokatom, pre obraanja sudu ili drugom nadlenom organu, pokua da rei na miran nain, osim ako preti opasnost od nastupanja zastarelosti, ili ako bi to oigledno bilo na tetu njegovog vlastitog ugleda i dostojanstva; 4. da uvek kada to doputaju okolnosti, odmereno i obrazrivo, bez prisustva treih lica, ukae kolegi na postupke koji su suprotni zakonu, Statutu ili Kodeksu; 5. da disciplinsku ili drugu prijavu protiv kolege podnese samo ako pokuaji i ukazivanja iz take 3. i 4. ovog pravila nisu dali rezultata, ili ako je krenje zakona, Statuta i Kodeksa tako ozbiljno , oigledno, bezobzirno ili istrajno, da njegove posledice ne trpe odlaganje, niti bi mirnim putem , ili bilo kakvim dobronamernim ukazivanjem, mogle biti otklonjene.
e ) Zajednika advokatska kancelarija

129. Dva ili vie advokata mogu raditi u istoj kancelariji samo ako pripadaju istoj zajednikoj advokatskoj kancelariji . 130. Pripadnost zajednikoj advokatskoj kancelariji ne iskljuuje primenu pravila Kodeksa, niti mogunost da advokat trai da bude osloboen zadataka koje smatra suprotnim svojoj savesti ili tetnim za svoju nezavisnost. 131. Nezavisnost i samostalnost advokata, koji je lan zajednike advokatske kancelarije, mogu biti ogranieni samo: ugovorenim uslovima rada, u pravu na prihvatanje line klijentele, i u pravu na samostalno prihvatanje, odbijanje i otkazivanje zastupanja, ukoliko se ne radi o linoj klijenteli. 132. U zajednikoj advokatskoj kancelariji advokat je duan da u najveoj moguoj meri uvaava pravna shvatanja strunog kolegijuma ili veine advokata, da u pogledu organizacije rada, meusobnih nesuglasica i odnosa prema klijentima i treim licima posebno pazi da postupa u skladu sa pravilima 124.3. i 128.2. i da ne istupa iz kancelarije u vreme i na nain koji bi kancelariji priinili tetu ili povredili interese klijenata. 133. Odgovornost advokata, propisana unutranjim pravilima zajednike advokatske kancelarije, ne iskljuuje odgovornost koja proizilazi iz povrede pravila Kodeksa.
VI. Advokat i advokatska komora a ) Osnovno pravilo
244
134. Advokatska komora je sredite zatite advokatske profesije i ostvarivanja statusnih prava advokata.
b ) Obaveze advokata
135. U odnosu prema advokatskoj komori, advokat je duan: 1. da se ophodi sa pristojnou i sa uvaavanjem njenog ugleda, autonomije i integriteta; 2. da potuje i izvrava odluke njenih organa; 3. da blagovremeno i u potpunosti ispunjava svoje materijalne obaveze; 4. da blagovremeno prijavi sve promene i pravne poslove, koji podleu njenoj evidenciji i kontroli; 5. da se odazove na poziv, doe na razgovor i bez odlaganja odgovori na pismeno obraanje njenih nadlenih organa; 6. da u slubenom saobraanju iznosi istinite podatke; 7. da dostavi traene isprave i prui traena objanjenja, osim ako bi time povredio obavezu uvanja advokatske tajne; 8. da poloaj u njenim organima i radnim telima ne koristi u svrhu reklame, a obaveze koje iz tog poloaja proizilaze izvrava savesno, struno i blagovremeno. 136. Advokat treba da uestvuje u radu Skuptine i drugih otvorenih sastanaka u advokatskoj komori, da bez opravdanog razloga ne odbija izbor i imenovanje u organe i radna tela advokatske komore i da, svojim predlozima i drugim vidovima saradnje, doprinosi ostvarivanju ciljeva i zadataka advokatske komore. 137. Pravila koja vae za odnos i obaveze advokata prema advokatskoj komori, primenjuju se i na druge oblike organizovanja advokata koje je odobrila advokatska komora.
VII. Advokat, sud i drugi organi vlasti a ) Osnovno pravilo

138. Odnosom prema sudu i drugim organima vlasti advokat izraava uvaavanje naela zakonitosti i uvaavanje sopstvenog poziva , kao ravnopravnog inioca pravosua.
b ) Meusobno uvaavanje
139. Prema sudu i drugim organima vlasti advokat treba da se ophodi odmereno i uljudno, nastojei da obezbedi isto takvo ophoenje svog klijenta, kao i predstavnika ovih organa prema sebi i svom klijentu. 140. Uvaavanje suda i drugih organa vlasti advokat ispoljava, izmeu ostalog, i nainom na koji se na raspravama i u slubenim kontaktima izraava, ponaa i odeva. 141. U podnescima i usmenim izlaganjima advokat treba da bude jasan, saet, umesan, logian i ubedljiv, a kritika koju upuuje sudu i drugim organima
vlasti ne sme da bude saoptena na uvredljiv, podrugljiv ili potcenjivaki nain.
v ) Zabrana zloupotrebe
142. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat : 1. utie na tok postupka i odluku suda i drugih organa vlasti neprofesionalnim sredstvima, tako to se obraa ustanovama i licima koji se ne smeju uplitati u raspravljanje i odluivanje, ili to na drugi nain ini ili podstie nedozvoljene pritiske; 2. line prijateljske odnose sa sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti ispoljava pred klijentom, suprotnom strankom i njenim zastupnikom, ili pred ovim licima stvara privid takvih odnosa; 3. pred klijentom, suprotnom strankom ili njenim zastupnikom , uoi rasprave ulazi u sudnicu pre nego to je prozvan, ili se, posle zavretka rasprave, u sudnici zadrava i nakon izlaska ovih lica; 4. nepovoljan tok i ishod postupka pravda pripisivanjem korupcije i drugih vidova zloupotrebe sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti, ili podrava takvo uverenje svog klijenta, osim ako on ili njegov klijent raspolau dokazima koji bi ih obavezivali na podnoenje krivine ili disciplinske prijave; 5. zloupotrebljava ulogu branioca da bi svom klijentu, ili posredstvom svog klijenta, koji je u pritovoru ili na izdravanju kazne, drugim pritvorenicima ili zatvorenicima kriom doturao pisma, poruke i predmete koji inae podleu kontroli, ili je njihovo posedovanje zabranjeno; 6. pribegava procesnim zloupotrebama, a naroito iznoenju neistinitih podataka i dokaza .
VIII. Advokat i advokatski pripravnik a ) Osnovno pravilo

143. U interesu advokature je obuka advokatskih pripravnika za advokatsku profesiju i za druga zvanja u pravosuu .
b ) Obaveze advokata
144. Kada za to ima potrebe i mogunosti advokat treba da primi diplomiranog pravnika na advokatsko-pripravniki rad. 145. Advokat je duan: 1. da pripravnika osposobi za samostalno obavljanje advokatske profesije i drugih zvanja u pravosuu, tako to e mu preneti sva potrebna znanja i iskustva, poveriti mu vebu u to raznovrsnijim postupcima i predmetima i posvetiti punu panju njegovoj obuci nadzirui, ispravljajui i usmeravajui njegov rad;
246
2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
da pripravnika uputi na upoznavanje sadraja Statuta i Kodeksa; da pripravnika, koga prima na rad, prijavi advokatskoj komori i drugim nadlenim organima, a da ne prima i prijavljuje pripravnika za koga zna da e njegov rad biti prividan, ili da nee biti stalan; da pripravnika nagrauje u skladu sa zakonom i ugovorom; da pripravniku omogui uslove rada u skladu sa zakonom i ugovorom i ne iskoriava ga za poslove koji nisu u vezi sa pripravnikom vebom; da omogui pripravniku dovoljno slobodnog vremena za pripremu pravosudnog ispita; da sa pripravnikom ne zakljuuje ugovore o podeli dobiti, ili ugovore o ortakluku; da se prema pripravniku drugog advokata, kako na raspravi kada zastupaju suprotne stranke, tako i izvan rasprave, ophodi sa pedagokim taktom i ne zloupotrebljava njegovo neiskustvo i nedovoljno znanje.
v ) Obaveze pripravnika
146. Advokatski pripravnik je duan : 1. da se prema advokatu kod koga radi ophodi sa uvaavanjem i da se pridrava njegovih uputstava i naloga, osim ako su suprotni zakonu , Statutu i Kodeksu; 2. da upozna sadraj Statuta i Kodeksa i pridrava se njihovih odredaba i pravila; 3. da pripravniku vebu iskoristi za to potpunije sticanje znanja i iskustva i da nastoji da se to bolje osposobi za samostalan rad; 4. da svoj rad obavlja stvarno i stalno i da se, u isto vreme, ne bavi drugim poslom u vidu zanimanja; 5. da ne prima vlastite klijente i ne vodi vlastite predmete; 6. da se u prvom slubenom susretu predstavi drugim advokatima, sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti .
IX. Advokat i suprotna stranka a ) Osnovno pravilo

147. Advokat treba da uvaava pretpostavku da suprotna stranka nastupa sa jednakim oseajem pravinosti i sa jednakom uverenou u svoja prava, kao i njegov klijent.
b ) Odnos prema suprotnoj stranci

148. Prema suprotnoj stranci advokat je duan da se ophodi odmereno i utivo, ali ne i kolebljivo, popustljivo i na tetu odlunog zastupanja interesa svog klijenta.
149. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat: 1. iskoriava neukost, zabludu, ili zaplaenost suprotne stranke, pogotovo kada ova nema zastupnika, da bi za svog klijenta postigao neopravdani uspeh; 2. prema suprotnoj stranci upotrebljava pretnju ili prinudu, ili joj bez osnova nagovetava tetne posledice; 3. suprotnu stranku izaziva i podstie na nedoputeno ponaanje; 4. stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja svog klijenta, ili na nain opisan u pravilu 120.9.; 5. povodom neodmerenih i nepristojnih izjava, koje je suprotna stranka dala o njemu i njegovom klijentu u uzbuenju izazvanom na raspravi, podstie svog klijenta na krivino gonjenje ili sam pribegava krivinom gonjenju, osim ako je to neophodno da bi se obezbedio interes klijenta.
G. PRELAZNA I ZAVRNA PRAVILA

150. U disciplinskim predmetima koji nisu pravnosnano okonani pravila ovog kodeksa primenjivae se samo ukoliko su povoljnija za advokata protiv koga se vodi disciplinski postupak . 151. Ovaj kodeks stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Advokatske komore Jugoslavije u Beogradu . Broj: 1/1-99 U Beogradu, 16. januara 1999. ADVOKATSKA KOMORA JUGOSLAVIJE
PREDSEDNIK ADVOKATSKE KOMORE JUGOSLAVIJE adv. Tomislav . Dedi , s.r.
Ovaj kodeks objavljen je na oglasnoj tabli Advokatske komore Jugoslavije 06. aprila 1999. i stupa na pravnu snagu 14. aprila 1999.
ZAMENIK PREDSEDNIKA ADVOKATSKE KOMORE JUGOSLAVIJE adv. Milan Vujin, s.r.
248
Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji
Prilog 3 Statut advokatske komore Srbije
249
"Slubeni glasnik RS", br. 43/99, 65/2001, 41/2002, 64/2004
Na osnovu lana 57. Zakona o advokaturi ("Slubeni list SRJ", br. 24/98 i 26/98), Skuptina Advokatske komore Srbije na sednicama odranim 16. januara i 25. septembra 1999. godine, donosi
STATUT ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE

Deo prvi OPTE ODREDBE
lan 1. Ovim statutom ureuju se: zadaci, unutranja organizacija Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: Komora), izbor i delokrug njenih organa, nain vrenja javnih ovlaenja i druga pitanja od znaaja za rad Komore. lan 2. Komora je obavezna, nezavisna i profesionalna organizacija advokata koji imaju sedite advokatskih kancelarija na teritoriji Republike Srbije. lan 3. Naziv Komore je: Advokatska komora Srbije. Sedite Komore je u Beogradu. lan 4. Komora ima svojstvo pravnog lica. lan 5. Komoru predstavlja i zastupa predsednik Komore.
250
lan 6. Za svoje obaveze Komora odgovara svim svojim sredstvima. Sredstva za rad Komore obezbeuju se na nain propisan Zakonom o advokaturi i ovim statutom. lan 7. Komora ima peat i tambilj. Peat Komore je okruglog oblika, prenika 2,5 cm, a tambilj Komore je pravougaonog oblika veliine 5,5 x 2,5 cm i oba sadre naziv i sedite Komore. Komora ima amblem. Amblem Komore je nepravilnog krunog oblika sa dva koncentrina kruga. U prvom krugu je Temida, grka boginja pravde sa povezanim oima, sa maem u desnoj ruci, terazijama u levoj ruci i titom sa leve strane postolja na kome je upisana 1862. godina. Drugi krug je okvir amblema. Izmeu krugova ispisan je irilicom tekst: "Advokatska komora Srbije". lan 8. Rad Komore i njenih organa je javan. Ovim statutom odreuju se sluajevi iskljuenja javnosti iz rada pojedinih organa Komore u odreenim fazama postupanja.
Deo drugi ZADACI KOMORE

lan 9. Zadatak Komore je da vri poslove od opteg interesa za advokaturu, a naroito: 1. predstavlja advokaturu, zastupa i titi njene interese; 2. stara se o obezbeenju uslova za pravilno vrenje advokature; 3. preduzima mere za razvoj advokature; 4. stara se o podizanju strunog i etikog nivoa advokature;
5. stara se o jaanju profesionalne discipline i odgovornosti u vrenju advokature; 6. stara se o obnavljanju advokature prvenstveno iz reda advokatskih pripravnika; 7. odrava odnose sa dravnim i pravosudnim organima i drugim organizacijama; 8. podnosi predloge za unapreenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema; 9. daje predloge o pitanjima znaajnim za ostvarivanje i zatitu ustavnih sloboda i prava graana; 10. obavlja druge poslove od znaaja za advokaturu.
Deo trei UNUTRANJA ORGANIZACIJA

lan 10. Komora ostvaruje svoje zadatke odreene zakonom i ovim statutom posredstvom svojih organa i organa advokatskih komora u svom sastavu. lan 11. U sastavu Komore postoje: - Advokatska komora Beograda, - Advokatska komora Vojvodine, - Advokatska komora Zajeara, - Advokatska komora Kosova i Metohije, - Advokatska komora Kragujevca, - Advokatska komora Nia, - Advokatska komora Poarevca, - Advokatska komora aka, i - Advokatska komora apca.
252
Advokatske komore iz prethodnog stava su obavezne, nezavisne i profesionalne organizacije advokata koji imaju sedite kancelarije na njihovim teritorijama. Advokatske komore iz stava 1. ovog lana imaju svojstvo pravnog lica i nastavljaju sa radom sa do sada utvrenom teritorijalnom nadlenou. Advokatske komore iz stava 1. ovog lana svojim statutima i optim aktima ureuju sopstvenu unutranju organizaciju i rad, u skladu sa zakonom i ovim statutom. Komora i advokatske komore u njenom sastavu zadravaju imovinu i imovinska prava kojima su do sada raspolagale, imaju pravo da stiu imovinu i imovinska prava i da svojom imovinom i imovinskim pravima samostalno raspolau.
Deo etvrti ORGANI KOMORE

lan 12. Organi Komore su: 1. Skuptina; 2. Upravni odbor; 3. predsednik i tri potpredsednika Komore; 4. Nadzorni odbor; 5. Disciplinski tuilac, i 6. Disciplinski sud. lan 13. Nain rada organa Komore ureuje se poslovnicima.
1. Skuptina Komore
lan 14. Skuptina Komore je najvii organ Komore koji vri sva prava i obaveze predviene zakonom i ovim statutom.
253
lan 15. Skuptinu ine delegati koje biraju skuptine advokatskih komora koje su u sastavu Komore. Svaka advokatska komora bira u Skuptinu jednog delegata na svakih 50 advokata. lan 16. Skuptina Komore donosi: 1. Statut; 2. Poslovnik o svom radu i radu radnih tela koja obrazuje. Odluuje o: 1. formiranju posebnih fondova, njihovoj nameni i nainu raspolaganja sredstvima iz tih fondova; 2. u drugom stepenu kada je to ovim statutom ili optim aktom Komore odreeno; 3. o izvetajima organa Komore. Bira i opoziva: 1. predsednika Komore i potpredsednike Komore; 2. disciplinskog tuioca i njegove zamenike; 3. predsednika, zamenika predsednika i sudije Disciplinskog suda; 4. predsednika, zamenika predsednika i lanove Nadzornog odbora; 5. predsednika, zamenika predsednika i lanove drugih povremenih odbora, komisija i radnih tela Skuptine; 6. delegate za Skuptinu i Upravni odbor Advokatske komore Jugoslavije; Prati: 1. razvoj advokature; 2. rad advokatskih komora sa svoje teritorije; 3. saradnju sa Advokatskom komorom Crne Gore, Advokatskom komorom Jugoslavije i drugim profesionalnim organizacijama iz zemlje i sveta;
254
4. rad svih organa Komore i razmatra izvetaje o njihovom radu; Potvruje: - mandat delegata i lanova izabranih u organe Komore. lan 17. Redovnu sednicu Skuptine predsednik saziva jedanput godinje. Na predlog Upravnog odbora, upravnog odbora jedne od advokatskih komora iz svog sastava ili najmanje dvadeset delegata Skuptine, predsednik je duan da sazove vanrednu sednicu Skuptine u roku od 45 dana od dana prijema predloga. Predlog iz stava 2. ovog lana mora biti sastavljen u pismenoj formi s predlogom taaka dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predlog. U sluaju da predsednik Komore ne sazove sednicu u roku odreenom u stavu 2. ovog lana, predlaga moe sazvati sednicu Skuptine u daljem roku od 30 dana. lan 18. Skuptina radi u javnim sednicama, a sednica se moe odrati ako joj prisustvuje vie od polovine delegata. Skuptina odluuje veinom glasova prisutnih delegata. Statut Komore i njegove izmene i dopune Skuptina donosi dvotreinskom veinom glasova prisutnih delegata. Odredbe ovog statuta koje se odnose na osnivanje novih, gaenje postojeih, spajanje sa drugim ili podelu na vie advokatskih komora donose se dvotreinskom veinom prisutnih delegata uz saglasnost advokatske komore iji se status menja. lan 19. Skuptina donosi odluke, zakljuke i preporuke. Odlukom se odluuje o donoenju Statuta, optih akata i drugim poslovima iz delokruga rada Skuptine. Preporukom se odluuje o stavu po odreenom pitanju. Zakljukom se odluuje u svim ostalim sluajevima. lan 20.
Sednicom Skuptine rukovodi predsednik Komore. U odsustvu predsednika sednicom Skuptine rukovodi jedan od potpredsednika.
2. Upravni odbor
lan 21. Upravni odbor je organ Skuptine Komore koji vri prava i dunosti utvrene ovim statutom i drugim optim aktima. Upravni odbor ima 19 lanova. lan 22. lanove Upravnog odbora delegiraju advokatske komore koje su u sastavu Komore, srazmerno broju delegata izabranih u Skuptini, s tim da svaka od ovih komora mora imati najmanje jednog lana u Upravnom odboru. Advokatska komora Beograda delegira est delegata, Advokatska komora Vojvodine tri delegata, advokatske komore Nia, Kosova i Metohije i aka, svaka po dva delegata, advokatske komore Zajeara, Kragujevca, Poarevca i apca svaka po jednog delegata. Radom Upravnog odbora rukovodi predsednik Komore. Predsednika i potpredsednike Komore bira Skuptina iz reda lanova Upravnog odbora. Upravni odbor iz reda svojih lanova bira sekretara Upravnog odbora. Sekretar Upravnog odbora stara se o pripremi sednice i sprovoenju odluka Upravnog odbora. lan 23. Upravni odbor vri sledee poslove: 1. sprovodi odluke Skuptine; 2. utvruje predlog statuta i drugih optih akata koje donosi Skuptina; 3. donosi: Tarifu o nagradama i naknadama trokova za rad advokata, Pravilnik o imenicima i drugim evidencijama i druge opte akte koji nisu ovim statutom ili drugim optim aktom stavljeni u nadlenost Skuptine ili nekog drugog organa; 4. usklauje stavove advokatskih komora sa svoje teritorije kada se donose odluke uz njihovu saglasnost ili miljenje;
5. usklauje stavove Komore sa dravnim i drugim organima u stvarima koje se donose uz saglasnost nadlenog dravnog organa; 6. preduzima mere i uestvuje u saradnji advokatskih komora sa dravnim i pravosudnim organima, advokatskim komorama i drugim profesionalnim i strunim organizacijama iz zemlje i inostranstva; 7. odluuje u drugom stepenu kada je to ovim statutom odreeno; 8. odluuje o albama na odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom koje donose advokatske komore u njenom sastavu; 9. predlae dravnim organima mere za unapreenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema; 10. prati rad advokatskih komora i ortakih advokatskih drutava sa svoje teritorije i daje preporuke u vezi sa njihovim radom; 11. odluuje o dodeli Plakete i Povelje Komore i drugih priznanja; 12. odreuje osnovnu orijentaciju asopisa "Brani" i drugih tampanih i elektronskih izdanja i prezentacije Komore; 13. utvruje plan prihoda i rashoda i stara se o njegovom urednom izvravanju; 14. usvaja periodine obraune i predlog zavrnog rauna Komore; 15. odreuje predstavnike Komore u drugim organizacijama i organima; 16. odluuje o statusnim, materijalnim i drugim pitanjima radnika slube Komore i daje saglasnost na njihova akta kada je zakonom, ovim statutom ili drugim optim aktom odreeno; 17. odreuje lica koja mogu raspolagati materijalnim sredstvima i granice njihovih ovlaenja; 18. odluuje o imenovanju glavnog i odgovornog urednika asopisa "Brani" i imenuje urednike i lanove ureivakih odbora asopisa i drugih tampanih i elektronskih izdanja i prezentacije Komore; 19. odluuje o poslovima i pitanjima koji zakonom, ovim statutom i drugim optim aktom nisu stavljeni u delokrug rada Skuptine ili nekog drugog organa; 20. odluuje o lanstvu Komore u meunarodnim advokatskim organizacijama; 21. donosi Poslovnik o svom radu; 22. bira i opoziva sekretara Upravnog odbora;
257
23. utvruje protokol listu gostiju, i 24. vri druge poslove koje mu poveri Skuptina. 25. bira i razreava lana Visokog saveta pravosua. lan 24. Za obavljanje poslova iz svog delokruga Upravni odbor moe obrazovati stalna i povremena tela i imenovati lanove tih tela iz reda advokata i advokatskih pripravnika i kada nisu lanovi organa Komore. lan 25. Upravni odbor radi u sednicama kojima mora prisustvovati veina od ukupnog broja njegovih lanova iji je mandat verifikovan, a odluuje veinom glasova prisutnih lanova. Sednica Upravnog odbora mora se zakazati u roku od 10 dana od prijema pismeno obrazloenog predloga najmanje tri lana Upravnog odbora, ili upravnog odbora jedne advokatske komore koja je u sastavu Komore.
3. Predsednik i potpredsednici Komore

lan 26. Predsednik Komore: 1. predstavlja Komoru; 2. saziva sednice Skuptine i Upravnog odbora, predlae dnevni red za te sednice i predsedava im; 3. potpisuje odluke i druge akte koje donosi Skuptina i Upravni odbor; 4. donosi reenja kada se odluke donose u upravnom postupku; 5. izvrava odluke Skuptine i Upravnog odbora; 6. obavlja i druge poslove odreene ovim statutom ili drugim optim aktom Komore. Predsednik Komore je po svojoj funkciji stalni lan Visokog saveta pravosua. Za svoj rad predsednik odgovara Skuptini i Upravnom odboru Komore.
258
lan 27. Predsednika Komore u odsutnosti zamenjuje potpredsednik Komore koga predsednik Komore odredi.
4. Nadzorni odbor
lan 28. Nadzorni odbor je organ Komore koji vri kontrolu raspolaganja sredstvima Komore. Nadzorni odbor je samostalan organ Komore i za svoj rad neposredno odgovara Skuptini Komore. lan 29. U Nadzorni odbor koji ima 9 lanova bira se po jedan lan iz svake advokatske komore iz sastava Komore.
5. Disciplinski organi
lan 30. Disciplinski organi Komore su disciplinski tuilac i Disciplinski sud. Disciplinski organi Komore u disciplinskom postupku postupaju kao drugostepeni organi. Disciplinski organi su nezavisni u svom radu. Disciplinski organi su duni da postupaju hitno, a naroito u sluajevima voenja disciplinskog postupka u kojima je doneto prvostepeno reenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom. Disciplinski organi podnose izvetaj o svom radu Skuptini Komore. lan 31. Disciplinski sud Komore sastoji se od predsednika suda, zamenika predsednika i 12 sudija. Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik suda, a u njegovoj odsutnosti zamenik.
Disciplinski sud sudi u veu koje ini troje sudija toga suda. lan 32. Disciplinski tuilac je organ disciplinskog gonjenja. Disciplinski tuilac Komore ima 4 zamenika koji ga zamenjuju u vrenju njegovih dunosti.
6. Prava i dunosti delegata i lanova organa Komore

lan 33. Delegati i lanovi organa Komore imaju sledea prava i dunosti: 1. da prisustvuju sastancima organa Komore iiji su lanovi; 2. da o radu svojih organa obavetavaju advokatske komore iji su lanovi i da se staraju da se one izjasne o piitanjima i optim aktima koji su im dostavljeni na miljenje; 3. da daju predloge i inicijative za unapreenje rada Komore, razvoj advokature, pravosudnog i pravnog sistema; 4. da podnose izvetaj o tekuim problemima u radu advokatskih komora iji su lanovi; da izvravaju odluke, naloge i zakljuke organa Komore.
7. Izbor i opoziv delegata i lanova organa Komore

lan 34. Mandat delegata u Skuptini traje 4 godine. Delegat, odnosno lan organa Komore stie prava i dunosti danom potvrivanja njegovog mandata od strane organa utvrenog ovim statutom. Predsednik Komore, predsednici drugih organa Komore, disciplinski tuilac i njegovi zamenici, predsednik, zamenik predsednika i sudije Disciplinskog suda i lanovi Upravnog i Nadzornog odbora biraju se na vreme od etiri godine i ista lica mogu se po isteku tog roka birati jo jednom uzastopno na iste funkcije.
260
lan 35. Za lana organa Komore moe biti izabran samo advokat sa najmanje pet godina staa u advokaturi, koji nije disciplinski kanjavan za teu povredu dunosti i ugleda advokata u poslednjih 10 godina. lan organa razreava se funkcije pre isteka mandata ako mu je izreena disciplinska mera ili privremena zabrana bavljenja advokaturom. lan 36. Delegate Skuptine Komore i lanove Upravnog odbora biraju i opozivaju skuptine advokatskih komora koje su u sastavu Komore u postupku utvrenom njihovim statutima. lan 37. lanove drugih organa Komore i nosioce funkcija Komore bira i opoziva Skuptina u postupku utvrenom ovim statutom. lan 38. Upravni odbor je duan da najmanje tri meseca pre isteka mandata delegatima Skuptine obavesti advokatske komore koje su u sastavu Komore do koga su dana dune da izaberu svoje delegate u Skuptinu i Upravni odbor Komore. lan 39. Novoizabrane delegate Skuptine saziva na Izbornu sednicu predsednik Komore prethodnog saziva. Izbornom sednicom Skuptine, predsedava, do izbora novog predsednika Komore, delegat koga izabere Skuptina. lan 40. Skuptina na Izbornoj sednici posle potvrivanja mandata delegatima Skuptine i lanovima Upravnog odbora bira Izbornu komisiju od 5 lanova koja rukovodi sprovoenjem izbora za lanove organa i nosioce funkcija. lan 41. Kandidate za lanove organa i nosioce funkcija moe predloiti svaki delegat ili skuptina advokatske komore koja je u sastavu Komore.
Nain predlaganja kandidata, nain rada Izborne komisije blie se ureuje Poslovnikom o radu Skuptine. lan 42. Lista kandidata za izbor lanova organa Komore mora da sadri najmanje jednog kandidata vie od broja koji se bira. Lista kandidata sadri: - ime i prezime kandidata; - oznaenje funkcije na koju se bira; - oznaenje advokatske komore iji je lan; - oznaenje ko je utvrdio listu kandidata; lan 43. Listu kandidata potvruje Skuptina Komore. lan 44. Izbor lanova organa i nosilaca funkcija vri se tajnim glasanjem na glasakom listiu koji sainjava Izborna komisija i koji pored elemenata iz lana 42. stav 2. ovog statuta sadri i oznaenje koliko se kandidata bira za odreenu funkciju. Glasaki listi mora biti overen peatom Komore. lan 45. Glasanjem rukovodi Izborna komisija. Glasanje se vri zaokruivanjem rednog broja ispred imena kandidata. Glasati se moe samo za kandidata navedenog na glasakom listiu i za onaj broj kandidata koliko se bira lanova organa, odnosno nosilaca funkcija. O toku glasanja Izborna komisija sainjava zapisnik. lan 46.
262
Po zavrenom glasanju Izborna komisija zapisniki utvruje ukupan broj delegata Skuptine, broj delegata koji je glasao, broj nevaeih glasakih listia i broj glasova koje je dobio svaki kandidat. Nevaeim se smatra glasaki listi koji nije popunjen ili je tako popunjen da se sa sigurnou ne moe utvrditi za koga je delegat glasao. Ako je na glasakom listiu zaokruen redni broj ispred imena veeg broja kandidata od broja lanova organa, odnosno nosilaca funkcija koji se bira, smatra se da je delegat glasao za one kandidate koji su zaokrueni od prvog zaokruenog broja do broja koji odgovara broju kandidata koji se bira. Rezultati izbora unose se u zapisnik. Prilikom brojanja glasova i sainjavanja zapisnika iz rada Izborne komisije je iskljuena javnost. lan 47. Izabrani su kandidati koji su dobili najvei broj glasova. Ako postoji jednaka podela glasova kandidata zbog koje se ne moe izvriti potpun izbor organa i nosilaca funkcija, izborni postupak za izbor tih kandidata se ponavlja. lan 48. Ako Izborna komisija na osnovu izbornih akata utvrdi nepravilnosti koje su oito uticale na rezultate izbora predloie Skuptini da poniti glasanje. O ponavljanju izbornog postupka odluuje Skuptina. lan 49. Delegatu, lanu organa, odnosno nosiocu funkcije prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: - ako izgubi svojstvo lana advokatske komore; - opozivom, i - ostavkom. lan 50. lan organa moe biti opozvan:
263
1. ako due od est meseci ne vri svoju dunost ili je ne vri u skladu sa svojom funkcijom; 2. ako bez opravdanog razloga ne uestvuje ili neredovno uestvuje u radu organa Komore; 3. ako ne izvrava zakljuke i stavove organa Komore za ije je izvrenje zaduen; 4. ako ne obavetava advokatsku komoru iji je lan o svom radu u organima Komore; 5. ako svojim radom i ponaanjem nanosi tetu ugledu Komore i advokature. lan 51. Nosilac funkcije moe biti opozvan: 1. ako ne izvrava zakljuke i druge naloge organa Komore; 2. ako se u svom istupanju ne pridrava zakljuaka, stavova i naloga organa Komore; 3. ako ne obavetava organe Komore o svom radu; 4. ako svojiim radom i ponaanjem nanosi tetu ugledu Komore i advokature. lan 52. Postupak za opoziv lana organa odnosno nosioca funkcije mogu pokrenuti: - Skuptina; - organ iji se lan opoziva, i - advokatska komora iji je lan. Opoziv lanova organa, odnosno nosilaca funkcija vri se po postupku za njihov izbor, odreen ovim statutom. lan 53. Ako se za vreme trajanja mandata smanji broj delegata, odnosno lanova organa Komore za vie od jedne etvrtine, vre se dopunski izbori. Mandat delegatu, odnosno lanu organa Komore izabranom na dopunskim izborima istie kada i mandati ostalih delegata, odnosno lanova organa.
264
Dopunski izbori vre se po postupku predvienom ovim statutom za redovne izbore.
8. Konferencija
lan 54. Konferencija advokata je oblik razmene miljenja i linog izjanjavanja advokata o pitanjima znaajnim za advokaturu, pravni i pravosudni sistem, ostvarivanju ustavnosti i zakonitosti, zatiti sloboda i prava oveka i graanina, kao i pitanjima od ireg drutvenog znaaja. lan 55. Konferenciju saziva Skuptina ili Upravni odbor. Saziva Konferencije predlae dnevni red i odreuje vreme i mesto odravanja Konferencije. lan 56. Konferenciju otvara i njom rukovodi predsednik Komore do izbora radnog predsednitva i zapisniara. lan 57. Nain rada Konferencije blie se ureuje Poslovnikom o radu Konferencije.
Deo peti JAVNOST RADA KOMORE

1. Informisanje
lan 58. Javnost rada obezbeuje se odravanjem javnih sednica svih organa Komore, obavetavanjem o odravanju sednica isticanjem preko oglasnih tabli u sudovima i komorama, dostavljanjem informacija i izvetaja o radu organa Komore, objavljivanjem statuta i optih akata Komore u "Slubenom glasniku Republike Srbije",
265
asopisu "Brani" i drugim publikacijama Komore, oglasima putem medija i prezentacijom na Internetu. Poslovi koji predstavljaju dravnu, vojnu, slubenu ili poslovnu tajnu ili su od drugih organa oznaeni kao dravna tajna, poverljivo, strogo poverljivo ili interno, ne mogu se saoptavati na nain odreen u prethodnom stavu. lan 59. Najmanje jedanput godinje organi Komore sastavljaju i podnose pismeni izvetaj o svom radu organu koji ih je izabrao. lan 60. Obavetavanje lanstva o odravanju sednica organa Komore vri se linom dostavom pismenim putem, isticanjem akta o sazivu na oglasnoj tabli, njegovim objavljivanjem u publikacijama Komore i medijima. Obavetenje lanstva o radu na sednici organa Komore, osim sa sednica disciplinskih organa, vri se dostavljanjem informacija i usvojenih optih akata advokatskim komorama, objavljivanjem na oglasnoj tabli ili preko publikacija Komore.
2. asopis i druga izdanja Komore

lan 61. Komora izdaje struno-profesionalni asopis i druge publikacije za potrebe advokature i u vezi sa advokaturom i njenom funkcijom. lan 62. Struno-profesionalni asopis Komore izdaje se pod nazivom "Brani", na srpskom jeziku i tampa se irilicom. lan 63. Komora ima prezentaciju na Internetu. lan 64. Publikacijama iz l. 61-63. ovog statuta obavetavaju se lanovi Komore i drugi zainteresovani o radu Komore, advokatskih komora koje su u njenom sastavu i njihovih organa, o radu Advokatske komore Crne Gore, Advokatske komore Jugoslavije, Meunarodne unije advokata, Unije advokatskih komora Balkana i drugih organizacija,
o novim propisima, literaturi i sudskoj praksi znaajnim za bavljenje advokaturom i poboljanje pravnog i pravosudnog sistema kao i o dogaajima od znaaja za advokaturu. lan 65. Pravilnikom Komore blie se ureuju pitanja od znaaja za programsku orijentaciju asopisa "Brani", drugih izdanja i publikacija Komore i prezentacije preko Interneta, a posebno sastav i broj lanova izdavakog saveta i ureivakog odbora asopisa "Brani", prava i dunosti organa, uslovi za imenovanje i razreenje glavnog i odgovornog urednika, asopisa, nain finansiranja asopisa, nain i uslovi prestanka izdavanja asopisa, kao i programsku orijentaciju, ureivanje, auriranje i optenje elektronskom potom putem prezentacije Komore preko Interneta.
Deo esti ODGOVORNOST KOMORE I NJENIH ORGANA

lan 66. Komora je duna da se u vrenju svojih prava i dunosti pridrava ustava, zakona i drugih propisa i kolektivnih ugovora koje je zakljuila. lan 67. Organi Komore odgovaraju za svoj rad Skuptini, a delegati Skuptine i lanovi organa skuptini advokatske komore koja ih je izabrala. lan 68. Predsednik Komore obustavie od izvrenja odluku Upravnog odbora za koju smatra da je nezakonita samo do prve sednice Upravnog odbora.
Deo sedmi OPTI AKTI

lan 69. Opti akti Komore su:
267
1. Statut; 2. Tarifa o nagradama i naknadama trokova za rad advokata; 3. Poslovnik o radu organa Komore; 4. pravilnici; 5. kolektivni ugovor. lan 70. Statutom se ureuju pitanja iz lana 1. ovog statuta. Tarifom se odreuje nagrada za pruanje pravne pomoi od strane advokata kao i naknada trokova koje advokat ima prilikom pruanja te pomoi (dnevnice, putni trokovi, odsustvo iz kancelarije i dr.). Pravilnicima se blie ureuje poslovanje, prava i obaveze organa Komore i njenih lanova. Kolektivnim ugovorom ureuju se prava i obaveze zaposlenih kod advokata i ortakih advokatskih drutava, a Pojedinanim kolektivnim ugovorom prava i obaveze radnika slube Komore. Poslovnikom se ureuje rad organa Komore i pitanja od interesa za ostvarivanje prava i dunosti delegata i lanova organa. lan 70a. Inicijativu za donoenje ili izmenu Statuta ili drugog opteg akta moe podneti svaki organ Komore, ili jedna advokatska komora u sastavu Komore. lan 70b. Upravni odbor utvruje nacrt statuta ili drugog opteg akta i dostavlja ga na davanje miljenja, primedaba i predloga advokatskim komorama. Javna rasprava o nacrtu iz stava 1. ovog lana traje najkrae 15, a najdue 60 dana. lan 70v. Upravni odbor utvruje predlog statuta ili drugog opteg akta.
268
Upravni odbor prilikom utvrivanja predloga iz stava 1. ovog lana razmatra miljenja, primedbe i predloge iz javne rasprave i daje razloge zbog ega nije usvojio odreene primedbe i predloge. Skuptina prilikom pretresa predloga statuta, ili drugog opteg akta postupa sa primedbama i predlozima po proceduri propisanoj za amandmane. lan 70g. Statut Komore objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a drugi opti akti na oglasnoj tabli Komore, ili u asopisu "Brani". Opti akt iz stava 1. ovog lana stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. lan 70d. Izmene i dopune Statuta ili drugog opteg akta vre se na nain odreen za njegovo donoenje.
Deo osmi VRENJE JAVNIH OVLAENJA

lan 71. Komora vri javna ovlaenja neposredno preko svojih organa i preko organa advokatskih komora u svom sastavu. lan 72. Komora u drugom stepenu i advokatske komore u njenom sastavu u prvom stepenu vre sledea javna ovlaenja: 1. odluuju o zahtevu za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika; 2. odluuje o zahtevu za upis u imenik advokata stranih dravljana; 3. daje prethodnu saglasnost i ocenjuje da li je ugovor o osnivanju ortakog advokatskog drutva u saglasnosti sa Zakonom o advokaturi; 4. odluuju o promeni sedita advokatske kancelarije i ortakog advokatskog drutva; 5. odluuju o brisanju iz imenika advokata, advokatskih pripravnika i ortakih advokatskih drutava;
6. odluuju o duini trajanja privremenog odsustva, imenovanju i razreenju privremenog zamenika; 7. odluuje o postavljanju privremenih zamenika i preuzimatelja kancelarija; 8. vode imenike advokata, advokatskih pripravnika, advokata stranih dravljana i ortakih advokatskih drutava; 9. vode evidencije o preseljenju advokatske kancelarije i sedita orgakog advokatskog drutva i privremenim merama zabrane vrenja advokature; 10. odluuju o obnovi postupka za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika; 11. izriu privremenu zabranu bavljenja advokaturom; 12. vode disciplinske postupke i odluuju o disciplinskoj odgovornosti advokata i advokatskih pripravnika i evidencije vezane za voenje ovih postupaka i izvrenje disciplinskih mera; 13. ostvaruju meunarodnu saradnju u skladu sa Statutom Advokatske komore Jugoslavije o kojoj obavetavaju Advokatsku komoru Jugoslavije. U vrenju javnih ovlaenja iz stava 1. ta. 1-11. ovog lana organi Komore i advokatskih komora primenjuju odredbe Zakona o optem upravnom postupku, ako Zakonom o advokaturi ili statutima komora nije drugaije propisano. U vrenju javnih ovlaenja iz stava 1. taka 12. ovog lana analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivinom postupku, ako Zakonom o advokaturi ili Statutom Komore nije drugaije propisano.
1. Upis u imenik advokata

lan 73. Zahtev za upis u imenik advokata podnosi se u pismenoj formi upravnom odboru advokatske komore na ijoj teritoriji je budue sedite kancelarije podnosioca zahteva. Uz zahtev za upis u imenik advokata podnosilac je duan da priloi u originalu ili overenom prepisu: 1. uverenje o dravljanstvu Savezne Republike Jugoslavije; 2. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju; 3. uverenje o poloenom pravosudnom ispitu; 4. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivini postupak;
5. uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban, 6. lekarsko uverenje o optoj zdravstvenoj sposobnosti; 7. kopiju line karte; 8. potvrdu da je kandidat raskinuo radni odnos ili izjavu da e raskinuti radni odnos; 9. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost; 10. dve fotografije. U zahtevu podnosilac oznaava sedite kancelarije, daje podatke o kretanju u slubi i popunjava upitnik koji mu daje sluba advokatske komore. Advokati strani dravljani umesto dokaza iz stava 2. ovog lana podnose overenu kopiju pasoa i dokaz da su upisani u imenik advokata strane drave. Protiv prvostepenog reenja upravnog odbora advokatske komore kojim se upis u imenik advokata odbija, podnosilac zahteva ima pravo albe u roku od 15 dana po prijemu reenja Upravnom odboru Komore. lan 74. Advokatska komora kojoj je podnet zahtev za upis pribavlja po slubenoj dunosti od nadlenih organa podatke o osuivanosti kandidata, kao i da li kandidat ima drugu registrovanu delatnost, a u sluaju zahteva stranog dravljanina i dokaz o postojanju reciprociteta od Saveznog ministarstva nadlenog za poslove pravde. lan 75. Podnosioci zahteva za upis u imenik advokata evidentiraju se na sednici upravnog odbora advokatske komore i o tome obavetava lanstvo sa pozivom da stavi svoje eventualne primedbe ili predloge po podnetim zahtevima. lan 76. Po isteku roka za evidenciju koji ne moe biti dui od 45 dana, upravni odbor odluuje o zahtevu kandidata za upis u imenik advokata. Organ koji odluuje o upisu moe prethodno obaviti razgovor sa podnosiocem zahteva za upis i traiti razjanjenje odreenih injenica, a ukoliko ima primedaba po njegovom zahtevu upoznae kandidata sa sadrinom istih i dati mu mogunost da se o njima izjasni.
271
lan 77. *) Upravni odbor moe da odbije zahtev za upis u imenik advokata ako oceni da kandidat nije dostojan poverenja za obavljanje advokatske delatnosti. *) Nedostojnim poverenja smatra se kandidat iji dotadanji rad, druge javne aktivnosti i privatni ivot, kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti, ne daju osnova za uverenje da e se u obavljanju advokatske delatnosti pridravati zakona, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata. Kada upravni odbor advokatske komore odbije zahtev za upis u imenik advokata duan je da odmah o tome obavesti sve advokatske komore. ____________________________________________________ *) Panja - stav 2. lana 77. Statuta - nije saglasan sa Ustavom i zakonom, i prestaje da vai danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda (videti 3. napomenu Intermexa). lan 78. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata moe prisustvovati sednici upravnog odbora na kojoj se donosi odluka o njegovom zahtevu i davati, po odobrenju predsedavajueg, potrebna usmena objanjenja i predloge. lan 79. U postupku veanja i glasanja o zahtevu za upis iskljuena je javnost. lan 80. Pre upisa u imenik advokata podnosilac zahteva je duan da uplati trokove upisa odreene odlukom Upravnog odbora Komore i priloi potvrdu da nije u radnom odnosu. lan 81. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata kome je upis odobren polae zakletvu pred predsednikom advokatske komore na ijoj teritoriji je sedite njegove kancelarije ili potpredsednikom, odnosno drugim lanom upravnog odbora koga predsednik odredi, po trajnom statutarnom ovlaenju predsednika Komore. Podnosiocu zahteva za upis kome je upis odobren izdaje se prilikom polaganja zakletve reenje o upisu u imenik advokata, primerak Statuta Komore i advokatske komore iji je lan, Kodeksa profesionalne etike advokata i Tarifa o nagradama i naknadama trokova za rad advokata.
Pri polaganju zakletve advokatu se uruuje advokatska legitimacija.
2. Upis u imenik advokatskih pripravnika

lan 82. Zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika podnosi se u pismenoj formi upravnom odboru advokatske komore na ijoj je teritoriji sedite kancelarije njegovog principala. Uz zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika podnosilac je duan da priloi u originalu ili overenom prepisu: 1. uverenje o dravljanstvu Savezne Republike Jugoslavije; 2. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju; 3. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivini postupak; 4. uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban; 5. lekarsko uverenje o optoj zdravstvenoj sposobnosti; 6. kopiju line karte; 7. ugovor o radu; 8. dve fotografije. U zahtevu podnosilac daje podatke o eventualnom ranijem kretanju u slubi prilaui kopiju radne knjiice i popunjava upitnik koji mu daje sluba advokatske komore. U imenik advokatskih pripravnika nee se upisati kandidat koji ispunjava uslove za polaganje pravosudnog ispita, ili uslove za upis u imenik advokata. lan 83. Za upis u imenik advokatskih pripravnika analogno se primenjuju odredbe l. 73-81. ovog statuta. Zakletva za advokatskog pripravnika glasi: "Izjavljujem da u dunost advokatskog pripravnika vriti savesno i da u se u svom radu pridravati ustava, zakona i drugih propisa, kao i da u svojim radom uvati ugled advokature."
273
lan 84. Svojstvo advokatskog pripravnika stie se danom polaganja zakletve. lan 85. Na upis u podlistak volontera koji se vodi u okviru imenika advokatskih pripravnika shodno se primenjuju odredbe l. 82-84. ovog statuta. lan 86. Advokatski pripravnici i volonteri mogu se organizovati u okviru advokatske komore na ijoj teritoriji je sedite kancelarije njihovog principala. Organizacija advokatskih pripravnika zastupa interese advokatskih pripravnika i volontera pred organima advokatske komore i upoznaje ih sa problemima u svom radu.
3. Postupak davanja miljenja pri osnivanju orgakih advokatskih drutava i postupak upisa zajednike advokatske kancelarije
lan 87. Osnivai ortakog advokatskog drutva duni su da podnesu advokatskoj komori, na ijoj teritoriji e biti njegovo sedite, zahtev za pribavljanje prethodne saglasnosti da je ugovor o osnivanju ortakog advokatskog drutva u saglasnosti sa Zakonom o advokaturi. lan 88. U zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za osnivanje ortakog advokatskog drutva osnivai su duni da oznae njegovo sedite i odjave sedita advokatskih kancelarija lanova ortakog advokatskog drutva, ako ono nije istovetno sa seditem ortakog advokatskog drutva. lan 89. Uz zahtev za davanje prethodne saglasnosti za osnivanje ortakog advokatskog drutva osnivai su duni da priloe ugovor o ortakluku. lan 90.
274
Zajednika advokatska kancelarija osniva se ugovorom koji zakljuuju najmanje dva advokata. Ugovorom iz prethodnog stava ureuju se meusobna prava i obaveze advokata lanova zajednike advokatske kancelarije, zajedniko sedite, nain poslovanja i odluivanja. lan 91. O zahtevu za upis u imenik zajednikih advokatskih kancelarija odluuje u prvom stepenu upravni odbor advokatske komore na ijoj teritoriji e biti sedite zajednike advokatske kancelarije. lan 92. U sluaju da potpisnik ugovora o osnivanju zajednike advokatske kancelarije ima sedite kancelarije van sedita zajednike advokatske kancelarije duan je da podnese dokaz o preseljenju sedita advokatske kancelarije u sedite zajednike advokatske kancelarije.
4. Postupak promene sedita advokatske kancelarije

lan 93. Upis u imenik advokata pri promeni sedita advokatske kancelarije izvrie se bez provere uslova za upis.
5. Postupak brisanja iz imenika advokata, advokatskih pripravnika i ortakih advokatskih drutava

lan 94. Reenje o brisanju iz imenika advokata donosi predsednik advokatske komore na ijoj teritoriji je sedite advokatske kancelarije podnosioca zahteva. U sluaju brisanja iz imenika advokata iz razloga propisanih lanom 29. stav 1. ta. 6. i 8. Zakona o advokaturi reenje o brisanju donee se po konanosti odluke upravnog odbora nadlene advokatske komore prema seditu kancelarije da su ispunjeni uslovi za brisanje iz imenika advokata. lan 95.
275
Smatra se da se advokat ne bavi advokaturom due od est meseci ukoliko u tom intervalu sluba advokatske komore ne moe uspostaviti pismeni ili telefonski kontakt sa njim preko sedita advokatske kancelarije koje je prijavio advokatskoj komori. lan 96. Reenje o brisanju advokatskog pripravnika i volontera iz imenika advokatskih pripravnika donosi predsednik advokatske komore na ijoj teritoriji je sedite advokatske kancelarije njegovog principala. U sluaju brisanja iz imenika advokata zbog neobavljanja advokaturom due od est meseci donosi se i reenje o brisanju advokatskih pripravnika i volontera zaposlenih kod tog advokata. lan 97. Po isteku dve godine od ispunjenog uslova za polaganje pravosudnog ispita, advokatska komora po slubenoj dunosti donosi reenje o brisanju advokatskog pripravnika iz imenika advokatskih pripravnika. lan 98. Upravni odbor advokatske komore na ijoj teritoriji je sedite ortakog advokatskog drutva utvruje uslove i pokree postupak za brisanje ortakog advokatskog drutva iz imenika ortakih advokatskih drutava.
6. Odluivanje o privremenim odsustvima i postavljenju privremenih zamenika i preuzimatelja kancelarija i ortakog advokatskog drutva
lan 99. Advokat koji eli da koristi privremeno odsustvo o tome pismeno obavetava advokatsku komoru iji je lan. U obavetenju o privremenom odsustvu podnosilac navodi razloge odsustva, odreuje privremenog zamenika za vreme trajanja odsustva i duinu trajanja. lan 100. Upravni odbor advokatske komore reenjem utvruje duinu trajanja privremenog odsustva i privremenog zamenika. Privremeni zamenik imenuje se po predlogu advokata koji podnosi zahtev za privremeno odsustvo.
U sluaju da privremeni zamenik odbije da vri ovu dunost ili u toku vrenja te dunosti prestane da to radi iz bilo kog razloga, advokatska komora e pozvati advokata kome je odobreno privremeno odsustvo da odredi drugog privremenog zamenika u roku od osam dana. U sluaju da advokat kome je odsustvo odobreno to ne uradi, upravni odbor advokatske komore imenovae za privremenog zamenika lana komore koji to prihvati da vri. Privremeno odsustvo poinje da tee najranije od dana podnetog zahteva. Prilikom postavljanja preuzimatelja advokatske kancelarije upravni odbor imae u vidu izraenu elju advokata ija se advokatska kancelarija preuzima ili lanova njegove porodice. U sluaju da takve elje nema ili da se lanovi porodice ne mogu sloiti oko linosti preuzimatelja kancelarije, upravni odbor e odrediti preuzimatelja koji se te dunosti prihvata iz imenika advokata. Odredbe prethodnog stava analogno se primenjuju i prilikom imenovanja preuzimatelja ortakog advokatskog drutva.
7. Odluivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom

lan 101. O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odluuje upravni odbor advokatske komore na ijoj je teritoriji sedite advokatske kancelarije advokata prema kome se eventualna zabrana ima izrei. Ukoliko se privremena zabrana izrie zbog voenja disciplinskog postupka disciplinski organ pred kojim se postupak vodi dostavie upravnom odboru na uvid spise predmeta i dati eventualna razjanjenja. Ukoliko se privremena zabrana izrie zbog voenja krivinog postupka od organa koji taj postupak vodi moe se traiti odobrenje za uvid u spise predmeta, kao i usmena ili pismena objanjenja. Organ koji je doneo konanu odluku o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom moe istu ukinuti i pre okonanja disciplinskog ili krivinog postupka, po zahtevu advokata, disciplinskog organa ili po sopstvenoj inicijativi ukoliko nae da su prestali razlozi zbog kojih je odreena privremena zabrana.
8. Obnova postupka za upis
277
lan 102. Postupak za upis u imenik advokata ili advokatskih pripravnika e se obaviti i reenje o upisu ponititi ako se sazna da u vreme donoenja odluke o upisu podnosilac zahteva nije ispunjavao zakonom propisane uslove za upis ili ako je lanim prikazivanjem ili prikrivanjem injenica doveo u zabludu organ koji je o upisu odluivao u pogledu bitnih elemenata vanih za odluivanje po zahtevu.
9. Disciplinski postupak
lan 103. Disciplinski postupak pokree disciplinski tuilac advokatske komore u iji imenik je upisan advokat ili advokatski pripravnik protiv koga se postupak pokree. Disciplinski tuilac pokree postupak po prijavi fizikog ili pravnog lica, organa advokatske komore ili po sopstvenoj inicijativi. Disciplinski tuilac Komore moe pokrenuti postupak iz nadlenosti prvostepenog disciplinskog tuioca ili od njega preuzeti gonjenje. lan 104. O podnetoj prijavi disciplinski tuilac obavetava prijavljenog uz dostavljanje kopije prijave i priloenih dokaza sa pozivom da se u roku 8 dana od prijema o prijavi izjasni. lan 105. Disciplinski tuilac moe traiti dodatna objanjenja i dokaze od podnosioca prijave ili drugih dravnih organa, fizikiih i pravnih lica. lan 106. Po prispeu izjanjenja ili proteku roka od 8 dana disciplinski tuilac odluuje da li e podii optunicu ili odbaciti prijavu. lan 107. Podnosilac prijave ne moe preuzeti gonjenje pred disciplinskim sudovima Komore i advokatskih komora u njenom sastavu, ali moe u roku od 8 dana od prijema obavetenja o odbaaju prijave uloiti prigovor disciplinskom tuiocu Komore.
278
lan 108. Podignutu optunicu sa svim dokazima disciplinski tuilac dostavlja disciplinskom sudu. lan 109. Predsednik disciplinskog suda odreuje vee koje e odluivati po podnetoj optunici. O pravnim lekovima protiv prvostepenih odluka disciplinskog suda Advokatske komore Vojvodine, odnosno Advokatske komore Kosova i Metohije odluivae vee u ijem sastavu uestvuju obavezno i advokati lanovi te komore, osim ako advokat prema kome se postupak vodi drugaije trai. lan 110. Optunica, pozivi za pretres pred prvostepenim i drugostepenim disciplinskim sudom, odluke i podnesci dostavljaju se prijavljenom preko sedita advokatske kancelarije preporuenom potom uz povratni recepis. U sluaju nemogunosti ovakve dostave ista e se ponoviti, a ako i druga dostava ne uspe sledea e se izvriti preko oglasne table advokatske komore pred ijim disciplinskim organom se postupak vodi. Protekom osmog dana od isticanja na oglasnoj tabli dostava se smatra urednom. lan 111. O predlogu za spajanje ili razdvajanje postupka odluuje predsednik prvostepenog disciplinskog suda. Pretres e se nastaviti ako je zahtev za spajanje ili razdvajanje postupka istaknut na pretresu ili do 8 dana pre odravanja pretresa. lan 112. O zahtevima za izuzee zamenika predsednika i sudija prvostepenog disciplinskog suda podnetim do osmog dana pre odravanja glavnog pretresa odluuje predsednik disciplinskog suda. O zahtevima za izuzee predsednika prvostepenog disciplinskog suda podnetim do 8 dana pre poetka pretresa odluuje predsednik Disciplinskog suda Komore. Zahtev za izuzee predsednika, zamenika predsednika i sudija Disciplinskog suda Komore moe se istai samo posle zapoinjanja drugostepenog disciplinskog postupka.
279
O zahtevima za izuzee 8 dana pre poetka glavnog pretresa ili na samom glavnom pretresu odluuje sudee vee. Zahtev za izuzee disciplinskih tuilaca i njegovih zamenika nisu dozvoljeni. Ako je istaknut zahtev za izuzee predsednika, zamenika predsednika ili sudije Disciplinskog suda Komore pre zapoetog drugostepenog postupka, ili zahtev za izuzee disciplinskog tuioca ili njegovog zamenika, iste odbacuje kao nedozvoljen predsednik vea koje vodi postupak. Protiv odluka iz ovog lana nije dozvoljena posebna alba. lan 113. Na tok glavnog pretresa analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivinom postupku ako ovim statutom nije drugaije odreeno. lan 114. U sluaju odlaganja glavnog pretresa izvedeni dokazi se i u sluaju promene jednog ili vie lanova vea nee ponovo izvoditi osim ako vee drugaije ne odlui. lan 115. Predsednik vea odrava red tokom glavnog pretresa i ovlaen je da u sluaju naruavanja reda udalji sa glavnog pretresa lice koje naruava red. lan 116. Glavni pretres se moe odrati i u odsustvu prijavljenog ako je uredno pozvan na nain propisan lanom 113. ovog statuta. lan 117. O javnom objavljivanju odluke disciplinskog suda odluuje predsednik vea disciplinskog suda koje je vodilo postupak. O eventualnom objavljivanju odluke disciplinskog suda u sredstvima informisanja odluuje predsednik disciplinskog suda koji je vodio prvostepeni postupak.
280
lan 118. Prilikom izricanja mere sud e uzeti u obzir sve okolnosti od kojih zavisi vrsta i visina kazne, odnosno duina trajanja mere, a naroito nastalu tetu, pobude, raniju kanjavanost i materijalne prilike uinioca. Osuujua odluka sadri i odluku o trokovima postupka koje je advokat prema kome se postupak vodio duan da plati u roku od 30 dana od konanosti odluke. Trokovi postupka obuhvataju broj i duinu angaovanja lanova disciplinskih organa angaovanih u konkretnom predmetu, putne trokove i druge izdatke u skladu sa elementima iz Tarife o nagradama i naknadama trokova za rad advokata. Odgovorni je duan da trokove disciplinskog postupka plati u roku 15 dana, a u opravdanim sluajevima ovaj rok se moe produiti najvie na tri meseca. lan 119. Protiv prvostepene odluke disciplinskog suda prijavljeni advokat, njegov branilac i disciplinski tuilac imaju pravo albe u roku od osam dana od dana dostave izvrene na nain propisan lanom 110. ovog statuta. lan 120. Drugostepeni sud odluuje u sednici vea. lan 121. Na tok i odluivanje u drugostepenom postupku analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivinom postupku. lan 122. Pravosnano izreene disciplinske mere unose se u evidenciju disciplinskih mera, a primerak odluke se odlae u dosije odgovornog.
10. Povrede dunosti i ugleda advokata

lan 123. Povrede dunosti advokata mogu biti tee (disciplinski prestup) i lake (disciplinske neurednosti).
281
lan 124. Tee povrede dunosti advokata su: 1. zastupanje kod sudova, dravnih organa i drugih organizacija protivno zakonu, Statutu Komore i Kodeksu profesionalne advokatske etike; 2. nesavesno i neblagovremeno zastupanje; 3. nevraanje na zahtev stranke spisa i dokumenata; 4. neizvrenje odluka organa komore; 5. nepostupanje po zahtevu organa komore; 6. nedolino ponaanje prema drugom advokatu, advokatskom pripravniku, protivnoj ili svojoj stranci, sudu, svedoku, vetaku, sudskom tumau ili uesniku u postupku koji ima svojstvo slubenog lica; 7. nedostojno ponaanje u javnim aktivnostima i u privatnom ivotu kada je dostupan uvidu i oceni javnosti, kojima se nanosi teta ugledu advokature; 8. davanje netanih podataka kojima se organi komore dovode u zabludu pri donoenju odluka; 9. nesavesno vrenje poslova privremenog zamenika, ili preuzimatelja advokatske kancelarije; 10. nesavesno voenje poslova i gubitak dokumentacije stranke; 11. zadravanje novca naplaenog za raun stranke; 12. nepruanje obrauna za izvreni rad na zahtev stranke; 13. kupovina na javnoj prodaji na kojoj zastupa stranku, stvari koje su izloene prodaji za svoj raun ili raun drugog lica; 14. povreda prava advokatskog pripravnika na praksi u advokatskoj kancelariji; 15. omoguavanje rada advokatskom pripravniku bez nadzora; 16. stavljanje peata kancelarije na tue podneske; 17. neizvravanje materijalnih obaveza prema komori due od 3 meseca; 18. davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sraunato na reklamiranje i isticanje svoje linosti; 19. istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni;
282
20. zloupotreba poverenja stranke koju zastupa; 21. nelojalno preuzimanje stranke od drugih advokata; 22. nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa; 23. bavljenje poslovima koji ne spadaju u poslove advokature osim Zakonom o advokaturi dozvoljenih (direktorski poslovi, agencijski i posredniki poslovi i sl.); 24. neopravdano odbijanje pruanja pravne pomoi; 25. zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez vaee advokatske legitimacije; 26. zastupanje pred nadlenim pravosudnim ili dravnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika; 27. prekomerno ugovaranje nagrade ili naknade trokova protivno odredbama Tarife o nagradama i naknadi trokova za rad advokata ili traenje nagrade od stranke koju je duan da zastupa besplatno; 28. odavanje advokatske ili druge poslovne tajne; 29. falsifikovanje zapisnika ili druge dokumentacije; 30. obavljanje advokature na neposredan ili posredan nain za vreme privremenog odsustva ili privremene zabrane bavljenja advokaturom; 31. pribavljanje klijentele preko posrednika; 32. dranje filijale advokatske kancelarije; 33. neobavetavanje advokatske komore o prekidu ili obustavi svog rada u roku od 30 dana od dana nastupanja promene, i 34. tea povreda Kodeksa profesionalne etike advokata. lan 125. Kao lake povrede dunosti advokata smatraju se: 1. ako uzastopno, bez opravdanog razloga, izostaje sa sednica organa advokatske komore u koji je izabran; 2. ako lake povredi zakonske obaveze prema advokatskom pripravniku; 3. ako lake povredi Kodeks profesionalne etike advokata; 4. ako neuredno izvrava materijalne obaveze prema advokatskoj komori.
lan 126. Za lake povrede moe se izrei novana kazna, a za tee povrede moe se izrei novana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata. lan 127. Advokatski pripravnici pored povreda dunosti i ugleda advokata iz l. 124. i 125. ogovaraju i za: 1. nevrenje prakse advokatskog pripravnika kod advokata kod koga je na praksi; 2. povreda obaveza prema advokatu kod koga radi; 3. vrenje advokatskih poslova samostalno, za svoj raun, kao tee povrede dunosti advokatskog pripravnika.
Deo deveti ADVOKATSKA LEGITIMACIJA

lan 128. Svojstvo advokata pred sudom ili drugim nadlenim organom dokazuje se advokatskom legitimacijom izdatom u tekuoj godini, odnosno advokatskom legitimacijom ija je vanost produena za tekuu godinu. Advokatsku legitimaciju izdaje i njenu vanost produava advokatska komora u iji je imenik advokat upisan. Advokat je duan da na zahtev suda ili drugog nadlenog organa koji vodi postupak pokae svoju advokatsku legitimaciju. lan 129. Svojstvo advokatskog pripravnika pred sudom ili drugim nadlenim organom dokazuje se legitimacijom advokatskog pripravnika izdatoj u tekuoj godini, odnosno legitimacijom advokatskog pripravnika ija je vanost produena za tekuu godinu. Legitimaciju advokatskog pripravnika izdaje i njenu vanost produava advokatska komora u iji je imenik advokatski pripravnik upisan.
284
Advokatski pripravnik je duan da na zahtev suda ili drugog nadlenog organa koji vodi postupak pokae svoju advokatsku legitimaciju. Odredbe ovog lana analogno se primenjuju i na pripravnike - volontere. lan 130. Vanost advokatske legitimacije nee se produiti advokatu prema kome je izreena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom ili mu je utvreno privremeno odsustvo. Vanost legitimacije advokatskog pripravnika nee se produiti advokatskom pripravniku ili volonteru ijem je principalu izreena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom ili mu je utvreno privremeno odsustvo. lan 131. Sluba komore e izdati advokatu reenje o privremenom odsustvu poto od njega dobije vaeu advokatsku legitimaciju, kao i legitimacije advokatskih pripravnika, odnosno volontera iji je on principal. lan 132. Oblik i sadrinu advokatske legitimacije i legitimacije advokatskog pripravnika utvruje Upravni odbor Komore.
Deo deseti MATERIJALNO POSLOVANJE

lan 133. Sredstva za rad Komore obezbeuju se od dela lanarine koji uplauju advokatske komore sa teritorije Republike Srbije. Doprinos svake advokatske komore utvruje se srazmerno broju advokata na osnovu plana prihoda i rashoda Komore i tekuih trokova svake advokatske komore. lan 134. Planom prihoda i rashoda utvruju se potrebna sredstva za svaku kalendarsku godinu i visina doprinosa svake advokatske komore.
285
lan 135. Sredstvima Komore raspolae Upravni odbor i odreuje lica koja su ovlaena za potpisivanje finansijskih dokumenata. lan 136. O stanju sredstava Komore sastavljaju se periodini obrauni i zavrni raun za svaku kalendarsku godinu. lan 137. Komora ima fondove odreene zakonom. Skuptina Komore moe obrazovati druge fondove, ije se poslovanje ureuje optim aktom. lan 138. Visinu trokova upisa u imenik advokata utvruje Upravni odbor Komore. Trokovi se uplauju advokatskoj komori koja u prvom stepenu odluuje o zahtevu za upis u imenik advokata.
Deo jedanaesti PRAZNICI I PRIZNANJA

lan 139. Dan advokature Srbije je 28. februar, kao dan donoenja prvog Zakona o javnim pravozastupnicima iz 1862. godine. Program proslave Dana advokature Srbije utvruje Upravni odbor. lan 140. U znak priznanja advokatima za postignute izuzetne rezultate u vrenju advokature i za njen razvoj, kao i onima van advokature koji su svojim linim doprinosom uticali na razvoj i napredak advokature dodeljuje se "Plaketa Advokatske komore Srbije". Pored priznanja iz stava 1. ovog lana advokatu se moe dati "Povelja Advokatske komore Srbije" za njegov zapaen dugogodinji rad u advokaturi, u organima Komore i
za uspeno obavljanje drugih drutvenih poslova u okviru advokature, profesionalnih udruenja i organizacija. Pravilnikom koji donosi Upravni odbor Komore utvruju se uslovi za dodelu priznanja iz st. 1. i 2. ovog lana.
Deo dvanaesti BIBLIOTEKA KOMORE

lan 141. Komora ima biblioteku u kojoj prikuplja i uva strunu literaturu. Nain poslovanja biblioteke ureuje se optim aktom koji donosi Upravni odbor.
Deo trinaesti STRUNE SLUBE KOMORE

lan 142. Sluba Komore obavlja administrativno-strune i pomone poslove. Poslovi iz stava 1. ovog lana mogu se poveriti zajednikoj slubi koju obrazuje Komora sa drugim advokatskim komorama sa teritorije Republike Srbije, odnosno SR Jugoslavije. Ugovorom izmeu komora odreuje se udeo koji svaki uesnik ima u obezbeenju sredstava za rad slube. lan 143. Zaposleni u slubi imaju sva prava utvrena pozitivnim propisima i odlukama organa Komore. lan 144. Radom slube rukovodi rukovodilac slube koji se imenuje svake etiri godine.
287
Deo etrnaesti PRELAZNA I ZAVRNE ODREDBE

lan 145. Advokatske komore koje su u sastavu Komore dune su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog statuta usklade svoje statute i druge opte akte sa ovim statutom. U sluaju da advokatska komora ne postupi u skladu sa obavezama iz prethodnog stava na nju e se neposredno primenjivati odredbe ovog statuta, a Upravni odbor Komore e odluiti koja e advokatska komora u prvom stepenu vriti za tu advokatsku komoru javna ovlaenja do konstituisanja njenih organa. lan 146. Danom stupanja na snagu ovog statuta prestaje da vai Statut Advokatske komore Srbije ("Sl. glasnik SRS", br. 4/89). lan 147. Ovaj statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Broj 1-1/99 U Beogradu, 16. januara i 25. septembra 1999. godine Advokatska komora Srbije Predsednik, Milan Vujin, s.r.
288
Prilog 4 Zakon o advokaturi
289
"Slubeni list SRJ", br. 24/98, 26/98, 69/2000, 11/2002, 72/2002
ZAKON O ADVOKATURI
I. Osnovne odredbe
lan 1. Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pruanja pravne pomoi u ostvarivanju i zatiti ustavom utvrenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrenih prava i interesa domaih i stranih fizikih i pravnih lica. lan 2. Pruanje pravne pomoi obuhvata: 1) davanje pravnih saveta; 2) sastavljanje tubi, albi, molbi, predstavki i drugih podnesaka; 3) sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava; 4) zastupanje i odbranu fizikih i pravnih lica pred sudovima i drugim dravnim organima, preduzeima i drugim pravnim licima; 5) zastupanje fizikih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zakljuivanjem ugovora i poravnanja, prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza; 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoi u ime i za raun fizikog ili pravnog lica, na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.
II. Uslovi za bavljenje advokaturom

lan 3. Advokat stie pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve.
lan 4. Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledee uslove: 1) da je jugoslovenski dravljanin; 2) da je diplomirani pravnik s poloenim pravosudnim ispitom; 3) da ima poslovnu sposobnost; 4) da nije pravnosnano osuivano za krivina dela koja ga ine nedostojnim za bavljenje advokaturom; 5) da nije u radnom odnosu; 6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnou, osim u naunoj, pedagokoj, prevodilakoj, umetnikoj, publicistikoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti; 7) da je dostojno poverenja za obavljanje advokature. Nije dostojno poverenja za obavljanje advokature, u smislu stava 1. taka 7. ovog lana, lice iz ijeg se ponaanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka moe zakljuiti da nee savesno obavljati advokaturu i uvati njen ugled. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvruje se u skladu sa opteprihvaenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata. Dravljanin druge drave koji po pravu te drave ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima pravo upisa u imenik advokata, uz postojanje uzajamnosti. Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez poloenog pravosudnog ispita.
lan 5. Reenje o zahtevu za upis u imenik advokata donosi, u roku od 60 dana od dana podnoenja zahteva, nadleni organ utvren statutom advokatske komore osnovane za teritoriju republike (u daljem tekstu: advokatska komora republike). Podnosilac zahteva je duan da uz zahtev podnese i dokaze da ispunjava uslove iz lana 4. ovog zakona, kao i da odredi sedite advokatske kancelarije.
291
lan 6. Podnosilac zahteva snosi trokove upisa iju visinu utvruje advokatska komora republike, i to najvie do iznosa tri prosene neto mesene zarade u republici ostvarene u mesecu koji prethodi podnoenju zahteva za upis, prema zvaninim podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike. lan 7. Primerak reenja na osnovu koga je izvren upis u imenik advokata i ortakih advokatskih drutava nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike dostavlja advokatskoj komori osnovanoj za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: Advokatska komora Jugoslavije) radi voenja jedinstvene evidencije advokata i ortakih advokatskih drutava na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Nain voenja evidencija iz stava 1. ovog lana blie se ureuje statutom Advokatske komore Jugoslavije. lan 8. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata moe pokrenuti upravni spor protiv konanog reenja advokatske komore republike kojim se odbija zahtev za upis u imenik advokata, kao i ako advokatska komora republike nije odluila o podnesenom zahtevu za upis u imenik advokata u roku iz lana 5. stav 1. ovog zakona. lan 9. Ako je protiv podnosioca zahteva za upis u imenik advokata pokrenuta istraga ili podignuta optunica za delo koje ga ini nedostojnim za bavljenje advokaturom, odluivanje o zahtevu moe da se odloi do okonanja pokrenutog postupka, o emu nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike donosi posebno reenje. lan 10. Ako se posle upisa u imenik advokata sazna da nisu postojali uslovi za upis nekog lica u imenik advokata, nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike e reenjem ponititi upis. Postupak za ponitaj upisa moe pokrenuti advokatska komora republike i Advokatska komora Jugoslavije. O pokrenutom postupku za ponitaj upisa nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike duan je da odmah, a najdocnije u roku od tri dana, obavesti Advokatsku komoru Jugoslavije i advokata protiv koga je pokrenut postupak.
292
Ako je postupak pokrenut zbog neispunjenja uslova iz lana 4. stav 1. ta. 6. i 7. ovog zakona, odluka se ne moe doneti ako advokatu nije omogueno da se izjasni o razlozima za ponitaj upisa. lan 11. Protiv konanog reenja advokatske komore republike kojim je poniten upis u imenik advokata moe se pokrenuti upravni spor. lan 12. Podnosilac zahteva koji je upisan u imenik advokata ima pravo i dunost da, u roku od 30 dana od dana donoenja odluke o upisu, pred predsednikom advokatske komore republike kod koje je upisan ili licem koje on ovlasti poloi zakletvu, koja glasi: "Zaklinjem se da u dunost advokata obavljati savesno, da u se u svom radu pridravati ustava, zakona i drugih propisa, statuta komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da u svojim postupcima i ponaanjem uvati ugled advokature". lan 13. U imenik advokata upisuje se, bez ispitivanja uslova za upis, advokat koji premeta sedite svoje kancelarije s podruja jedne na podruje druge advokatske komore na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Advokat koji menja sedite advokatske kancelarije na teritoriji iste advokatske komore republike duan je da u roku od sedam dana od dana promene sedita o tome obavesti tu komoru, koja ovu injenicu unosi u imenik advokata. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjuju se u sluaju promene sedita ortakog advokatskog drutva. lan 14. Advokat - strani dravljanin koji nije upisan u imenik advokata po odredbama ovog zakona moe da obavlja poslove advokature u pojedinim sluajevima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije pod uslovom uzajamnosti.
III. Prava i dunosti advokata

lan 15. Advokat je duan da se stvarno i stalno bavi pruanjem pravne pomoi.
Advokat je duan da stranci savesno prua pravnu pomo, u skladu sa zakonom, statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata. Advokat je duan da uva kao tajnu ono to mu je stranka poverila. lan 16. Advokat ne moe da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnou advokature. Poslovi iz stava 1. ovog lana blie se odreuju Kodeksom profesionalne etike advokata. lan 17. Advokat slobodno odluuje da li e prihvatiti pruanje pravne pomoi stranci koja mu se obratila, osim u sluajevima predvienim zakonom, kao i u sluaju kada bi odbijanje pruanja pravne pomoi nanelo tetu stranci. Advokat ne moe odbiti pruanje pravne pomoi ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud, u skladu sa zakonom, osim ako postoje razlozi predvieni zakonom zbog kojih je duan da odbije zastupanje. Advokat je duan da odbije pruanje pravne pomoi: 1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao protivnu stranku; 2) ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajednikoj advokatskoj kancelariji ili u istom ortakom advokatskom drutvu; 3) ako je u pravnoj stvari u kojoj stranka trai pravnu pomo postupao kao nosilac pravosudne funkcije, odnosno kao sudija, javni tuilac ili zamenik javnog tuioca; 4) ako mu u roku od godinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomo zatrai stranka u ijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije; 5) u drugim sluajevima predvienim zakonom.
lan 17a PRESTAJE DA VAI - Odlukom Saveznog ustavnog suda - sa 72/2002
294
lan 18. Advokat ima pravo da otkae punomoje za dalje zastupanje u svako doba, osim ako bi otkaz punomoja naneo stranci nenadoknadivu tetu. O otkazu punomoja advokat je duan da odmah obavesti nadleni organ koji vodi postupak. Advokat koji je otkazao punomoje duan je da, na zahtev stranke kojoj je otkazao punomoje, nastavi sa pruanjem pravne pomoi i posle otkaza ako je to neophodno da se za stranku otkloni teta koja bi u tom trenutku nastala, ali najdue mesec dana po saoptenju otkaza nadlenom organu koji vodi postupak. lan 19. Advokat je duan da preda stranci sve njene spise i isprave ako otkae punomoje za dalje zastupanje, a u ostalim sluajevima - na njen zahtev. Statutom ili drugim optim aktom advokatske komore republike blie se ureuju uslovi i rokovi za uvanje pojedinih vrsta spisa i isprava stranaka, u skladu s propisima o uvanju arhivske grae. lan 20. Advokat je duan da stavi svoj potpis i peat na svaku ispravu ili podnesak koji je sam sastavio ili koji je sastavljen u ortakom advokatskom drutvu. lan 21. U pruanju pravne pomoi advokata moe da zameni drugi advokat, ako zakonom nije drugaije odreeno. lan 22. O odreivanju pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbog krivinog dela uinjenog u vezi sa vrenjem advokatske dunosti sud obavetava advokatsku komoru republike. U krivinom postupku iz stava 1. ovog lana pretres prostorija advokatske kancelarije i ortakog advokatskog drutva moe da se izvri samo na osnovu odluke nadlenog suda.
295
lan 23. Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu trokova u vezi sa radom prema tarifi o nagradama i naknadama trokova za rad advokata (advokatskoj tarifi). Za odbrane po slubenoj dunosti, visinu nagrade za rad advokata utvruje nadleni savezni organ. Propisi kojima se utvruju nagrade i naknade iz st. 1. i 2. ovog lana objavljuju se u "Slubenom listu SRJ". lan 24. Advokat je duan da izda stranci potvrdu na iznos primljen na ime nagrade i naknade. lan 25. Advokatska komora moe organizovati pruanje besplatne pravne pomoi graanima na teritoriji optinskog, odnosno osnovnog suda.
lan 26. Advokat i ortako advokatsko drutvo ne mogu da reklamiraju svoju delatnost putem sredstava javnog obavetavanja ili na drugi nain.
IV. Privremena zabrana i prestanak bavljenja advokaturom

1. Privremena zabrana bavljenja advokaturom lan 27. Advokatu e se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega odreen pritvor. Advokatu se moe privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega pokrenut krivini ili disciplinski postupak za delo koje ga ini nedostojnim za bavljenje advokaturom, ili ako se disciplinski postupak ne moe uspeno sprovesti bez privremene zabrane bavljenja advokaturom. Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom moe da se donese i kad je pokrenut postupak za ponitaj upisa u imenik advokata iz razloga navedenih u lanu 10. stav 1. ovog zakona.
O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odluuje nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike. Protiv konane odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom moe se pokrenuti upravni spor. lan 28. Reenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odreuje se i trajanje privremene zabrane. Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog kojih je zabrana odreena, to se utvruje reenjem nadlene advokatske komore. 2. Prestanak bavljenja advokaturom lan 29. Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: 1) ako podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata - od dana dostavljanja reenja o brisanju; 2) ako mu prestaje jugoslovensko dravljanstvo, osim ako ispunjava uslove iz lana 4. stav 2. ovog zakona - od dana prestanka dravljanstva; 3) ako bude lien poslovne sposobnosti - od dana kada je pravnosnano odlueno o lienju poslovne sposobnosti; 4) ako mu je izreena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata - od dana konanosti odluke o brisanju; 5) ako mu je u krivinom postupku izreena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom - od dana pravnosnanosti presude; 6) ako je pravnosnanom presudom osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravnosnanosti presude; 7) ako je pravnosnanom presudom osuen za krivino delo na kaznu zatvora u trajanju duem od est meseci - od dana stupanja na izdravanje kazne; 8) ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno due od est meseci - od dana konanosti odluke o brisanju; 9) ako zasnuje radni odnos - od dana zasnivanja radnog odnosa;
297
10) ako je posle sprovedenog steajnog postupka ili postupka likvidacije prestalo ortako advokatsko drutvo ili ako advokat istupi iz ortakog advokatskog drutva, a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortakom advokatskom drutvu - po proteku roka od 60 dana od dana pravnosnanog okonanja steajnog postupka ili postupka likvidacije, odnosno od dana istupanja iz ortakog advokatskog drutva. U roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava bavljenja advokaturom iz stava 1. ovog lana, nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike izvrie brisanje iz imenika advokata.
lan 30. Ne smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve godine, niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju poslanikog, odnosno odbornikog mandata, kao ni odsustvo akvokata koji je izabran ili postavljen na javnu funkciju u saveznom, republikom ili pokrajinskom organu uprave ili organu jedinice lokalne samouprave dok mu traje mandat na toj funkciji. Advokat koji eli da koristi pravo na privremeno odsustvo iz stava 1. ovog lana duan je da o tome obavesti nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike. lan 31. Za vreme trajanja privremene spreenosti advokata za bavljenje advokaturom zbog bolesti, odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom, nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike odreuje advokatu privremenu zamenu. U sluaju prestanka bavljenja advokaturom, nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike odreuje preuzimatelja advokatske kancelarije, odnosno ortakog advokatskog drutva koji e okonati poslove advokata, odnosno ortakog advokatskog drutva koje je prestalo da se bavi advokaturom. Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lini zahtev, ima pravo da sam predloi preuzimatelja svoje advokatske kancelarije. Uslovi i nain odreivanja privremene zamene i preuzimatelja iz st. 1. i 2. ovog lana ureuju se statutom advokatske komore republike.
298
V. Advokatski pripravnici
lan 32. Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostalno bavljenje advokaturom. Advokatski pripravnik moe zapoeti obavljanje pripravnike prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika. Za vreme obavljanja pripravnike prakse, advokatski pripravnik ima pravo na zaradu, odnosno naknadu za rad, kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrena zakonom i kolektivnim ugovorom. lan 33. Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledee uslove: 1) da je jugoslovenski dravljanin; 2) da je diplomirani pravnik; 3) da ima poslovnu sposobnost; 4) da nije pravnosnano osuivan za krivina dela koja ga ine nedostojnim za bavljenje advokaturom; 5) da nije u radnom odnosu; 6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnou, osim u naunoj, pedagokoj, prevodilakoj, umetnikoj, publicistikoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti; 7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortakom advokatskom drutvu. lan 34. Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik nije ispunjavao uslove za upis iz lana 33. ovog zakona, nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike donosi reenje o ponitaju upisa. U sluaju iz stava 1. ovog lana vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u sta potreban za polaganje pravosudnog ispita.
299
lan 35. Advokatskom pripravniku prestaje da tee pripravniki sta ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne poloi taj ispit. lan 36. Advokatski pripravnik je duan da radi po uputstvima i u okviru ovlaenja dobijenih od advokata kod koga obavlja pripravniku praksu. Advokatski pripravnik moe da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama samo advokata kod koga je na pripravnikoj praksi. Advokatski pripravnik moe da zamenjuje advokata kod koga je na pripravnikoj praksi i kad je advokat ovlaen da zamenjuje drugog advokata. Advokatski pripravnik ne moe zamenjivati advokata kod koga je na pripravnikoj praksi u sluajevima predvienim lanom 17. stav 3. ovog zakona, kao i u drugim sluajevima predvienim zakonom. Advokatski pripravnik ne moe samostalno i za svoj raun da se bavi advokaturom. lan 37. Na advokatske pripravnike shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku upisa u imenik advokata, o pravima i dunostima advokata, o privremenoj zabrani i prestanku prava bavljenja advokaturom, kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
VI. Advokatska kancelarija i ortako advokatsko drutvo

lan 38. Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoj kancelariji ili u ortakom advokatskom drutvu. lan 39. Advokat moe imati samo jednu kancelariju. Dva ili vie advokata mogu imati zajedniku advokatsku kancelariju. lan 40.
Advokatska kancelarija ima svoj naziv i peat. Naziv advokatske kancelarije mora biti vidno istaknut. lan 41. Ortako advokatsko drutvo mogu da osnuju najmanje dva advokata. Delatnost ortakog advokatskog drutva ograniena je samo na bavljenje advokaturom, a poslove pruanja pravne pomoi u ortakom advokatskom drutvu obavljaju samo advokati. Ortako advokatsko drutvo ima svojstvo pravnog lica. Prava i dunosti koja su ovim zakonom predviena za advokate u bavljenju advokaturom vae i za ortako advokatsko drutvo. lan 42. Na rad i poslovanje ortakog advokatskog drutva primenjuju se odredbe saveznih zakona kojim su ureeni osnivanje, poslovanje i prestanak preduzea, ako ovim zakonom nije drugaije predvieno. lan 43. Za osnivanje ortakog advokatskog drutva advokati - osnivai su duni da pribave prethodnu saglasnost advokatske komore republike, koja ocenjuje da li je ugovor o osnivanju u skladu sa ovim zakonom. Ortako advokatsko drutvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzea i uz prilaganje saglasnosti iz stava 1. ovog lana. lan 44. Ortako advokatsko drutvo stie pravo na bavljenje advokaturom kad se upie u sudski registar. lan 45. Ortako advokatsko drutvo je duno da obavesti advokatsku komoru republike o izvrenom upisu u sudski registar najdocnije u roku od tri dana od dana prijema reenja nadlenog suda. Advokatska komora republike duna je da novoosnovano ortako advokatsko drutvo upie u imenik ortakih advokatskih drutava najdocnije u roku od tri dana od dana
prijema obavetenja o upisu u sudski registar i da o tome obavesti Advokatsku komoru Jugoslavije. lan 46. Advokati i ortaka advokatska drutva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja e obavljati administrativne, tehnike, finansijske i druge poslove, a ortaka advokatska drutva i sa advokatima. Na zaposlene kod advokata i u ortakom advokatskom drutvu primenjuju se odredbe zakona kojim se reguliu radni odnosi, kao i odredbe kolektivnog ugovora. Poslove iz stava 1. ovog lana mogu kod advokata obavljati i lica koja su sa advokatom zakljuila ugovor o radu. lan 47. Advokat osniva ortakog advokatskog drutva i advokati zaposleni u njemu disciplinski odgovaraju pred nadlenim organom odreenim statutom advokatske komore republike. lan 48. Nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike pokrenue postupak za brisanje ortakog advokatskog drutva iz imenika ortakih advokatskih drutava: 1) ako se ortako advokatsko drutvo ne bavi advokaturom neprekidno due od jedne godine; 2) ako ortako advokatsko drutvo pored advokature pone da se bavi i drugom delatnou; 3) ako su osnivau ortakog advokatskog drutva ili advokatima zaposlenim u drutvu izricane disciplinske mere, usled ega postupanje i poslovanje ortakog advokatskog drutva teti ugledu advokature. U postupku za brisanje ortakog advokatskog drutva iz imenika ortakih advokatskih drutava shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima je ureeno izricanje disciplinske mere brisanja iz imenika advokata. Posle donoenja pravnosnanog reenja o brisanju iz imenika advokatskih drutava, nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike pokrenue postupak za brisanje ortakog advokatskog drutva iz sudskog registra.
302
lan 49. Ortako advokatsko drutvo prestaje sa radom brisanjem iz sudskog registra, na nain i iz razloga utvrenih ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se ureuje prestanak preduzea. Odluku o brisanju ortakog advokatskog drutva iz sudskog registra sud dostavlja advokatskoj komori republike i Advokatskoj komori Jugoslavije.
VII. Disciplinska odgovornost advokata i advokatskih pripravnika

lan 50. Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i uvanjem njenog ugleda. Za utvrivanje povrede dunosti advokata i ugleda advokature, utvrivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika, u skladu s njihovim statutima. Statutom advokatske komore republike utvruje se: sastav disciplinskih organa; uslovi i nain izbora i razreenja lanova disciplinskih organa, tee i lake povrede dunosti advokata i ugleda advokature; postupak za utvrivanje disciplinske odgovornosti i izricanje disciplinskih mera, kao i nain izvrenja izreenih mera. lan 51. Mere koje se mogu izrei za povredu dunosti i ugleda advokature su: 1) novana kazna; 2) brisanja iz imenika advokata, iz imenika advokatskih pripravnika, odnosno iz imenika ortakih advokatskih drutava. lan 52. Iznos novane kazne ne moe biti manji od petostrukog iznosa najnie nagrade niti vei od petostrukog iznosa najvie nagrade propisane advokatskom tarifom. Odluka nadlenog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izreena novana kazna ima snagu izvrne isprave. Sredstva novanih kazni su prihod advokatske komore republike, a nain njihovog korienja ureuje se statutom advokatske komore republike.
303
lan 53. Mera brisanja iz imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika, odnosno imenika ortakih advokatskih drutava moe se izrei samo za teu povredu dunosti advokata i ugleda advokature. Pod teom povredom dunosti advokata i ugleda advokature smatra se svako naruavanje dunosti, ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata, a naroito oigledno nesavesno vrenje advokature, pruanje pravne pomoi u sluajevima u kojima je advokat duan da odbije pruanje pravne pomoi, bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnou advokature, povreda dunosti uvanja tajne, traenje naknade vee od naknade propisane tarifom, kao i odbijanje izdavanja stranci potvrde za primljeni iznos nagrade ili naknade. Mera brisanja iz stava 1. ovog lana ne moe trajati krae od est meseci ni due od pet godina. Protiv konane odluke kojom je izreena mera brisanja iz imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika, odnosno imenika ortakih advokatskih drutava moe se pokrenuti upravni spor.
lan 54. Osniva ortakog advokatskog drutva i advokat zaposlen u drutvu koje je brisano iz imenika advokatskih drutava ne mogu osnovati novo advokatsko drutvo dok traje izreena zabrana bavljenja advokaturom. Advokat iz stava 1. ovog lana kome nije izreena mera brisanja iz imenika advokata moe nastaviti da se bavi advokaturom. lan 55. Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za uinjenu laku, a dve godine za teu povredu dunosti advokata i ugleda advokature, a ako ta povreda ima obeleje krivinog dela - od dana saznanja za izvreno krivino delo. Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeleje krivinog dela nastupa u skladu sa odredbama krivinog zakona. Zastarelost izvrenja disciplinskih mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnanosti odluke kojom je mera izreena. Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvrenja disciplinske mere.
304
Posle svakog prekida zastarelosti rok poinje ponovo da tee, ali zastarelost u svakom sluaju nastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvreno za zastarelost pokretanja disciplinskog postupka, odnosno izvrenja izreene mere.
VIII. Poveravanje javnih ovlaenja

lan 56. Advokatskoj komori Srbije i Advokatskoj komori Crne Gore poveravaju se sledea javna ovlaenja: odluuju o zahtevu za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika, o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom i o prestanku prava bavljenja advokaturom; ocenjuju da li je ugovor o osnivanju ortakog advokatskog drutva u skladu sa ovim zakonom; ureuju sadrinu i nain voenja i vode imenike advokata, advokatskih pripravnika i ortakih advokatskih drutava za teritoriju republike; vode disciplinske postupke i izriu disciplinske mere advokatima i advokatskim pripravnicima; donose tarifu o nagradama i naknadama trokova za rad advokata. lan 57. Advokatske komore republika i Advokatska komora Jugoslavije svoju unutranju organizaciju i rad ureuju statutom i drugim optim aktima. Statutima se ureuju naroito, nain vrenja javnih ovlaenja i unutranja organizacija i rad komore i njenih organa. Na statute advokatskih komora iz stava 1. ovog lana, u delu u kome je ureen nain vrenja javnih ovlaenja, saglasnost daje nadleni savezni organ. lan 58. Advokatskoj komori Jugoslavije poveravaju se sledea javna ovlaenja: ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti advokature, predstavlja advokate sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije pred meunarodnim organizacijama, ureuje nain voenja i vodi jedinstvene evidencije advokata i ortakih advokatskih drutava za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije i donosi kodeks profesionalne etike advokata. lan 59. Imenici i evidencije iz l. 56. i 58. ovog zakona su javne knjige. Izvodi iz ovih imenika i evidencija i potvrde izdate na osnovu podataka iz njih su javne isprave.
305
IX. Prelazne i zavrne odredbe

lan 60. Advokatske komore dune su da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoje statute i druge opte akte sa ovim zakonom. lan 61. Advokatska komora Jugoslavije duna je da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona uredi jedinstvenu evidenciju advokata i ortakih advokatskih drutava u Saveznoj Republici Jugoslaviji i donese Kodeks profesionalne etike advokata. lan 62. Advokatske komore republika dune su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona propiu sadrinu i nain voenja imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika i imenika ortakih advokatskih drutava i donesu tarifu o nagradama i naknadama za rad advokata. lan 63. Zahtevi za upis u imenik advokata, odnosno imenik advokatskih pripravnika koji su podneseni pre stupanja na snagu ovog zakona, a nisu reeni do njegovog stupanja na snagu, reie se u skladu s propisima koji su vaili u vreme podnoenja zahteva. lan 64. Disciplinski postupak koji je pokrenut pre stupanja na snagu ovog zakona, a nije pravnosnano okonan do njegovog stupanja na snagu, sprovee se u skladu s propisima koji su vaili u vreme pokretanja disciplinskog postupka. lan 65. Ovaj zakon stupa na snagu 60. dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
306
Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi
307
PREDLOG
ZAKON O ADVOKATURI
I. Osnovne odredbe
lan 1. Ovim zakonom ureuju se uslovi za bavljenje advokaturom, nain i oblici rada advokata zajednikih advokatskih kancelarija, advokatskih ortakih drutava i advokatskih pripravnika, organizacija i nain rada advokatskih komora, javna ovlaenja koja im se poveravaju, nain njihovog obavljanja i kontrola zakonitosti pojedinanih akata advokatskih komora, prava, obaveze i odgovornosti advokata, advokatski ispit i materijalno poslovanje advokatskih komora. lan 2. Advokatura je nezavisno i samostalno zanimanje javnog poretka ustanovljeno radi pruanja pravne pomoi domaim i inostranim pravnim i fizikim licima. Advokaturom se mogu baviti advokati samostalno, u zajednikoj advokatskoj kancelariji ili advokatskom ortakom drutvu, upisani u imenik advokatske komore. lan 3. Pravna pomo obuhvata: 1) davanje usmenih ili pismenih pravnih saveta i miljenja i pravni konsalting; 2) sastavljanje tubi, albi, molbi, predstavki i drugih podnesaka; 3) sastavljanje ugovora, zavetanja, izjava, optih i pojedinanih akata i drugih isprava; 4) zastupanje i odbranu fizikih i pravnih lica pred domaim, inostranim i meunarodnim sudovima, dravnim organima, tribunalima, arbitraama, pravnim i fizikim licima; 5) zastupanje domaih i stranih fizikih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima; 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoi u ime i za raun domaeg ili inostranog fizikog ili pravnog lica, na osnovu kojih se ostvaruju prava, tite slobode ili drugi interesi.
308
II. Uslovi za bavljenje advokaturom

lan 4. Advokat stie pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve. lan 5. Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledee uslove: 1) da ima diplomu pravnog fakulteta steenu u Republici Srbiji ili Republici Crnoj Gori ili diplomu pravnog fakulteta steenu u stranoj dravi priznatu u skladu sa propisima koji reguliu oblast visokog obrazovanja; 2) da je poloio pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji ili Republici Crnoj Gori; 3) da je dravljanin Republike Srbije ili Republike Crne Gore; 4) da ima potpunu poslovnu sposobnost; 5) da nije u radnom odnosu; 6) da se protiv njega ne vodi krivini postupak za krivino delo koje bi ga inilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom; 7) da nema drugu registrovanu delatnost, odnosno da nije direktor preduzea; 8) da nije osuivan za krivino delo koje ga ini nedostojnim za bavljenje advokaturom; 9) da je dostojno poverenja za bavljenje advokaturom. Smatra se da nije dostojno poverenja za bavljenje advokaturom lice iz ijeg se ponaanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka moe zakljuiti da nee savesno obavljati advokaturu i uvati njen ugled. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvruje se u skladu sa opteprihvaenim moralnim normama i Kodeksom profesionalne etike advokata; 10) da prui dokaz o seditu svoje advokatske kancelarije. Pravna lica, dravni i pravosudni organi i organizacije duni su da na zahtev advokatske komore daju tane i potpune podatke o radu kandidata radi ocene ispunjenosti uslova iz stava 1. taka 9. ovog lana. lan 6. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata duan je da, po donoenju reenja o upisu, a pre polaganja advokatske zakletve izvri uplatu propisanih trokova upisa i zakljui ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti.
309
lan 7. Advokat koji je pre upisa u imenik advokata obavljao funkciju u pravosuu ili bio stareina organa uprave ne moe biti punomonik odnosno branilac u predmetima sudova i organa uprave na teritoriji advokatske komore na kojoj je sedite pravosudnog odnosno upravnog organa u kome je advokat obavljao funkciju tri godine od dana prestanka funkcije. Sud ili organ koji vodi postupak po slubenoj dunosti ili na zahtev stranke uskratie reenjem pravo na zastupanje advokatu kada obavlja advokaturu protivno odredbi stava. 1. ovog lana. Pod nosiocima pravosudne funkcije u smislu stava 1. podrazumevaju se sudije, javni tuioci i njihovi zamenici. Pod organom uprave u smislu stava 1. ovog lana podrazumevaju se institucija dravne zajednice Srbija i Crna Gora, republiki organ uprave, organ uprave teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Pod stareinom organa u smislu stava 1. ovog lana podrazumeva se ministar, njegov zamenik i pomonik odnosno stareina organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i njegov zamenik ili pomonik. lan 8. Podnosilac zahteva koji je upisan u imenik advokata ima pravo i obavezu da u roku od 30 dana od dana donoenja odluke o upisu, pred predsednikom advokatske komore u iji je imenik upisan ili licem koje on ovlasti poloi zakletvu, koja glasi: "Zaklinjem se da u dunost advokata obavljati savesno, da u se u svom radu pridravati ustava, zakona i drugih propisa, statuta komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da u svojim postupcima i ponaanjem uvati ugled advokature." lan 9. Svojstvo advokata dokazuje se advokatskom legitimacijom koju je u tekuoj godini izdala, ili je njenu vanost za tekuu godinu produila advokatska komora u iji imenik advokata je upisan njen imalac. Od svakog lica koje se predstavlja kao advokat sud ili organ koji vodi postupak moe traiti na uvid advokatsku legitimaciju. U sluaju da lice koja se predstavlja kao advokat nema advokatsku legitimaciju iz stava 1. ovog lana sud ili organ koji vodi postupak e uskratiti tom licu obavljanje advokatskih dunosti u tom postupku. lan 10. Kandidat iji je zahtev za upis u imenik advokata odbijen iz razloga navedenih u lanu 5. stavu 1. ta. 8. i 9. ovog zakona moe podneti istoj ili drugoj advokatskoj komori novi zahtev za upis po proteku pet godina od donoenja konane odluke o odbijanju prethodnog zahteva.
310
III. Prava i dunosti advokata

lan 11. Advokat ima pravo da poslove advokature obavlja na celoj teritoriji Republike Srbije. lan 12. Advokat je duan da se stvarno i stalno bavi advokaturom. Advokat je duan da stranci savesno prua pravnu pomo u skladu sa zakonom, statutima advokatskih komora i Kodeksom profesionalne etike advokata. Advokat je duan da uva kao tajnu sve podatke do kojih je doao u pruanju pravne pomoi. Advokat je duan da obezbedi uvanje advokatske tajne od strane advokatskog pripravnika i lica zaposlenih u njegovoj advokatskoj kancelariji. Advokat je duan da u profesionalnom radu i u privatnom ivotu koji je dostupan uvidu javnosti uva vlastiti ugled i ugled advokature. lan 13. Advokat moe da obavlja samo advokatsku delatnost. Advokat ne moe zasnovati radni odnos niti registrovati drugu samostalnu delatnost ili biti direktor preduzea. Advokat se ne sme baviti poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnou advokature. Poslovi iz stava 3. ovog lana utvruju se Statutom Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: Statut) i Kodeksom profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks). lan 14. Advokat slobodno odluuje da li e prihvatiti pruanje pravne pomoi stranci koja mu se obratila, osim u sluajevima predvienim zakonom. Advokat ne moe odbiti pruanje pravne pomoi ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud, u skladu sa zakonom, osim ako postoje razlozi predvieni zakonom zbog kojih je duan da odbije zastupanje. lan 15. Advokat je duan da odbije pruanje pravne pomoi: 1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao ili branio suprotnu stranku; 2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa ili brani, ili je zastupana ili branjena suprotna stranka; 3) ako je lan ili je bio lan zajednike advokatske kancelarije ili advokatskog ortakog drutva, u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili brani, ili je zastupana ili branjena suprotna stranka; 4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili slubeno lice u dravnom organu;
311
5) ako mu u roku od godinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomo zatrai stranka u ijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije; 6) ako su interesi stranke koja trai pravnu pomo u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika, prijatelja, saradnika ili drugih stranaka, u skladu sa Statutom i Kodeksom; 7) u drugim sluajevima utvrenim zakonom, Statutom i Kodeksom. lan 16. Advokat ima pravo na nagradu i naknadu trokova za svoj rad po Advokatskoj tarifi. Advokatsku tarifu donosi Advokatska komora Srbije. Pravilnik o visini nagrade za rad advokata za odbrane po slubenoj dunosti donosi ministar nadlean za poslove pravosua. Advokatska tarifa objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". lan 17. Dravni organi, ustanove, preduzea i drugi oblici organizovanja obavezni su da advokatu, radi pruanja efikasne pravne pomoi njegovom klijentu, na njegov zahtev, u skladu sa zakonom, stave na uvid informacije, spise i dokaze koje su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom uz dovoljno vremena da se advokat sa njima upozna. lan 18. Advokat moe biti lien slobode za krivina dela u vezi sa vrenjem advokatske delatnosti, samo po odluci vea nadlenog suda. Pretres advokatske kancelarije moe odrediti samo istrani sudija u pogledu tano odreenog spisa, predmeta ili dokumenta. Pretres se moe obaviti samo u prisustvu predstavnika koga odredi predsednik advokatske komore u iji imenik je advokat upisan. Predmeti, spisi ili dokumenta, kao i saznanja do kojih se doe prilikom pretresa advokatske kancelarije ne mogu se koristiti radi voenja bilo kakvog postupka protiv bilo kog klijenta te advokatske kancelarije. lan 19. Advokat moe imati samo jednu advokatsku kancelariju. Advokatska kancelarija mora imati istaknutu tablu koja sadri naziv: "advokat" i ime i prezime advokata. Advokat moe pruati pravnu pomo, osim zastupanja, samo u svojoj advokatskoj kancelariji. Advokat moe izuzetno pravnu pomo klijentu pruiti i u stanu odnosno poslovnoj prostoriji tog klijenta. Advokat mora promenu sedita svoje advokatske kancelarije prijaviti advokatskoj komori u iji je imenik upisan u roku od 15 dana od dana promene sedita.
312
lan 20. Advokat moe preseliti sedite advokatske kancelarije na teritoriju druge advokatske komore. Advokat koji seli sedite advokatske kancelarije na podruje druge advokatske komore brie se iz imenika advokata te komore upisom u imenik advokata advokatske komore na iju teritoriju je preselio sedite advokatske kancelarije. lan 21. Advokata moe zameniti samo advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat, neposredno ili preko svog advokatskog pripravnika. Advokatski pripravnik je duan da postupa po nalozima advokata koga zamenjuje. Advokatski pripravnik ne moe samostalno obavljati poslove advokature. Za propuste advokatskog pripravnika materijalnu odgovornost snosi advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen. lan 22. Advokat mora imati peat koji sadri naziv: "advokat", ime i prezime advokata i adresu advokatske kancelarije. Advokat mora staviti svoj peat na svaku ispravu i podnesak koje saini. lan 23. Advokat ima pravo da otkae punomoje u skladu sa zakonom. O otkazu punomoja advokat je duan da odmah obavesti nadleni organ koji vodi postupak. Advokat koji je otkazao punomoje duan je da na zahtev stranke kojoj je otkazao punomoje, nastavi sa pruanjem pravne pomoi i posle otkaza ako je to neophodno da se za stranku sprei neotklonjiva teta koja bi u tom trenutku nastala, ali najdue 30 dana po saoptenju otkaza nadlenom organu koji vodi postupak. Advokat je duan da preda stranci na njen zahtev sve njene spise i isprave. Advokat je duan da uva spise predmeta i dokumente koje mu je klijent poverio u rokovima propisanim za uvanje arhivske grae, ako sporazumom sa klijentom nije drugaije odreeno. lan 24. Advokat je duan da izda stranci na njen zahtev potvrdu na iznos primljen na ime nagrade, akontacije i naknade trokova. lan 25. Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajednike advokatske kancelarije i advokatskog ortakog drutva. Niko ne sme da, u sredstvima javnog informisanja ili na drugi nain, reklamira ili preporuuje pojedine advokate, zajednike advokatske kancelarije ili advokatska ortaka drutva. Statutom i Kodeksom blie se ureuje zabrana reklamiranja.
lan 26. Advokat je duan da plaa lanarinu advokatskoj komori u iji je imenik advokata upisan. lan 27. Advokat je obavezan da se osigura od profesionalne odgovornosti kod organizacije registrovane za ovu vrstu osiguranja. Ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog lana zakljuuje se na jednu godinu ako propisima o osiguranju nije drugaije odreeno. Advokatska komora nee izdati advokatu advokatsku legitimaciju niti vanost te legitimacije produiti ako advokat nema zakljuen ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog lana ili ako ga ne produi po njegovom isteku, ili ukoliko nije uplatio lanarinu iz lana 26. ovog zakona. Produetak vanosti advokatske legitimacije mora se podudarati sa rokom vanosti zakljuenog ugovora o osiguranju.
IV. Privremeni prestanak i zabrana bavljenja advokaturom

lan 28. Advokat ima pravo na privremeni prestanak rada: 1) zbog strunog usavravanja, ili drugih opravdanih razloga u ukupnom trajanju od dve godine za sve vreme obavljanja advokatske delatnosti; 2) za vreme bolovanja. Zahtev za korienje prava iz stava 1. ovog lana, koji sadri razloge i podatke o poetku i trajanju privremenog prestanka rada, advokat dostavlja nadlenoj advokatskoj komori 30 dana pre poetka korienja prava iz take 1. stava 1. ili u roku od 30 dana od nastanka razloga iz take 2. stava 1. ovog lana. Za vreme privremenog prestanka rada advokatu se odreuje privremeni zamenik. lan 29. Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u sluaju izbora na funkciju u organu, odnosno instituciji dravne zajednice, republikom organu, organu teritorijalne ili lokalne samouprave, dravnom organu, a za vreme trajanja mandata. Na zahtev advokata koji je izabran na neku od funkcija iz stava 1. ovog lana advokatska komora u iji imenik je upisan donosi reenje o privremenom prestanku prava na bavljenje advokaturom. Ukoliko advokat ne podnese zahtev iz stava 2. ovog lana u roku od 30 dana od izbora na funkciju iz stava 1. ovog lana advokatska komora e po slubenoj dunosti doneti reenje o njegovom brisanju iz imenika advokata. U roku od 30 dana po prestanku funkcije advokat moe podneti zahtev da mu se odobri dalje bavljenje advokaturom.
314
U sluaju da advokat ne podnese zahtev iz stava 4. ovog lana nadleni organ advokatske komore e doneti odluku o njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom isteka mandata. lan 30. Privremena zabrana rada advokata moe se odrediti samo pod uslovima propisanim ovim zakonom. Privremeno e se zabraniti bavljenje advokaturom advokatu ili advokatskom pripravniku prema kome je odreen pritvor. Nadleni organ advokatske komore moe privremeno zabraniti bavljenje advokaturom advokatu ili advokatskom pripravniku protiv koga je pokrenut disciplinski postupak ako oceni da se radi o teoj povredi dunosti i ugleda advokata koja ga ini nedostojnim za bavljenje advokaturom ili ako se postupak ne moe odvijati zbog nemogunosti dostave preko sedita advokatske kancelarije. Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom moe se doneti i kada je pokrenut postupak za ponitaj upisa u imenik advokata. Reenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odreuje se i trajanje privremene zabrane. alba izjavljena protiv reenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom u sluajevima iz st. 2 do 4. ovog lana ne zadrava njegovo izvrenje. Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog kojih je zabrana odreena, to se utvruje reenjem advokatske komore koja je donela reenje o privremenoj zabrani. O izreenoj privremenoj zabrani bavljenja advokaturom advokatska komora e izvestiti Vrhovni sud Srbije, Vii trgovinski sud, okrune, optinske i trgovinske sudove na svojoj teritoriji.
V. Oblici rada
lan 31. Advokat obavlja advokatsku delatnost samostalno, u zajednikoj advokatskoj kancelariji ili u advokatskom ortakom drutvu. lan 32. Dva ili vie advokata mogu imati zajedniku advokatsku kancelariju. Zajednika advokatska kancelarija osniva se ugovorom o osnivanju zajednike advokatske kancelarije, kojim se ureuju meusobni poslovni i imovinski odnosi advokata. Zajednika advokatska kancelarija upisuje se u imenik zajednikih advokatskih kancelarija, na osnovu ugovora iz stava 2. ovog lana. Zahtev za upis u imenik zajednikih advokatskih kancelarija potpisnici ugovora duni su da dostave nadlenoj advokatskoj komori u roku od 15 dana od zakljuenja ugovora. Zajednika advokatska kancelarija nema svojstvo pravnog lica.
315
lan 33. Svi advokati iz zajednike advokatske kancelarije moraju imati zajedniko sedite kancelarije. Zajednika advokatska kancelarija mora imati istaknutu tablu koja sadri naziv: "zajednika advokatska kancelarija" i imena i prezimena svih svojih lanova advokata. Zajednika advokatska kancelarija ima peat sa nazivom: "zajednika advokatska kancelarija", imenima i prezimenima svih svojih lanova - advokata i adresom advokatske kancelarije, u skladu sa ugovorom o osnivanju zajednike advokatske kancelarije. U zajednikoj advokatskoj kancelariji svaki lan - advokat moe imati i svoj poseban peat, koji ima pravo da koristi uz peat iz stava 3. ovog lana. lan 34. Stranka moe opunomoiti za zastupanje sve advokate u zajednikoj advokatskoj kancelariji, ili samo jednoga ili neke od advokata lanova zajednike advokatske kancelarije. Za obaveze zajednike advokatske kancelarije, nastale iz pravnog odnosa prema strankama i treim licima, ako je stranka opunomoila vie od jednog advokata, solidarno odgovaraju svi opunomoeni advokati. lan 35. Zajednika advokatska kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat. lan 36. Dva ili vie advokata mogu osnovati advokatsko ortako drutvo (u daljem tekstu: drutvo). Drutvo ima svojstvo pravnog lica. Drutvo se osniva ugovorom i upisom u registar kod nadlenog organa. Ugovor o osnivanju drutva, osim uslova propisanih zakonom, mora da sadri i sledee odredbe: 1) da je jedina delatnost drutva advokatura; 2) da pravnu pomo mogu pruati samo advokati lanovi tog drutva; 3) da se advokati lanovi drutva ne mogu baviti advokaturom izvan drutva; 4) da drutvo u skladu sa Kodeksom profesionalne etike advokata raspolae kancelarijskim prostorom podesnim za obavljanje advokatske delatnosti. Nadleni organ advokatske komore ocenjuje da li je ugovor o osnivanju drutva u skladu sa ovim zakonom i donosi odluku kojom ugovoru daje ili uskrauje saglasnost. Drutvo se upisuje u registar kod nadlenog organa ako ispunjava uslove za osnivanje, na osnovu date saglasnosti iz stava 5. ovog lana.
316
Reenje o upisu u odgovarajui registar odmah se dostavlja nadlenoj advokatskoj komori. lan 37. Pravo na bavljenje advokaturom drutvo stie upisom u imenik advokatskih ortakih drutava nadlene advokatske komore. Drutvo e biti upisano u imenik advokatskih ortakih drutava: 1) ako je na ugovor o osnivanju drutva advokatska komora dala saglasnost; 2) ako su svi lanovi drutva advokati upisani u imenik iste advokatske komore; 3) ako je drutvo upisano u odgovarajui registar; 4) ako drutvo plati propisanu trokove upisa; 5) ako je drutvo zakljuilo ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti. lan 38. lan drutva koji je ugovorom o osnivanju ovlaen za zastupanje duan je da u roku od petnaest dana od upisa drutva u registar kod nadlenog organa podnese advokatskoj komori zahtev za upis u imenik advokatskih ortakih drutava, uz koji prilae dokaze iz lana 37. stav 2. ta. 2. do 4. ovog zakona. Advokatska komora izdaje drutvu reenje o upisu u imenik advokatskih ortakih drutava. lan 39. O svakom pristupanju drutvu, ili istupanju iz drutva, lan drutva koji je ugovorom o osnivanju ovlaen za zastupanje duan je da u roku od 15 dana od kada je promena nastupila podnese advokatskoj komori zahtev. Promena iz stava 1. ovog lana bie upisana u imenik advokatskih ortakih drutava: 1) ako je potpisan ugovor o pristupanju, koji sadri sve odredbe iz lana 38. stav 4. ovog zakona, kada drutvu pristupa novi advokat; 2) ako je potpisan sporazum o istupanju osnivaa drutva; 3) ako je nadlenom organu podneta prijava za upis promene u registru; 4) ako su advokatskoj komori uplaeni trokovi za upis promene u imeniku advokatskih ortakih drutava. lan 40. Drutvo moe imati samo jednu advokatsku kancelariju i ne moe imati filijale. Drutvo ima firmu koja sadri naziv: "advokatsko ortako drutvo" i imena i prezimena ili samo prezimena lanova, ili ime i prezime, ili samo prezime, jednog od osnivaa, uz koje se moe dodati naznaka: "i drugi". Drutvo mora imati istaknutu tablu sa nazivom firme. Drutvo mora imati peat koji sadri naziv firme i sedite drutva.
317
lan 41. Pravo na bavljenje advokaturom drutvo gubi brisanjem iz imenika advokatskih ortakih drutava. Drutvo e biti brisano iz imenika advokatskih ortakih drutava: 1) ako je brisano iz registra nadlenog organa, danom pravnosnanosti odluke o brisanju; 2) ako je pokrenut postupak steaja ili likvidacije, danom pravnosnanosti odluke o pokretanju takvog postupka; 3) ako se ne bavi advokaturom neprekidno due od est meseci, danom konanosti odluke advokatske komore o brisanju; 4) ako ortako advokatsko drutvo pored advokature pone da se bavi i drugom delatnou; 5) ako su osnivau ortakog advokatskog drutva izricane disciplinske mere, usled ega postupanje i poslovanje ortakog advokatskog drutva teti ugledu advokature; 6) ako ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom za upis u imenik advokatskih ortakih drutava, danom konanosti odluke advokatske komore o brisanju. Pravnosnanu odluku iz stava 2. ta. 3. do 6. ovog lana, advokatska komora dostavlja nadlenom organu uz zahtev za brisanje drutva iz registra. lan 42. Prava i dunosti, koji su ovim zakonom propisani za advokate, odnose se i na ortaka advokatska drutva. lan 43. Advokati upisani u imenik advokata druge drave mogu zastupati strana pravna i fizika lica pred domaim pravosudnim i drugim dravnim organima pod uslovom uzajamnosti. Potvrdu o postojanju uzajamnosti izdaje ministarstvo nadleno za poslove pravosua uz prethodno pribavljeno miljenje Advokatske komore Srbije. VI. ADVOKATSKI PRIPRAVNICI lan 44. Advokatski pripravnik je lice koje se radom kod advokata ili ortakog advokatskog drutva osposobljava za samostalno bavljenje advokaturom. Advokatski pripravnik moe zapoeti obavljanje pripravnike prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je poloio zakletvu advokatskog pripravnika. Za vreme obavljanja pripravnike prakse, advokatski pripravnik ima pravo na zaradu, odnosno naknadu za rad, kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrena zakonom i kolektivnim ugovorom.
318
lan 45. U imenik advokatskih pripravnika moe biti upisan kandidat koji ispunjava sledee uslove: 1) da ima diplomu pravnog fakulteta steenu u Republici Srbiji ili Republici Crnoj Gori ili diplomu pravnog fakulteta steenu van njih priznatu po vaeim propisima; 2) da je dravljanin Republike Srbije ili Republike Crne Gore; 3) da ima potpunu poslovnu sposobnost; 4) da se protiv njega ne vodi krivini postupak za krivino delo koje bi ga inilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom; 5) da nije u radnom odnosu; 6) da nema drugu registrovanu delatnost i da nije direktor preduzea; 7) da nije osuivan za krivino delo koje ga ini nedostojnim za bavljenje advokaturom; 8) da svojim dotadanjim radom daje osnova za ocenu da e, struno, savesno, samostalno i nezavisno obavljati pripravniku praksu; 9) da ima zakljuen ugovor o radu sa buduim principalom advokatom ili ortakim advokatskim drutvom ije je sedite kancelarije na teritoriji advokatske komore kojoj se podnosi molba koji ima vaeu advokatsku legitimaciju; 10) da nema radno iskustvo koje mu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita. lan 46. Advokatski pripravnik moe imati taj status najdue etiri godine od upisa u imenik advokatskih pripravnika. Po isteku roka iz prethodnog lana advokatski pripravnik se brie iz imenika advokatskih pripravnika. Odredbe ovog zakona o advokatskim pripravnicima, osim odredaba o zaradi, shodno se primenjuju na volontere. lan 47. Svojstvo advokatskog pripravnika dokazuje se legitimacijom advokatskog pripravnika, koju je izdala u tekuoj godini ili iju je vanost produila za tekuu godinu, advokatska komora u iji imenik je upisan njen imalac. Advokatska komora e izdati odnosno produiti vanost legitimacije advokatskog pripravnika samo ako advokat kod koga je advokatski pripravnik na vebi ima vaeu advokatsku legitimaciju. Od svakog lica koje se predstavlja kao advokatski pripravnik sud ili organ koji vodi postupak moe traiti na uvid legitimaciju advokatskog pripravnika. U sluaju da lice koja se predstavlja kao advokatski pripravnik nema vaeu legitimaciju sud ili organ koji vodi postupak e tom licu uskrati zastupanje u tom postupku do prezentiranja vaee legitimacije u smislu stava 1. ovog lana.
319
lan 48. Kandidat za upis u imenik advokatskih pripravnika je duan da u roku od 30 dana od dana donoenja odluke o upisu poloi zakletvu advokatskog pripravnika, koja glasi: "Zaklinjem se da u dunosti advokatskog pripravnika obavljati savesno, da u se u svom radu pridravati ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da u svojim postupcima i ponaanjem uvati ugled advokature." lan 49. Advokatska komora donosi plan i program obuke advokatskih pripravnika. Advokat je duan da advokatskom pripraviku obezbedi uslove za rad i obuku koja je u skladu sa svrhom pripravnike prakse i planom i programom iz stava 1. ovog lana. lan 50. Advokatski pripravnik je duan da radi po uputstvima i u okviru ovlaenja dobijenih od advokata kod koga je na pripravnikoj praksi, osim ako su ova suprotna ustavu, zakonu, Statutu i Kodeksu profesionalne etike advokata. Pred dravnim organom ili drugim licem, advokatski pripravnik moe da zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravnikoj praksi, kako u sluaju kada taj advokat zastupa ili brani stranku, tako i u sluaju kada taj advokat zamenjuje drugog advokata. Advokatski pripravnik ne moe samostalno i za svoj raun da se bavi advokaturom. Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredabe ovog zakona o pravima, dunostima i disciplinskoj odgovornosti advokata.
VII. Advokatske komore i njihovi organi

lan 51. Advokatska komora je samostalna obavezna profesionalna organizacija advokata koja obavlja poslove od opteg interesa za advokate upisane u njen imenik i vri javna ovlaenja koja su joj poverena ovim zakonom. lan 52. U Republici Srbiji postoje: 1) Advokatska komora Srbije, sa seditem u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije; 2) Advokatska komora Vojvodine, sa seditem u Novom Sadu, za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine; 3) Advokatska komora Kosova i Metohije, sa seditem u Pritini, za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija; 4) Advokatska komora Beograda, sa seditem u Beogradu, za podruje nadlenosti Okrunog suda u Beogradu;
320
5) Advokatska komora Zajeara, sa seditem u Zajearu, za podruje nadlenosti okrunih sudova u Zajearu i Negotinu; 6) Advokatska komora Kragujevca, sa seditem u Kragujevcu, za podruje nadlenosti okrunih sudova u Kragujevcu i Jagodini; 7) Advokatska komora Nia, sa seditem u Niu, za podruje nadlenosti okrunih sudova u Niu, Pirotu, Vranju, Prokuplju i Leskovcu; 8) Advokatska komora Poarevca, sa seditem u Poarevcu, za podruje nadlenosti okrunih sudova u Poarevcu i Smederevu; 9) Advokatska komora aka, sa seditem u aku, za podruje nadlenosti okrunih sudova u aku, Kraljevu, Uicu, Kruevcu i Novom Pazaru; 10) Advokatska komora apca, sa seditem u apcu, za podruje nadlenosti okrunih sudova u apcu i Valjevu. Advokatske komore iz stava 1. ovog lana imaju svojstvo pravnog lica. lan 53. Advokatska komora Srbije: 1) donosi Statut; 2) donosi Kodeks profesionalne etike advokata; 3) donosi Advokatsku tarifu; 4) ureuje sadrinu i nain voenja imenika advokata, imenika advokatskih ortakih drutava, imenika zajednikih advokatskih kancelarija i imenika advokatskih pripravnika; 5) odluuje o albama na odluke advokatskih komora; 6) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti prava i advokature. lan 54. Najvii organi advokatskih komora iz lana 52. stav 1. ta. 2. do 10. ovog zakona su skuptine koje ine svi advokati koji imaju sedite advokatske kancelariji na teritoriji te advokatske komore. Skuptina advokatske komore bira predsednika advokatske komore, koji predstavlja komoru i odgovara za njen rad. Skuptina advokatske komore bira upravni odbor koji upravlja advokatskom komorom izmeu izbornih sednica skuptine. Skuptina advokatske komore bira nadzorni odbor koji kontrolie materijalno poslovanje advokatske komore. Skuptina advokatske komore mora se sazvati najmanje jednom godinje. Trajanje mandata, nain izbora predsednika, sastav, mandat i nain izbora i opoziva upravnog i nadzornog odbora i njihov delokrug rada ureuje se statutom advokatske komore. Statuti advokatskih komora moraju biti u saglasnosti sa odredbama Statuta Advokatske komore Srbije iz delokruga njene nadlenosti.
Statuti advokatskih komora iz lana 52. stav 1. ovog zakona i Kodeks objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". lan 55. Skuptinu Advokatske komore Srbije ine predstavnici advokatskih komora sa teritorije Republike Srbije. Skuptina Advokatske komore Srbije mora se sazvati najmanje jednom godinje. Trajanje mandata, nain izbora predsednika, sastav, mandat i nain izbora i opoziva upravnog i nadzornog odbora i njihov delokrug rada ureuje se Statutom.
VII. Javna i druga ovlaenja advokatskih komora

lan 56. Advokatskim komorama iz lana 52. stav 1. ovog zakona poverava se obavljanje sledeih javnih ovlaenja: 1) odluivanje o zahtevima za upis, brisanje i ponitaj upisa u imenik advokata, u imenik zajednikih advokatskih kancelarija i advokatskih ortakih drutava, u imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera; 2) odluivanje o zahtevima za nastavak advokature posle privremenog prestanka; 3) odluivanje o zahtevima za privremeno odsustvo; 4) odreivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije; 5) odluivanje o zahtevima za preseljenje advokatske kancelarije; 6) odluivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom; 7) odluivanje o visini lanarine i trokova upisa; 8) odluivanje o pokretanju i voenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika; 9) odluivanje o odgovornosti advokata u disciplinskom postupku i izricanje sankcija; 10) voenje imenika advokata, izdavanje i produetak vanosti advokatskih legitimacija. Javna ovlaenja iz stava 1. ta. 1. do 7. ovog lana obavljaju u prvom stepenu upravni odbor advokatskih komora, a ovlaenja iz stava 1. ta. 8. i 9. ovog lana disciplinski organi odreeni Statutom Advokatske komore Srbije i statutima advokatskih komora u Srbiji. Ovlaenje iz stava 1. taka 10. ovog lana obavlja se na nain propisan Statutom.
322
lan 57. Advokatske komore: 1) zastupaju interese advokata pred dravnim organima i organizacijama; 2) predstavljaju advokate sa svog podruja pred domaim i inostranim profesionalnim asocijacijama i organizacijama, pravnim i fizikim licima; 3) organizuju edukaciju i struno usavravanje advokatskih pripravnika i advokata; 4) daju miljenja na predloge zakona i drugih propisa; 5) izdaju stalne i povremene publikacije radi obavetavanja javnosti i advokata i njihovog strunog usavravanja. lan 58. Advokatskoj komori Srbije poverava se da u drugom stepenu odluuje o pravnim lekovima ili po pravu nadzora o odlukama koje su doneli organi advokatskih komora iz lana 52. stav 1. ta. 2. do 10. ovog zakona. IX. NAIN OBAVLJANJA JAVNIH OVLAENJA lan 59. Podnosilac zahteva za upis u Imenik advokata duan je da uz zahtev priloi dokaze iz lana 5. stav 1. ta. 1. do 6. i taka 10. ovog zakona. Advokatska komora je duna da podatke iz lana 5. stava 1. ta. 7. do 9. ovog zakona pribavi slubenim putem. Pravna lica, organi i organizacije kod kojih je podnosilac zahteva radio i od kojih se trae podaci iz prethodnog stava duni su da te podatke dostave advokatskoj komori na njen zahtev u roku od 30 dana. lan 60. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokatskih pripravnika duan je da priloi dokaze iz l. 45. stav 1. ta. 1. do 5. i ta. 9. i 10. ovog zakona, a ostale dokaze pribavlja advokatska komora slubenim putem. Odredbe stava 1. ovog lana shodno se primenjuju i na volontere. lan 61. O podnetim zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajednikih advokatskih kancelarija, imenik ortakih advokatskih drutava, imenik advokatskih pripravnika i volontera, zahtevu za nastavak delatnosti, zahtevu za preseljenje advokatske kancelarije, zahtevu za odobrenje privremenog odsustva, prvostepeni organ je duan da donese odluku u roku od 60 dana od dana podnoenja zahteva. Ako je protiv podnosioca zahteva za upis u imenike iz stava 1. ovog lana pokrenuta istraga ili podignuta optunica za delo koje ga ini nedostojnim za bavljenje
323
advokaturom, odluivanje o zahtevu moe da se odloi do okonanja krivinog postupka. lan 62. Ako se posle upisa u imenik advokata, advokatskog pripravnika ili zajednike advokatske kancelarije ili advokatskog ortakog drutva sazna da nisu postojali uslovi za upis propisani ovim zakonom, taj upis e se ponititi. U sluaju ponitaja upisa iz prethodnog stava vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u sta potreban za polaganje advokatskog odnosno pravosudnog ispita.
X. Disciplinska odgovornost
lan 63. Advokati i advokatski pripravnici, disciplinski su odgovorni za tee i lake povrede dunosti i ugleda advokata pred disciplinskim organima advokatske komore u iji su imenik upisani. Lake i tee povrede dunosti i ugleda advokature ureuju se Statutom. Discipilinska odgovornost odnosi se i na osnivae i lanove advokatskih ortakih drutava. Disciplinski postupak se ureuje se Statutom. lan 64. Za povredu dunosti advokata i naruavanje ugleda advokature, advokatu se mogu izrei sledee disciplinske mere: 1) opomena; 2) novana kazna; 3) brisanje iz imenika advokata. lan 65. Za lake povrede dunosti advokata i ugleda advokature moe se izrei opomena ili novana kazna. Za tee povrede dunosti advokata i ugleda advokature moe se izrei novana kazna ili brisanje iz imenika advokata, advokatskih pripravnika i ortakih advokatskih drutava. lan 66. Iznos novane kazne za teu povredu dunosti i ugleda advokature ne moe biti manji od petostrukog iznosa najnie nagrade niti vei od petostrukog iznosa najvie nagrade, a za laku povredu dunosti i ugleda advokature ne moe biti vei od jednostrukog iznosa najvie nagrade propisane Advokatskom tarifom, koja se primenjuje na dan izricanja disciplinske mere. Mera brisanja iz imenika advokata, advokatskih pripravnika i ortakih advokatskih drutava ne moe biti kraa od est meseci ni dua od pet godina.
324
Pravnosnana odluka o izreenoj novanoj kazni i trokovima disciplinskog postupka ima snagu izvrne isprave. Sredstva ostvarena naplatom novanih kazni predstavljaju prihod advokatske komore. lan 67. Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa po proteku jedne godine od saznanja za uinjenu povredu, a u svakom sluaju po proteku dve godine od uinjene povrede. Zastarelost voenja disciplinskog postupka nastupa po proteku jedne godine od pokretanja postupka. Zastarelost pokretanja i voenja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeleje krivinog dela nastupa kad istekne vreme odreeno za zastarelost krivinog gonjenja. Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi voenja disciplinskog postupka. Zastarelost se prekida i kada advokat u vreme dok tee rok zastarelosti uini isto tako teku ili teu povredu dunosti i ugleda advokature. Sa svakim prekidom zastarevanje poinje ponovo da tee. Zastarelost nastupa u svakom sluaju kad protekne dvaput onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvreno za zastarelost voenja disciplinskog postupka. lan 68. Zastarelost izvrenja disciplinske mere nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnanosti odluke kojom je mera izreena. Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi izvrenja disciplinske mere. Posle svakog prekida zastarelosti rok poinje ponovo da tee, ali zastarelost u svakom sluaju nastupa kad protekne dvaput onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvreno za zastarelost izvrenja izreene disciplinske mere. lan 69. Izvrna odluka disciplinskog organa advokatske komore ima svojstvo izvrne isprave u izvrnom postupku u pogledu izreene novane kazne i trokova disciplinskog postupka. lan 70. Advokat kome je izreena mera brisanja iz imenika advokata moe podneti zahtev za ponovni upis u imenik advokata po proteku vremena za koje je disciplinska mera izreena ili po proteku vremena za koje mu je izreena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom zbog izvrenog krivinog dela.
XI. Prestanak prava na bavljenje advokaturom

lan 71. Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom:
325
1) ako podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata - od dana dostavljanja reenja o brisanju; 2) u sluaju smrti ili proglaenja za umrlog - danom smrti odnosno proglaenja za umrlog; 3) ako mu prestane dravljanstvo Republike Srbije ili Republike Crne Gore - od dana pravnosnanosti reenja; 4) ako bude potpuno ili delimino lien poslovne sposobnosti - od dana pravosnanosti odluke; 5) ako mu je izreena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata od dana konanosti odluke o brisanju; 6) ako mu je u krivinom postupku izreena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom - od dana pravosnanosti presude; 7) ako je pravnosnanom presudom osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana donoenja konane odluke o brisanju iz imenika; 8) ako je pravosnanom presudom osuen za krivino delo na kaznu zatvora u trajanju duem od est meseci - od dana stupanja na izdravanje kazne; 9) ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno due od est meseci - od dana donoenja konone odluke o brisanju. Smatrae se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno due od est meseci ukoliko u tom roku nisu mogle da mu se izvre dostave preko sedita advokatske kancelarije i ako u tom roku ne izvrava materijalne obaveze prema advokatskoj komori; 10) ako zasnuje radni odnos van advokature ili zapone obavljanje druge delatnosti ili bude imenovan za direktora preduzea - od dana zasnivanja radnog odnosa odnosno registrovanja ili upisa druge delatnosti u registar kod nadlenog organa; 11) ako mu istekne vanost advokatske legitimacije due od est meseci; 12) ako je posle sprovedenog i pravnosnano okonanog postupka steaja ili likvidacije prestalo advokatsko ortako drutvo, ili ako istupi iz advokatskog ortakog drutva, a u roku od 60 dana od pravnosnanosti odluke o steaju ili likvidaciji ili od istupanja iz advokatskog ortakog drutva, ne prijavi i ne priloi dokaz advokatskoj komori da e nastaviti da se bavi advokaturom samostalno, u zajednikoj advokatskoj kancelariji, ili u drugom advokatskom ortakom drutvu; 13) ako se ne osigura ili ne produi osiguranje po odredbama lana 27. ovog zakona - od dana kada je to bio duan da uradi. U roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava bavljenja advokaturom iz stava 1. ovog lana, izvrie se brisanje iz imenika advokata. Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lini zahtev, ima pravo da sam predloi preuzimatelja svoje advokatske kancelarije.
326
Osnivai zajednike advokatske kancelarije mogu sporazumom predloiti preuzimatelja zajednike advokatske kancelarije koja prestaje sa radom. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike i volontere.
XII. Pravni lekovi

lan 72. Protiv svih prvostepenih odluka dozvoljena je alba u roku od 15 dana od dana prijema. Izjavljena alba odlae izvrenje prvostepene odluke ako ovim zakonom drugaije nije odreeno. Podnosilac zahteva moe podneti albu i u sluaju da o njegovom zahtevu nije doneta odluka u roku iz lana 61. ovog zakona. lan 73. Protiv drugostepene odluke advokatske komore moe se pokrenuti upravni spor u roku 30 dana od dana prijema drugostepene odluke. Isto pravo postoji ako u sluajevima iz stava 1. ovog lana drugostepeni organ nije doneo odluku po albi u zakonom propisanom roku.
XIII. Advokatski ispit

lan 74. Na advokatskom ispitu proverava se poznavanje zakonskih propisa koji ureuju rad advokata, Kodeksa i Statuta. Pravo na polaganje advokatskog ispita ima lice sa poloenim pravosudnim ispitom. lan 75. Advokatski ispit polae se pred Komisijom za advokatski ispit. Postupak, nain rada i odluivanja Komisije za advokatski ispit propisuje se Statutom.
XIV. Materijalno poslovanje

lan 76. Advokatske komore se finansiraju sopstvenim sredstvima. Advokatske komore kao izvor finansiranja mogu da koriste prihode od upisa, lanarine, novanih kazni i druga sredstva. Visinu lanarine i trokova upisa utvruje organ odreen statutom advokatske komore. Advokatska komora Srbije finansira se iz dela lanarine advokatskih komora.
327
XIV. Pruanje pravne pomoi

lan 77. Advokatska komora moe da organizuje pruanje besplatne pravne pomoi graanima na svom podruju ili delu tog podruja, samostalno ili na osnovu ugovora koji zakljui sa dravnim organom, organom teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave koji obezbeuje materijalne i druge uslove za pruanje te pomoi. lan 78. Advokatske komore su obavezne da sudovima i drugim organima na svojoj teritoriji dostave listu advokata koji mogu da prue strunu i efikasnu pravnu pomo okrivljenima u predkrivinim i krivinim postupcima kao branioci po slubenoj dunosti. Kriterijumi za utvrivanje liste advokata iz st. 1. i 2. ovog lana ureuju se Statutom. Advokatske komore su obavezne da sudovima i drugim organima na svojoj teritoriji dostave listu advokata koji mogu da prue pravnu pomo strankama u parninom, vanparninom, izvrnom, upravnom i drugim postupcima kao postavljeni zastupnici, privremeni zastupnici, privremeni staraoci ili punomonici za prijem pismena.
XVI. Prelazne i zavrne odredbe

lan 79. Odredbe o advokatskom ispitu primenjivae se nakon isteka roka od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a odredbe lana 27. po stupanju na snagu posebnog zakona kojim se regulie osiguranje od profesionalne odgovornosti. lan 80. Advokatske komore uskladie svoje statute i druga opta akta sa odredbama ovog zakona u roku od est meseci od dana njegovog stupanja na snagu. lan 81. Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o advokaturi ("Slubeni list SRJ" br. 24/98 i 11/02). lan 82. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
328
O B R A Z L O E NJ E USTAVNI OSNOV Ustavni osnov za donoenje Zakona o advokaturi sadran je u lanu 72. stav 1. taka 2.Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija ureuje i obezbeuje ostvarivanje i zatitu sloboda i prava oveka i graanina. RAZLOZI ZA DONOENjE ZAKONA Donoenje novog Zakona o advokaturi neophodno je radi regulisanja ove materije u skladu sa naelima demokratskog dravnog ureenja. S tim u vezi, nuno je obezbediti efikasnije i kvalitetnije pruanje pravne pomoi kao osnove za ostvarivanje sloboda i prava graana, vladavine prava i pravilnog funkcionisanja pravosudnog sistema, uz dosledno potovanje principa nezavisnosti i samostalnosti advokatske profesije. Takoe, postoji potreba za usklaivanjem prava i obaveza advokata sa opteprihvaenim meunarodnim standardima ustanovljenim dokumentima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope (Osnovni principi o ulozi advokata usvojeni na Osmom kongresu UN o kriminalnoj prevenciji i tretmanu prestupnika u Havani 27.08. 07.09.1990. godine U.N. Doc. A/CONF. 144/28/Rev.1 at 118 (1990); Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope Rec (2000) 21 o obavljanju advokatske profesije usvojena 25.10.2000. godine na 727. sastanku zamenika ministara i Smernica 98/5/E 6 Evropskog parlamenta i Saveta od 16. 02. 1998. godine za olakavanje delovanja advokata u zemljama lanicama, u kojima advokat nije stekao svoju kvalifikaciju). OBRAZLOENjE POJEDINANIH REENjA -opte odredbe (l. 1-3) Posebnost advokature u odnosu na druge samostalne delatnosti ogleda se u njenoj obavezi da obezbedi strunu pravnu pomo strankama u postupcima pred sudovima i drugim dravnim organima, kad je to predvieno zakonima kojima se ti postupci ureuju. Stoga je advokatura odreena kao nezavisno i samostalno zanimanje javnog poretka, ustanovljeno radi pruanja pravne pomoi. Takoe, odreeno je ta sve obuhvata pravna pomo koju prua advokatura. -uslovi za bavljenje advokaturom (l. 4-10) U cilju potpunog ispunjenja profesionalnih obaveza predlae se da advokat ne moe obavljati drugu delatnost niti se baviti drugim zanimanjem, poto advokatska delatnost podrazumeva potrebu stalnog profesionalnog angaovanja advokata i ni u kom sluaju ne moe biti sporedno zanimanje. Pored toga, dosadanje iskustvo advokatskih komora potvruje da mnogi advokati koji u advokaturu dolaze iz pravosua, policije i drugih organa uprave, koristei svoju dotadanju funkciju obezbeuju povlaen tretman u postupcima pred sudom ili drugim dravnim organom u kojima su obavljali funkciju. Zbog toga se predlae da tri godine po prestanku funkcije oni ne mogu biti punomonici odnosno branioci u postupcima koji se vode pred tim sudom odnosno drugim dravnim organom. -prava i dunosti advokata (l. 11-27) Prava i obaveze advokata umnogome su sline onima iz vaeeg zakona, s tim to su usklaene sa opteprihvaenim meunarodnim standardima ustanovljenim dokumentima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope (Osnovni principi o ulozi advokata usvojeni na Osmom kongresu UN o kriminalnoj prevenciji i tretmanu prestupnika u Havani 27.08. 07.09.1990. godine U.N. Doc. A/CONF.144/28/Rev.1 at 118 (1990); Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope Rec (2000)21 o obavljanju advokatske profesije usvojene 25.10.2000 godine na 727. sastanku zamenika ministra i Smernica
98/5/E 6 Evropskog parlamenta i Saveta od 16. 02. 1998. godine za olakavanje delovanja advokata u zemljama lanicama, u kojima advokat nije stekao svoju kvalifikaciju). -privremeni prestanak i zabrana bavljenja advokaturom (l. 28-30) U okviru ovih odredaba posebno je regulisan privremeni prestanak rada advokata zbog izbora na funkciju u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Takoe, utvreni su razlozi za odreivanje privremene zabrane bavljenja advokaturom. -oblici rada (l. 31-43) Ovim odredbama regulisan je rad zajednikih advokatskih kancelarija, advokatskih ortakih drutava i stranih advokata. Pored toga, predvieni su razlozi za prestanak zajednike advokatske kancelarije i za brisanje iz imenika advokatskog ortakog drutva. -advokatski pripravnici (44-50) Propisani su uslovi za upis advokatskog pripravnika u imenik advokatskih pripravnika i predviena shodna primena odredaba ovog zakona koje ureuju prava i dunosti advokata i njihovu disciplinsku odgovornost. Takoe, u cilju ostvarenja svrhe pripravnike prakse, advokatska komora donosi plan i program obuke advokatskih pripravnika. -advokatske komore i njihovi organi (51-55) Navedenim odredbama odreene su advokatske komore koje postoje u Republici Srbiji. Pored toga, precizirane su nadlenosti skuptine advokatske komore i Advokatske komore Srbije. -javna i ostala ovlaenja advokatskih komora (56-62) Advokatskim komorama poverena su odreena javna ovlaenja, a pre svega odluivanje o upisu u imenik advokata, o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom, o visini lanarine i trokova upisa i o odgovornosti advokata u disciplinskom postupku. Dvostepenost u postupku pred organima advokatske komore obezbeena je time to u prvom stepenu o zahtevu odluuje organ advokatske komore, dok po albi protiv reenja tog organa odluuje Advokatska komora Srbije. Odredbama o nainu vrenja javnih ovlaenja propisani su dokazi koji se moraju priloiti prilikom podnoenja odgovarajueg zahteva i utvreni rokovi za postupanje po zahtevu. -disciplinska odgovornost (63-70) U okviru ovih odredaba predviene su mere koje se mogu izrei za povredu dunosti advokata i naruavanje ugleda advokature. Zakon sadri i odredbe o zastarelosti pokretanja disciplinskog postupka koji e biti odreen statutom advokatske komore. -prestanak bavljenja advokaturom (lan 71) Navedena odredba sadri razloge zbog kojih advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom. -pravni lekovi (l. 72. i 73) Predvien je rok od 15 dana za izjavljivanje albe i propisana mogunost pokretanja upravnog spora protiv drugostepene odluke advokatske komore. -advokatski ispit (l. 74. i 75) Na advokatskom ispitu proverava se znanje propisa koji ureuju rad advokata, Kodeksa profesionalne etike advokata i Statuta Advokatske komore Srbije. Ovakvo zakonsko
reenje neophodno je u cilju obezbeivanja etikog, profesionalnog i kvalitetnog bavljenja advokaturom. Tim pre, jer ova materija nije predmet posebne panje u programima pravnog faulteta i pravosudnog ispita. -materijalno poslovanje (lan 76) Finansiranje advokature ostvaruje se iskljuivo iz sredstava lanarine, to joj omoguava nezavisnost ustanovljenu zakonom. -pruanje pravne pomoi (l. 77. i 78) Ovim odredbama utvrena je obaveza advokatskih komora da sudovima i drugim organima dostave listu advokata koji mogu da prue strunu i efikasnu pravnu pomo kao branioci po slubenoj dunosti odnosno kao privremeni zastupnici ili staraoci. Takoe, predviena je mogunost da advokatska komora organizuje pruanje besplatne pravne pomoi graanima na svom podruju. -prelazne i zavrne odredbe (l. 79-82) Predlae se da odredbe o advokatskom ispitu ponu da se primenjuju nakon est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a odredba lana 27. ovog zakona - po stupanju na snagu zakona koji e urediti osiguranje od profesionalne odgovornosti. Pored toga, predvien je rok za usklaivanje statuta i drugih optih akata advokatskih komora sa odredbama ovog zakona. MATERIJALNA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOENjE OVOG ZAKONA Za sprovoenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna materijalna sredstva u budetu Republike. ANALIZA EFEKATA ZAKONA Primena reenja predloenih u ovom zakonu nee izazvati dodatne trokove privredi niti graanima Republike.
331
332
Prilog 6 Tarifa o nagradama i naknadama trokova
333
I. OPTE ODREDBE
lan 1. Ovom tarifom odreuju se nagrade i naknade trokova za rad advokata. Visina nagrade odreuje se brojem poena za pojedine radnje, procentualno od vrednosti predmeta radnje i paualno u odreenim sluajevima. lan 2. Kada advokat svoj rad obavlja u drugoj dravi moe nagradu kao i naknadu trokova da naplauje u skladu sa advokatskom tarifom te drave. lan 3. Advokat moe za sluaj stalnog zastupanja stranke ugovoriti u pismenoj formi iznos paualne mesene nagrade za obavljanje poslova pruanja pravne pomoi. lan 4. Advokat moe sa strankom ugovoriti nagradu za svoj rad i u niem iznosu od propisanog, ali ne manje od 50%, a u sloenijim pravnim i injeninim predmetima i u viem iznosu, ali ne preko trostrukog iznosa. Za pruanje pravne pomoi inostranim pravnim i fizikim licima, advokat moe primeniti ovu tarifu ili tarifu zemlje iz koje je stranka.
II. NAKNADA TROKOVA

lan 5. Advokatu pripada naknada svih trokova u vezi sa radom. lan 6. Kada advokat svoj rad obavlja u drugoj dravi moe nagradu kao i naknadu trokova da naplauje u skladu sa advokatskom tarifom te drave. lan 3. Advokat moe za sluaj stalnog zastupanja stranke ugovoriti u pismenoj formi iznos paualne mesene nagrade za obavljanje poslova pruanja pravne pomoi.
334
lan 4. Advokat moe sa strankom ugovoriti nagradu za svoj rad i u niem iznosu od propisanog, ali ne manje od 50%, a u sloenijim pravnim i injeninim predmetima i u viem iznosu, ali ne preko trostrukog iznosa. Za pruanje pravne pomoi inostranim pravnim i fizikim licima, advokat moe primeniti ovu tarifu ili tarifu zemlje iz koje je stranka.
II. NAKNADA TROKOVA

lan 5. Advokatu pripada naknada svih trokova u vezi sa radom. lan 6. Za rad van mesta sedita advokatske kancelarije advokatu pripada naknada za prevoz i za odsustvovanje iz kancelarije kao i dnevnice. Advokatu pripada naknada: 1) za prevoz u meumesnom saobraaju u visini cene prevoza, 2) za prevoz u mesnom saobraaju u visini trokova taksi prevoza, 3) za upotrebu sopstvenog automobila u visini od 30% od trokova cene najkvalitetnijeg benzina po preenom kilometru, 4) za odsustvovanje iz kancelarije u visini od 25 poena za svaki zapoeti sat, a najvie za 8 sati dnevno.
III. NAPLATA
lan 7. Nagrada se naplauje po pravilu nakon izvrenog rada, ali se advokat moe sa strankom sporazumeti da mu ona unapred isplati primereni iznos na ime nagrade. Advokat ima pravo da od stranke trai da mu unapred isplati potreban iznos za trokove. lan 8. Nagrada za rad advokata utvruje se prema vaeoj Tarifi u vreme obrauna.
lan 9. Vrednost poena iznosi 15,00 dinara.
IV. NAGRADA ZA RAD ADVOKATA

1. Krivini postupak
Odbrana okrivljenog Tarifni broj 1. Za odbranu okrivljenog za svaki dan pretresa, uee u prethodnom postupku, prisustvovanje uviajima, rekonstrukcijama, vetaenjima, kao i svim ostalim sudskim radnjama koje sud izvodi izvan zgrade suda, advokatu pripada nagrada u zavisnosti od visine zapreene kazne za krivina dela, i to: 1. za kaznu do 3 godine zatvora 240 poena 2. za kaznu od 3-5 godina zatvora 440 poena 3. za kaznu od 5-10 godina zatvora 800 poena 4. za kaznu preko 10 godina zatvora 1.000 poena Za neodrane procesne radnje advokatu pripada 50% od iznosa nagrade iz prethodnog stava. Za zastupanje oteenog, privatnog tuioca i oteenog kao tuioca
336
Prilog 7 Etiki kodeks javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije
337
Etiki kodeks javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije

Uvod U osnovi vecine pravila kojih se tuioci u danasnje vreme pridravaju nalaze se potovanje ustavnih odredbi, medjunarodnih ugovora i konvencija, odgovarajuih pravnih tradicija, internih poslovnika i drugih slinih izvora. Tuioci tite ustavnost i zakonitost u okviru svoje nadlenosti i imaju izraen osecaj odgovornosti za poverenje koje im javnost ukazuje. Etiki kodeks e sluiti kao kamen temeljac tuilacke profesionalne odgovornosti. Cilj Udruenja javnih tuzilaca i zamenika javnih tuzilaca Srbije (u buduem tekstu Udruenje) je da u ovom Kodeksu detaljnije definie generalno prihvaena pravila koje se tiu ponaanja tuzilaca, uz obraanje panje na objektivna ogranienja koja postoje u zemljama u tranziciji. Ovaj Kodeks treba smatrati listom pravila koja su podlona izmenama, na nain koji je u samom Kodeksu naveden. Etiki kodeks Imajui u vidu da je zajednica naroda proklamovala prava i slobode svih ljudi u Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava Ujedinjenih Nacija i kasnijim medjunarodnim ugovorima, konvencijama i drugim instrumentima; Imajui u vidu da su Ujedinjene Nacije, na svom Osmom kongresu o prevenciji zloina i tretmanu prestupnika 1990. godine u Havani, na Kubi, usvojile Smernice o ulozi tuilaca; Imajui u vidu da Savet Evrope u svojoj Preporuci (2000) 19 o ulozi javnog tuilatva u krivino - pravnom sistemu preporuuje da se tuioci, vrseci svoje dunosti, pridravaju Kodeksa ponaanja; Imajui u vidu da je Medjunarodno udruenje u svojim Standardima profesionalne odgovornosti i dekleraciji osnovnih dunosti i prava tuilaca sainilo dokument koji slui kao medjunarodni temelj za ponaanje tuilaca; Imajui u vidu da javnost treba da ima poverenja u integritet pravnog sistema i javnih tuilaca koji igraju kljune uloge u sprovodjenju pravde; Stoga Udruzenje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije usvaja sledeci tekst kao Eticki kodeks tuilaca: 1) Profesionalno ponaanje Tuioci su duni da: a) u svakom trenutku odre ast i ugled svoje profesije; b) se pridravaju najviih standarda integriteta i brige;
338
c) budu nepotkupljivi, nepristrasni i nezavisni, i da ne dozvole da se na njih vri pritisak iz bilo kojih izvora, d) se neprestano trude da uveavaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti; e) svoje dunosti obavljaju pravedno i objektivno, bez straha, predrasuda ili blagonaklonosti; i bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao to su pol, rasa, nacionalnost f) potuju, tite i pridrzavaju se zakona i univerzalnog koncepta ljudskih prava, te da slue javnom interesu i tite ga. 2) Ponaanje u medjusobnim odnosima 2.1 U svojim medjusobnim odnosima, kao i u odnosima sa slubenicima, tuioci treba: a) da se jedni prema drugima, kao i prema slubenicima, ponaaju s potovanjem kao i da komuniciraju otvoreno; b) da imaju obzira prema dunostima drugih i da ne zahtevaju od drugih tuilaca, ili slubenika, pruanje usluga koje bi mogle da nakode tuilatvu ili medjusobnim odnosima. 2.2 U odnosima sa podredjenima, kao i sa slubenicima, nadredjeni treba: a) da se ponaa pravedno i da slui za primer; b) da ih ohrabruje da usavravaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti; c) da ih pravovremeno informie o stvarima koje su neophodne za njihovo uspeno obavljanje dunosti; d) podredjeni treba da mu/joj se obraa ja sa dunim potovanjem. 2.3 Tuilatvo treba da saradjuje sa drugima na nain koji je orjentisan ka postizanju rezultata i otvorenoj komunikaciji. 3) Uloga u krivinom postupku i drugim sudskim postupcima 3.1 Tuioci svoje dunosti treba da obavljaju pravedno, konzistentno i brzo. 3.2 Tuioci treba da aktivno uestvuju u postupku, na sledei nain: a) u odnosu na policiju: 1) Kada uestvuju u istrazi krivinog dela i ostvaruju svoje nadlenosti u donosu na policiju, treba to da ine objektivno i profesionalno, dajui jasne instrukcije; 2) Prilikom nadzora istrage krivinog dela, tuioci su duni da preduzimaju sve mere da policija: - potuje zakone i osnovna ljudska prava, i da radi u skladu sa zakonom i na odgovarajui nain; - predaje izvetaje koji su istiniti i kompletni; - informie tuioca o istranim radnjama koje je policija sprovela u okviru istrage krivinog dela.
b) u odnosu na sud: 1) Vreci svoju funkciju, tuioci treba da postuju ugled, nezavisnost i nepristrasnost suda i da stite prava svih ucesnika u sudskom procesu; 2) Tuilac je duan da preuzme krivino gonjenje kada postoji osnovana sumnja i dokazi da je odredjeno lice poinilo krino delo koje se goni po slubenoj dunosti, a odustane od krivinog gonjenja u odsustvu takvih dokaza. 3) Tuioci ce uvek tragati za istinom i pomagati sudu da dodje do istine, te da pravedno presudi u odnosu na zajednicu, rtve i optuene, u skladu sa zakonom i pravednou; 4) Tuioci su duni da obezbede da se odgovarajue lice goni za odgovarajue krivino delo u interesu pravde, a ne samo u interesu osude; 5) uvace profesionalne tajne; 6) Uzimace u obzir stavove, legitimne interese i moguce strahove zrtava i svedoka kada su njihovi licni interesi ugroeni, ili to mogu postati, trudie se da osiguraju informisanost rtava i svedoka o njihovim pravima i da, ukoliko je to neophodno, osiguraju fiziku i mentalnu zatitu njihovu i njihovih najbliih; 7) Nee koristiti dokaze koji su steeni na protivzakonit nain, a koji bi predstavljali krenje ljudskih prava osumnjienih, i zalagae se da se protiv onih koji se takvim metodama slue preduzmu odgovarajue radnje. 4) Odnos prema : a) Zakonodavnoj i izvrnoj vlasti : 1) Tuioci su duni da u dodiru sa Zakonodavnom i izvrnom vlau potuju Ustavni i pravni poloaj i autoritet tih vlasti, ne meajui se u njihove nadlenosti. 2) Da bi promovisali pravednost i delotvornost kriminalne politike, tuioci treba da saradjuju sa vladinim telima i institucijama u skladu sa zakonom istovremeno zadravajui svoju nezavisnost i samostalnost. b) Medijima uvajui profesionalne tajne i titei interese krivinog postupka, tuioci medijima treba da prue to je mogue vie objektivnih informacija, u odnosu na datu situaciju, i da nastoje da u svojim javnim nastupima brane ugled javnotuilake funkcije. c) Drutvu U komunikaciji sa javnocu, tuioci treba da se ponaaju korektno, sa panjom, strpljenjem i dunim potovanjem prema svakome sa kim dodju u kontakt. d) Drugim dravama i Medjunarodnim telima U postupanju po zahtevima za medjusobnom pravnom pomoi, tuioci treba da zahtevanu pomo prue, uz istu panju i oprez koje pokazuju pri radu na sopstvenim predmetima.
340
5) Ponaanje u svakodnevnom ivotu a) Bez obzira da li su na dunosti ili ne, tuioci su duni : 1) da se ponaaju u skladu sa javnim karakterom tuilake funkcije koja ukljuuje primenu odredjenih standarda, to moe da rezultira time da izvesna dela ili previdi tuioca mogu postati predmet javne debate, ugroavajuci time ugled tuilatva; 2) da budu osobe od integriteta, to jest da ne vre ikakve radnje, nalaze druga zaposlenja, niti se bave aktivnostima koje mogu da utiu na njihov profesionalni slobodouman stav, ili koje mogu da ostave takav utisak. b) Tuiocima je dozvoljeno da osnivaju i ulanjuju se u profesionalne i druge organizacije radi zastupanja svojih interesa, promovisanja svoje profesije, obuke ili zatite svog polozaja. c) Uzimajui u obzir objektivna ogranienja drave koja je u tranziciji, tuiocima nije dozvoljeno da se tokom obavljanja funkcije ulanjuju u politike stranke, kao ni da javno iznose svoje primedbe i miljenja o odredjenim politikim temama. 6) Sukob interesa Javni tuioci ne smeju da koriste svoj slubeni poloaj u svrhu zadovoljavanja svojih ili tudjih interesa niti da uestvuju u postupcima gde bi njihova nepristrasnost bila dovedena u pitanje. 7) Usvajanje, evaluacija i izmene Kodeksa 7.1 Kodeks usvaja Skuptina Udruenja javnih tuzilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije i on e se odnositi na sve lanove Udruenja. 7.2 Skuptina e, sa ciljem osavremenjivanja, s vremena na vreme vriti evaluaciju Kodeksa. 7.3 Preko svojih odeljenja, lanovi mogu Izvrnom odboru Udruenja podnositi inicijative za izmenu Kodeksa. Izvrni odbor e predloge za izmenu i dopunu Kodeksa podneti Skuptini Udruenja. 8) Potovanje Kodeksa 8.1 U sluajevima nepotovanja Kodeksa preduzimae se radnje u skladu sa Statutom Udruenja. 8.2 O povredama Kodeksa odluivae Sud asti.
341
Prilog 8 Kodeks sudijske etike
342
343
Kodeks sudijske etike

Svesni da kao sudije, odluuju o ivotu i smrti, slobodi i neslobodi, svojini i imovini, ljudskim pravima i patnjama, istini i lai, upotrebi i zloupotrebi prava, ustavnosti i zakonitosti, lanovi Drutva sudija Srbije, sa oseajem odgovornosti za javno poverenje koje im je ukazano i ugled profesije kojom se bave, utvruju
Kodeks sudijske etike

Budi nezavisan Kanon 1. Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene procene injenica i sopstvenog shvatanja zakona, bez ogranienja i tako da ne podlee spoljnim ili unutranjim uticajima, podsticajima, pritiscima, pretnjama, intervencijama, neposrednim ili posrednim, sa bilo koje strane i iz bilo kojih razloga. Budi pravedan Kanon 2. Sudija treba da svakom prizna ono to mu pripada, u jednakom postupanju sa jednakim stvarima, u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima srazmerno njihovoj nejednakosti i u postupanju prema drugome kao prema sebi. Budi profesionalan Kanon 3. Sudija treba da vri svoju dunost struno, savesno, nepristrasno, objektivno, marljivo, efikasno i kulturno, vodei rauna o redosledu prijema predmeta i njihovom znaaju, odnosno karakteru. Budi slobodan Kanon 4. Sudija treba da bude slobodan u odluivanju i zato mora biti sposoban da se odupre dnevnoj politici, centrima moi, javnom mnjenju, predrasudama, iskuenjima, porocima, strastima, privatnom i porodinim interesima i drugim unutranjim i sponjnim uticajima. Budi hrabar Kanon 5. Sudija mora da odoleva pretnjama, ucenama i drugim nasrtajima na njegovu linost i njegov integritet. Budi dolian Kanon 6. Sudija treba da se uzdrava od svakog postupka koji je nedolian ili ostavlja takav utisak, kao i od postupka koji izaziva podozrenje, podstie sumnju, slabi pouzdanje ili na drugi nain naruava poverenje u sud i njegovu objektivnost.
344
Budi nepodmitljiv Kanon 7. Sudija ne sme da sudi ostvarujui ili oekujui bilo kakvu korist za sebe ili drugog. Budi posveen Kanon 8. Sudija mora da bude posveen pozivu, pa ne moe obavljati drugu dunost, slubu ili posao, ako time naruava poverenje u sud, ugled suda i nezavisnost sudske vlasti. Budi apolitian Kanon 9. Sudija moe imati svoja politika ubeenja, ali se mora uzdrati od nepriline politike aktivnosti i ne sme dopustiti da politika utie na sudsku odluku. Budi odan kodeksu Kanon 10. Standardi za etiko ponaanje sudija utvreni ovim kodeksom treba da postanu filozofija i nain ivota svih sudija. Sve sudije da sude po zakoniku pravo kako pie u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi.
(lan 172. Duanovog zakonika)
345
Prilog 9 Zakon o sudijama
346
347
"Slubeni glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 60/2002, 17/2003, 25/2003, 27/2003, 29/2004, 35/2004, 44/2004, 61/2005, 101/2005
Na osnovu lana 83. taka 3. Ustava Republike Srbije, donosim
UKAZ O PROGLAENJU ZAKONA O SUDIJAMA

Proglaava se Zakon o sudijama, koji je donela Narodna skuptina Republike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skuptine Republike Srbije u 2001. godini, 6. novembra 2001. godine. PR broj 40 U Beogradu, 6. novembra 2001. godine Predsednik Republike, Milan Milutinovi, s.r.
ZAKON O SUDIJAMA
Glava prva NAELA
Nezavisnost lan 1. Sudija je, u postupanju i donoenju odluke, nezavisan. On sudi i presuuje na osnovu ustava, zakona, drugih optih akata i po svojoj savesti. Stalnost i nepremestivost lan 2. Sudija svoju dunost vri kao stalnu, u sudu za koji je izabran.
348
Protiv svoje volje sudija ne moe biti premeten ni upuen u drugi sud. Odravanje poverenja u nezavisnost lan 3. Sudija je duan da u svakoj prilici odri poverenje u svoju nezavisnost. Slube, poslovi i postupci nespojivi sa dunou sudije odreuju se ovim zakonom. Materijalna nezavisnost lan 4. Sudija ima pravo na platu dovoljnu da odri njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice. Imunitet lan 5. Sudija nikome nije odgovoran za miljenje ili glas dat u vrenju sudijske dunosti. U postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u vrenju sudijske dunosti, sudija ne moe biti pritvoren bez odobrenja Narodne skuptine. Odgovornost za tetu lan 6. Za tetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Kad je teta prouzrokovana namerno ili grubom nepanjom Republika Srbija moe od sudije traiti naknadu isplaenog iznosa. Pravo na udruivanje lan 7. Sudije imaju, radi zatite svojih interesa, pravo da se kao sudije udruuju. Mogu preduzimati mere radi zatite i odranja svoje nezavisnosti i samostalnosti.
349
Pravo na struno usavravanje lan 8. Sudija ima pravo na struno usavravanje o troku Republike Srbije. Vrste i naine strunog usavravanja sudija propisuje Vrhovni sud Srbije. Izbor i prestanak dunosti i broj sudija i sudija porotnika lan 9. Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove dunosti odluuje Narodna skuptina. Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud odreuje Narodna skuptina, na predlog Visokog saveta pravosua. Okvirna merila za odreivanje broja sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja utvruje Visoki savet pravosua.
Glava druga POLOAJ SUDIJE
I. STALNOST SUDIJE
1. Pojam lan 10. Dunost sudije traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navrenja radnog veka. Pre toga dunost sudije moe prestati samo pod uslovima predvienim ovim zakonom. Po prestanku sudijske funkcije u Sudu Srbije i Crne Gore, sudija ima pravo da nastavi vrenje funkcije u istom sudu ili drugom sudu istog ranga.
350
2. Smanjenje broja sudija i ukidanje suda lan 11. Dunost sudije ne prestaje ako bude smanjen broj sudija. Ako bude ukinut sud, sudija nastavlja dunost u sudu iste vrste i istog stepena, ili priblino istog ranga. O tome u kojem sudu sudija nastavlja dunost odluuje Visoki savet pravosua.
3. Udaljenje sa sudijske dunosti Razlozi za udaljenje lan 12. Sudija se udaljuje sa dunosti kad mu je odreen pritvor. Moe biti udaljen sa dunosti kad je pokrenut postupak za njegovo razreenje ili krivini postupak za delo zbog koga moe biti razreen.
Odluka o udaljenju lan 13. O obaveznom udaljenju sudije odluuje predsednik suda, a o obaveznom udaljenju predsednika suda - predsednik neposredno vieg suda. Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odluuje predsednik Vrhovnog suda Srbije. Veliko personalno vee odluuje o udaljenju predsednika Vrhovnog suda Srbije. Trajanje udaljenja lan 14. Sudija se udaljava sa dunosti do ukidanja pritvora, okonanja postupka za razreenje ili okonanja krivinog postupka. Veliko personalno vee moe sudiju vratiti na dunost pre okonanja postupka za razreenje.
Pravo na prigovor lan 15. Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Velikom personalnom veu, u roku od tri dana. Predsednik Vrhovnog suda Srbije prigovor izjavljuje Optoj sednici.
II. NEPREMESTIVOST SUDIJE 1. Pojam lan 16. Sudija ima pravo da stalno svoju dunost vri u sudu za koji je izabran. Samo uz svoju saglasnost moe biti premeten ili upuen iz jednog u drugi sud. Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora da prethodi donoenju reenja o premetaju ili upuivanju. 2. Premetaj lan 17. Sudija moe biti premeten samo u drugi sud iste vrste i istog stepena. Trajno nastavlja dunost u sudu u koji je premeten. Reenje o premetaju donosi Visoki savet pravosua.
3. Upuivanje u drugi sud lan 18. Sudija moe biti upuen na rad samo u drugi sud iste vrste istog ili neposredno nieg stepena, najdue na godinu dana.
352
Upuuje se u sud u kome nedostatak, spreenost, izuzee sudija ili drugi razlozi oteavaju ili usporavaju rad. Reenje o upuivanju donosi predsednik Vrhovnog suda Srbije.
III. MEUSOBNA NEZAVISNOST SUDIJA 1. Uopte lan 19. Sudija je slobodan u zastupanju svog shvatanja injenica i prava u svemu o emu odluuje. Izuzev u obrazloenju odluke, ili kad to zakon posebno nalae, nije duan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objanjava svoja injenina i pravna shvatanja.
2. Neizmenjivost vrste posla i dodela predmeta sluajem Neizmenjivost godinjih poslova lan 20. Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godinjim rasporedom poslova i ne menja tokom godine. Ali zbog izbora novog sudije, dueg odsustva sudije ili upranjenog sudijskog mesta, sudiji moe tokom godine biti promenjena vrsta posla.
Raspodela predmeta sluajem lan 21. Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od linosti stranaka i okolnosti pravne stvari.
353
Sudiji se predmeti poveravaju na osnovu rasporeda poslova u sudu, u skladu sa Sudskim poslovnikom, prema redosledu unapred utvrenom za svaku kalendarsku godinu, iskljuivo na osnovu oznake i broja predmeta. Niko nema prava da sudska vaa obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema predmeta.
Odstupanja lan 22. Od redosleda prijema predmeta moe se odstupiti samo zbog optereenosti ili opravdane spreenosti sudije. Sudiji predmet moe biti oduzet samo ako due odsustvuje ili odugovlai postupak.
Pravo na prigovor lan 23. Na godinji raspored poslova, promenu vrste posla, odstupanje od redosleda prijema predmeta ili oduzimanje predmeta, sudija ima pravo prigovora predsedniku neposredno vieg suda, u roku od tri dana. O prigovoru sudije Vrhovnog suda Srbije odluuje Veliko personalno vee. Pravo na prigovor zbog odstupanja od redosleda prijema predmeta i oduzimanja predmeta ima i uesnik u postupku.
Dunost obavetavanja predsednika neposredno vieg suda lan 24. Predsednik suda duan je, bilo prigovora ili ne, da o svakom odstupanju pismeno obavesti predsednika neposredno vieg suda.
354
3. Obavetavanje o trajanju postupka lan 25. Sudija je duan da predsednika suda obavesti zato prvostepeni postupak nije okonan u roku od est meseci i da ga zatim na svakih mesec dana obavetava o daljem razvoju postupka u vremenu. Prvo obavetenje u postupku po pravnom leku daje se posle mesec dana, a naredna na svakih petnaest dana. Rok za obavetavanje u izvrnim, vanparninim i drugim nespornim stvarima odreuje se Sudskim poslovnikom.
4. Pravo sudije na pritubu lan 26. Sudija moe Velikom personalnom veu izjaviti pritubu ako mu je povreeno pravo za koje ovim zakonom nije predvien poseban postupak zatite. Veliko personalno vee o pritubi odluuje u roku od osam dana i odmah upoznaje sa odlukom predsednika suda, predsednika neposredno vieg suda i predsednika Vrhovnog suda Srbije.
IV. ODNOS SUDIJSKE DUNOSTI I DRUGIH SLUBI, POSLOVA I POSTUPAKA
1. Odnos drugih slubi, poslova i postupaka sa dunou sudije lan 27. Sudija ne moe biti na dunostima u organima koji donose ili izvravaju propise, biti lan politike stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaenim poslom, niti pruati pravne usluge ili savete uz naknadu. Sa njegovom dunou nespojive su i druge slube, poslovi i postupci koji su opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili tete ugledu suda.
355
Koji su postupci opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i tetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije. Sudija moe da se bez iijeg odobrenja bavi naunom i strunom delatnou, uz naknadu.
2. Postupak odluivanja o nespojivosti Dunost obavetavanja i pokretanja postupka lan 28. Sudija je duan da pismeno obavesti predsednika suda o svakoj slubi ili poslu za koje postoji mogunost da su nespojivi s dunou sudije. Predsednik suda o takvoj svojoj slubi ili poslu obavetava predsednika neposredno vieg suda, a predsednik Vrhovnog suda Srbije - Veliko personalno vee. Predsednik suda duan je da pred Velikim personalnim veem pokrene postupak odluivanja o nespojivosti im sazna da sudija vri slubu ili posao ili ini postupke za koje postoji mogunost da su nespojivi sa njegovom dunou.
Izricanje mere upozorenja i prigovor lan 29. Istovremeno sa utvrivanjem nespojivosti, Veliko personalno vee moe sudiji izrei meru upozorenja, koja se upisuje u njegov lini list. Sudija ima na odluku pravo prigovora Visokom savetu pravosua, u roku od osam dana. Sudija moe svoje tvrdnje usmeno da izloi, sam ili preko zastupnika.
V. MATERIJALNI POLOAJ SUDIJE Osnovna plata
356
lan 30. Plata sudije odreuje se na osnovu osnovne plate. Osnovna plata utvruje se na osnovu koeficijenata za obraun i isplatu plata i osnovice za obraun i isplatu plata utvrenih zakonom kojim se ureuju plate u dravnim organima. Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uraunava procenat za vrednovanje radnog staa. lan 31. BRISAN (lan i nadnaslov) - sa 61/2005
lan 32. BRISAN (lan i nadnaslov) - sa 61/2005
Osnovna plata sudije upuenog u drugi sud lan 33. Sudija koji je upuen u drugi sud ima pravo na osnovnu platu sudije suda u koji je upuen, ako je za njega povoljnija. Naknade i ostala primanja sudije koji je upuen u drugi sud propisuje Visoki savet pravosua, uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove pravosua.
Uveanje osnovne plate sudije lan 34. Visoki savet pravosua moe uveati do 20% osnovnu platu sudije i predsednika suda, zavisno od obima i sloenosti poslova koje obavljaju. Visoki savet pravosua moe odluiti da se osnovna plata u sudu u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta uvea do 50%. Osnovna plata sudije koji postupa u predmetima krivinih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zloina, moe se uveati pored uveanja iz stava 2. ovog lana jo do 100%.
Odluku o uveanju osnovne plate propisane ovim lanom, Visoki savet pravosua donosi uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove pravosua.
Glava trea VELIKO PERSONALNO VEE
Delokrug lan 36. U Vrhovnom sudu Srbije ustanovljava se Veliko personalno vee. Ono odluuje o zakonom odreenim pitanjima poloaja sudija.
Sastav lan 37. Veliko personalno vee ini devet sudija Vrhovnog suda Srbije. Sudije ulaze u Vee po redosledu utvrenom Poslovnikom Velikog personalnog vea. Veliko personalno vee ini priblino jednak broj sudija svakog odeljenja Vrhovnog suda Srbije.
Donoenje odluka lan 38. Veliko personalno vee odluke donosi veinom glasova svih lanova.
358
Nespojivost lan 39. Predsednik Vrhovnog suda Srbije ne moe biti lan Velikog personalnog vea. Kad Veliko personalno vee vodi postupak koji se tie njegovog lana, on se zamenjuje sudijom koga rebom odrede ostali lanovi Vea. Mandat i rukovoenje lan 40. Mandat lana Velikog personalnog vea traje dve godine. Ako lanu Velikog personalnog vea mandat prestane pre vremena, imenuje se novi, do okonanja mandata njegovog prethodnika. lanu Velikog personalnog vea kome prestane sudijska dunost istovremeno prestaje i lanstvo u Velikom personalnom veu. Velikim personalnim veem rukovodi predsednik koga meu sobom biraju lanovi.
Glava trea A UNUTRANJA KONTROLA

Nadzorni odbor lan 40a U Vrhovnom sudu Srbije obrazuje se Nadzorni odbor (u daljem tekstu: Odbor). Odbor se sastoji od pet sudija koje na etiri godine bira Opta sednica iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije. Radom Odbora rukovodi predsednik koga biraju lanovi Odbora iz svojih redova. Sudija ne moe istovremeno biti lan Odbora i Velikog personalnog vea.
Delokrug Nadzornog odbora lan 40b

Odbor je ovlaen da, po pritubi ili samoinicijativno, kontrolie sudske predmete i naini uvid u njih. Po okonanoj kontroli sudskog predmeta Odbor moe pred Velikim personalnim veem pokrenuti postupak za razreenje sudije zbog nesavesnog ili nestrunog vrenja dunosti ili predloiti izricanje disciplinske mere sudiji.
Glava etvrta IZBOR SUDIJE

I. USLOVI ZA IZBOR lan 41. Za sudiju moe biti izabran dravljanin dravne zajednice Srbija i Crna Gora koji ispunjava uslove za rad u dravnim organima, koji je zavrio pravni fakultet, poloio pravosudni ispit i dostojan je dunosti sudije. Posle poloenog pravosudnog ispita potrebno je i radno iskustvo u pravnoj struci: - dve godine za sudiju optinskog i prekrajnog suda; - etiri godine za sudiju trgovinskog suda; - est godina za sudiju okrunog suda; - osam godina za sudiju apelacionog suda, Vieg trgovinskog suda, Vieg prekrajnog suda i Upravnog suda; - dvanaest godina za sudiju Vrhovnog suda Srbije.
II. POSTUPAK ZA IZBOR Oglaavanje izbora lan 42. Izbor sudija oglaava Visoki savet pravosua. Oglas se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog obavetavanja.
360
Podnoenje prijava lan 43. Prijave za izbor se podnose Visokom savetu pravosua, u roku od petnaest dana od objavljivanja oglasa u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor. Visokom savetu pravosua dostavlja se lini list za svakog kandidata koji potie iz suda. Pribavljanje podataka i miljenja lan 44. Visoki savet pravosua pribavlja podatke i miljenja o strunosti i dostojnosti kandidata, Podaci i miljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje miljenja sednice sudija suda iz koga potie kandidat.
Predlaganje izbora lan 45. Pri predlaganju sudija Visoki savet pravosua uzima u obzir samo strunost i dostojnost. Svaki predlog za izbor mora biti obrazloen. Izbor lan 46. Sudiju bira Narodna skuptina na predlog Visokog saveta pravosua. Narodna skuptina moe izabrati samo kandidata koga predloi Visoki savet pravosua. Ako predloeni kandidat ne bude izabran, Visoki savet pravosua ponovo utvruje predlog sa novim kandidatom.
361
III. ZAKLETVA SUDIJE I STUPANJE NA DUNOST Polaganje zakletve lan 47. Pre stupanja na dunost sudija polae zakletvu pred predsednikom Narodne skuptine. Predsednik Vrhovnog suda Srbije zakletvu polae pred Narodnom skuptinom. Sudija koji je izabran iz reda sudija ne polae ponovo zakletvu. Tekst zakletve lan 48. Zakletva sudije glasi: "Zaklinjem se svojom au da u svoju dunost vriti verno ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeu i sluiti samo istini i pravdi". Stupanje na dunost lan 49. Sudija stupa na dunost na sveanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran. Stupanjem na dunost sudiji prestaje ranija dunost u drugom sudu. Sudija vieg suda koji je izabran za predsednika nieg suda moe da se posle prestanka te dunosti vrati na dunost sudije vieg suda.
Kad se smatra da sudija nije ni izabran lan 50. Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na dunost u roku od dva meseca od izbora. Odluku o tome donosi Veliko personalno vee na predlog predsednika suda i o njoj obavetava Narodnu skuptinu i Visoki savet pravosua. Sudija na odluku ima pravo prigovora Visokom savetu pravosua, u roku od osam dana.
362
Glava peta PRESTANAK SUDIJSKE DUNOSTI

I. RAZLOZI ZA PRESTANAK SUDIJSKE DUNOSTI 1. Svi razlozi lan 51. Sudijska dunost prestaje na zahtev sudije, kad sudija navri radni vek ili kad bude razreen. 2. Posebno o navrenju radnog veka Uopte lan 52. Sudiji prestaje radni vek kad navri ezdeset pet godina ivota ili etrdeset godina staa osiguranja. Predsednik suda najkasnije do 1. oktobra pismeno obavetava predsednika Vrhovnog suda Srbije o tome koje sudije i predsednici neposredno niih sudova naredne godine navravaju radni vek i kada.
Zabrana produenja i skraenja radnog veka lan 53. Radni vek sudiji ne moe biti produen. Smanjenje vremena potrebnog za navrenje radnog veka ne utie na prestanak dunosti sudije. 3. Posebno o razlozima za razreenje Svi razlozi lan 54. Sudija se razreava kad je osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim sudijske dunosti,
363
kad nesavesno ili nestruno vri dunost ili kad trajno izgubi radnu sposobnost za sudijsku dunost. Posebno o nesavesnom i nestrunom vrenju dunosti lan 55. Sudija nesavesno vri dunost ako odugovlai reavanje predmeta, zanemaruje propisane rokove u voenju postupka ili izradi odluka ili na drugi nain postupa protivno merilima koja odredi Vrhovni sud Srbije. Smatra se nesavesnim vrenjem dunosti i ako sudija nastavi slube, poslove ili postupke iste ili sline onima za koje je utvreno da su nespojivi sa njegovom dunou.Nestrunim se smatra nedovoljno uspeno vrenje sudijske dunosti, shodno merilima koje propie Vrhovni sud Srbije.
II. UTVRIVANJE RAZLOGA ZA PRESTANAK SUDIJSKE DUNOSTI 1. Utvrivanje navrenja radnog veka i razloga za razreenje Nadlenost i pokretanje postupka lan 56. Navrenje radnog veka i razloge za razreenje utvruje Veliko personalno vee. Postupak pokreu predsednik suda, predsednik neposrednog vieg suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadlean za pravosue, a postupak u kome se utvruje postojanje razloga za razreenje sudije zbog nesavesnog ili nestrunog vrenja sudijske dunosti moe pokrenuti i Odbor. Postupak u kome se utvruje da li je predsednik Vrhovnog suda Srbije navrio radni vek i postoje li razlozi za njegovo razreenje pokree Veliko personalno vee. Ako u roku od 60 dana od dana pokretanja postupka Veliko personalno vee ne donese odluku, odluku e doneti opta sednica u narednom roku od 30 dana, a lanovima Velikog personalnog vea prestaje mandat.
Postupak pred Velikim personalnim veem lan 57. Veliko personalno vee injenice utvruje i odluuje u postupku zatvorenom za javnost. Ono moe zatraiti potrebne podatke od nadlenih organa i organizacija.
Odluka Velikog personalnog vea mora biti obrazloena. Izricanje mera i pravo na prigovor lan 58. Veliko personalno vee moe u postupku za razreenje zbog nesavesnog ili nestrunog vrenja dunosti sudiji izrei meru upozorenja ili meru uklanjanja iz suda, od jednog meseca do jedne godine. Na izreenu meru sudija ima pravo prigovora Optoj sednici, u roku od osam dana. Opta sednica zatvorena je za javnost. Poloaj sudije u postupku lan 59. Sudija ima pravo da odmah bude obaveten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom i prateom dokumentacijom, tokom postupka i izvetajem sudije izvestioca i da sam ili preko zastupnika prui objanjenja i dokaze za svoje tvrdnje. Svoje tvrdnje moe usmeno da izloi pred Velikim personalnim veem i Optom sednicom. Obavetavanje Narodne skuptine lan 60. Na odluku Velikog personalnog vea kojom je utvreno navrenje radnog veka ili razloga za razreenje nije doputen prigovor. Odmah po prijemu odluke predsednik Vrhovnog suda Srbije obavetava Narodnu skuptinu da je sudija navrio radni vek ili da postoje razlozi za razreenje. Dejstvo mera lan 61. Mera upozorenja i mera uklanjanja iz suda upisuju se u lini list sudije. Dok mera uklanjanja traje, sudija ima poloaj kao da je udaljen sa dunosti. Sudiji ne moe dva puta biti izreena mera upozorenja.
365
2. Prestanak dunosti na zahtev sudije lan 62. Sudija koji eli da mu dunost prestane podnosi pismeni zahtev Velikom personalnom veu, koje valjan zahtev odmah prosleuje Narodnoj skuptini. Zahtev moe biti povuen dok dunost sudiji ne prestane odlukom Narodne skuptine ili istekom roka predvienog ovim zakonom. Ako sudija posle pokrenutog postupka za razreenje podnese zahtev za prestanak dunosti, on se ne razmatra do okonanja postupka za razreenje. III. ODLUIVANJE O PRESTANKU SUDIJSKE DUNOSTI Donoenje odluke lan 63. O prestanku dunosti sudije odluuje Narodna skuptina. 2. Vreme prestanka sudijske dunosti lan 64. Ako o zahtevu za prestanak dunosti ne bude odlueno u roku od mesec dana, smatra se da je dunost sudiji prestala istekom roka od mesec dana od podnoenja zahteva, to se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije". U ostalim sluajevima sudijska dunost prestaje onog dana koji Narodna skuptina navede u svojoj odluci. 3. Posledice razreenja lan 65. Razreenjem i navrenjem radnog veka sudiji prestaju prava po osnovu rada. On ne moe podneti prijavu za izbor u sud ili javno tuilatvo niti prijavu za imenovanje za zamenika javnog tuioca ili sudiju za prekraje.
366
Glava esta PREDSEDNIK SUDA
lan 65a BRISAN - sa 27/2003 Trajanje dunosti lan 66. Predsednik suda bira se meu sudijama na etiri godine i moe biti ponovo izabran. Vreme na koje je predsednik suda izabran tee od dana stupanja na dunost. Vrilac dunosti predsednika suda lan 67. Kad predsedniku suda prestane dunost, predsednik neposredno vieg suda postavlja sudiju koji vri dunost predsednika dok novi predsednik suda ne stupi na dunost, a najdue na godinu dana. Vrioca dunosti predsednika optinskog suda postavlja predsednik apelacionog suda na ijem podruju je sedite optinskog suda. Sudiju koji vri dunost predsednika Vrhovnog suda Srbije postavlja Opta sednica.
Poloaj po prestanku dunosti predsednika suda lan 68. Predsednik suda koji ne bude ponovo izabran, koji se te dunosti razrei ili na sopstveni zahtev oslobodi, nastavlja dunost sudije. Kad sudiji vieg suda koji je izabran za predsednika nieg suda prestane dunost predsednika ima pravo da nastavi dunost sudije u viem sudu. Razreenje predsednika suda lan 69. Predsednik suda razreava se te dunosti ako je nesavesno ili neuspeno vri.
367
Nesavesnost se pre svega ogleda u proputanju da se uspostavi pravilan i blagovremen rad suda i spree postupci tetni po nezavisnost ili ugled suda.
Primena odredaba o sudijama lan 70. Predsednik suda bira se i razreava po istom postupku po kome se biraju i razreavaju sudije. Ostale odredbe ovog zakona, koje se odnose na sudije, primenjuju se i na predsednike sudova.
Glava sedma POSEBNE ODREDBE O SUDIJI POROTNIKU

Uslovi za imenovanje i trajanje dunosti lan 71. Za sudiju porotnika moe biti imenovan jugoslovenski dravljanin koji je navrio dvadeset est godina ivota i dostojan je dunosti sudije porotnika. Pri imenovanju vodi se rauna o polu, starosti, zanimanju i drutvenom poloaju kandidata, o znanju, strunosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. Sudija porotnik imenuje se na pet godina i moe biti ponovo imenovan. Postupak imenovanja lan 72. Sudiju porotnika imenuje Visoki savet pravosua, na predlog ministra nadlenog za pravosue. Pre predlaganja, ministar pribavlja miljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik.
368
Zakletva lan 73. Sudija porotnik polae zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. Zakletva glasi: "Zaklinjem se svojom au da u svoju dunost vriti verno ustavu i zakonu, savesno i predano". Udaljenje sa dunosti lan 74. Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa dunosti ako je protiv njega pokrenut postupak za krivino delo zbog koga moe biti razreen ili postupak za razreenje. Udaljenje traje do okonanja postupka. Nespojivost sa drugim slubama, poslovima i postupcima lan 75. Sudija porotnik ne moe biti advokat ni pruati pravne usluge i strune savete uz naknadu. Sa dunou sudije porotnika nespojive su i druge slube, poslovi i postupci koji su opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili tetni po ugled suda. Prestanak dunosti lan 76. Dunost sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud, ali ne i zbog navrenja radnog veka, niti zbog nestrunog vrenja dunosti osim kad sudija porotnik ispunjava strune uslove za sudiju. Postupak u kome se utvruju razlozi za prestanak dunosti sudije porotnika pokreu predsednik suda, predsednik neposredno vieg suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadlean za pravosue. Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet pravosua. Sudiji porotniku ne moe biti izreena mera upozorenja i mera uklanjanja iz suda.
369
Naknade i nagrade sudija porotnika lan 77. Sudija porotnik ima pravo na naknadu trokova nastalih na dunosti, naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu. Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet pravosua. Shodna primena odredaba o sudijama lan 78. Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama.
Glava osma PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

I. PRELAZNE ODREDBE Nastavljanje sudijske dunosti lan 79. Sudije izabrane po Zakonu o sudovima ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92) nastavljaju dunost u sudovima u koje su izabrane ili rasporeene po Zakonu o sudovima. Posebni razlozi za razreenje lan 79a BRISAN - sa 44/2004
Nastavljanje sudijske dunosti u optinskim organima za prekraje i Veima za prekraje lan 79b Na imenovanje i prestanak dunosti sudija u optinskim organima za prekraje i Veima za prekraje primenjivae se Zakon o prekrajima ("Slubeni glasnik SRS",
370
broj 44/89 i "Slubeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) do 31. decembra 2006. godine. Sudijama u optinskim organima za prekraje i Veima za prekraje dunost prestaje 31. decembra 2006. godine.
Izbor sudija prekrajnih sudova i Vieg prekrajnog suda lan 79v Odluka o broju sudija u prekrajnim sudovima i Viem prekrajnom sudu bie doneta do 1. jula 2006. godine. Predsednik i sudije prekrajnih sudova i Vieg prekrajnog suda bie izabrani do 31. decembra 2006. godine u skladu sa odredbama ovog zakona.
Izbor sudija apelacionih sudova i Upravnog suda lan 80. Odluka o broju sudija i sudija porotnika u apelacionim sudovima i sudija u Upravnom sudu bie doneta do 1. jula 2006. godine. Predsednik i sudije apelacionih sudova i Upravnog suda bie izabrani do 31. decembra 2006. godine, po prethodnom rasporedu sudija u skladu sa lanom 11. stav 2.
II. ZAVRNA ODREDBA Stupanje zakona na snagu lan 82. Ovaj zakon na snagu stupa 1. januara 2002. godine.
Slede odredbe iz 44/2004 - koje nisu integrisane u tekst:

"lan 15. Postupci u kojima se utvruje postojanje razloga za razreenje i navravanje radnog veka sudija, koji su poeli pred Velikim personalnim veem, nastavie se u skladu sa ovim zakonom, ako nisu zavreni do stupanja na snagu ovog zakona. Predsednicima sudova, izabranim po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudijama ("Slubeni glasnik RS", broj 27/03), prestaje dunost predsednika suda za koji su izabrani. lan 16. Ovlaenja predsednika apelacionih sudova prema predsednicima i sudijama optinskih sudova vre predsednici okrunih sudova, do izbora predsednika apelacionih sudova. Ovlaenja koja predsednici apelacionih sudova imaju prema predsednicima i sudijama okrunih sudova vri predsednik Vrhovnog suda Srbije, do izbora predsednika apelacionih sudova. lan 17. Nadzorni odbor poinje sa radom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 18. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije". "
Slede odredbe iz 101/2005 - koje nisu integrisane u tekst: "lan 3. Vii prekrajni sud preuzee iz vea za prekraje, a prekrajni sudovi iz optinskih organa za prekraje potreban broj zaposlenih koji su obavljali poslove iz delokruga navedenih organa. lan 4. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjivae se poev od dana otpoinjanja postupka izbora sudija prekrajnih sudova i Vieg prekrajnog suda."
372
Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosua
373
"Slubeni glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 39/2003, 41/2003, 44/2004, 61/2005
Na osnovu lana 83. taka 3. Ustava Republike Srbije, donosim
UKAZ O PROGLAENJU ZAKONA O VISOKOM SAVETU PRAVOSUA

Proglaava se Zakon o Visokom savetu pravosua, koji je donela Narodna skuptina Republike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skuptine Republike Srbije u 2001. godini, 6. novembra 2001. godine. PR broj 41 U Beogradu, 7. novembra 2001. godine Predsednik Republike, Milan Milutinovi, s.r.
ZAKON O VISOKOM SAVETU PRAVOSUA

1. Sadrina zakona lan 1. Ustanovljava se Visoki savet pravosua. Visoki savet pravosua predlae Narodnoj skuptini izbor predsednika sudova, sudija, javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca, imenuje sudije porotnike i vri druge zakonom odreene poslove.
2. lanovi Visokog saveta pravosua Stalni i pozivni lanovi lan 2.
374
Visoki savet pravosua ima pet stalnih lanova i osam pozivnih lanova, sudija i javnih tuilaca. Pozivnih lanova sudija ima est, a pozivnih lanova javnih tuilaca ima dva.
Stalni lanovi lan 3. Stalni lanovi Visokog saveta pravosua jesu predsednik Vrhovnog suda Srbije, Republiki javni tuilac i ministar nadlean za pravosue, svi po dunosti, jedan lan koga iz reda advokata bira Advokatska komora Srbije i jedan lan koga bira Narodna skuptina. Narodna skuptina bira stalnog lana Visokog saveta pravosua izmeu tri kandidata koja predloi Vrhovni sud Srbije. Za izbor moe biti predloen istaknuti pravnik koji nije sudija, javni tuilac ili zamenik javnog tuioca. Pozivni lanovilan 4. est pozivnih lanova koji su sudije bira Vrhovni sud Srbije meu sudijama. Jednog pozivnog lana koji je javni tuilac biraju zamenici Republikog javnog tuioca, a drugog biraju okruni javni tuioci na zajednikoj sednici.
Nespojivost sa lanstvom lan 5. Sa lanstvom u Visokom savetu pravosua nespojive su slube, poslovi i postupci koji su nespojivi s dunou sudije. Od toga su izuzeti advokati, drugi istaknuti pravnici i funkcioneri u izvrnoj vlasti. 3. Mandat u Visokom savetu pravosua Trajanje mandata lan 6. lan Visokog saveta pravosua bira se na pet godina i moe ponovo biti izabran.
375
Ako mu mandat prestane pre vremena, bira se novi, do okonanja mandata njegovog prethodnika. Prestanak mandata lan 7. Stalnom lanu po dunosti i pozivnom lanu mandat prestaje po sili zakona kad i dunost zbog koje je u Visokom savetu pravosua, a pozivnom lanu i ostavkom ili razreenjem. Stalnom lanu izabranom od Narodne skuptine mandat prestaje ostavkom ili razreenjem. Razlozi za razreenje lan 8. Pozivni lan razreava se iz Visokog saveta pravosua ako neuredno, nesavesno ili pristrasno vri dunosti. Stalni lan izabran od Narodne skuptine i Advokatske komore Srbije razreava se i ako bude osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora duu od est meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim dunosti u Visokom savetu pravosua, ako vri slube ili poslove ili ini postupke koji su nespojivi s dunou u Visokom savetu pravosua ili ako trajno izgubi radnu sposobnost. Odluivanje o razreenju lan 9. O razreenju stalnog lana izabranog od Narodne skuptine odluuje ona, na predlog organa koji ga je predloio za izbor. O razreenju stalnog lana koji je advokat odluuje Advokatska komora Srbije. O razreenju pozivnog lana odluuje Visoki savet pravosua, na predlog organa koji ga je izabrao u Visoki savet pravosua. 4. Poloaj sudije i javnog tuioca u Visokom savetu pravosua lan 10. Dok su u Visokom savetu pravosua, sudija i javni tuilac ne mogu biti predloeni za izbor ni upueni u drugi sud i javno tuilatvo.
376
Sudija ne moe biti premeten u drugi sud dok je u Visokom savetu pravosua.
5. Sastav Visokog saveta pravosua
Ui i proireni sastav lan 11. Visoki savet pravosua radi i odluuje u uem ili proirenom sastavu. Sastav Visokog saveta pravosua zavisi od pitanja koje se razmatra.
Ui sastav lan 12. Ui sastav Visokog saveta pravosua ine stalni lanovi i pozivni lanovi. Kad se pitanje odnosi na sudije, ui sastav ine stalni i pozivni lanovi sudije, a kad se pitanje odnosi na javne tuioce i zamenike javnih tuilaca - stalni i pozivni lanovi javni tuioci. Uim sastavom Visokog saveta pravosua predsedavaju predsednik Vrhovnog suda Srbije ili Republiki javni tuilac, zavisno od dnevnog reda.
Proireni sastav lan 13. Proireni sastav Visokog saveta pravosua ine svi stalni lanovi izuzev ministra nadlenog za pravosue i Republikog javnog tuioca, i svi pozivni lanovi i sudije i javni tuioci. U proirenom sastavu Visoki savet pravosua odluuje o poveanju osnovne plate kad je ono zakonom predvieno, odluuje o prigovoru na odluku o nespojivosti i o prigovoru javnog tuioca i zamenika javnog tuioca na odluku o udaljenju sa dunosti kad ono nije bilo obavezno i o prigovoru Republikog javnog tuioca na odluku kojom je udaljen sa dunosti. Sednicom Visokog saveta pravosua u proirenom sastavu predsedava predsednik Vrhovnog suda Srbije.
377
Donoenje odluka lan 14. Visoki savet pravosua odluke donosi veinom glasova svih lanova ueg, odnosno proirenog sastava. Sednice Visokog saveta pravosua zatvorene su za javnost. Protiv odluke Visokog saveta pravosua nije doputen upravni spor. 6. Izuzee od uea i glasanja na sednici Kad se odluuje o lanu Visokog saveta pravosua lan 15. lan Visokog saveta pravosua ne prisustvuje sednici na kojoj se o njemu odluuje. Isto vai i za lana Visokog saveta pravosua koji je dao povoda za odluivanje o drugom lanu, a ako takvog nema sednici ne prisustvuje lan koga ostali odrede rebom. Kad je lan odluivao u prvom stepenu lan 16. Sednici ne prisustvuje lan koji je u prvom stepenu doneo odluku o kojoj Visoki savet pravosua odluuje, a uz njega i jo jedan lan koga ostali odrede rebom. Kad se odluuje o prigovoru na odluku Velikog personalnog vea, sudija koji je lan Velikog personalnog vea zamenjuje se sudijom Vrhovnog suda Srbije koga ostali odrede rebom. 7. Poslovnik o radu i administrativni poslovi lan 17. Visoki savet pravosua donosi poslovnik o svome radu i objavljuje ga u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Strune i administrativne poslove za Visoki savet pravosua radi ministarstvo nadleno za pravosue.
378
8. Naknada za rad lan 18. Svim lanovima Visokog saveta pravosua pripada naknada za rad. Odreuje je Narodna skuptina. 9. Prelazne i zavrne odredbe Poetak rada Visokog saveta pravosua lan 19. Visoki savet pravosua poinje rad 1. januara 2002. godine. Posle poetka rada apelacionog i upravnog suda, Vrhovni sud Srbije moe ponovo da izabere sudije koji su pozivni lanovi Visokog saveta pravosua. Stupanje zakona na snagu lan 20. Ovaj zakon na snagu stupa osmog dana od dana njegovog objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Sledi odredba iz 44/2004, koja nije integrisana u tekst: "lan 9. Pozivni lanovi Visokog saveta pravosua bie izabrani u roku od 30 dana od stupanja ovog zakona na snagu."
379
Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosua
380
381

2005.
382
I.

. . .
II.

. .
III.

A. . 1. 2. 3. . 1. 2. 3. . 1. 2. 3. . 1. 2. 3.
IV.
. . .
A. .
V.
383
I.
.
. , . : , ; , , , ; , , ; , , ; , ; , , , ; , ; , ; , ; , . , , , . . .
384
: , , , , . .
, ,
: ; ; ; e. 2 .
(, 9.-10. , 1998. ) (94) 12 , . 1 (2001) (2000) 19 - ( 1985. ) . 349/2005
385
II.
.
, , . , , : , , , . , III, . , , IV. V . , .
. . , , , , , , , , . , . . , , . , . . , , , . .
386
III.
.
12 . . , . , . , , . (2006-2007), (20082009) (2010-2011) .

1.
: , ; ; ; . , . : , ,
387
, . , . , . , . . 5 , . , , , , . . . .
2006.-2007.
, , ,
2008.-2009.
. ,
2010.-2011.

2.
: , , , , . , . , . , , , , . : , Amerika agencija za meunarodni razvoj / Nacionalni centar za dravne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 388
. , , , . 2011. , , , . , . , .
2006.-2007.

2008.-2009.

2010.-2011.
01. 2011.
3.
: , . , . , , . : . , . . , Amerika agencija za meunarodni razvoj / Nacionalni centar za dravne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 389
, , , .
2006.-2007.

2008.-2009.

2010.-2011.

1.
: 2001. , , . , , , , , . , , . : , . , , . , , . . , . , .
390
2006.-2007.
, ,
2008.-2009.
,
2010.-2011.
,
2.
: , . . , , , . , , . : , . . .
2006.-2007.
,
2008.-2009.

2010.-2011.
,
3.
: . , . , . , , .
391
, . : , , , . . , , .
2006.-2007.

2008.-2009.

2010.-2011.

1.
: . , 2.400 , . : , . , . .
392
2006.-2007.
.
2008.-2009.
o , , , .
2010.-2011.
.
2.
: . , . , , , . : , , . . , . , .
2006.-2007.

2008.-2009.

2010.-2011.

393
3.
: . . , , . : , 6 , , . , , .
2006.-2007.

2008.-2009.
,
2010.-2011.

1.
: , . , Amerika agencija za meunarodni razvoj / Nacionalni centar za dravne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 394
. : . : , , , . , . (), , , . .
2006.-2007.

2008.-2009.

2010.-2011.

2.
: , , . , , . , , . : 2008. . , , , . . . . , , , , ,
395
. . .
2006.-2007.
,
2008.-2009.
,
2010.-2011.

3.
: , 187 , , . , . , , . , . : , , , , . . , . , , .
396
2006.-2007.

2008.-2009.

2010.-2011.

397
IV.
A.
, 2006. . , , . . , , , , . , , , , .
2006.-2007.

2008.-2009.

2010.-2011.

. , , , . , , , , , , . . , . . ,
398
. . , , . , 2006. . .
2006.-2007.

2008.-2009.

2010.-2011.

, 34 8.100 , . , . . , , . , , , , . , . , () . : , , .
, . . . Amerika agencija za meunarodni razvoj / Nacionalni centar za dravne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 399
2006.-2007.
; .
2008.-2009.
.
2010.-2011.
.
400
V.
.
2006. 2011. . , . , , . , . .
- , , . .

2008.
2008. 2008.
2008.
401
( ) ( )
( / ) / ( / )
2010.

/ / ( + )/
402
403

Pravna Etika

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravna Etika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PROJEKAT VLADAVINA PRAVA U SRBIJI 1

MATERIJALI ZA IZBORNI PREDMET

Priredio Dejms E. Moliterno,

U Beogradu, 16. februara 2006. godine

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Pravo koje ureuje advokaturu i pravosudnu delatnost: Postoji pozitivno pravo

Uloga advokata i pravosudnih organa: Pravo koje ureuje advokaturu i

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Postupanje na moralno ispravan nain: Sudije, tuioci i advokati bi trebalo

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

2. IZVORI PRAVA PRAVNE ETIKE

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

3. ULOGA PRAVNIKA U PRAKSI

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunosti

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 4 Korupcija u pravosuu

Nedelja 4 Korupcija u pravosuu